Srbija i Ahtisarijev plan - sta raditi povodom konacnog statusa KiM?

KIM Info-bilten 06-02-07

Tadic: Za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost ali je cvrsto opredeljena za nastavak pregovora

Tadic je preneo Vizneru da je Srbija 'cvrsto opredeljena da se ti pregovori nastave, kao i da je opredeljena za stabilnost i mir u regionu'. Kako se navodi u saopstenju pres sluzbe predsednika Srbije, Tadic je ponovio da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova.

Frenk Vizner i Majkl Polt u razgovoru sa predsednikom Tadicem, 6. februar 2007.

RTS, Utorak, Februar 06, 2007 17:12

Predsednik Srbije Boris Tadic razgovarao je sa izaslanikom SAD za Kosovo Frenkom Viznerom o buducem statusu Kosova. Kako se navodi u saopstenju pres sluzbe predsednika Srbije, Tadic je ponovio da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosova.

Vizner je rekao da SAD smatraju da je predlog specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija dobar.

Tadic i Vizner su, kako pi¹e u saopstenju, razgovarali i o mogucnosti usaglasavanja datuma nastavka pregovora o buducem statusu Kosova sa formiranjem demokratskih institucija u Srbiji.

Tadic je preneo Vizneru da je Srbija 'cvrsto opredeljena da se ti pregovori nastave, kao i da je opredeljena za stabilnost i mir u regionu', zakljucuje se u saopstenju.

Predsednik Tadic najavio je juce da ce od ambasadora clanica kontakt grupe zatraziti da se datum nastavka pregovora uskladi sa konstituisanjem novog saziva Skupstine Srbije sto bi znacilo pomeranje za desetak dana.

Savetnici predsednika Srbije u petak sa ambasadorima Kontakt-grupe

Savetnici predsednika Srbije za Kosovo i spoljnu politiku sastace se u petak u Beogradu sa
ambasadorima zemalja-clanica Kontakt-grupe.

Tema sastanka ce, kako je Beti receno u Predsedni¹tvu Srbije, biti mogucnost usaglasavanja nastavka pregovora o statusu Kosova i Metohije sa formiranjem demokratskih institucija u Srbiji.

Kontakt-grupu cini sest zemalja: Francuska, Italija, Nemacka, Rusija, SAD i Velika Britanija.

Vizner: Beograd uverava da ce pregovarati

BEOGRAD, 6. februara 2007. (Beta) - Americki izaslanik za pregovore o statusu Kosova Frenk Vizner izjavio je danas u Beogradu da su ga predsednik i premijer Srbije uveravali da je Beograd spreman da ucestvuje u pregovorima o statusu Kosova 13. februara u Becu.

"Dobio sam uveravanja predsednika i premijera da srpske vlasti nameravaju da ucestvuju u pregovorima u Becu", rekao je Vizner na konferenciji za stampu u Ambasadi SAD.

Vizner nije zeleo da komentarise da li ce americka vlada podrzati zahtev Beograda da se pregovori o Kosovu odloze do konstituisanja Skupstine Srbije u novom sazivu.

"Tadic i Kostunica upoznali su me sa procedurom konstituisanja parlamenta", rekao je kratko Vizner.

Predsednik Srbije Boris Tadic najavio je da ce od ambasadora zemalja-clanica Kontakt-grupe traziti da se datum nastavka pregovora o buducem statusu Kosova u Becu uskladi sa konstituisanjem novog saziva Skupstine Srbije.

Americki izaslanik nije zeleo da spekulise o konacnom statusu Kosova, rekavsi da specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari jos nije definisao konacnu verziju predloga koji ce biti prosledjen Savetu bezbednosti UN.

"Predlog statusa Kosova jos uvek nije definisan. Sacekacemo konacan predlog specijalnog izaslanika koji ce biti upucen Savetu bezbednosti UN", rekao je Vizner i dodao da ce Savet bezbednosti odrediti buducnost Kosova.

Predlog Martija Ahtisarija je "istorijski dokument" koji predstavlja osnovu za konacno resenje pitanja Kosova i odgovara potrebama svih zajednica na Kosovu, rekao je on.

