Nema u Srbiji Andjeline 

Znas sergio....ljudi usvajaju, i te kako, i za to se zna, a jedini komentar koji sam ja cula je da je drugima zao sto nemaju svoju decu i da je ok da usvoje....

Mozda ne zivimo u istoj zemlji,govorimo o Srbiji jel da?!Gde je to tako,u Beogradu i Novom Sadu?Super,problem resen,sta cemo sa manjim sredinama...

Gde god da zivis svaka cuda za 3 dana dosta, Uostalom ako zivis zivot onako kako drugi misle da treba i ne zivis.

Dobrodosla u Srbiju

O yeah 

Ne, stvarno... gde zive ti koji kolutaju ocima kada je usvajanje u pitanju?

Secam se jedne price o maloj sredini od pre 30 i kusur godina... kada je bracni par usvojio decaka koji nije bio beba, vec je bio godinu, dve ... tri... I kao odgovor na razna govorkanja (to je sigurno onaj njen nekoj napravio dete i sl), ona je fino uzela klinca, rekla svima da su usvojili dete, setala ga ovima sto ogovaraju svakog dana pred nosom i za par dana je govorkanje prestalo.

Danas je decak odrastao i ozenjen, ima svoju decu, niko vise i ne pominje tu pricu, a vole se kao svako dete i roditelji. Sto i jesu

Nisam ja rekao da kolutaju ocima  ,ja sam rekao da ti ljudi koji bi mogli da usvoje imaju problem sa tim,jer misle da tim cinom priznaju neki svoj nedostatak,uostalom i sama si napisala da kad usvajaju traze nekakvu svoju kopiju deteta (pretpostavljam da bi opet ublazili tu nelagodnost),a evo i ti potvrdjujes ovom pricom da to postoji,samo neko nije dovoljno hrabar da se bori,neko jeste,zato kazem kad bi umesto starleta i farme svaki dan bili bombardovani pozitivnim primerima obicnih ljudi,hranitelja,onih koji su usvojili,da nam kazu svoja iskustva,probleme,brige,dobre strane,mislim da bi to bilo mnogo bolje nego sto je sad,ili na javnom servisu da se napravi emisija o tome,bilo bi 5 puta bolje nego sto razni Bajici i Bele Ladje jos vise zaglupljuju ovaj nas narod...

ovo ne valja iz razloga što može da umre kada joj bude najpotrebnija.

Srbi nemaju kulturu usvajanja.

Ako ona ne može da ima dijete - onda je komentar - ostavi je, šta će ti jalova.
Ako on ne može da ima dijete - onda je komentar - prevari ga, poturi mu, šta će on da zna ili neka bolje vam je tako, vidiš kakva su vremena...

Familija često odgovara par od usvajanja, jer šta ima oni da daju pare, čuvaju, paze, nečije tuđe dijete, tuđu krv kad ima u familiji druge djece - od braće / sestara kojima mogu da se posvete - posvete znače prepisati imovinu, davati pare i služiti kao besplatan baby servis kad zatreba.

Znam lično slučaj, kada je otac prijetio sinu da će ga se odreći ako mu dovede neko "kopile" u kuću.
Nije on radio čitav život da "kopilan" ko zna čiji to nasljedi. To sve ona njegova luda žena smišlja, garant će neko svoje da mu uvali, sigurno njemu ništa ne fali, nego ona platila doktoru itd itd.

Kad se raspravlja o ostavini često se poteže argument da onoj drugoj strani ne treba dati ništa jer "nema kome da ostavi". Nažalost slični komentari se čuju i ako druga strana ima djete sa posebnim potrebama - šta će beni pare, daj meni, ja ću da ga "pazim"...

Kod nas kad se i usvajalo gledalo se da se uzme dijete od brata / sestre ili nekog siromašnog rodjaka. Uzeti djete sa ulice, bez pedigrea - teško.

Djevojčice su uvijek lakše "davale" na usvajanje nego muškarci.
A i porodica se manje bunila. Jest da potroše pare dok je odgoje, udaju, daju za miraz - ali poslije ih ona pazi, a sva nepokretna imovina (kuća, zemlja) ide prvom muškom rođaku...

Navikne se čovjek na mače, na kuče - a ne na živo čeljade. Naučiš se na njega, zavoliš... ali džaba, ta sramota od toga da priznaš da ti nešto fali i taj strah da ćeš se možda zajebati ako potrošiš život na nekog "ne tvog" često prevlada pa ljudi ostanu sami...