Srbija u EAU? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Путин 2000. године: ''Русија би могла да се прикључи НАТО алијанси''

Прије 17 година тадашњи вршилац дужности предсједника Руске Федерације и изабрани предсједник исте те године, Владимир Путин, је у изјави коју је дао за BBC, рекао да би Русија могла да размотри прикључење НАТО алијанси у циљу помирења са Западом.

Једнако изненађујућа је била његова изјава да би ''тешко могао да замисли НАТО као непријатеља''.
Тај интервју, иначе први који је Путин дао некој страној агенцији, је снимљен 29. фебруара 2000. године а емитован је 6. марта исте године. Само два мјесеца касније, 26. маја, Путин постаје и изабрани предсједник РФ. Његове тадашње изјаве о односима Русије и НАТО алијансе изазвале су моменталне оштре реакције руске јавности, као и од његових противника на предсједничким изборима. Комунистички лидер Генадиј Зјуганов је реаговао оштрије од осталих политичара називајући Путинове тврдње у најмању руку ''наивним'', такође наводећи их као неопростив потез за политичара тог ранга. Изјава за BBC је показала, по ријечима Зјуганова, да Путину недостаје дипломатског искуства и разумјевања геополитичких питања.
Григориј Јавлински, тадашњи лидер социјал-либералне партије Јаблоко, је био нешто блажи у оцјењивању Путинових изјава наводећи да Путин кроји своје изјаве према публици којој се обраћа односно да се говори публици оно што она жели да чује. Остали критичари говоре да је вјероватно овим изјавама, Путин хтио да се ''допадне'' прозападним руским гласачима као и да поправи свој имиџ у очима Запада.
Заправо, тада се Путин стварно фокусирао на побољшавању односа између Русије и НАТО-а, као једној од области у којој је видио шансу да умири западне лидере и подргије њихове наде да ће у ''његовој ери'' бити значајно побољшани односи између Русије и Запада. Између осталог, Путин је такође навео да је Кремљ требало да има ријеч на тадашњем састанку о одлучивању за проширење Алијансе.
Иако су многи тада мислили да је Путин дао такве изјаве да би бранио или сакрио од очију јавности крвави рат у Чеченији, он је сличне изјаве поновио годину дана касније. Сада већ изабрани предсједник Русије, у нешто оштријем опхођењу јула 2001. године, понавља како НАТО треба да допусти Русији да буде чланица Алијансе или да буде распуштен и замијењен новим тијелом који би обухватао цијелу Европу и Русију. У истој изјави те године, Путин каже да нема намјеру да гради заједнички договор са Кином како би контрирао америчком ракетном штиту. Такође, и у овој изјави као и у оној прошлогодишњој Путин поново подвлачи како не види НАТО као непријатеља али да и не види праву сврху његовог постојања осим уколико Алијанса не прикључи и Русију као пуноправну чланицу. Упркос нешто оштријој изјави коју је Путин дао о односима са САД-ом, био је пун ријечи хвале за тадашњег предсједника Џорџа Буша, описујући га као пријатну и топлу особу, чак помало сентименталну. Иронично, његови коментари о Кини су дошли тек након што је потписао свеобухватни споразум о пријатељству са тадашњим кинеским предсједником Земином, који је подигао изгледе за њихов заједнички одговор на амерички план о градњи ракетног штита. Обје земље су заузеле чврст став противљења америчком ракетном штиту, што није спријечило Путина да након тога буде пун хвале за америчког предсједника и агитовањем, да скоро на силу, Русија уђе у НАТО.
Очигледно је тадашње његово распеће и немоћ између Сјеверноатлантског блока и Кине и неповјерења, које додуше у смањеној мјери према одређеним странама, влада и данас. Пошто није успио да увјери челнике НАТО алијансе у своје добре намјере, Путин се окреће другим мјерама пумпајући имиџ ослабљене Русије, да би изгледала попут какве такве суперсиле, користећи претежно меку моћ (јер у односу на НАТО другу и нема), спиновање односно дезинформационе операције. Уједно подрива политичко-друштвене односе како у земљама регије, показујући да чак ни као регионална сила нема моћ да сасвим преузме контролу над некадашњом сфером утицаја СССР-а, тако и данас у земљама Балкана регрутујући корисне будале, гдје Русија вјешто користи поремећене међуетничке односе како би изазвала сукобе нижег интезитета или макар вербалне да би прикрила ђубре у свом или испред свог дворишта (евентуално за нечујно преузимање неке фабрике од националног значаја).
Иронија је што Русија користи Србе као жртвене јарце за ''пробијање НАТО зида'', или макар за његово спорадично подривање, трујући народ преувеличавањем приче о НАТО бомбардовању не говорећи ко је крив за исто, рехабилитацијом Милошевића и његове неокомунистичке клике, која је уосталом и скривила бомбардовање (њима и идеолошки блиске иначе), шизофреним теоријама завјере, удбашким патриЈотизмом, таблоидизацијом јавног простора (само дај нешто голо и Путина на међеду на насловној страни), сводећи просјечног Србина на ниво размишљања грађанина Сјеверне Кореје. Ту је, јелте, и ширење фаме издаји Јељцина и његове администрације, док су ови данашњи сушта супротност, браниоци српских националних интереса (до последњег српског ресурса) који наоружавају Србе атомским бомбама, само по насловним странама нормално, док се сваки дан маршира на Космет, псује мајка Шиптарима и свима који су у служби трулог западног империјализма. А најбољи изданак исте те Јељцинове администрације Владимир Путин, непуну годину дана од НАТО бомардовања Србије, покушавао да се утрапи НАТО алијанси. И то у два наврата, заборављајући на бол и сузе фришко бомбардоване ''браће''.
Нема много разлике између понашања руског предсједника тада и данас, јер се очигледно води оном Черчиловом изреком да нема вјечних пријатеља ни непријатеља, да су само интереси вјечни. Штета је што ту изреку, увијек политички емотивни Срби, нису озбиљно схватили.

