Dačić i Janša: Dinamična saradnja

Ljubljana -- Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić sastao se u Ljubljani sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom, čime je otpočeo dvodnevnu radnu posetu Sloveniji. 

Dačiću je ispred Vladine palate priređen doček uz državne počasti, himnu i gardu, a sačekao ga je njegov domaćin, slovenački premijer, na čiji poziv boravi u Sloveniji.

Ovo je prvi oficijelni susret premijera Srbije i Slovenije od kako su dve države samostalne. U srpskoj delegaciji je i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Dačić i Janša konstatovali su da su odnosi dve države veoma dobri i istakli dinamičnu privrednu saradnju.

"Spoljnotrgovinska razmena ove godine prešla je 800 milijardi evra, sve mogućnosti još nisu iskorišćene, a mogućnost zajedničkog nastupa na trećim tržištima je posebno na ruskom tržištu", rekao je Dačić.

Janša je kazao da su Rusi tokom nedavnih razgovora koje je imao u Moskvi, rekli da "mnogo sarađuju sa Srbijom i naglasili da postoje mogućnosti i za Sloveniju ne samo na energetskom već i na drugim poljima".

Kao primer on je naveo mogućnost učešća u izradnji sportskih objekata.

Premijeri dve države su danas razgovarali i o gasovodu Južni tok, poslu koji u Srbiji vredi dve milijarde dolara, a "za Srbiju predstavlja i priliku za razvojne mogućnosti", smatra Dačić.

Dačić je takođe rekao da između dve države nema otvorenih pitanja kao i da će o pitanjima realizacije sporazuma o sukcesiji biti nastavljeni razgovori u smislu njihovog rešavanja.

U tom smislu Dačić je najavio da je danas postignut dogovor da se vlade dve zemlje sastaju na godišnjem samitu.

Slovenija pruža punu podršku širenju Eropske unije na Zapadni Balkan i zalaže se za što brže približavanje Srbije Evropskoj uniji na čemu je danas izraženo posebno zadovoljstvo.

Nešto ranije, ministri unutrašnjih poslova Srbije i Slovenije Ivica Dačić i Vinko Gorenjak potpisali su u Palati Vlade u Ljubljani Sporazum o saradnji policija dve države.

Rzgovori u Ljubljani počeli su najpre susretom dvojice premijera tet a tet, a zatim su razgovarale delegacije u kojoj je i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Posetu srpskog premijera i ministra finansija prati veliki broj medija, a Dačić će danas u ambasadi Srbije u Ljubljani dati intervju za dva vođeća slovenačka dnevnika - Delo i Večer.

Najavljeno je da će se Dačić i Dinkić sastati sa predsednikom Slovenije Danilom Tirkom i posetiti slovenački parlament, gde će razgovarati sa predsednikom Gregorom Virantom.

U popodnevnim satima Dačić će posetiti Srpsku pravoslavnu crkvu i sastati se sa srpskom zajednicom. Nakon toga predviđena je poseta kompaniji "Komtrejd".

U četvrtak, predviđen je radni doručak sa kompanijama koje posluju u Srbiji, a zatim i poseta kompaniji "Gorenje". Kako je saopšteno na sajtu slovenačkog premijera, poseta Dačića Sloveniji biće prilika da zvanična Ljubljana potvrdi svoju zainteresovanost za jačanje bilateralnih odnosa i političkog dijaloga sa Srbijom, a Srbija da informiše Sloveniju o napretku u procesu reformi koje preduzima na putu ka EU.

Slovenija, koja je priznala Kosovo, podržava dijalog Beograda i Prištine, kao i prijem Srbije i drugih zemalja regiona u EU. Slovenačka agencija STA je u tekstu uoči posete navela da Slovenija i Srbija imaju dobre odnose, i da je slovenačko Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju označilo Srbiju kao jedno od najinteresantnijih tržišta za slovenačke kompanije, kao i da su obe zemlje zainteresovane za zajedničke projekte na trećim tržištima, kao što je Rusija.

