Да ли нам је потребна регионализација
 13. 12. 2010  ДСС

[b]Владимир Илић, заменик председника Г17 плус: Београд не чује унутрашњост. – Ненад Поповић, потпредседник ДСС-а: Треба нам двеста Инђија
[/b]
Демократска странка Србије недавно је представила свој програм економског опоравка и развоја 21 локалне самоуправе, указујући да је јачање градова, општина и села оно што треба Србији да боље живи, док Г17 плус, лидерска странка у Уједињеним регионима Србије, већ дуже и најагилније заговара регионализацију земље као најбољи начин да се Србија равномерно развија у свим својим деловима.

О различитим концептима две странке за „Политику” су разговарали Владимир Илић, заменик председника Г17 плус, и Ненад Поповић, потпредседник ДСС-а.

Илић: УРС сматра да је регионализација једно од могућих решења за свеукупни развој Србије, а разлога за то је више. Србија је данас јако централизована држава. Четири петине свих прихода буџета Србије се ствара изван Београда док се на другој страни исти тај новац директно или индиректно троши у самом Београду и, што је још важније, одлуке о томе како ће тај буџет да се троши доносе се у Београду. И имате невиђену разлику у степену развоја између најнеразвијенијих општина и Београда као репера, који се креће у просеку 1 према 15 или 20 и више.

Разлог због чега подржавамо концепт регионализације и сматрамо да ће он да допринесе равномернијем економском развоју јесу разлике које су највеће у Европи. Пример многих регионализованих држава, попут Пољске или Чешке, показују да су оне убрзале своје стопе развоја. Поред тога, чињеница је и да европски фондови од којих очекујемо подршку кандидатуром за ЕУ, одобравају се за регионе. И Европа је све више унија региона.

Поповић: Србији је потребна децентрализација, не регионализација. Регионализација, на начин на који је предложена, по нама је федерализација, односно стварање нових федеративних јединица са својим регионалним бирократијама. Ако узмемо да је Инђија развијена општина, нама треба 200 Инђија. То је оно што желимо, желимо да основни инструменти децентрализације буду општине и градови. То је и у складу са Уставом. Уместо да грађани плаћају регионалну бирократију, по нама је много корисније да се та средства директно усмере у развој градова и села. Има добрих ствари које су урађене – ДСС је подржао то што је влада отворила Агенцију за регионални развој у Зајечару, Фонд за развој у Нишу… Одлично. Али смо као амандман у скупштини предложили да те агенције које су у Ужицу, Зајечару, Нишу, отворе своје филијале у другим градовима Србије. Зашто не би имали једног представника Фонда за развој у Врању, Суботици…

Политика: Није ли то увећање администрације?

Поповић: Апсолутно не. Коме служи Фонд за развој? Привредницима. Замислите како је привреднику коме треба неки документ, а заборавио је да га извади, а дошао је из Трговишта, из Кикинде… Добра је та идеја, али мора да се шири, да се иде у дубљу децентрализацију. Мислим да је регионализација осуђена, уз поштовање идеје, на неуспех. Имали сте већ са статистичким регионима побуну у држави. Када бисмо правили регионе у мешовитим националним срединама предвиђам да бисмо такође имали побуну.

Илић: Али каква је децентрализација за коју се ви залажете? Опет ће се одлуке доносити у Београду. Садашњи Устав је толико велико ограничење и толико је парадоксалан да постаје бесмислен. По Уставу је могуће да имате посланика из једног солитера у Београду, ако је то воља централа политичких партија. Да ли верујете да представници странака у парламенту Србије у овом часу могу да штите интерес грађана с територије с које долазе? Нема шансе, ако тај интерес није усклађен с интересом централе партије. Управо је проблем у партијама. Ту не изузимам ни своју, ни Вашу, ни било чију партију. Немамо у парламенту заступљене интересе људи и региона из којих они долазе. Београд не чује унутрашњост. Зато је потребна регионализација, да би се управо тај проблем превазишао. Никаква нам средства нису потребна осим постојећих и неће бити увећавања администрације.

Поповић: На овај начин идемо поновном цепкању Србије. Већ имамо много проблема, угрожен територијални интегритет што се тиче Косова.

Политика: Зашто је обавезно „цепкање државе”?

