Kada je Japan pripremao napad na Pearl Harbour, neko pametan je upozorio da ce probuditi ogromnog dzina, koji ako pocne proizvodnju oruzja u mesto dobara, bice konacno ishodiste da se nece moci toga otarasiti.
Posto je dzin ogroman, to ce se osetiti posledice po ceo svet.
Tako se i dogodilo. Proizvodnje trake za borbene avione, tenkove, raznorazno naoruzanje se nikada od onda nisu napustile, naprotiv sirile i usavrsavale.
Usledile su atomske podmornice, nosaci, raznorazni instituti za usavrsavanje, broj uposlenih je rastao. Kako se tenkovske gusenice ne jedu, pa ni tomahavci ispada da je potrosnja za vojne potrebe ogromna i naravno necelishodna.Potrebna su zarista, jer ovo sto ima (Afganistan) ne opravdava ni 1% te potrosnje. A proslo evo vec 10 godina od zadnje ozbiljnije ujdurme (biznis centri).
Oseca se potreba za jednim ozbiljnijim zaristem. Gde li ce biti?

Japanci su u Perl Harburu nisu unistili savremenu flotu vec zastarelu tehnologiju.

Stiglo jeftino ulje - počinje nestašica šećera

Čim je na rafove trgovinskih lanaca iz robnih rezervi stiglo dovoljno ulja, počela je nestašica šećera. Kako se kampanja prerade šećerne repe zahuktava, više neće biti problema u snabdevanju ovom namirnicom, ali, izgleda, po većim cenama.

Pre nestašice, cena šećera u maloprodaji je bila 53 do 56 dinara, a sada u fabrikama, na veliko, košta 58 dinara.
 
Najavljeno poskupljenje ovog proizvoda ispraznilo je rafove, a građane nateralo da prave zalihe. Kako stoje stvari, do kraja meseca skuplje će biti meso i sredstva za ličnu higijenu, a šećer je zbog poskupljenja već “zagorčao“ cenu konditorskih proizvoda. Upućeni kažu da, iako je šećer tokom avgusta u dva navrata poskupljivao u maloprodaji, smanjenje isporuka nije ništa drugo do znak da bi uskoro moglo doći i do nove promene cena, mada kilogram kristal šećera sada košta 73 dinara.

Kompanija “Sunoko“, u okviru koje posluju šećerane u Vrbasu, Baču, Pećincima i Kovačici, planira da ove godine poveća otkup šećerne repe za 21 odsto, na 1,7 miliona tona. Dragan Popović, direktor sirovinskog sektora “Sunoka“, izjavio je da se ove godine očekuje povećanje prinosa šećerne repe sa prošlogodišnjih 47 tona po hektaru, na 54 tone.


- Nema nestašice šećera i ne treba ni da bude jer ga ima dovoljno. A kada je o ceni reč, bili smo prinuđeni na korekcije s obzirom na to da su svi inputi u proizvodnji enormno poskupeli. Recimo, lane smo gas plaćali 23, a sada 39,6 dinara, a taj nam energent sa 20 odsto učestvuje u ceni. Tako je i sa naftom, skuplja je i šećerna repa... - kaže Ljubiša Radenković, direktor šećerane u Senti.
 
U ovoj šećerani kilogramsko pakovanje šećera košta 62 dinara, a na tu cenu treba dodati porez, trgovačku maržu..., pa dok dođe do rafova u radnjama, stigne do 72,90 dinara.

Željko Kovačević, direktor u žabaljskoj šećerani, napominje da već četiri-pet godina šećeru nije menjana cena. I pre pet godina u fabrikama je koštao 51 ili 52 dinara, a naviše su išli svi inputi u proizvodnji. Sada šećer na veliko u šećerani u Žablju košta 58-59 dinara, a kilogramsko pakovanje je tri-četiri dinara skuplje.

Ako je za utehu, nakon cunamija poskupljenja u avgustu, kada gotovo da nema namirnice i neke od osnovnih potrepština domaćinstva kojima nije korigovana cena, trgovci očekuju mirniji period. Kako nam je rečeno u “Maksiju“, zasad su poskupljenja najavili pojedini konditori, ali samo za deo asortimana, i to za pet do deset odsto zbog cene šećera, a “otići će“ i neka alkoholna pića iz uvoza.