Zavod za statistiku u Sloveniji rangirao je Srbiju kao desetog najvažnijeg trgovinskog partnera za Sloveniju. Obim trgovinske razmene je prošle godine zabeležio rast od devet odsto, slovenački izvoz u Srbiju iznosio je 597,4 miliona evra, a uvoz 414, 8 miliona evra. Takođe, Slovenija je do sada investirala 1,1 milijardu evra u Srbiju, navodi STA.

Obe zemlje su učesnice projekta Južni tok, podseća agencija i napominje da će se Janša sastati sa Dačicćem samo dan nakon što je posetio Moskvu, gde je sa Gaspromom potpisan konačan sporazum o slovenačkom učešću u tom projektu. Srbija je taj sporazum potpisala ranije.

Prema STA između dve zemlje preostalo je jedno pitanje - a to je primena dogovora o sukcesiji iz 2001. godine, koji još nije stupio u potpunosti na snagu. Beograd, navodi STA, još nije predao završni bilans bivše centralne banke Jugoslavije, niti je obezbedio pristup arhivama.

Srbija je, takođe, jedna od država sukcesora bivše Jugoslavije koja tek treba da da svoj pristanak za nastavak pregovora o garancijama za devizne depozite iz vremena bivše Jugoslavije pred Bankom za međuanrodna poravnanja, navodi agencija, konstatujući da to pitanje opterećuje i odnose Slovenije i Hrvatske.

Međunarodni sud za ljudska prava naložio je prošle nedelje i Srbiji i Sloveniji da preduzmu neophodne mere za isplatu stare devizne štednje štedišama koji su imali devizne ušteđevine u filijalama banaka u Bosni pod istim uslovima koji važe za štediše koji su uloge imali u tim zemljama.

Izvor: B92

Skupština: Ubace kartice pa odu

Beograd -- Skupština nastavila sednicu raspravom o potvrđivanju međudržavnih ugovora. Tokom rasprave, kritikovani su poslanici koji ubace kartice, a potom odu sa sednice.


U skupštinskoj sali nije bilo pojedinih poslanika Srpske napredne stranke (SNS) čije kartice su bile u elektronskom sistemu koji je registrovao kao da su prisutni, a predsedavajuća sednici Vesna Kovač naložila je službama da izvade kartice svuda gde nema poslanika u sali.

Tokom rasprave o potvrđivanju nekoliko ugovora iz oblasti pravosuđa, poslanica Liberalno demokratske partije (LDP) Judita Popović ukazala je da u sali ne vidi poslanike vladajuće SNS a njihove kartice su u elektronskom sistemu i registruju nihovo prisustvo.

To je izazvalo kraću polemiku poslanika LDP i SNS.

"Slušamo da SNS namerava da disciplinuje poslanike i parlament i uvede red. Ako insistirate na disciplini vodite računa da se vaši poslanici disciplinuju", kazala je Popovićeva.

Ona je kazala da najave o disciplinovanju narušavaju integritet palamenta i predstavljaju elementarno nepoznavanje svrhe i smisla Skupštine kao i najave, kako je navela, o svođenjenju parlamenta na osmočasovno radno vreme.

Zamenik šefa poslaničke grupe SNS Zoran Babić zahvalio je Juditi Popović na intervenciji ali zamolio je da pogleda i na drugu stranu sale gde sedi opozicija i gde se dešava ista situacija.

"Ja ne bih da delim ovu salu. Dosta je podela u Srbiji", poručio je Babić.

Poslanik LDP Bojan Đurić kazao je da je na mestu pored Babića ubačena kartica ali da nema tog poslanika.

"Imaćete podatak koliko su vremena poslanici proveli u sali i izgledaće da imaju više vremena. Ako im je kartica ubačena (u
elektronski sistem), moraju da budu u sali", kazao je Đurić.