Поповић: То је чиста федерализација, то је седам влада које ће сутра имати седам премијера, 10 министарстава…

Илић: То тако изгледа на прву лопту, али данас имате тако гломазну републичку администрацију која је потпуно неефикасна…

Поповић: Ту се потпуно слажемо.

Илић: ДСС је први на политичкој сцени промовисао ово о чему ми данас говоримо, 2003. године су имали верзију устава која је подразумевала регионализацију Србије.

Поповић: Тачно, али је то било 2004. године и идеја регионализације у том тренутку подразумевала је укидање војвођанске аутономије. Пошто, када смо доносили Устав (заједно са Г17 плус, ДС-ом и осталима) није било сагласности у држави да се укине аутономија Војводине, ми смо тада због националног јединства решили да одустанемо од региона. Сада смо против промене Устава коју ви заговарате, јер по овом Уставу можемо да дамо допунске надлежности општинама и градовима. И да им се врате трансфери из буџета које им је актуелна влада одузела.

Илић: Зар није парадоксалан устав који дозвољава децентрализацију и регионализацију само на делу своје територије. Треба променити политички систем и политичку и територијалну организацију земље. Грађани Србије јужно од Београда кажу: зашто покрајина има свој фонд за развој, своје институције… Регионализација је фактор интеграције, када је урађена на прави начин. Интегрише друштво, приближава власт грађанима, места одлучивања су тамо где је и живот, а не у Београду. Данас се доносе одлуке у Београду хоће ли бити вртића у Белој Паланци или моста у Ивањици. То није нормално.

Поповић: Не могу да се сложим с тим. Морамо да урадимо оно што је Швајцарска, у којој се надлежности спуштају до месних заједница. Оне одлучују о кључним стварима. Дајте могућност да општине саме склапају уговоре са инвеститорима и да саме организују животе у својим градовима. То је права децентрализација.

Илић: Слажем се да власт треба дати општинама и што више надлежности, али ко данас, са овим Уставом, гарантује да ће сви делови Србије добијати сразмерно једнака средства. Гарантујем да то опет зависи од односа снага у Београду.

Поповић: Могу да Вам кажем шта да урадите…

Илић: Предлажемо да се финансирање будућих региона реши на једнообразан начин тако што ће три основна критеријума бити број становника, величина региона и степен развоја. Уколико је регион испод српског просека, он ће по том основу сразмерно више средстава. Кроз тај механизам, без нових пореза, без ичега, ви обезбеђујете да делови Србије не заостају.

Политика: Зашто ДСС није учинио нешто више по овом питању док је био на власти?

Поповић: То питање можете да поставите мени и господину. Илићу, пошто смо ми били заједно у тим владама. То су дугачки процеси.

Илић: Ми смо управо и препознали то као проблем.. Причате о кадровском потенцијалу Србије. Ви 10 година у парламенту Србије немате представника општине Пирот. У нашем концепту регионализације то неће бити могуће.

Поповић: Видите, говорите о нечему, а ради се потпуно супротно у актуелној влади. Ево, ова реформа правосуђа. Укинути су општински судови и после 160 година престао је да постоји најстарији суд у Србији – мионички. Мислим да децентрализација није само економска, она мора да буде у сваком закону.

Илић: Делимично ћу се сложити с Вама. Претпостављам да је идеја била да се учини ефикаснијим правосуђе, ево остаје да видимо да ли ће та реформа имати те ефекте.

Поповић: Мислим да је ту потребан микроприступ, да се оцени економски потенцијал сваке општине или града. Сад идемо у 46 најнеразвијенијих општина, за њих правимо економске програме. Код региона, ја вам гарантујем…

Илић: А шта фали Пољској, Чешкој, Словачкој? Оне су урадиле регионализацију по овом моделу који смо ми предложили.

Поповић: То што је Пољска преживела изврсно ову кризу нема никакве везе с регионализацијом која је уведена пре годину или две. Пољска има изврсну економију која је базирана на металима, угљу, сировинама…

Илић: Слажем се с тим, али Чешка и Словачка… Проблем код нас је та директна веза владе и министара и локалне самоуправе. Нема тог средњег нивоа власти, па се због тога дешава да се, када имате градоначелника из једне странке и министарство из исте те странке, мимо стварних потреба подржава нешто за шта постоји „проходност“.

Поповић: Али, када се формирају региони, имаћемо исти проблем.

