U Evropu zajedno sa Srbijom

SARAJEVO
OD STALNOG DOPISNIKA

PRE nekoliko dana sam se vratio iz Poljske gde sam dobio podršku predsednika ove države Leha Kačinskog da Srbija, Crna Gora i BiH dogodine postanu kandidati za EU - kaže za „Novosti“ Nebojša Radmanović, srpski član Predsedništva BiH, koji je prošle nedelje preuzeo funkciju predsedavajućeg kolektivnog šefa države i odmah pokrenuo diplomatsku inicijativu da BiH, zajedno sa zemljama iz regiona, u 2009. postane kandidat za članstvo u EU.
* Saradnja između BiH i Srbije, ali i Hrvatske, nije na zadovoljavajućem nivou. Koliko možete da uradite da se to promeni?
- Mnogi zaboravljaju da su dobrosusedski odnosi jedno od nepisanih pravila za prijem u EU. Mora biti jasno da ko nije za regionalnu saradnju, nije ni za EU.
* Utisak je da zvanično Sarajevo koči poboljšanje tih odnosa?
- Tu ste delimično u pravu i zato sam razgovarao i sa drugom dvojicom članova Predsedništva BiH iz hrvatskog i bošnjačkog naroda i nadam se da ćemo uskoro organizovati međudržavna veća BiH sa Srbijom i Hrvatskom. Boris Tadić je već dolazio u BiH i spreman je za saradnju, ali kod nas u Predsedništvu BiH nije bilo volje da se održi sastanak sa najvišim srpskim vrhom.
* Da li je samo vaš kolega Haris Silajdžić bio protiv? Kakav je stav Željka Komšića?
- Uopšte nije važno ko je protiv i da li se do odluke o održavanju međudržavnog veća moglo doći preglasavanjem, jer ako nema konsenzusa, nema ni svrhe donositi takve odluke.
* Nije teško zaključiti da je glavni kočničar Haris Silajdžić, koji se inati i oko imenovanja ambasadora BiH u Beogradu?
- Pokušao sam da utičem i ovde i u Srbiji da se ovaj problem razreši. Više od pola godine BiH u Beogradu predstavlja otpravnik poslova i to nije dobro. Odgovornost za izbor ambasadora vezana je za nacionalnost i, prema rotaciji, pripada
kabinetu bošnjačkog člana Predsedništva BiH, koji treba da imenuje kandidata.
* Silajdžić poručuje da ne odustaje od kandidature Boriše Arnauta za ambasadora u Srbiji, koji već godinu i po nije dobio agreman?
- Moraće nešto da se promeni. Ukoliko ne dođe do dogovora, pokušaćemo da zamenimo destinacije, pa da Srbima ili Hrvatima pripadne ta diplomatska pozicija, a da se Bošnjacima da kompenzacija u drugoj državi.
* Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović, kao lideri tri naroda, napravili su sporazum koji daje nadu da BiH izlazi iz krize?
- Ovaj sporazum jeste nada, a verujem i da je nešto više, jer pokazuje da postoje ljudi koji mogu da se nešto dogovore. Svaki sporazum podrazumeva da sve strane pomalo popuste. Tačno je da su strane pomalo nezadovoljne zbog ustupaka, ali svi moramo to da istrpimo kako bi se išlo napred.
* EU je posle ovonedeljnog sastanka šefova diplomatija u Briselu istakla da preuzima vodeću ulogu u BiH.
- Evropa je odlučila da se stvarno bavi BiH. Shvatili su da zaostajanje BiH na evropskom putu može da stvori probleme i regionu i Evropi. Razumeli su da međunarodna zajednica ne može ostati u ovom vidu u BiH.
* Znači li to kraj protektorata Miroslava Lajčaka?
- Miroslav Lajčak je najmanji problem. On možda i najbolje razume BiH i region i daje doprinos putu u EU. Problem je angažman međunarodne zajednice. Ne može u srcu Evrope postojati institucija koja je iznad demokratski izabranih institucija. Tu nema demokratije! Već tri godine se priča o ukidanju protektorata i nadam se da će polovinom sledeće godine konačno do toga doći.

NE RUŠIMO BOSNU
- MNOGI zameraju to što SNSD na državnom nivou ”vrši” vlast sa Strankom za BiH Harisa Silajdžića, ali moram da kažem da to nije programska, već matematička koalicija. Tako stoje stvari u BiH. SNSD bi povlačenjem mogao da napravi kolaps vlasti u BiH, ali mi to ne želimo. Ne želimo ništa da rušimo, već da doprinesemo dogovaranju u jednoj složenoj državi kakva je BiH.