Zoran Babić, koji je i predsednik Administrativnog odbora, najavio je krajem oktobra da se razmišlja da se označi svako mesto u skupštinskoj sali imenom i prezimenom poslanika koji tu sedi.

Babić je tada kazao da je razlog za to rešenje jer je nažalost skupštinska sala tokom sednica često poluprazna čak i kada se
razmatraju važni, sistemski zakoni.

"Skupština je generator promena. Ne šaljemo dovoljno ubedljivu sliku ako je u sali nedovoljan broj poslanika. Označavanjem, građani koji prate skupštinski prenos moći će lakše da se informišu ko je od narodnih poslanika prisutan zbog plate, a ko da bi učestvovao u radu parlamenta, kreirao zakone i posvetio se u punom kapacitetu vršenju poslaničke funkcije", rekao je tada Babić.

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović sazvao je za sutra novu, sedmu sednicu redovnog zasedanja parlamenta.

Na dnevnom redu te sednice su dve tačke, a prva je predlog kandidata za člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta koji je podnela Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Srbiji.

Druga tačka sedme sednice je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju koji je podnela Vlada.

Izvor: B92

DSS: I dalje smo otvoreni za razgovore sa naprednjacima, SNS: Čim budemo imali informacije bićete obavešteni

DSS očekuje pregovore, a razgovaraće prvo sa SNS kao opozicionom strankom u Skupštini grada, kazao je Andreja Mladenović, šef odborničke grupe DSS-a u gradskom parlamentu.



- Mi smo otvoreni i spremni za razgovore. Više puta smo isticali da je Beogradu potrebna promena ovakve nakaradne i pogrešne politike- kazao je Mladenović

 



Na konstataciju novinara da se po gradu priča da će on biti budući gradonačelnik, Mladenović je odgovorio da nema nameru da se osvrće na takve dezinformacije i kalkulacije, kao i da o tome što se priča po čaršiji nije ni vreme ni mesto da se danas razgovara.

 

Potom mu je postavljeno pitanje da li će prihvatiti da bude gradonačelnik ukoliko mu to bude ponuđeno, na koje je Mladenović kratko rekao da to nije današnja tema.

 

Aleksandar Jovičić, šef poslaničke grupe SNS odgovarajući zašto njegova stranka nije podnela inicijativu za smenu gradonačelnika i da li će i kada to biti urađeno, kazao je da čim bude raspolagao novim podacima javnost će na tu temu odmah biti i obaveštena.

Izvor: Blic

БЕОГРАД – Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је вечерас да је држава оставила поједина јавна предузећа у свом власништву да би сачувала национални интерес, јер грађани због ниских примења не могу да плаћају реалне цене појединих производа и услуга, као што су струја, гас или телефонске услуге.

Дачић је, на 15. Форуму менаџера, истакао да „не можете у Србији имати светске цене струје, а афричке плате“.

Он је нагласио да јавна предузећа не могу да имају исти циљ као приватна, јер је циљ приватних компанија остваривање профита, а питање је коликио јавна предузећа могу да буду успешна, у условима када држава успорава повећање појединих цена.

„Лако је бити директор јавног предузећа коме држава неће диктирати цене, то би био сан свих менаџера“, рекао је премијер.

Дачић је казао да су у Србији плате и пензије обезвређене због кретања курса, да имамо највише камате, највишу инфлацију и највећу стопу незапослености.

„И сад би све то требало да занемаримо и да кажемо да ћемо да градимо економски систем искључиво тржишног карактера – то је нереално и немогуће“, указао је Дачић.

Он је нагласио да би економски систем Србије требало да се конципира на томе да држава штеди, да финансира развој и да кроз привредни раст реши све наведене проблеме.

Дачић је казао и да професионализација управљања јавним предузећима није спорна и да ће бити усвојен закон којим ће се предвидети да се директори бирају на конкурсу.

Као добар пример већинског власништва државе Дачић је навео , Комерцијалну банку, као једну од ретких финансијских институција које су и даље у том статусу.