Fabrika šećera “Donji Srem“ iz Pećinaca sada ima najveći kapacitet prerade šećerne repe i spada u najsavremenije u regionu, a moći će dnevno da preradi 8.000 tona šećerne repe, navodi se u saopštenju, uz napomenu da će samo ova fabrika preraditi petinu roda šećerne repe u Srbiji.

http://www.vesti-online.com

Ne shvatam pogresno stvari,jer mi je to struka i interesovanje.  
Posmatramo stvari iz razlicitog ugla.
Ja sam govorio o strategijama koje su prihvacene i koje se proucavaju u Strateskom menadzmentu,a ti o slucaju iz prakse.
Dakle,teorijski,u bankrotstvu sud preuzima upravljanje da bi se namirli dugovi. To sto pominjes za delimicno vracanje dugovanja prema vlasnicima hartija od vrednosti je konkretan slucaj,jer je stepen dugovanja GM-a omogucavao taj model. Ako GM nije izmirio svoju obavezu prema svojim obveznicima i svojim akcionarima,to je za posledicu imalo pad vrednosti akcija i pad ponude obveznica. Akcionari nisu dobili svoje dividende jer preduzece nije bilo likvidno tekuce godine, ali ako se srednjorecnim planom ne predvidja solventnost i konkurentnost preduzeca,tada akcionari gledaju da prodaju svoje akcije, jer ne zele da imaju akcije gubitasa...Zato su akcionarska preduzeca fleksibilna i zato svaki akcionar odgovara za svoje akcije...Ako akcionar nije predvideo gubljenje konkurentske pozicije svog preduzeca,onda je ta greska na njemu,jer je mogao da proda akcije kad su imale svoj maksimum...
Za drzavu ne ide isti slucaj kao sa preduzecem po pitanju dugovana obveznicima...Drzava uvek moze da zameni obveznice akcijama,nekretninom,robom,zemljom,uvek se pronadje neki model.Kod preduzeca je drugacije,ako se ne pronadje model,onda sledi likvidacija,odnosno gasenje firme.

Problematika inflacije je jedna od najtezih u ekonomiji. Kao sto sam rekao,novac kao i produkti su elementi trzista i na nih deluju osnovni zakoni ponude i potraznje. Na robu  veliki uticaj ima zahtevi trzista,na novac takodje...Kada bi video model ekstrernih i internih uticaja na novac video bi da je izuzetno slozen jer je pod uticajem mnogo varijabli.Tako da stampanje novca je nesto sto odmah pomera inflaciju.

M0,M1,M2,M3 je razvrstavanje novca.To je nekoliko pokazatelja koji su obuhvataju svog prethodnika,uvecani za neki konkretan oblik novca,npr. tekuci racun preduzeca,depozit gradjana,fizicki novac centralne banke itd. To u finansijskoj analizi sluzi da bi se pratile promene,kao sto je na grafikonu prikazano...To je kao da pratis prodaju svih automobila,pa onda samo crvenih automobila,pa onda domacih+uvezenih crvenih automobila i na osnovu toga pravih model rasta i raspodele.

u praksi drzave duznici chesto nemaju od chega da namire obveznice . onda se deshava to da vrednost duga padne na neki minimalni iznos . recimo te ruske obveznice su pale na nekih 2% nominalne vrednosti kad je 1998. postalo jasno da nece biti isplacene . nije bilo nikakvih politichkih posledica ,ali rusija vishe nije mogla da pozajmljuje novac . slichno bi bilo i u sluchaju SAD , s tim shto SAD imaju deficit koji ne mogu da obuzdaju pa bi za njih to znachilo katastrofu .





opet iz prakse je jasno da M0 najvishe utiche na inflaciju , jer je to novac koji "juri" robu  , dok je svaki sledeci M sve vise i vishe "inertan" odnosno stoji na rachunima . problem je kao shto rekoh shto se sve spomenute kategorije novca polako ali neizbezno slivaju ka M1 i M0 .

Nešto me ove nestašice podsećaju na Slobu.

"Srbiji treba bar još 100 Fijata"

Stručnjaci se slažu da Srbija u ovom trenutku ima bar milion nezaposlenih. Na sumornu sliku, kada se radi o srpskoj nezaposlenosti, upozoreno je i u julskom izveštaju Evropske komisije u Briselu, gde je istaknuto da blizu 20 odsto radno sposobnog stanovništva u Srbiji nema posao, ali ni izgleda da će ga uskoro naći.
Od ukupnog broja nezaposlenih koji su na evidenciji NSZ, 62 odsto su ljudi u punoj radnoj snazi, između 25 i 49 godina. To je blizu pola miliona ljudi.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca kaže da je slika srpske nezaposlenosti mnogo gora nego što prikazuje zvanična statistika i da država pod hitno mora da preduzme nešto po tom pitanju.
"Nezaposlenost je mnogo veća od one koju kao podatak dobijamo od Nacionalne službe za zapošljavanje. U sivoj ekonomiji radi oko 600.000 ljudi, a polovina njih nije na evidenciji NSZ", upozorava Rajić i dodaje da bi u Srbiju trebalo da dođe 80 do 100 velikih kompanija poput Fijata da bi se ovako velika nezaposlenost bar prepolovila.

Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da je najstrašnije što svi parametri ukazuju na to da će nezaposlenost rasti.

Sumorna statistika opominje da 200.000 mladih ljudi u ovoj zemlji takođe nema posao, pa bi nas uskoro, ako se nešto hitno ne preduzme, mogao zadesiti novi „odliv mozgova". Bez posla je 42.603 fakultetski obrazovanih ljudi, a na birou godinama sede i 42 doktora nauka.

Od ukupnog broja građana koji se nalaze na evidenciji NSZ čak 480.787 njih na posao čeka duže od godinu dana, a za skoro 11 odsto njih posla nema ni nakon pet godina čekanja na birou.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yy...p;nav_id=458283

Para za razvoj Evropa ima i hoce da investira. Problem je unutrasnje prirode. Naime u Srbiji se vlada Komesarijatima (teoa se Agencija), gde su zaposleni svi partijski poslunici.
Da bi neko investirao, moras imati projekte i operacionalizaciju preko Inzenjeringa.
Moras imati lako otvaranje firmi i zastitu investitora.
Ovo sto Fiat donosi staru tehnologiju benzinaca sa velikom potrosnjom nema nikakve perspektive.

Spremite se za jos jednu turu siromasenja i obezvredjivanja plata / stednih racuna:

"Trošimo budućnost novih generacija"

"Uloga Vlade Srbije u ovoj situaciji je ogromna, jer su političari za kraktoročna rešenja i to je po prirodi njihovog posla i po definiciji politike, a biznismeni su srednjoročno ili investiciono orjentisani"
"Mi u ovom trenutku moramo da politikom vlade obezbedimo takvu situaciju da se ostvaruju i kratkoročni interesi političara i srednjoročni interesi biznisa", ocenio je Đuričin koji, međutim, tvrdi da je sadašnji ekonomski model vlade za oporavak privrede - neodrživ iz najmanje dva razloga.

"Mi u ovom trenutku moramo da politikom vlade obezbedimo takvu situaciju da se ostvaruju i kratkoročni interesi političara i srednjoročni interesi biznisa", ocenio je Đuričin koji, međutim, tvrdi da je sadašnji ekonomski model vlade za oporavak privrede - neodrživ iz najmanje dva razloga.

"Jedan razlog je rast rizika eksterne nelikvidnosti, jer mi imamo takozvani 'sijamski deficit' (blizanac deficit) - deficit budžeta i deficit bilansa tekućih plaćanja. Imamo nekonkurentnu privredu, koja ima 18 procenata učesća izvoza u BDP-u, a druge zemlje ove veličine imaju najmanje 50 procenata", naveo je predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Dragan Đuričin.

S druge strane, smatra Đuričin, ovaj model je neodrživ iz političkih razloga, zbog toga što obezbeđuje veću potrošnju od proizvodnje, tako da ova generacija troši budućnost narednih generacija.

"To se može izbalansirati ili novim zaduživanjem i stavljanjem tereta duga na naredne generacije ili 'inflacioniranjem' i 'monetizacijom' budžetskog deficita, čime se obezvređuje štednja stanovništva, što je opet politički neprihvatljivo. Prema tome, Vlada mora da ima jednu politiku inteligentnih reformi, umesto populističkog načina razmišljanja i stavljanja u prvi plan preraspodele", kaže Đuričin.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yy...p;nav_id=458316

moram da primetim jednu chinjenicu koja nije direktno povezana za loshu politike vlade , vec je vishe odraz klime koja vlada u drushtvu .

 mnogi mladi ljudi se opredeljuju da studiraju nekonkurentne fakultete i vishe shkole , dakle one koje ne daju praktichna znanja potrebna za zaposhljavanje u privredi , kako kod nas tako i u inostranstvu . ne bih sad da pominjem razne "menadzere"  , ali svako bi trebao da se zapita shta ce zaista da radi kad dobije diplomu , ima li za njegovu struku posla i koliko , da li ce morati da poteze veze i uvlachi se nekom i.t.d.