Сувласник белгијско – српске компаније за прераду животињског отпада “Енерго зелена” у Инђији Серж Амеј тврди да се у Србији од 250.000 тона животињског отпада (податак добијен од Управе за ветерину за потребе извештаја ЕУ) чак 180.000 врати у људску исхрану кроз паштету, паризере, виршле и кобасице, уместо да се преради!?

Амеј за “Наше новине” каже да је Србија прекршила билетерални споразум са Белгијом о заштити страних инвестиција у неколико чланова, а између осталог непримењивањем Правилника о начину разврставања и поступања са споредним производима животињског порекла, због чега ће вероватно уследити тужба. Посебно истиче да инспектори не раде свој посао, што директно наноси штету здрављу људи.

„Почели смо да радимо, а истовремено је почела и саботажа од конкуренције. По законима ЕУ које и Србија примењује држава не сме да буде власник ових фабрика, међутим држава је основала две ветеринарске установе, кафилерије, у Ћуприји и у Сомбору, у чијим управним одборима су људи из Управе за ветерину. Те две установе склањале су један мали проценат угинулих животиња и отпада животињског порекла“, тврди Амеј за “Наше новине”.

На питање колико је то мало, Амеј тврди да подаци показују да у Србији постоји 250.000 тона отпада од животиња.„Капацитет две фабрике које је држава основала су два пута по 10.000 тона, што значи да уклањају 20.000 тона, мада је и то питање јер никада нису радиле пуним капацитетом“, тврди Амеј.

„Поред њих постоји и фабрика у Бачкој Тополи која се бави прерадом отпада треће категорије. Значи све три укупно су, док ми нисмо почели да радимо, нешкодљиво уклањале од 30.000 до 40.000 тона од укупно 250.000. Ми тренутно прерађујемо око 22.000 тона, што значи да се све укупно уклони око 60.000 тона, а да најмање 180.000 негде заврши, објашњава сувласник компаније “Енерго зелена”.“

На питање где заврши остатак отпада, Амеј одговара да “већина заврши назад у људској исхрани. Људи, као што је више пута писано, једу тај отпад кроз виршле, паштете, паризере“.
Да ли ће сада неко реаговати?

/ Извор: НАШЕ НОВИНЕ /

А можда госн Серж само није задовољан са прерадом 22.000 тоне годишње и жели да увећа профит?

Ах...па и ја сам блесав...човек је белгијанац, они не лажу,фини су и поштени.

Pa dobro, nije daleko od istine. Posebno ako se zna da je meso za virsle, pastete i kobasice "slj" kvaliteta. 

Tako je, treba da se baca na ovu krizu a narod gladan 

Па штета да се баци...

 

Ja predlažem da se i otpadne vode iz kanalizacije nekako uvrste u to meso. Greota je da se zarađuje svega 10.000 evra nedeljno ako može 15.000.

Ništa bez Matijevića! 

pa šta znači prerada životinjskog otpada nego proizvodnja pašteta i sl ?

Нормално... Кобасице, виршле, паштете па и чајна кобасица су се одувек правиле од отпадака...није то српски изум

Прављење крвног брашна, коштаног брашна, месног брашна, јетреног брашна, рибљег брашна... Што се касније користи у исхрани животиња. У паштете треба да иде шкарт попут пениса, вимена, репови и сл. али не и цркотине.