Он је напоменуо да се од почетка економске кризе, у 2008. години, из банкарског сектора одлило око 1,5 милијарди евра у централе страних банака које имају своје филијале у нашој земљи.

Говорећи о цени гаса на домаћем тржишту, Дачић је објаснио да „Србијагас“ продаје тај енергент испод реалне цене зато што народ нема пара да плати пуну тржишну цену и истакао да циљ владе није да јавна предузећа послују са губитком, али да је затечено стање такво какво јесте.

ИЗВОР: ТАНЈУГ

"Odustali bismo od EU zarad Kosova"

Beograd -- Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić kaže za nemački ''Tagešspigel'' da bi Srbija odustala od članstva u EU ukoliko bi ono bilo uslovljeno priznanjem Kosova.

''Mi bismo, onda, odustali od članstva'', odgovorio je Mrkić na pitanje o tome šta bi se dogodilo, ako EU postavi priznanje Kosova kao uslov za prijem.

Upitan da li bi Srbija mogla da prihvati nezavisnost Kosova ukoliko bi istovremeno došlo do razmene teritorija, odgovorio je da ''nas storija uči da su pri političkim pregovorima sve opcije na stolu''.

On je ocenio da, ako strane zaista žele, one mogu da nađu rešenje i naglasio da ''crvenu liniju'' za Srbiju povlači, odnosno, određuje samo srpski ustav.

''Mi želimo da kosovski Albanci mogu da vode jedan normalni život i nemamo nikakv interes da oni pate'', rekao je Mrkić.

Govoreći o načinima za poboljšanje odnosa sa Kosovom, ukazao je da se razgovori s Prištinom održavaju u konstruktivnoj atmosferi.

''Dijalog između nas i Prištine, koji moderira EU, vodi se, na našu inicijativu, na najvišem nivou između našeg šefa vlade i vođstva u Prištini. Razgovori se održavaju u jednoj konstruktivnoj atmosferi. U stvari, do sada se nije govorilo o zaista senzibilnim temama. Takozvani Kosovari, albanska manjina u Srbiji, očekuju da dobiju sve što žele'', rekao je Mrkić i dodao da njih u tome, između ostalih, podržava i Nemačka.

On je upozorio da, ako se zaista želi održivo rešenje, tada ono mora biti prihvatljivo za obe strane.

''Albanci su svoju takozvanu državu osnovali na srpskoj teritoriji. Mi smo spremni da prihvatimo realnosti, ali to moraju, takođe, svakako i oni da učine'', rekao je Mrkić.

Na konstatciju lista da je, prema srpskom ustavu Kosovo deo Srbije i pitanje da li jedna potpuna nezavisnost isključena, ministar je ukazao na potrebu diskusija i razgovora, kako bi se videlo kakvu viziju budućnosti ima Priština.

On je rekao da Albanci, doduše, imaju jake pomagače, ali da bez jedinstva njihova država, ipak, ne može biti član Ujedinjenih nacija.

Haška presuda - politička odluka
Na ocenu lista da su, posebno Bosna i Hrvatska, uznemireni zbog izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolićevih o tome da u Srebrenici nije bilo genocida, Mrkić je rekao da ne želi da komentariše izjave i, navodeći da je na početku bilo strahovanja koja se tiču nove vlade, podvukao da su u međuvremenu kontakti sa susedima veoma dobri.

Ono što, međutim, preti tim odnosima je, prema njegovim rečima, najnovija odluka Haškog tribunala o dvojici hrvatskih generala, puštenih na slobodu.

''Ti generali su odgovorni za veoma mnogo srpskih žrtava. Time su srpske žrtve degradirane u žrtve druge klase, žrtve, preko kojih čovek jednostavno može preći'', rekao je Mrkić i dodao da su čak i Srbi, koji su godinama bili za saradnju sa Hagom, razočarani.