Vizner je dodao da veruje da bi pitanje statusa Kosova trebalo resiti sa "sto manje odlaganja" kako bi Kosovo, Srbija i region napredovali ka EU.

Vizner je danas u Beogradu razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadicem i premijerom Vojislavom Kostunuicom.

Americki izaslanik za Kosovo je u ponedeljak posetio Pristinu gde je razgovarao s predsednikom Fatmirom Sejdijuom, s kosovskim pregovarackim timom, kao i s kosovskim premijerom Agimom Cekuom.

Kostunica: Ahtisarijev predlog neprihvatljiv za Srbiju

Kostunica je ocenio da je, umesto predloga o buducem uredjenju pokrajine, Ahtisari neovlasceno otvorio pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i predlozio oduzimanje njene teritorije, navedeno je u saopstenju.

Premijer Kostunica u razgovoru sa Frenkom Viznerom, 6. februar 2007.

BEOGRAD, 6. februar (Tanjug) -Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica primio je danas americkog izaslanika za Kosovo i Metohiju ambasadora Frenka Viznera, kome je izneo stav da je za Srbiju neprihvatljiv predlog specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija , saopstila je Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije.

Premijer je naglasio je da je rec o predlogu koji ni formalno, ni sadrzinski, nije proistekao iz dosad vodjenih pregovora o buducem statusu Kosova i Metohije.

Kostunica je ocenio da je, umesto predloga o buducem uredjenju pokrajine, Ahtisari neovlasceno otvorio pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i predlozio oduzimanje njene teritorije, navedeno je u saopstenju.

Srpski premijer je istakao da je taj predlog u suprotnosti sa Poveljom UN, Ustavom Srbije i osnovnim principima medjunarodnih odnosa, kao i medjunarodnom praksom resavanja sporova unutar drzava.

"Ni u predlozima resenja koja su sadrzana u aneksima dokumenta, Ahtisari nije uvazio mnogobrojne predloge srpskog pregovarackog tima", rekao je Kostunica.

Na pitanje sagovornika kako vidi nastavak ovog procesa, Kostunica je rekao da Srbija mora najpre da konstituise drzavne organe, na osnovu nedavno odrzanih izbora, sto je praksa koja vazi u svim demokratskim drzavama, preneto je u saopstenju.

Predsednik Vlade je insistirao da je za nastavak pregovora, na koji je pozvao Ahtisari, potrebno da se sazove Narodna skupstina, koja ce doneti merodavne odluke o tom pitanju.

Kostunica je upoznao sagovornika da ce Narodna skupstina biti konstituisana odmah po okoncanju izbornog procesa, navedeno je u saopstenju.

Vizner: Pregovori sto pre - Nema podele Kosova

B92, 6. februar 2007 - Odlazeæi iz Beograda za Beè i Moskvu, Vizner je izneo stav da pregovore treba ¹to pre zavr¹iti, èime je odgovorio na novinarska pitanja da li je Va¹ington spreman da podr¾i inicijativu Srbije da nastavak konsultacija bude nakratko odlo¾en dok se ne formira nova skup¹tina i vlada u Beogradu:

"Pregovori treba da budu zavr¹eni sa ¹to je manje odlaganja moguæe, kako bi Kosovo krenulo u sopstvenu buduænost, kako bi se postavila osnova za veze izmeðu Srbije i Kosova po najvi¹im standardima, kako bi region krenuo napred, a Srbija izgradila dugotrajne i va¾ne veze sa SAD-om i bila potpuno ukljuèena u zajednicu dr¾ava Zapadne Evrope i njihove institucije, pre svega u EU, ¹to je, nadam se, buduænost Srbije, kao i u NATO".

Buduæi da je i sam ocenio da Kosovo treba da krene ka sopstvenoj buduænosti, na pitanje koja je svrha nastavka pregovora o statusu pokrajine ako je predlog Ahtisarija bez izuzetka protumaèen kao dokument koji joj daje nezavisnost, ¹to je finski diplomata i sam primetio u izjavi za BBC, Vizner je rekao da nije video Ahtisarijevu izjavu.