BOSANSKI JEZIK
- MISLIM da političari ne bi trebalo da se mešaju u stvari jezika, već tu oblast treba prepustiti stručnjacima - kaže Radmanović. - Ipak, neću sakriti svoj stav da se nigde u svetu naziv jezika ne vezuje za teritoriju. Bošnjaci imaju pravo na svoj nacionalni jezik, ali nije u redu da se on zove „bosanski“. Odluku o „bosanskom jeziku“ doneli su političari.

13 GODINA OD ”DEJTONA”
- Moglo je i više, ali učinjeno mnogo je od ”Dejtona” do danas. Posle 13 godina dolazimo u priliku da sami odlučujemo, uz pomoć stranaca, o svojoj sudbini. Za neke je broj 13 nesrećan, očekujem da će nama biti srećan.

Izvor: Novosti

Ucenama EU nikad kraja!
Goran Budžak: Moguće je da će priča da se nastavi tako što će biti uslovljavanja za priznavanje nezavisnosti

BEOGRAD - Kao po nekom nepisanom pravilu, kad god se Srbija približi Evropskoj uniji, kad god se pomene moguća kandidatura i kasniji ulazak Srbije u EU, pojave se neki novi problemi...
Svi dobro znamo da je „trenutni ključni uslov“ - saradnja s Haškim tribunalom, odnosno predaja ili hapšenje dva preostala optuženika za ratne zločine Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Pozitivni signali koji se šalju iz EU posle nekog zadovoljavajućeg poteza sa naše strane, redovno bude velike nade kod srpskih diplomata, ali vreme radosti uvek traje vrlo kratko...
Valjda zato je i predsednik Srbije Boris Tadić pre dva dana rekao da ne može obećati građanima da novih uslovljavanja neće biti!?

- Biće toga, ali veština naših političara mora se ogledati u moći da izbegavaju eventualna uslovljavanja i da se bore za interese naših građana - rekao je Tadić.

Analitičaru Zoran Stoiljković smatra da nije nemoguće da tih uslova može biti mnogo, ali i tvrdi da EU ne postavlja uslove samo zbog uslova.

- Kada se radi o političkim preduslovima svakako da stoji nešto što se može definisati kao konstruktivan odnos prema rešavanju pitanja statusa Kosova. Tu su i strogi ekonomski uslovi za prijem u EU, stopa zapošljavanja, odgovarajući nivo inflacije, kapaciteti privrede... Problem mogu biti i demokratski kapaciteti institucija, borba protiv korupcije i neka vrsta nepisanog principa da se oko Kosova ide na nizak nivo intenziteta diplomatskih aktivnosti bez zaoštravanja. Neke zemlje će možda pokušati da uslovljavaju nekom vrstom priznanja uslovne nezavisnosti Kosova - kaže Stoiljković.
On navodi da ako nešto ne želite ili želite da koristite kao argument može biti korišćeno, ali misli da se to neće desiti u našem slučaju.

- Sve ono što su uslovi može se problematizovati imajući u vidu da vam treba konsenzus da bi vas primili. To može biti politika jednog broja zemalja, ali kad postoji volja da budete primljeni, pa da se posle peglaju uslovi, kao i u situaciji naših istočnih suseda, to ne mora biti. Hag je formalni uslov, ali ne znači da ne može biti uslovljavanja i hipotetičkih pretpostavki za prijem i nakon toga - smatra Stoiljković.
Da postoje opcije koje jasno pokazuju da uslovljavanju nema kraja, mišljenja je analitičar Goran Budžak.

- Ako se, na primer, do kraja godine završi epopeja s Mladićem moguće je da će onda priča da se nastavi tako što će biti uslovljavanja vezanih za Kosovo i Metohiju, odnosa postavljanje Euleksa, pa možda i priznavanja nezavisnosti u nekom doglednom vremenu. To je krajnji cilj što se videlo i u Ahtisarijevom planu. Ali pošto taj plan nije prošao u SB UN kako su očekivali, onda su krenuli zaobilaznim putem - tvrdi Budžak.