''To je, očito, bila poliltička odluka'', istakao je ministar, koji je na pitanje o tome ko bi mogao politički da utiče na sud, odgovorio da to znaju samo sudije, odgovorne za odluku - trojica od pet sudija.

Mrkić je podsetio da su dovojica sudija, koja su bila protiv odluke, jasno rekla da je ona bez jurističke podloge.

Na hipotetičko pitanje šta bi Srbija danas učinila, ako bi bila pred odlukom da izruči generala bosanskih Srba Ratka Mladića, odgovorio da je tom odlukom (o generalima) sve dovedeno u pitanje.

Naglašavajući da nema nijednog jedinog Hrvata iz Hrvatske koji mora da služi kaznu za masakr nad Srbima, Mrkić je rekao da na drugoj strani, međutim, ima 50 Srba, među njima visoko rangirani predstavnici vojske, policije i tajnih službi, ukupno osuđenih na skoro hiljadu godina.

''Ta presuda je uništila puno od poverenja koje smo mi u regionu mukotrpno gradili. Mi smo, međutim, odlučini da nastavimo proces pomirenja'', rekao je on.

Povodom današnjeg razgovora sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vestervelom, Mrkić je rekao da je to njihov prvi susret i da bi tu, pored upoznavanja i naravno, pitanja vezanih za pristup Srbije EU i situacije na Bliskom istoku, gde su obojica ministara upravo boravila, mogla da bude jedna od tema.

Činimo sve da sprečimo azilante
Kada je reč o povećanom prilivu u Nemačku podnosioca zahteva za azil, uglavnom Roma iz Srbije, što je, sudeći prema izjavama nemačkih političara i pisanju nemačkih medija, očito, naljutilo Berlin, izjavio je da on samo može da kaže da je Srbija sve pokušala, kako bi to sprečila.

''Ali to nije lako'', rekao je Mrkić, navodeći da te ljude u Nemačkoj mame visoki životni standard i finansijski efekti za azilante.

Osim toga, granica ka Mađarskoj je, prema rečima srpskog ministra, veoma propustljiva.

Mrkić je rekao da Romi u Srbiji nisu diskriminisani i da oni slede samo svoj sopstveni stil življenja. ''Taj Problem ne postoji samo kod nas. I član EU, Rumunija, ima te probleme'', rekao je ministar.

Na opasku da mnogi Romi žive u veoma teškim uslovima, bez grejanja, Mrkić je naveo da postoje oni koji su se odlučili tako da žive i da je Srbija pokušala više puta da to promeni, ali da i onda, kada im se ponudi smeštaj, oni idu tamo gde mogu da dobiju više novca.

Odgovarajući na pitanje o tome da li se oseća uzdržanost Brisela ili Berlina, jer novu vladu, kako list ističe, vode bivše Miloševićeve pristalice, rekao je da su, naprotiv, reakcije na novou vlade bile veoma pozitivne, takođe i u Nemačkoj.

''U Briselu Vlada u svakom slučaju jedna dobra klima za razgovore, posebno sa Ketrin Ešton, visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku'', rekao je Mrkić i naveo da oni uvek iznova čuju da srpska Vlada ne obećava jednostavno ono, što ne može da ispuni.

Bivša Vlada je, prema njegovim rečima, dala obećanja u dijalogu sa Prištintinom, koje oni sada sprovode. To se odnosi na saradnju pri razvoju saobraćaja na prelazima, naveo je Mrkić i najavio da će do decembra biti prvi put pilot projekat na tri prelaza.

Izvor: B92

Dačić: Ne dižemo zid već se štitimo

Beograd -- Srbija zbog haške nepravde neće podizati "Berlinski zid", ali će štiti svoje nacionalne interese, kaže Ivica Dačić i dodaje da će podržati inicijativu Jeremića.
 