Umesto komentara, diplomatski je odgovorio da æe o statusu Kosova odluèivati Savet bezbednosti na predlog Martija Ahtisarija: "On jo¹ nije definisao taj predlog. Zakljuèni dokument jo¹ nije napisan i ja ¾elim da saèekam da gospodin Ahtisari zavr¹i razgovore i pisanje svog izve¹taja pre nego ¹to budem mogao da odgovorim na va¹e pitanje."

Vizner je odbacio podelu Kosova kao moguæe re¹enje, podseæajuæi na stav Kontakt-grupe sa poèetka pregovora koji to iskljuèuje. Na vi¹e pitanja da li æe, u konaènom re¹enju biti po¹tovan integritet Srbije, Vizner je rekao da æe Savet bezbednosti, odluèujuæi o tome, uzeti u obzir i ¾elju veæine na Kosovu i obavezu po¹tovanja suvereniteta dr¾ave, kako je navedeno u postojeæoj Rezoluciji 1244.

Vizner je juèe u Pristini izjavio da Albanci neæe biti razoèarani konaènim predlogom Martija Ahtisarija koji æe biti upuæen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i pozvao Srbe da dobro prouèe Ahtisarijev predlog.

Sef americke kancelarije u Pristini: Podela Kosova bila bi pogubna za Srbe

KIM Radio 6. februar 2007.

Sef Americke kancelarije u Pristini Tina Kajdanov pozvala je danas, gostujuci na KIM radiju, Srbe da nastave konsultacije o resavanju pitanja Kosova i Metohije. Ona smatra da je najvaznije u planu Martija Ahtisarija formiranje novih opstina na Kosovu sa srpskom vecinom. Novoformirane opstine sa srpskom vecinom po planu Ahtisarija imace velika ovlascenja na tim podrucjima kao i mogucnost da se udruzuju sa drugim opstinama. Tina Kajdanov, sef Americke kancelarije u Pristini objasnjava da ce te opstine u kljucnim pitanjima, poput zdravstva, obrazovanja, socijalne zastite moci da saradjuju sa vlastima u Beogradu. „Radnici u obrazovanju i zdravstvu u novoformiranim opstinama sa srpskom vecinom primace mesecne plate i iz Vlade Kosova i iz Vlade Srbije“, objasnila je Kajdanov. Ona istice da je zastita srpskog verskog i kulturnog nasledja jos jedan bitan element u planu za resavanje statusa Kosova koji je Ahtisari predstavio pre par dana. Po recima Tine Kajdanov ,da bi se u Skupstini doneli pojedini zakoni potrebna ce biti ne samo opsta vecina vec i vecina srpske i ostalih nealbanskih zajednica. Ona podseca na bitan segment iz Ustava. „U Ustavu ce se nalaziti i odredbe da se neke stvari mogu menjati jedino i iskljucivo uz saglasnost ostalih zajednica na Kosovu,pre svega srpske zajednice. Ono sto ce se postici ovim Ustavom jeste da ce biti omogucena rezervisana mesta u parlamentu za predstavnike kako srpske, tako i ostalih zajednica“, rekla je ona.

Kajdanov je istakla vaznost ucesca svih strana u pregovorima o statusu Kosova i ponovila stav Kontakt grupe da je podela Kosova neprihvatljiva.

„Svaka podela Kosova bi bila zaista pogubna za Srbe koji zive ovde, jer vise od polovine Srba na Kosovu zivi juzno od Ibra. Neki od najvaznijih i najstarijih manastira su juzno od Ibra, to su stvari koje vi ne mozete samo da podignete i pomerite“, naglasila je Kajdanov.

Sef Americke kancelarije je gostujuci u emisiji „Razgovori“ KIM radija rekla da je organizovanje i zivot u getoima uznemiravajuci, ali je odbila da direktno odgovori na pitanje da li je posle resavanja statusa Kosova moguce garantovati bezbednost svima na Kosovu. „Rec garancija me uvek cini nervoznom jer to znaci da cemo reci ne nista se nece dogoditi.U Americi imamo visok zivotni standard ali je kriminal svuda“, rekla je Kajdanov.