Илић: Неће бити у овој мери јер ће партије бити развлашћене. Предложили смо избор половине посланика именом и презименом, и први човек региона мора да буде неко ко је с листе директних избора.

Политика: Мислите да ће он имати подршку већине?

Илић: Мораће да је обезбеди. Данас имате потпуно ишчашену ситуацију. Грађани добију градоначелника кога уопште нису хтели, зато што је то воља централе странке. И шта сада? Сада им је крив Борис Тадић, Млађан Динкић, Војислав Коштуница или Тома Николић што им је поставио таквог градоначелника.

Поповић: Али, не треба регионализација…

Политика: То можете да решите променом Закона о локалним изборима.

Поповић: Ево то…

Илић: Али, због ове копче о којој смо причали, због тога што је немогуће из једног центра…

Поповић: Могуће је. Ми смо дали четири кључна предлога онога што треба Србији, односно градовима и општинама, да данас крене равномерни развој. На пример, формирати економске зоне за неразвијене општине, где би инвеститори били ослобођени свих пореза осим ПДВ-а. Или, направити законски оквир за инвестициону децентрализацију – давање могућности општинама да саме преговарају са иностраним компанијама по моделу јавно приватног партнерства о финансирању локалне инфраструктуре.

Илић: То оне које имају капацитета за то.

Политика: А имате ли идеју како да превазиђете страх људи од тих региона, од цепкања државе?

Илић: Слажем се, постоји константан страх од сепаратизма. Регионализацију, међутим, видим као фактор интеграције друштва. Сепаратизам се јавља управо ако ви годинама, деценијама, не уважавате специфичне потребе делова земље и грађана који живе у њима, и не чујете их уопште, не видите их. Ти људи доживљавају своју државу као непријатељску. То фрустрира људе, а не фрустрира их ако кажете – ево изволите надлежности, средства, дајемо вам могућност да се сами развијате, добијате више фондова, имате директан уплив европских фондова, а не преко Београда. Ово што предлажемо је могуће да се уради за две-три године, уз консензус.

Политика: Да ли се плашите да идеја Г17 може да прође?

Поповић: У Србији се свашта десило. Али, уколико народ буде гласао, сигуран сам да то не може никад да се деси.

Илић: А ја сам сигуран да ће се то десити управо уколико се грађани буду питали.

Поповић: Сигурно неће јер грађанима је важан живот у њиховој општини. Данас је најважније да ми подигнемо стандард и да имамо запошљавање. За то нам не треба никаква промена Устава, за то нам не требају региони. Суштина је, ми смо против регионализације, али и ви имате један циљ, а то је да се подигне стандард грађана, да се боље живи.

Илић: Ту се слажемо.

Поповић: Имамо различите концепте како до тога да дођемо. Углавном, мислим да морамо да се вратимо суштини, а то је равномерни развој који може да се постигне искључиво микроприступом општинама и градовима, узимајући у обзир њихове посебне економске потенцијале. Рецимо, на Златибору се развија туризам, у Лесковцу агробизнис, Шумадији органска храна, Шапцу речни транспорт…

Илић: То уопште не искључује концепт регионализације. То је могуће и у овом концепту. Значи, око децентрализације се апсолутно слажемо с тим што сам ја уверен да ће формирање региона пре свега приближити власт људима и смањити утицај политичких партија који у одређеним сегментима постаје негативан и штетан.

Поповић: Али, пошто је ова влада урадила све супротно, ја вас позивам да изађете и да формирамо нову владу, па да суочимо концепте (смех).

Илић: Хвала на позиву (смех).

Извор: Политика
http://www.dssns.rs/tag/nenad-popovic/

Beograd "usisava" čitavu Srbiju

Može li glavni grad da izdrži ogromne migracije. Svake godine oko 35.000 ljudi doseli se u Beograd, a svaka novodoseljena porodica košta državu 100.000 evra.

Prema rečima Miroslava Čučkovića, člana Gradskog veća i Komisije za pomoć nerazvijenim područjima, u Beograd svakodnevno dolazi od 300 do 500 ljudi na posao. Oko 25.000 mladih tu i ostane.



S obzirom na to da 18.000 srednjoškolaca iz Beograda u svakoj generaciji ne ide na studije, to znači da se broj onih koji konkurišu za ista radna mesta duplira. "U celoj istočnoj Srbiji živi samo 430.000 ljudi, koliko ih ima u Novom Beogradu. Ako nešto ne učinimo, preti opasnost da se Srbija isprazni i da se svi presele ovde", kaže Čučković.