Izvor: Glas Javnosti

PROBIJENI ROKOVI ZA EVROPSKE INTEGRACIJE
Vlada i Skupština usporavaju put ka EU
Autor: I. Cvetković - T. Spaić | Foto:FoNet | 18.11.2008. - 07:05


Svi rokovi koje su političari do sada isticali kao plan da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU pali su u vodu zbog toga što Vlada sporo priprema zakone, a Skupština ih još sporije usvaja. Od 51 evropskog zakona, koji su uslov za kandidaturu, usvojeno je svega devet, a realno je očekivati da se do kraja godine usvoji još samo jedan. Nije jasno ni da li će Skupština usvojiti novi poslovnik, dizajniran tako da evropski zakoni prolaze kroz ubrzanu i skraćenu proceduru.

Laki na obećanjima kada su nam još u maju predviđali mogućnost da Srbija do kraja godine dobije status kandidata, predstavnici vladajuće koalicije sada se pravdaju opstrukcijom opozicije i priznaju da će biti teško čak i sledeće godine ispuniti uslove za kandidaturu. Svih 42 zakona koji su uslov trebalo je usvojiti do kraja 2007, ali su umesto toga usledila obećanja da će ih parlament usvojiti tokom 2008. godine. Sada se cela procedura prebacuje na prvu polovinu 2009, kako bi Srbija postala kandidat za članstvo u EU do kraja naredne godine. Izgovaranje na opstrukciju opozicije u Skupštini nije pravo opravdanje jer većina ovih zakona još nije prošla ni Vladu, jer ih ministarstva nisu završila.
Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za integracije sa EU, kaže za „Blic” da su Zakon o zaštiti konkurencije i Zakon o kontroli državne pomoći dva najznačajnija propisa koji nam otvaraju put za status kandidata sledeće godine. Bez njih ne može da počne od 1. januara sledeće godine ni primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.
- Veoma je važno i sve ono što je Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju izdvojila i naglasila da je od ključnog značaja. Pre svega, borba protiv korupcije, reforme u pravosuđu i nastavak ekonomskih reformi - kaže Delević za „Blic”.
Na pitanje da oceni da li dosadašnji način i tempo rada Skupštine Srbije može da omogući usvajanje svih neophodnih zakona, potrebnih da uopšte dođemo u priliku da konkurišemo za status kandidata, Delević ističe da je značajan i kvalitet rada poslanika.
- Bilo bi dobro da rasprava o zakonskim rešenjima u Skupštini bude takva da dovede do kvalitetnijih zakonskih rešenja i da se kroz to ubrza i poboljša proces integracija - kaže Delević.

Zakoni sporo stižu do skupštine
Laslo Varga, predsednik parlamentarnog Odbora za evropske integracije, objašnjava da se na dnevnom redu ove sednice nalazi predlog zakona o javnim nabavkama, dok se 12 zakona nalazi u skupštinskoj proceduri i uglavnom je reč o zakonima iz oblasti ekologije i poljoprivrede.
- Ostalih 29 zakona nalazi se u raznim fazama izrade. Od toga tri nacrta zakona čekaju da ih usvoji Vlada poput zakona o statistici, 14 je u završnoj fazi izrade (zakon o trgovini, o kontroli državne pomoći), a 12 zakona nalaze se u početnoj fazi pripreme (zakoni o poljoprivredi, bezbednosti železničkog saobraćaja). Znači, nijedan od njih nije ni došao do Skupštine - kaže Varga za „Blic”.
On veruje da do kraja godine postoji mogućnost da neki od takozvanih stručnih zakona, poput zakona iz ekologije, budu usvojeni u Skupštini.
- U vladajućoj koaliciji postoji iskrena želja da se evropske integracije ubrzaju. Političari osećaju veliku obavezu da ispune očekivanje građana koji su velikom većinom za uključivanje u EU. Međutim, sa svim tim zakonima kasni se više od godinu dana i ni Vlada ni Skupština ne mogu da za tri meseca da završe taj posao. Kao predsednica Skupštine imam odlične i stalne kontakte sa premijerom i ministrima i dogovaramo se oko izrade i usvajanja zakona, ali sve je to proces koji zahteva vreme. Evropski zakoni imaju prioritet u Skupštini, ali za njih vlada veliko interesovanje i podnosi se veliki broj amandmana. Skupština ima obavezu da usvoji budžet, ali ćemo se truditi da odmah nakon toga usvojimo set zakona o ekologiji koji su važni za pridruživanje EU, kao i da do kraja godine usvojimo i zakon o Skupštini. Što se tiče poslovnika, on će najverovatnije biti usvojen početkom sledeće godine - kaže za „Blic” Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije.