Ona je ponovila da je Srbima mesto na Kosovu i da se to nikada nece promeniti.
„Uloga nove misije EU na Kosovu posle resavanja statusa bice da nadzire ispunjavanje odredaba iz dokumenta o statusu“, rekla je na kraju Tina Kajdanov.

Solana sutra u Pristini i Beogradu

BRISEL, 6. februara 2007. (Beta) - Visoki predstavnik EU Havijer Solana sutra ce otputovati u Pristinu, a potom u Beograd, u "odlucujucem casu" - kada dve strane treba da se "ukljuce u konstruktivan rad na osnovu nacrta predloga za status Kosova" koji je podneo specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari.

To je veceras saopstio Solanin kabinet u Briselu, napomenuvsi da ce se visoki predstavnik EU popodne pridruziti ministarskoj prosirenoj "trojki EU" koja ce se sastati s predsednikom Srbije Borisom Tadicem, premijerom Vojislavom Kostunicom i sefom diplomatije Vukom Draskovicem.

Solana ce u Pristini razgovarati s kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdijuom, clanovima tima kosovskih Albanaca za pregovore o statusu pokrajine.

Pre polaska iz Pristine za Beograd, pise u saopstenju, Solana ce razgovarati sa predstavnicima kosovskih Srba, zapovednikom Kfora generalom Rolandom Katerom i sa zamenikom sefa UNMIK-a Stivenom Sukom.

U Pristini ce konferencija za stampu biti posle razgovora Solane sa predsednikom Kosova Sejdiuom.

U Beogradu ce konferencija za stampu prosirene "trojke EU" biti posle sastanka sa predsednikom Srbije Tadicem.

Dinkic: Kroz pregovore sustinski izmeniti Ahtisarijev plan

RTS, 6. februar 2007.

Predsednik G 17 plus Mlaðan Dinkiæ izjavio je da se iz aneksa predloga re¹enja specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija vidi da Kosovo i Metohija postaje nezavisna albanska dr¾ava.

Navodeæi da je predlog re¹enja Martija Ahtisarija neprihvatljiv, a da aneksi èine su¹tinu tog plana, Dinkiæ je na konferenciji za novinare ocenio da Srbija ne treba formalno da ga odbaci, veæ da ga kroz pregovore su¹tinski izmeni amandmanima.

On je istakao da treba iæi u Beè i uèestovati u pregovorima na kojima Srbija ne treba da ka¾e ¹ta neæe, veæ ¹ta hoæe.

'Naravno, o tome ¹ta Srbija hoæe potrebno je postiæi jedinstvo u Srbiji i da se ¹to pre konstitui¹e parlament koji æe izglasati platformu za pregovore', kazao je Dinkiæ i dodao da je ohrabren jedinstvom koje je postignuto na juèera¹njem sastanku kod predsednika Srbije Borisa Tadiæa oko Ahtisarijevog plana i pozicije dr¾ave u daljem pregovaraèkom procesu.

Dinkiæ je istakao da je najva¾nije da se ¹to pre konstitui¹e parlament i da sve stranke odmah po proglasenjuu konaènih rezutata izbora predaju svoje poslanièke liste, navodeæi da sada¹nji sastav skup¹tine nema legitimitet da odluèuje o platformi za dalje pregovore.

On je preneo da je, ukoliko se parlament ne konstitui¹e do 13. februara, na sastanku kod predsednika Srbije veæina politièkih stranaka ocenila da bi Boris Tadiæ trebalo da ode u Beè i obavesti uèesnike da je Srbija spremna za pregovore, ali da iz proceduralnih razloga tra¾i njihovo odlaganje za nekih nedelju dana.

Dinkiæ je rekao da je to bio stav veæine uèesnika juèera¹njeg sastanka, pa i samog Tadiæa.

'Ne mo¾e se pregovarati bez platforme', istakao je predsednik G 17 plus i ponovo pozvao da se ¹to pre konstitui¹e skup¹tina, ali i vlada kako bi se preuzeli odgovornost za pregovore, jer je ona suvi¹e velika za samo jednog èoveka.