Zato je Skupština grada prošle godine odvojila 50 miliona dinara, a toliko će i ove, kao pomoć za 20 najnerazvijenijih opština. Trajno rešenje, ipak, po Čučkovićevom mišljenju, jeste regionalizacija, u kojoj će regionalne vlade odlučivati o svojim parama, a 70 odsto poreza na plate vraćaće se lokalu.

I u opštinama širom Srbije poručuju da bi najbolje bilo da im centralna vlast vrati ”zakinute” transfere na stari nivo. U budžetu za ovu godinu oni su povećani za 20 odsto i iznose 32 milijarde dinara, ali su i dalje za četvrtinu manji od onih iz 2008, kaže Saša Paunović, gradonačelnik Paraćina.

"Da je država uložila 100 miliona evra u Crnu Travu i druge nerazvijene opštine, ne bi morala da izdvaja 300 miliona za most preko Ade", objašnjava on.

Argument da centralna vlast nema više novca da da lokalu, prema mišljenju poslanika DSS iz Niša Milana Lapčevića, koji je podneo krivičnu prijavu protiv premijera i ministarke finansija zbog nezakonitog smanjivanja transfera - ne stoji. "Niš je do sada oštećen za dve milijarde evra, koje su umesto kod nas, ostale u republičkoj kasi", kaže on.

U Beogradu se živi na crno

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2009. godini u Beograd se doselilo 51.597 ljudi. Ovu brojku ”pumpa” ogroman broj onih koji tu žive neprijavljeno, kažu u beogradskoj vlasti.

Izvor: Beeeee92

---------------------------------------------------------

Jbg....pouces sve pare u BG, pa se posle pitas sto si i gomilu ljudi time povuko u BG.

Mislis - svi dodju u BG i onda se pitas zasto i pare idu u BG. 

A najveci problem je sto oni koji su rodjeni u Beogradu nemaju para...

Pa ne dolaze oni u BG zato sto im je muka za saobracajnom guzvom, nego zbog boljeg zivota (citaj para)....tako da su prvo pare dolse u BG, pa tek onda i ljudi za parama...obrnuto ne ide nikako 

Jbt, dokle ova lupetanja, za kojim boljim zivotom?

Pogledaj npr. realne plate u BG i Cacku (namerno kazem realne a ne prosecne), a onda uporedi cene.

Start je letos u taksijima u Cacku bio 20 dinara, u bg 100+. Domaca kafa najjeftinija u BG od 60 pa navise u zavisnosti od mesta. Na brani u Cacku, gde se leti sjati ceo Cacak, kafa je bila 20-25 dinara sa sve ratlukom. Hleb domaci 20 dinara, u Bg nemas ispod 40.

Samo par primera, a tako je za najveci broj stvari. Cene odgovaraju standardu.

I sad ti meni kazes da sav taj "napaceni" narod dodje iz mesta gde ima platu 18-20.000 u BG da bi imao 30-35.000, placao garsonjeru minimum 250 evra i trosio duplo vise na sve ostalo u odnosu na mesto iz kojeg je dosao?

Ne dolaze oni zbog para vec sto im je dupe zinulo za Beogradom. 

Dosli u BG da bi ziveli losije, jer nema veze sto ce ziveti gore nego u Cacku, Nisu, Kragujevcu, Leskovcu, bitno je da zivi u BG?     

Aj razmisli ponovo 

Sve i da ima takvih snobova i skorojevica....zapravo ima ih, ali su ubedljiva manjina.
Druga je stvar sto oni vremenom postanu takvi, ali sigurno nisu u BG dolazili zbog toga sto je ziveti u fucking BG tako cool i zbog toga ostavili lepsi zivot u "provinciji" i zamenili ga za gori zivot, ali pod svetlima"velegrada".

A sto se tice ovih cena....

Beograd najjeftiniji grad u Srbiji

Mleko u glavnom gradu košta čak 21 dinar manje nego u Kragujevcu, a ista je i razlika u ceni ulja u odnosu na Užice. Jeftiniji i kafa, čokolade, brašno...



U beogradskim marketima osnovni proizvodi su najjeftiniji u Srbiji. Tako je litar svežeg mleka jeftiniji za čak 21 dinar nego u Kragujevcu, a tolika je i razlika u ceni ulja u odnosu na Užice. U Beogradu su jeftiniji i kafa, jogurt, čokolada.

