Pa u tome i jeste problem sto kad dodju izbori ti nemas izbora, biras izmedju loseg i jos goreg  

Neka štede onda, vidiš da se razbacuju.
Imovinska situacija se osim većim zaradama može popraviti i manjim rashodima.

Kaže vest pre neki dan, pola miliona građana Srbije letovalo u Grčkoj ove sezone.

бакута...баш си интересантна са тим мењањем цитата

Da li si ti svesan(na) o cemu pricas, kazes da iz kamena iscede vodu????
Ti kazes da stede sta to znaci da ne jedu 2 puta dnevno nego samo jedared, zemljo otvori se progutaj me

Stvarno je velika sramota ako imas toliko godina koliko tvrdis da imas a da lupetas sve ovo, nemam reci zaista!

I to su oni burzuji koji imaju citavih 100 eura za letovanje, sta cemo sa ostalih 7 miliona koji ne idu u Grcku, ili nemaju tate direktore spediterskih preduzeca? Oni verovatno "stede"?

Hrana pod kontrolom desetak kartela
6. septembar 2010. | 00:04 | Izvor: Blic

Beograd -- Tržište prehrambene industrije Srbije pod kontrolom je desetak kartela, kaže predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijane Marković-Bajalović.



Ona dodaje da se karteli zasnivaju na tajnim, nedozvoljenim sporazumima i dogovaranju o cenama i uslovima prodaje između prerađivača i trgovaca.
Bajalović navodi i da Komisija za zaštitu konkurencije ne samo da ima saznanja o delovanju kartela na prostoru Srbije, već vodi i istrage protiv njih.
Ona kaže da u cilju istrage ne može da navodi o kojim učesnicima i proizvodima je konkretno reč. "Istrage vodimo na osnovu insajderskih informacija i ponuđenih dokaza protiv kartela u prehrambenoj industriji koji drže pod kontrolom gotovo sve najvažnije prehrambene proizvode", otkriva Bajalovićeva.

Kartele, prema njenom mišljenju, može suzbiti aktivnost komisije kojom rukovodi, ali pre svega veća konkurencija. "Samo trojica prerađivača i trgovaca mnogo lakše će se dogovoriti nego ako ih imate tridesetoro. A nikome od njih, ni prerađivaču ni trgovcu ne odgovara slobodno formiranje cena", navodi ona.
Kako kartel u ovoj industriji funkcioniše? Proizvođač kaže trgovcu kolike će biti cene u maloprodaji, na šta mu on odgovori da pristaje, ali ga i upozorava da ukoliko vidi da je nekome drugom dao nižu cenu neće imati pravo prodaje kod njega.

Šema je takva da svi moraju da zarade. Oni koji u toj igri sasvim sigurno gube su potrošači i primarni proizvođači, primorani na pristanak na otkupnu cenu, upravo onu koju striktno diktira prerađivač.
Da li je među ovih desetak kartela i onaj koji kontroliše tržište ulja? Jesu li najveći proizvođači ovog proizvoda sklopili tajni dogovor o ujednačenim cenama, kao što je to tvrdilo Ministarstvo trgovine još prošle godine, zahtevajući od Komisije za zaštitu konkurencije da to ispita?

"Nismo mogli da pronađemo dokaz. Ali, to ne znači da eliminišemo mogućnost postojanja dogovora. Ukoliko kartel postoji interventan uvoz ulja po nižim cenama bi ga razbio i uticao trenutno na sniženje cena", kaže Bajalovićeva.



Još 2009. godine Ministarstvo trgovine u ime države prvi put je podnelo zahtev za vođenje postupka protiv jednog kartela na tržištu Srbije. Od komisije je zahtevano pokretanje postupka protiv Vitala iz Vrbasa, Sunca iz Sombora (zajednički vlasnik Invej), Dijamanta iz Zrenjanina (u vlasništvu hrvatskog Agrokora) i Banata iz Nove Crnje zato što su u dva navrata, u junu i julu, istovremeno ukinuli rabat trgovcima za po 11 odsto i sporazumno utvrdili cene svojih proizvoda.