Dinkiæ je rekao da se iz aneksa Ahtisarijevog predloga vidi i da nema garancija za ostanak Srba na Kosovu i za povratajk izbeglih, za trajnu za¹titu kulturne i crkvene ba¹tine, da je odreðen veoma mali broj srpskih op¹tina koje su pritom lo¹e povezane, kao i da Beograd vi¹e ne bi mogao bez saglasnosti da pru¾a finansijsku pomoæ tim op¹tinama.

Pokret "Samoopredeljenje" Albina Kurtija protiv Ahtisarijevog paketa

PRISTINA, 6.februar (Tanjug) - Vodja pokreta kosovskih Albanaca "Samoopredeljenje" Aljbin Kurti izjavio je danas da paket Martija Ahtisarija za status Kosova onemogucava realizaciju volje Albanaca za nezavisnoscu.

Kurti je, kako su preneli mediji u Pristini, kazao da Ahtoisarijev paket sadrzi sest asimetrija. "On je antialbanski i prosrpski, uvazava samo srpsko kulturno nasledje, albanske opstine ce imati manje kompetencija od srpskih i govori o raspustanju Kosovskog zastitnog korpusa (KZK)", naveo je Kurti. Po slovu predloga, dodao je Kurti, medjunarodni predstavnici ce imati izvrsnu snagu na Kosovu, a "umesto ratne odstete predvidja se kosovski budzet".

Pokret "Samoopredeljenje" je najavio da ce 10. februara u Pristini odrzati demonstracije, protiveci se odredbama predloga Martija Ahtisarija, predstavljenog Beogradu i Pristini 2. februara.

Lideri Srba Vizneru preneli nezadovoljstvo

B92, 6. februar 2007 - Predstavnici kosovskih Srba preneli su izaslaniku SAD za Kosovo Frenku Vizeru nezadovoljstvo srpskog naroda ¹to se u predlogu o buduæem statusu pokrajine ne pominje Rezolucija 1244, saop¹tio je danas lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanoviæ.

"Vizneru smo preneli nezadovoljstvo ¹to se u novom predlogu ne pominje Rezolucija 1244 i teritorijani integritet u kome Srbi vide za¹titni mehanizam i naglasili da je to razlog za nespokojstvo", kazao je Ivanoviæ koji se juèe u Pri¹tini zajedno sa Ranðelom Nojkiæem i Slobodanom Petroviæem sastao sa izaslanikom SAD.

Prema Ivanoviæevim reèima Nojkiæ, Petroviæ i on su Vizneru naglasili da je neprihvatljivo da Kosovo ima armiju, da se Srbi tretiraju kao manjinska zajednica. On je dodao da je razgovor bio posveæen i decentralizaciji.

"Insistirali smo da op¹tina Lipljan, Prilu¾je i Plemetina moraju biti formirane kao takve jer ispunjavaju sve kriterijume", kazao je on.

Vizner je, prema Ivanoviæevim reèima, ocenio da proces ide zadatom dinamikom i da se oèekuje konstruktivan pristup Beograda. Amerièki izaslanik je dodao da je i kosovskim Srbima dat prostor za sugestije.

Intervju sa Martijem Ahtisarijem
BBC - Serbian

Poziv predstavnicima Beograda i Pri¹tine da svakako dodju 13. februara u Beè u ponedeljak je, u intervjuu za BBC, uputio i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari:

"®elim da jo¹ jednom prodjemo kroz ceo plan. Ako imaju nove ideje koje ¾ele da ukljuèe u plan, spreman sam da ih razmotrim. Prostora za izmene predlo¾enog ima, ali potrebno je naravno da za to dobijemo pristanak obe strane, ¹to neæe biti lako", rekao je specijalni izaslanik.

BBC je Martija Ahtisarija upitao za¹to je izneo plan za koji se unapred znalo da æe za Srbe biti neprihvatljiv:

"To je reakcija Srba na pitanje samog statusa. Oni ne ¾ele da daju nezavisnost Kosovu, a kosovski Albanci, koji èine 90 odsto tamo¹njeg stanovni¹tva, ne ¾ele ni¹ta drugo. Po meni to je potpuno odvojeno pitanje. Moj plan se u najveæoj meri bavi potrebom da se na Kosovu stvori dru¹tvo u kome æe sve zajednice ¾iveti pristojnijim ¾ivotom. Tu su mere za¹tite kulturnog i verskog nasledja srpske pravoslavne crkve, zatim decentralizacije, odnosno stavranja srpskih op¹tina i njihovih veza sa Beogradom. Ovo je, po mom mi¹ljenju dobar, kompromisni plan za obe strane."