Za šest proizvoda, koje je Press obuhvatio ovim istraživanjem u sedam gradova, u Beogradu je trenutno potrebno izdvojiti 491,50 dinara, dok je u Kragujevcu tai iznos 576,80 dinara. Osim najpovoljnijih cena, Beograđani imaju i najbolje plate (u oktobru 2010. u proseku 42.421 dinar, dok je u Novom Sadu 39.904, Užicu 33.821, a Kragujevcu 30.991).

Jeftiniji transport

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović objašnjava da je Beograd najjeftiniji, jer za razliku od gradova u unutrašnjosti ima zdravu trgovačku konkurenciju.

- Zapravo, samo Beograd ima zdravu trgovačku konkurenciju. Ima više trgovinskih lanaca, što nije slučaj sa gradovima u ostalom delu Srbije - kaže Papović.

Ekonomista Goran Nikolić dodaje da nižim cenama u Beogradu doprinose i niži transportni troškovi.

- Uvek najbolju ponudu, a istovremeno i najniže cene imaju veliki trgovinski lanci, koji nisu u toj meri zastupljeni u drugim gradovima. Cene su niže zato što proizvođači i trgovci imaju niže transportne troškove. U provinciji su jedino jeftinije usluge - kaže Nikolić.

I kad se zanemare razlike u cenama, svi žitelji Srbije dodatno će morati da stežu kaiš, jer u trgovine neprestano stižu novi cenovnici. Juče su poskupeli mleko i mlečni proizvodi, danas će cigarete, a do kraja meseca biće povećane i cene brašna, kafe, slatkiša i alkoholnih pića.



Od početka januara šećer je poskupeo za četiri do šest odsto, negazirani sokovi za tri do 15 odsto, pojedini slatkiši za pet do 20 odsto, supe i čajevi za 12 do 15 i cigarete za dvadesetak dinara po paklici.

Novi cenovnici

U trgovinama se od juče primenjuju novi cenovnici mlekara „Subotica" i „Imlek".

- Cene u veleprodaji za dugotrajno i sveže mleko više su za dva, a za kiselomlečne proizvode za jedan dinar - rečeno je Pressu u „Imleku".

Za dva do 3,5 odsto skuplji su i proizvodi subotičke mlekare, a očekuje se da od 15. januara poskupe i proizvodi šabačke mlekare.

- Do kraja meseca najavljena su poskupljenja mleka i mlečnih proizvoda još nekih mlekara, pojedinih alkoholnih pića za 11 procenata i slatkiša - kažu u vodećim beogradskim trgovinskim lancima.

Zbog povećanja akciza poskupele su i određene vrste goriva. Tako evrodizel na većini pumpi sada košta 126,4 dinara, dok je evropremijum BMB-95 134,9 dinara. Cene na pumpama NIS-a nisu menjane.





....zaista razmisli jos jednom 

Znaci, zivim u gradu najskupljem za zivot u celoj Srbiji?

I opet, gresis silno sinak.  

Vecina ljudi tamo kupuje domace mleko, imaju lokalne proizvodjace kratkotrajnog mleka, brasno takodje, sir i kajmak da ne pominjemo koliko su jeftiniji, mesne preradjevine takodje.

To sto su ovi vajni "novinari" istrazivali cenu Imlekovog mleka ili Suncokret ulja uopste nije merodavan za realno stanje.  

E ajde sad, ne valja statistika prosecnih primanja (iako se na isti nacin racuna i u Bg i u unutrasnjosti), ne valja statistika nezaposlenosti po gradovima, ne valja istrazivanje cena proizvoda (iako to domace mleko, sir, kajmak, ne mozes da kupis u vecim gradovima, nego samo po selima i varosicama) i zapravo se u BG uopste ne zivi bolje nego u unutrasnjosti, tako da ljudi u sustini menjaju bolji zivot u unutrasnjosti za gori zivot u BG, samo zato sto je jebeno cool biti beogradjanin....i to je tako dobra stvar da joj ljudi masovno pribegavaju!

Necu ti reci da razmilis ponovo  samo cu reci da duboko gresis i nisi u pravu, ali ako nista drugo, bar si postavio nove postulate migracije stanovnistva