Ogroman broj amandmana
Poslanici koji prva tri meseca bukvalno ništa nisu radili, a druga tri su se sa manje ili više uspeha borili sa opstrukcijom opozicije, svakako nisu jedini krivci što će kandidatura Srbije u EU biti dovedena u pitanje i sledeće godine. Vlada Srbije koja usporeno priprema evropske zakone nije konstituisala ni savet za evropske integracije, telo koje treba da koordinira rad raznih institucija na približavanju EU. Evropska komisija je posebno u svom godišnjem izveštaju o napretku Srbije kritikovala ovaj propust. Takav savet prošle nedelje konstituisala je Crna Gora, a predsednik nacionalnog tela koje treba da učini sve da ubrza integracije je iz opozicione stranke, članovi su predstavnici Univerziteta, lokalnih uprava, nevladinih organizacije…
- Kod nas opozicija iz DSS i SRS čini sve da uspori naše približavanje EU. Podnose ogroman broj amandmana na pojedine zakone ne da bi ih poboljšali, već da bi usporili njihovo usvajanje. Po sadašnjem poslovniku imaju pravo da o svakom amandmanu raspravljaju po 15 minuta. S obzirom na to da je podneto oko 500 amandmana, moglo bi da se dogodi da rasprava potraje 250 sati, odnosno 25 dana. Zato je veoma važno da usvojimo novi poslovnik koji će omogućiti skraćenu proceduru za usvajanje evropskih zakona i nadam se da će on biti usvojen do kraja godine - kaže za „Blic” Nenad Konstantinović, poslanik DS i predsednik radne grupe za izradu poslovnika, podsećajući da je obaveza da se do kraja godine svi zakoni i propisi, među kojima je i skupštinski poslovnik, usaglase sa Ustavom Srbije.
Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić kaže da je najvažnije da Skupština usvoji budžet, te da će se posle toga na dnevnom redu naći i ostali evropski zakoni. On opravdanje zbog kašnjenja u usvajanju evropskih zakona vidi jedino u opstrukciji opozicije.
- Opstrukcija nije opravdanje, ali je objektivna činjenica koja je uticala na rad parlamenta - kaže Ružić za naš list i ističe da će stav EU prema državnom i nacionalnom interesu Srbije i pitanju Kosova uticati na trasiranje daljeg puta Srbije, opstrukcije u parlamentu i zakonodavnu aktivnost.

Liht: nužno jedinstvo
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ističe da je u svim zemljama koje su uspešno prošle kroz period priključivanja postojala snažna koordinacija između vlasti, opozicije i svih elemenata društva da se ubrzaju integracije u EU. Bez toga, kaže ona, taj proces ne može da bude uspešan.
- Brojni su potezi Vlade koji pokazuju da ima mnogo spremnosti da se uđe u EU, ali u velikoj meri sve zavisi i od EU. Očigledno je da će aktuelna kriza dovesti do promena u EU i da bi to moglo da uspori naše približavanje. Zato nipošto od nas ne sme da dolazi usporavanje i svi u društvu, i vlast i opozicija, moraju da shvate da moraju da prevaziđu sva zatezanja i da maksimalno ubrzamo sve što od nas zavisi - kaže Liht.

Zakoni u skupštinskoj proceduri:
- Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma
- Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda
- Zakon o elektronskoj trgovini
- Zakon o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata
- Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti
- Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja
- Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
- Zakon o upravljanju otpadom
- Zakon o zdravlju bilja
- Zakon o bezbednosti hrane
- Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta
- Zakon o cevovodnom transportu tečnih i gasovitih ugljovodonika i distribucija gasovitih ugljovodonika


Zamerke Evropske komisije
- zastoj u radu parlamenta
- nedovoljno snažna regulatorna tela
- nepostojanje okvira za reformu pravosuđa
- nepostojanje samostalnih i efikasnih sudova
- raširena korupcija
- nedovoljno prihvaćeni EU standardi
- nesređene oblasti informatičkog društva i medija
- prisustvo organizovanog kriminala i pranja novca

Izvor: Blic

Jeremić pozvao EU da ojača veze sa Srbijom

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić pozvao je EU da primeni sporazume sa Srbijom i ukazao, u izjavi Fajnenšel tajmsu, da Beograd očekuje odluku o primeni Privremenog sporazuma pre 31. decembra, kada se završava francusko predsedavanje EU. Ukoliko Unija ne preduzme korake za brzu primenu sporazuma sa Beogradom, uskoro moglo doći do jačanja nacionalističkih snaga koje su ranije ove godine poražene na izborima, ocenio je Jeremić za londonski list. Taj list je podsetio da je neposredno pre majskih izbora u Srbiji EU potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Beogradom.