Još tada komisija je poručila da joj se iznošenjem u javnost ovakvih zahteva uskraćuje svaka mogućnost da dođe do dokaza jer svaki imalo inteligentan učesnik na tržištu prikriva dokaze nakon što biva upozoren na istragu. A postupak otkrivanja kartela trebalo bi da bude nalik krivičnom postupku, što podrazumeva čitav niz istražnih radnji sprovedenih u tajnosti.

"Osim toga, treba da znate gde su dokazi i, gde možete da ih pronađete", kaže Bajalovićeva.
A ti kartelski dogovori često su usmeni i po pravilu - tajni. Učesnici kartela ne objavljuju da li se i o čemu dogovaraju. A komunikacije se odvijaju na različite načine, putem mejlova, telefonom, a nije retka ni praksa održavanja zajedničkih sastanaka u udruženjima, privrednim komorama.

"Često imamo takva saznanja, ali postojanje kartela ne možemo da dokažemo jer nema i direktnih dokaza, bilo koje forme. Zato je odnedavno primenjiv jedan izuzetno značajan član zakona koji predviđa oslobađanje od kazne za učesnika kartela koji prvi prijavi postojanje takve vrste udruživanja i obezbedi dokaze. Komisija uz pomoć insajdera već vodi neke postupke, ali takav insajder nije se pojavio u slučaju uljara", kaže Bajalovićeva.

Milan Prostran, predsednik Privredne komore, negira da se ovakva vrsta dogovora ikada vodila u Privrednoj komori. Ali on ne negira ujedno da na tržištu za svaku vrstu proizvoda ima svega nekoliko proizvođača, kao što je slučaj sa šećerom, uljem, mlekom.

"U okviru Privredne komore nismo održali nijedan sastanak o cenama, znamo da je zabranjeno dogovaranje o cenama. Do danas nisam video nijedno rešenje na osnovu argumenata. Bila su doneta dva i ona su oborena", navodi on i dodaje da smatra da bi bilo opasno ako bi država suspendovala tržišnu ekonomiju, ali podržava njeno mesto u njoj sa ulogom čuvara njenog socijalnog karaktera.

"Kao i svaka druga, i naša država može interventno da uvozi proizvode i na taj način štiti cene", dodaje Prostran.

Dragin: Bojkotujte proizvođače

Saša Dragin, ministar poljoprivrede, kaže da ima saznanja o dokazima o postojanju pojedinih kartela i smatra da bi u cilju eliminisanja njihovog delovanja trebalo transformisati robne rezerve u Agenciju za brzu intervenciju na tržištu.



On čak poziva potrošače na bojkot svih proizvođača koji se ne ponašaju socijalno i moralno odgovorno, već brinu isključivo o sopstvenom profitu. Dragin naglašava da tu nije reč o retrogradnoj politici, već o načinu zaštite široke mreže potrošača koji je i te kako primenjen u razvijenim kapitalističkim zemljama.

Koren problema uočava u procesu privatizacije kada je došlo do toga da su pojedine grupacije kupile velike kompanije i tako došle do velikog dela ne samo tržišta Srbije, već i regiona u oblasti prerađivačke industrije.

"Jedan deo takvog kartelskog sporazuma smo onemogućili organizovanjem sistema javnih skladišta, gde poljoprivrednici mogu da lageruju svoju robu i na osnovu nje dobijaju kredite od banaka i čekaju najpovoljniji momenat za prodaju izbegavajući ucene otkupljivača. Trudimo se i da subvencije stignu pre pšenice kako bi ratari mogli da čekaju sa prodajom, kalkulišu i samim tim dobiju bolju cenu. To je način borbe protiv otkupljivačkog lobija", kaže Dragin.