"U slučaju oslobađanja Ante Gotovine i Mladena Markača, ne govorimo o uspehu Hrvatske, već o njenom 'velikom bratu', koji je i pomogao da se izvrši 'Oluja' i koji ima interes da svi akteri budu proglašeni nevinim", rekao je Dačić u intervjuu Novostima, navodeći da smo svi mi danas "u kući 'velikog brata', samo je on nekom malo rođeniji".

Dačić je kazao i da nije previše iznenađen odlukom Žalbenog veća Haškog tribunala, istakavši da ta odluka "obesmišljava srpske žrtve i čini ih bezvrednim".

"Ispada da u Evropi postoji jedan narod koji možete da proterujete i ubijate, a da za to niko ne odgovara. Razgovarao sam i sa predstavnicima EU i mogu vam reći da su i oni prilično šokirani i zatečeni", kazao je srpski premijer Novostima.

On je najavio da će Srbija razmotriti sve pravne mehanizme koji su na raspolaganju, "da vidimo šta se sve može uraditi" (povodom presude Haškog suda), dodavši da se ne treba "busati u nacionalističke grudi, već sada treba odigrati hladne i mudre glave". "Svakako nećemo sedeti skrštenih ruku. Ako ništa drugo, moramo da podržimo naše građane koji su pokrenuli razne tužbe širom sveta protiv Hrvatske, a u vezi sa akcijom 'Oluja'".

Što se tiče inicijative Vuka Jeremića da u Generalnoj skupštini UN pokrene debatu o radu Tribunala i posledicama njegovih odluka, Dačić je kazao da će tu inicijativu maksimalno podržati.

"Narednih meseci, kroz diplomatsku ofanzivu, pokušaćemo da pridobijemo podršku što većeg broja najuticajnijih zemalja UN, da oštro i kritički govore o radu Tribunala i političkim uticajima kojima je izložen", dodao je premijer.

Istakavši da je ta presuda "velika sramota za UN i celu međunarodnu zajednicu, Dačić je kazao da "od te debate u Generalnoj skupštini ne možemo očekivati neke konkretne pravne efekte na samu oslobađajuću presudu".

Na pitanje da li će "spuštanje" saradnje sa Haškim tribunalom na tehnički nivo otežati odbranu Srba protiv kojih se u Hagu vode procesi, Dačić je rekao da neće i da će se o tome posebno voditi računa.

"Zato smo i rekli da spuštamo saradnju na tehnički nivo, što zapravo podrazumeva da izlazimo u susret zahtevima odbrane i tužilaštva, kada je reč o dokumentima koji su važni za pojedine procese. Zadužio sam i potpredsednika Rasima Ljajića da razgovara sa predstavnicima Haškog tribunala, imajući u vidu sve posledice koje ovakva odluka može da donese", kazao je on.

Kad je u pitanju presuda Ramušu Haradinaju, Dačić je rekao da se od Tribunala, "nažalost, svašta može očekivati".

U nastavku dijaloga Beograda i Prištine, Dačić je kazao da je načelno dogovoreno da se razgovara o nizu tehničkih pitanja početkom decembra, uoči sednice Evropskog saveta na kojoj će se odlučivati i o narednim koracima Srbije u integracijama.

On je očekuje da će Srbija tada od šefova država i vlada EU dobiti pozitivne ocene, i da će biti "pohvaljen napredak koji je učinjen".

Na podsećanje da je predlagao podelu KiM, kao jedno od mogućih rešenja za Kosovo, Dačić je rekao da i dalje misli da to rešenje ne treba unapred odbacivati. "O svemu treba razgovarati i sve opcije razmotriti. Recimo, ne vidim zašto ne bi bio moguć i 'Dejton' za Kosovo, kao u slučaju BiH", kazao je on i dodao da se Platforma tiče statusnih pitanja za dijalog koji bi se vodio u vezi sa konačnim rešenjem za KiM, tema "o kojoj će se razgovarati posle Nove godine".

Izvor: B92

U petak rasprava o budžetu za 2013.

Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće u petak, 23. novembra, o Predlogu budžeta Srbije za 2013. godinu. 