Izvor: Krstarica

sa ovim nasim mentalitetom nama je blizi savez sa marokom i sudanom nego eu

Cvetković “vodi” u Evropu

VLADA Srbije imenovala je u četvrtak članove Saveta za evropske integracije, koji čine predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, manjina, kao i pojedinci iz nacionalnih institucija, nevladinih organizacija i sindikata.
Predsedavajući Saveta biće premijer Mirko Cvetković, a njegov zamenik potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić.
U radu Saveta učestvovaće svi članovi Vlade, predsednik Odbora za Evropske integracije Laslo Varga, savetnik predsednika Jovan Ratković, direktor Kancelarije za evropske poslove Vojvodine Predrag Novikov i direktor Kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević.
Članovi Saveta su i nacionalni koordinator Regionalnog saveta
za saradnju Marina Jovićević, episkop braničevski Ignjatije, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin i predsednik SANU Nikola Hajdin.
Predstavnici univerziteta i naučnih instituta u tom nacionalnom telu biće rektori univerziteta, u Beogradu Branko Kovačević, u Novom Sadu Radmila Marinković-Nedučin i u Nišu Radoslav Bubanj, kao i profesori Radovan Vukadinović, Jovan Teokarević, Tanja Miščević i Mihajlo Crnobrnja.
Nevladine organizacije predstavljaće Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Miljenko Dereta - Građanske inicijative, Živorad Kovačević - Evropski pokret u Srbiji, Ivan Vejvoda - Balkanski fond za demokratiju, kao i Goran Svilanović.

Izvor: Novosti

EU: Misija neutralna

ČLANICE Evropske unije pozdravile su “jednoglasnu podršku” Saveta bezbednosti UN razmeštanju misije Euleks i preustrojstvu Unmika na Kosovu, ističući da će Euleks potpuno poštovati Rezoluciju 1244 i delovati pod autoritetom UN neutralno u odnosu na status Kosova.
U saopštenju koje je objavilo francusko predsedništvo EU naglašava se i da Srbija može ubrzati približavanje Uniji, uključujući kandidaturu za članstvo. Evropska unija je uverena u potvrdu podrške ovoj misiji, koju su dale vlasti u Beogradu i pozdravlja podršku vlasti u Prištini odličnoj saradnji Euleksa i institucija Kosova na polju pravne države.
-
Partnerstvo Euleksa i institucija Kosova je suštinsko za uspeh misije, onako kako je utvrđeno ’Zajedničkom akcijom’, planom za Euleks, koji je usvojila EU - navodi se u saopštenju.
Ocenjujući da su sad stvoreni uslovi za “brzi početni operativni kapacitet Euleksa”, Evropska unija naglašava da ta misija “mora biti u stanju da brzo preuzme odgovornost na celom Kosovu, u saradnji s nadležnim vlastima i međunarodnim organizacijama na terenu”.
U saopštenju se ponovo ističe važnost koju EU pridaje stabilnosti regiona i, s tim u vezi, naglašava puna podrška evropskoj perspektivi zapadnog Balkana.

Izvor: Novosti

... valjda je neutralna

Обрад Кесић
Лажне патриоте
Тајна „доброг” Европљанина, по мишљењу оних који Европу бране најгласније и најстраственије, јесте у чињеници да морате бити попустљиви и пристајати на сваки захтев


Велики енглески лексикограф Самјуел Џонсон рекао је 1775. да је „патриотизам последње уточиште ниткова”. Опаску је забележио његов биограф Џејмс Босвел. Џонсон није осуђивао патриотизам као такав, већ оно што је сматрао „лажним патриотизмом”. Верујем да у актуелном контексту ово подједнако важи за данашње европатриоте. Европатриоте су они који сваког покушавају да убеде да „нема алтернативе” Европи и да спасење следује онима који то прихвате душом и срцем. Они не толеришу критике и неслагање.