Na primedbu da su i medjunarodni posmatraèi slo¾ni u oceni da se ovim planom Kosovu praktièno daje nezavisnost, Ahtisari ka¾e:

"I u Beogradu i u Pri¹tini odbio sam da udjem u tu debatu, uprkos insistiranju novinara. naravno da svako ima pravo da èita dokument kako mu odgovara. Ali, svi su priznali da bi to bila nezavisnost pod medjunarodnim nadzorom. "

Marti Ahtisari je u razgovoru za BBC odbio da se izjasni o moguænosti da Rusija u Savetu bezebdnosti odbaci njegov konaèni predlog:

"Jo¹ nisam dobio konaènu reakciju zainteresovanih strana. To æu, nadam se, saznati poèetkom marta. Nadam se takodje da æe u duhu kompromisa konaèna verzija mog plana ipak biti prihvaæena. No, videæemo. Va¾no je ¹to me je u dosada¹njem radu podr¾avala kontakt grupa, koja je pozvala dve strane da uèestvuju u predstojeæim razgovorima u Beèu. ©to se tièe Saveta bezbednosti, tamo æe razgovori poèeti tek kada ja napravim konaènu verziju predloga, a to æe, nadam se, biti do kraja marta."

Prvo re¹iti status, a posle ostala pitanja

Radio Slobodna Evropa
Radovan BOROVIÆ, Anamari REPIÆ

Predlog specijalnog izaslanika sa status Kosova Martija Ahtisarija, predstavljen 2. febuara Beogradu i Pri¹tini, pored ostalog predviða naèin organizovanja manjinskih zajednica, pre svih srpske. Meðutim, pitanje za¹tite i organizovanja srpske zajednice nije glavno pitanje kojim se u ovom trenutku ¾ele baviti Pregovaraèki tim i politièki lideri iz Beograda, veæ iskljuèivo pitanje re¹enja buduæeg statusa. Predstavnici kosovskih Srba takoðe ka¾u da Ahtisarijev plan donosi pobolj¹anja po pitanju prava zajednica, ali istièu nezadovoljstvo ¹to se to predla¾e u gotovo nezavisnom Kosovu.

Plan izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosovo Martija Ahtisarija, prema tvrdnji Du¹ana Prorokoviæa, predsednika skup¹tinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, u ovom trenutku nije prioritet za srpski Pregovaraèki tim i tehnièku Vladu u Beogradu. Srpska zajednica i politièki lideri ne ¾ele da razmatraju Ahtisarijeva re¹enja sve dok se jasno ne defini¹e status Pokrajine:

„Potpuno je besmisleno da mi sada razgovaramo da li æe zona za¹tite oko srpskih manastira biti 50, 70 ili 100 metara, kada se predviða da Kosovo mo¾e da ima svoje oru¾ane formacije, da mo¾e da aplicira za stolicu u Ujedinjenim nacijama i da ima svoj Ustav koji æe regulisati unutra¹nji poredak na Kosovu i Metohiji. Mislim da mi na to ne smemo da pristanemo.“

Nezadovoljstvo ponuðenim re¹enjima iz plana Martija Ahtisarija o za¹titi srpske zajednice na Kosovu ne krije ni Mlaðan Dinkiæ, lider G17 plus, doskora¹nji ministar finansija koji je sa èelnicima paralamentarnih stranaka kod predsednika Tadiæa analizirao Ahtisarijev plan. Taj plan, uveren je Dinkiæ, ne garantuje standarde koji æe omoguæiti Srbima da ostanu na Kosovu:

„Takoðe ne garantuje se puna i trajna za¹tita srpske kulturne ba¹tine i manastira s obzirom da su, sem u dva sluèaja, utvrðene veoma male za¹tite oko manastira i nema trajnih garancija za za¹titu srpske kulturne ba¹tine.Takoðe, odreðen je mali deo srpskih op¹tina i, ono ¹to je jo¹ va¾nije, veoma su lo¹e povezene. Vi¹e se ne dozvoljava direktna finansijska pomoæ Srbije srpskim op¹tinama.O tome do sada nije bilo reèi, ali ja vam mogu, kao neko ko je vodio finansije ove zemlje godinama unazad, reæi da bez finansijske podr¹ke Beograda Srbima na Kosovu i Metohiji nema opstanka.“

Meðutim, postavlja se pitanje koliko bi ponovno neuèe¹æe srpske zajednice u re¹enjima koja je u predlogu ponudio Ahtisari ko¹talo srpsku zajednicu. ®arko Koraæ, predstavnik koalicije graðansko-liberalnih partija, ka¾e da je upravo na tom insistirao na razgovorima kod predsednika Tadiæa, poku¹avajuæi da uka¾e na pogubnost ingorisanja ponuðenih re¹enja:

“Na¾alost, jedna potpuno iskrivljena prièa o tome da jedino treba da raspravljamo o statusu Kosova ostavilo je u drugom planu najkonkretnija pitanja o tome da li neka od Ahtisarijevih re¹enja mogu da se pobolj¹aju a pretpostavljam da mogu. Ja sam pitao - a ¹ta æe onda srpska zajednica radi ako vi tako negativno govorite o predlogu, da li to znaèi da oni ne treba da uèestvuju na izborima, da ne uèestvuju u institucijama kosovskim, iako je po meni to jedini naèin da budu za¹tiæeni, to jest da saraðuju sa tim institucijama i da se unutar njih bore za ona prava koja su im zagarantovana.“

Kordinator Foruma za etnièke odnose Du¹an Janjiæ ipak veruje da su tokom pregovora dve strane postigle odreðenu saglasnost oko tehnièkih pitanja, istovremeno ostavljajuæi prostor za doradu nekih re¹enja:

„Ali ajde da ka¾emo da je to zadovoljilo one koji predstavljaju Srpsku pravoslavnu crkvu i dr¾avu, onda mi ne mo¾emo da sada to kritikujemo jer je to ipak papir deo kompromisa. I tu je postojala velika saglasnost i kosovskog tima i u jednom trenutku postojala je iluzija da se mo¾e separtano potpisati deo ugovora izmeðu dve strane, ali su tu iskrsli problemi vezani za krajnje pitanje da li je Kosovo nezavisna dr¾ava ili nije.“

Meðutim, pitanje statusa Kosova, na kojem insistira Beograd, moglo bi ugroziti funkcionisanje ponuðenih re¹enja u oblasti za¹tite kulturnog i crkvenog nasleða i decentralizaciji, ¹to bi moglo iæi na ¹tetu srpske zajednice, procenjuje Janjiæ pitanje decentralizacije kao kljuèni oblik za¹tite i funkcionisanja srpske zajednice:

“Dakle, mislim da je decentralizacija kljuèno pitanje i sa njim se ne mo¾e igrati kao ¹to se igra u ovom papiru i mora se taèno pojasniti - ili se prihvata koncept visoke decentralizacije i za¹tite manjina, a to znaèi izvoðenje svih kosovskih institucija na nivo takozvanih zajednièkih institucija a ne kombinovati centralistièko Kosovo sa visokom autonomijom zajednice, jer to æe se na kraju prelomiti, na¾alost, preko leða pripadnika manjina.“

* * * * *

Predstavnici kosovskih Srba ka¾u da plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o statusu Kosova donosi pobolj¹anja po pitanju prava zajednica, ali istièu nezadovoljstvo ¹to se to predla¾e u gotovo nezavisnom Kosovu. Zvaniènici Vlade Kosova istièu da Ahtisarijev dokument odra¾ava svetsku praksu za¹tite prava i interesa pojedinaca i manjina.