Kao prva tačka dnevnog reda na sednici u četvrtak, 22. novembra, biće predlog Skupštine Vojvodine da republički parlament razmotri izmene Zakona o budžetskom sistemu.

Poslanici Skupštine Srbije danas nastavljaju razmatranje amandmana na izmene Carinskog zakona.

Izvor: B92

Vlada protiv vojvođanskog predloga

Beograd -- Vlada Srbije predložila je Skupštini da ne prihvati dopune Zakona o budžetskom sistemu, koji je predložio vojvođanski parlament. 

Vlada Srbije je u dopisu, koji je jutros stigao u Skupštinu, navela da ključne mere fiskalne konsolidacije na prihodnoj strani predstavljaju povećanje poreskih prihoda kroz povećanje poreskih stopa, pa na taj način ukupni transfer Vojvodini, ali i ostali deo budžeta te pokrajine, prati i ključne promene u fiskalnoj politici.

Poslanici će sutra razmatrati predlog Skupštine Vojvodine, a u petak 23. novembra, na dnevnom redu parlamenta je Predlog budžeta Srbije za 2013. godinu.

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović rekao je, po završetku današnjeg pretresa amandmana na Carinski zakon, da će glasanje biti obavljeno sutra i da je za tada zakazao i novu sednicu parlamenta. Stefanović je na kraju sednice čestitao Aranđelovdan svim vernicima koji ga slave.

Kako je Tanjugu rekao šef poslanika URS Vladimir Ilić, na novoj sednici poslanici će raspravljati o dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je predložila vojvođanski parlament.

Vlada Srbije predložila je Skupštini Srbije da ne prihvati dopune Zakona o budžetskom sistemu, koji je predložila vojvođanska skupština. U parlament je jutros stiglo mišljenje Vlade Srbije o tom zakonskom predlogu, u kome predlaže parlamentu da ga ne prihvati.

Vlada Srbije je u njemu, pored ostalog, navela da ključne mere fiskalne konsolidacije na prihodnoj strani predstavljaju povećanje poreskih prihoda kroz povećanje poreskih stopa, pa na taj način ukupni transfer Vojvodini, ali i ostali deo budžeta te pokrajine, prati i ključne promene u fiskalnoj politici.

U obrazloženju predloženih dopuna tog zakona piše da je poslednjim izmenama sužena osnovica za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine “na rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda”, čime se, kako smatra Vojvodina, znatno smanjuje obim budžeta te pokrajine.

Sužavanje osnovice za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine, kako je navedeno, suprotno je članu 184. Ustava Srbije.

Poslanci će se sutra izjasniti i o setu međunarodnih sporazuma.

Skupština je ranije danas razmotrila amandmane na izmene Carinskog zakona, o kojima će se izjasniti sutra, kada će raspravljati i o dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Podsetimo, Skupština je juče trebalo da debatuje o izmenama Carinskog zakona, ali pošto niko od predstavnika Vlade Srbije nije došao u parlament, sednica je prekinuta i odložena za danas.

Poslanici su juče, prema ranijim najavama rukovodstva Skupštine Srbije, trebalo da razgovaraju i o predlogu Vojvodine za izmene Zakona o budžetskom sistemu, pa se može očekivati da bi danas o tome moglo biti reči.

Izvor: B92

URS: Budžet zaokret; DS protiv

Beograd -- Skupština je počela raspravu o predlogu republičkog budžeta za 2013. Dinkić kaže da budžet predstavlja zaokret u vođenju finansija, DS ga neće podržati. 

Predlog budžeta za narednu godinu je na dnevnom redu sednice parlamenta koja je juče počela raspravom o predlogu dopuna Zakona o budžetskom sistemu koje je podnela Skupština Vojvodine, a nije ih prihvatila Vlada Srbije.