Tri glavna kartela, prema mišljenju Dragina, drže pekarska industrija, uljare i mlekare. Na lokalnom nivou to su karteli u otkupu voća i mesa.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević izjavio je juče da će vlada preduzeti odgovarajuće mere u cilju sprečavanja manipulacije i obezbeđivanja redovnog, i po prihvatljivim cenama, snabdevanja građana svim osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

"Republička tržišna inspekcija već nekoliko dana na terenu proverava stanje zaliha i kod proizvođača i kod trgovaca, a nalazi inspekcije biće poznati najkasnije do utorka", istakao je Milosavljević.

Živkov: Nema velikih konkurenata

Goran Živkov, nekadašnji ministar poljoprivrede, kaže da je vidljiva kartelizacija i monopol nad proizvodima semena pšenice i distribucije đubriva. I da kartele drži zapravo država svojom carinskom politikom, kao i nemogućnošću da uspostavi pravnu državu koja bi sankcionisala takvo ponašanje.

"Sećam se kada sam ja podneo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije jer su najveće žitomlinske organizacije sele i dogovorile se o otkupnoj ceni pšenice, pa čak i svi direktori potpisali i poslali mi taj papir. Čak ni taj dokaz nije bio dovoljan komisiji da donese presudu da je bilo kartelskog dogovora", kaže on.

Živkov objašnjava da je problem što mi nismo uspeli da privučemo dodatne velike igrače na ovom tržištu koji bi doneli tehnologiju koja bi spustila cene, napravili konkurenciju i time omogućili da budemo izvozno orijentisani (kao u sektoru šećera).

"Ulje, mleko, brašno… sve je to u rukama lokalnih biznismena povezanih sa politikom koji održavaju status kvo i ne dozvoljavaju da im dođu veliki igrači na razne načine. To je njihov najveći zajednički interes", napominje Živkov.

http://www.b92.net/news/pics/2010/08/6975835354c7d04002f904220350423_450x311.jpg

Slušaj, idi i poseti psihijatra. Možda će uspeti da ti pomogne. Mani više da smaraš ljude po forumu svojim nebulozama.


Ljudi ignorišite je. Vidite li da joj je ovo duševna hrana. Šta god da neko napiše, uvek kontrira. Od njenih 1200 komentara uvek je citirana da bi bila osporena. To dakle dovodi do zaključka da nije problem u nama ostalima nego u njoj. Jednostavno, ignorišite je i otićiće.
Toliko od mene o njoj. U buduće ne čitam šta piše.

To što ismevaš 100 evra kao male pare, je upravo pokazatelj velikog progresa. Pre dolaska DOS-a se radilo godinama za tih 100 evra.
Upravo to je razlog što u leto 1993. nije bilo pola miliona ljudi u Zakintosu

ma,to ti je @jaga.  samo sto sam ja naviko da ona obicno radi hit&run postove,tj-uleti,lupi,pa pobegne i cuti posle kad je neko priupita nesto,ali,izgleda da neke,kao na primer tebe,bas voli da zajebava. 
al,dobro,ne brini se.  to ti je nasa @jaga.    bez nje,@klikija,@steve i jos par pojava bilo bi jako dosadno na forumu,pa ih zato i gotivimo.  ko dvroske budale.a na celu im je nekadasnji @mokica(@moralles),(poznatiji pod jos 7 nickova  ).i dobro ih vodi.    to ti je,ako si mozda video,onaj sto se stalno pojavljuje na temi o R.Srpskoj i prica o njenom unistenju,nestanku,i slicnom.  :chuckel:samo sto ne znam da li sada opet ima neki nick,tj da li je i sada sa nama  ,ili mu je napokon ponestalo e-mailova. 

Од недавно је променио и пол, а не само ник. Постао је Лејла Упецао га Вајмен. Мислим да је јуче или прекјуче попио бан по... ... незнам који пут

клик