Проблем ових евронационалиста је у томе што је, као и у Џонсоново време, њихов острашћени патриотизам шупаљ и лажан. Да је искрен био би заснован на демократским вредностима на којима је основана Европска унија – вредностима као што су владавина закона, поштовање људских и грађанских права, толеранција према другачијем мишљењу и поштовање транспaрентности у сваком процесу одлучивања. Ове вредности, међутим, поштују се по потреби и гурнуте су на маргину понашањем чланица ЕУ и њихових званичника и представника. Све је сведено на чисту жељу за влашћу.

Да бисте се уверили само погледајте како ови „бранитељи” ЕУ виде себе, своје противнике и саму ЕУ. На пример, интервју Жискара Дестена „Монду” 1992. када је рекао да су они који подржавају улазак Турске у ЕУ „противници Европске уније”. Можда ћете помислити да су се времена и ставови променили. Размислите још једном. За време побуне у муслиманском свету због увредљивих карикатура пророка Мухамеда у данским и другим европским новинама либански „Дејли стар” пренео је изјаву једног високог (неименованог) званичника ЕУ да је „све против Данске против Европе”.

Високи представници у Босни и Херцеговини су уз пуну подршку САД претворили ову државу у најаутократскији режим у Европи. Деловали су незаконито, осветољубиво и недемократски, демонстрирајући апсолутну моћ која је грађанима Босне ускратила њихова основна људска, уставна и грађанска права. Јавно су изнели аргумент да је свако ко се успротиви или доведе у опасност овај аутократски режим непријатељ Дејтонског споразума и у ширем смислу непријатељ Европе. Педи Ешдаун се дичио тиме што је користио ЕУ као парни ваљак да угуши свако противљење његовим диктатима и империјалистичким ћефовима. У својој књизи „Мачеви и плугови: Успостављање мира у 21. веку” хвали се како је користио Криса Патена да представи његову идеју о реформи полиције као „обавезну” и „неопходну” за улазак Босне у ЕУ. На страну то што је његов предлог централизоване полиције био у супротности и са полицијским структурама ЕУ (укључујући и његову британску) и са модерним полицијским стандардима који се све више заснивају на децентрализацији; свако ко се противио његовој идеји о реформи полиције био је по дефиницији „непријатељ ЕУ”.

Ако опет будете наишли на недавну изјаву француског амбасадора у Србији Жан-Франсоа Терала да је „Еулекс ЕУ и да свако ко је за ЕУ не може бити против Еулекса”, имајте на уму да она одражава опште уверење које преовладава међу бирократама и званичницима ЕУ. Да ли видите образац? Веома је једноставно постати непријатељ Европе – све што треба да урадите јесте да критикујете једног од ових лажних европских патриота или поставите питање шта заправо желе. Другим речима, ако се не слажете са њима, по дефиницији сте непријатељ. За време комунизма, комунисти су својим непријатељима лепили етикету „контрареволуционара” или „националиста”. Ништа није било горе од тог система, а данас вам дају епитет „антиевропљанина” или проверени појам „националисте”. Сада, као ни онда, ове етикете не значе ништа. Право значење је из онога што скривају. Иза ових етикета се крије један облик ароганције и нетолеранције који је уистину највећа претња демократији у Европи.

Тајна „доброг” Европљанина, по мишљењу оних који Европу бране најгласније и најстраственије, јесте у чињеници да морате бити попустљиви и пристајати на сваки захтев. То је облик слепе послушности коју су тражили стаљинисти и фашисти и коју бранитељи „постдемократског” света виде као темељ управљања и политичке стабилности.

Ови људи који су се сами миропомазали као „Европљани” зову себе „демократама” и „прогресивцима”. Некако ми се чини да им боље пристаје појам који је Самјуел Џонсон употребио за лажне патриоте – они су ниткови.

Обрад Кесић

Извор: Политика

Usled nadolazece svetske,blago receno velike,ekonomske krize,usled koje ce mali narodi sa svojim malim privredama biti naprosto pometeni od strane velikih(koji inace zele da nam o svemu odlucuju)bilo bi nam najbolje da ne ulazimo u EU.Mozemo sklopiti ugovor o odredjenim ekonomskim vezama,ali u situaciji kad je ovo sve ocitija borba za goli opstanak,na nas nece pre pogledati dok najpre ne zbrinu sebe i svoje.Cuvajmo se Srbi!