Predlog budžeta za 2013. predstavlja radikalan zaokret u vođenju politike javnih finansija u Srbiji, izjavio je danas ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

On je izrazio nadu da će parlament podržati taj zakonski predlog jer on predstavlja prvi korak i temelj za stabilizaciju kompletne ekonomske politike u Srbiji.

Demokratska stranka najavila je da neće podržati državni budžet za 2013. godinu jer je nerealan i potpuno neprimeren trenutnoj ekonomskoj situaciji.

"Problemi budžeta su od suštine pa do forme. U budžetu ne postoji reformski pristup koji bi predstavaljao zaokret ili uštede", rekao je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije poslanik DS Mirko Cvetković koji je i bivši premijer Srbije.

Poslanik DS Božidar Đelić ocenio je da je budžet nerealan i da teret krize prebacuje na građane i da je to razlog zašto DS neće pordžati vladin predog.

"U budžet ne veruje ni sama Vlada Srbje, ni Fiskalni savet, MMF ni građani, pa ni Demokratska stranka", istakao je Đelić.

Republička i pokrajinska vlada se spore oko toga da li će Vojvodini biti obezbeđeno sedam odsto republičkog budžeta za 2013. godinu, koliko joj Ustavom pripada.

Predlogom republičkog budžeta predviđeni su ukupni prihodi od 956,4 milijarde i rashodi od 1.078,3 milijarde dinara.

Budžetski deficit će iznositi 121,9 milijardi dinara, odnosno 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Vlada je budžet projektovala na osnovu prognoze da će rast BDP-a u 2013. godini biti dva odsto, a inflacija 5,5 odsto.

Na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije su finansijski planovi republičkih socijalnih fondova i izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o akcizama.

Poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o javnim preuzećima, Predlogu zakona o rokovima izmirenje novčanih obaveza u komeracalnim transakcija, Pedlogu zakona o otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, izmenama Zakona o deviznom poslovanju, kao i o predlozima nekoliko zakona iz oblasti zdravstva.

Senić: Predlog realan
Drzavni sekretar u Ministarstvu finansija Vlajko Senić ocenio je da je Predlog budžeta za narednu godinu realan, kao i da predstavlja pravi korak ka fiskalnoj konsolidaciji.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije, Senić je najavio strogu kontrolu i ozbiljnost u trošenju budžetskih sredstava.

"Ovog puta smo, na sugestiju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Fiskalnog saveta, uveli kvartalnu kontrolu trošenja sredstava. Sva ministarstva znaju da moraju da upravljaju na najbolji mogući način sa tim što su dobili u budžetu i da neće biti povećanja", kazao je Senić.

On je naveo i da su u predložene budžetske amandmane uključene sugestije MMF-a.

"Uz radikalne mere fiskalne konsolidacije možemo očekivati oporavak Srbije", kazao je Senić.

Izvor: B92

Šarići su bili vlasnici kluba u centrali SPS

Socijalistička Partija Srbije (SPS) izdala je u zakup noćni klub u samom sedištu stranke saradnicima braće Darka i Duška Šarića.  Partijski zvaničnici kažu da nisu znali da bi klubom mogli upravljati Šarići.  Vanilla, popularni noćni klub u centru Beograda, godinama je bio okupljalište slavnih ličnosti domaćeg biznisa, sporta, estrade i podzemlja.

Za Darkom Šarićem izdata je međunarodna poternica u vezi sa zaplenom dve tone kokaina sa jahte kod urugvajske obale krajem 2009.  godine i od tada je u begu.  Duško Šarić je 2012.  u Crnoj Gori osuđen na 8 godina zatvora za pranje novca.

Novinari Centra za istraživačko novinarstvo u Srbiji (CINS) i novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) došli su do dokumenata koji pokazuju složene odnose vlasnika i zakupaca noćnog kluba Vanilla i nameću pitanje: šta su zvaničnici Socijalističke partije Srbije znali o braći Šarić i koja je bila uloga crnogorskih kriminalaca u tim poslovima?

hxxp:|| www. cins. org. rs/?p=11613