Citat: zoranjurkovic5@gmail.com 18. Maj 2017, 02:22:50

Рајс открила рецепт за заташкавање афера: 10 % истине и 90 % лажи

Након што је недавно открила да примарни циљ САД-а није био да донесе Ирачанима демократију већ да се збаци њен предсједник Садам Хусеин, бивша државна секратарка САД Кондолиза Рајс поново је данас доспјела на насловнице свјетских медија. Овога пута Рајс открива којом методом се САД, који себе сматрају лучоношом слободе медија, користе у заташкавању афера.

Агенција Спутњик преноси свједочење руског историчара Андреја Фурсова, који је објелоданио дијелове разговора између свог колеге чији идентитет није хтио открити и Кондолизе Рајс.

Према свједочењу, Рајс је, стицајем околности, почетком деведесетих година прошлог вијека, када је још била само професор на универзитету Стенфорд, дијелила кабинет са једним Русом, испричао је у емисији „Спутњик интервју“. Будућа десна рука Џорџа Буша Млађег упитала је руског „цимера“ зашто у Совјетском Савезу и Русији, ако не желе да нешто буде објављено одмах иду на то да такав материјал забране.

„Ми радимо друкчије“, објаснила је Рајсова и навела примјер како поступају амерички званичници када сазнају да неки новинар намјерава да објави нешто незгодно о некој важној личности.

„Прво га замолимо да то не уради и покушавамо да га потплатимо, али ако је он принципијелан, радимо на другачији начин. Проналазимо другог новинара, дајемо му сензационални материјал против човјека о коме пише онај претходни новинар. Он пише чланак, али то треба брзо да уради, а кад га објави диже се прашина у жутој штампи“, описује Рајс амерички рецепт.

„Међутим“, напомиње она, „ми том новинару дајемо 10 одсто истине и 90 одсто лажи, па га затим разбијемо у парампарчад.“

„А кад изађе књига оног првог човјека, сви кажу: ’Ма, то је бесмислица, већ је објављена слична књига, то је жута штампа‘“, објаснила је Рајсова свом руском колеги.

http://forum.burek.com/zasto-mrzim-ameriku-t459218.6700.html

Princip je isti, sve ostalo su nijanse. Ovo je samo za nato lobiste i slične prosvjećenike. Smile