Dokumentom o statusu se predviðaju pobolj¹anja u za¹titi manjina ali ipak ne dovoljna, ka¾u predstavnici kosovskih Srba povodom delova Ahtisarijevog plana koji se odnose na prava zajednica. Ipak, kosovski Srbi upozoravaju da, bez obzira na garancije, svaka nezavisnost predstavlja pretnju. ©ef “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” Oliver Ivanoviæ za na¹
radio ka¾e da je trebalo odvojiti pitanje formiranja novih srpskih op¹tina od statusa:

“To svakako znaèi da æe srpska zajednica biti bolje za¹tiæena, ali to ne znaèi ni¹ta ako je to protivuslov za nezavisnost jer nama svaka nezavisnost kao takva predstavlja ozbiljan problem i pretnju. Zato sam i mislio pre dve godine, kada su nagove¹teni razgovori o statusu, da bi trebalo odvojiti decentralizaciju kao su¹tinsko pitanje za opstanak Srba od direktnih razgovora o politièko-pravnom aspektu statusa. Znaèi, ovo je uredu, nije dovoljno, decentralizacija po konceptu koji smo mi tra¾ili podrazumeva jo¹
jedan broj op¹tina i neka dodatna ovla¹æenja, ali predstavlja ozbiljno pobolj¹anje u odnosu na ono ¹to imamo u ovom trenutku.”

U planu specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija se predviða da Kosovo bude multietnièko dru¹tvo koje æe garantovati prava nealbanske manjine. Predlog sadr¾i mere koje æe obezbediti promovisanje i za¹titu prava nacionalnih zajednica, decentralizaciju vlasti i oèuvanje kulturnog i verskog nasleða. Predviðena je za¹tita prava nealbanskih manjina, pre svega Srba koji æe dobiti nove op¹tine, sa novih nadle¾nostima i imaæe ¹iroku autonomiju.

Prema reèima portparola Vlade Kosova Uljpijane Ljame, dokumentom su obuhvaæena po¹tovanja individualnih i kolektivnih prava:

“Ovaj dokument je kombinacija svetske prakse po¹tovanja prava pojedinaca i manjina. Mi to nismo smatrali kompromisom, veæ je kompromis deo o meðunarodnom prisustvu koje æe pratiti i garantovati prava.”

U Ahtisarijevom planu je navedeno i da æe zvanièni jezici Kosova biti albanski i srpski, ¹to znaèi da æe, kako ka¾e predstavnica Vlade, prava manjina u nezavisnom Kosovu biti garantovana Ustavom:

“U paketu se jasno ka¾e da æe prava biti Ustavom garantovana, to æe biti odgovarajuæa kombinacija izmeðu onoga ¹to æe se realizovati zakonima i onoga ¹to æe biti osnovni dokument dr¾ave Kosova.”

S druge strane, kosovski Srbi smatraju da bi u nastavku pregovora Beograd trebalo da predlo¾i izmenu odreðenih delova plana. Ivanoviæ istièe da se srpska strana treba koncentrisati da pobolj¹a decentralizaciju i otkloni elemente iz plana koji nagove¹tavaju formiranje vojske:

“Mislim da bi se trebali koncetrisati da pobolj¹amo ovu decentralizaciju i otklonimo neke smetnje kao ¹to su vojska, jer ona je kao takva zabrinjavajuæi element i elemenat destabilizacije, kao i nastojati da se limitira broj tih asocijacija u koje se kao kandidat mo¾e ukljuèiti Kosovo. A onda, kako na poèetku tako i na kraju razgovora, poruèiti da Srbija ne mo¾e da prihvati otcepljenje dela njene teritorije.”

Prema Ahtisarijevom planu, predviðeno je osnivanje ¹est novih ili znaèajno pro¹irenih op¹tina u kojima su Srbi veæina - Graèanica, Novo Brdo, Klokot, Ranilug, Prate¹, Severna Mitrovica. Dalje se navodi da odredbe o za¹titi i promovisanju verskog i kulturnog nasleða treba da osiguraju slobodno i neometano postojanje i funkcionisanje Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Vi¹e od 40 kljuènih verskih i kulturnih lokaliteta biæe okru¾eno za¹titnim zonama, a biæe uspostavljena i dodatna za¹tita za pojedine objekte.