Svi srpski patrijarsi
Od Svetog Save do Pavla srpski narod i njegova crkva imali su mnoge izuzetne duhovne vođe, monahe i podvižnike, pesnike i državnike, koji su, svaki u svoje vreme, često imali i presudnu ulogu u preživljavanju raznih golgota i srpskim vaskrsima

Srpski narod i Srpska pravoslavna crkva kroz svoju istoriju imali su izuzetno značajne duhovne vođe. Mnogi od njih na svoj način obeležili su vreme u kojem su živeli i bili na čelu Crkve. Ipak, slobodno se može reći - za sve njih karakteristično je da su vodili narod u izuzetno opasnim i teškim okolnostima. Počevši od Svetog Save, koji se s mukom izborio za samostalnost srpske crkve, preko patrijarha Spiridona, koji je doživeo kosovski slom, poglavara Arsenija Trećeg Čarnojevića (Crnojevića) i Arsenija Četvrtog Jovanovića Šakabente, koji su vodili narod u dve velike seobe, Kalinika Drugog, koji je dočekao ukidanje Srpske patrijaršije 1776. godine, pa Dimitrija, koji je bio prvi patrijarh ponovo uspostavljene Patrijaršije 1920. godine, sve do patrijarha Gavrila i Pavla, koji su sa svojim narodom prošli golgotu Drugog svetskog rata, odnosno ratove devedesetih i NATO agresiju.

U knjizi „Svi srpski arhiepiskopi i patrijarsi“, koju je s blagoslovom vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija sabrao, priredio i napisao Branimir B. Stanojević, navedeno je da je do sada Srpska pravoslavna crkva imala 12 arhiepiskopa i 51 patrijarha (a ne kao što se do sada verovalo 44), o čemu će više reči biti u istoimenom feljtonu koji će u utorak početi da izlazi u Glasu javnosti.

Pomenuti prvi srpski arhiepiskop i utemeljivač srpske crkve Sveti Sava sigurno je najpoznatiji poglavar koji je do sada bio na njenom čelu. Savina najznačajnija zasluga je samostalnost srpske crkve koju je 1219. godine dobio u Nikeji od cara Teodora Prvog Laskarisa i patrijarha Manojla Sarantinaia. Te godine uspeo je da kanonskim putem dobije autokefalnost. Iste godine, na praznik Uspenija Presvete Bogorodice, takođe u Nikeji, Sava je hirotonisan za prvog srpskog arhiepiskopa, a manastir Žiča, zadužbina njegovog brata Stefana, postao je sedište samostalne srpske arhiepiskopije. Sveti Sava bio je i prvi srpski prosvetitelj, osnivač škola i bolnica, a sa ocem Stefanom Nemanjom (Simeonom Mirotočivim) pokretač porodične tradicije podizanja manastira i crkava. NJihova najznačajnija zadužbina je manastir Hilandar na Svetoj gori.

Izuzetna građevinska delatnost srpske crkve nastavljena je i u doba Savinog naslednika, arhiepiskopa Arsenija Sremca. Treći arhiepiskop, sin Stefana Prvovenčanog, Savin bratanac Sava Drugi, uvršćen je u red srpskih svetitelja. Arhiepiskop Sava Treći izuzetno je zaslužan za srpsko kulturno nasleđe i imao je veliki uticaj na razvoj srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Jedan je od poglavara koji je živeo u vreme kralja Milutina, najvećeg srpskog zadužbinara, koji je podigao preko 40 manastira i crkava. Arhiepiskop Danilo Drugi, poznat kao pisac i bibliograf, sa Milutinom podiže brojne hramove, a lično učestvuje u izgradnji dve crkve i priprate u Pećkoj patrijaršiji.

NJegov naslednik Sveti Joanikije Drugi je poslednji srpski arhiepiskop i ujedno prvi srpski patrijarh. Na Cveti 1346. godine srpska arhiepiskopija proglašena je za patrijaršiju, a Joanikije je postao prvi srpski patrijarh. On je krunisao cara Dušana, a proglas Patrijaršije i carsko krunisanje završeni su određivanjem Peći za stolicu Patrijaršije. Patrijarh Joanikije bio je obrazovan čovek i učestvovao je u pripremanju Dušanovog zakonika.

Patrijarh Sava Četvrti u svojoj tituli imao je određenje „patrijarh Srba i Grka“, jer je Dušan sazvao srpski i grčki sabor u Seru. Jefrem Treći, kasnije srpski svetac, u dva navrata je bio na čelu Crkve, pre i posle patrijarha Spiridona. Potonji je radio na oživljavanju crkvenog života i širenju duhovnosti i kulture sa juga na sever. Smatralo se da je patrijarh Spiridon bio desna ruka, savetnik i pomoćnik kneza Lazara u njegovoj crkveno-državnoj politici. Uz kneza je bio najznačajnija ličnost tog vremena, a poslednjih desetak godina pre Kosovske bitke najviše je uticao na duhovni život Srbije u krajevima prema Dunavu i Savi. Kosovski slom nije mogao da preživi - od tuge je umro samo 44 dana posle bitke.

Poglavar Danilo Treći se, poput mnogih patrijarha, bavio pisanjem. NJegova „Pohvala knezu Lazaru“ spada u najlepša književna dela starije srpske književnosti. Danilo Četvrti bio je na patrijaršijskom tronu u vreme razdoblja srpske despotovine, pod mladim despotom Stefanom Lazarevićem, sinom kneza Lazara.

Uz stradanje srpske države pod Turcima, mnogo je stradala i Pećka patrijaršija. Sredinom 16. veka (1557. godine) zalaganjem vezira Mehmeda Sokolovića bila je priznata Srpska patrijaršija i predata na upravu novom patrtijarhu Makariju, vezirovom bratu. Ta obnova srpskog patrijaršijskog prestola sigurno je bila najznačajniji događaj za srpski narod u dugom periodu turske vladavine. Porodica Sokolović dala je i naredna tri patrijarha - Antonija, Gerasima i Savatija. Težak period srpske države i crkve nastavljen je i narednih decenija.

Posebno tragičan period zabeležen je za vladavine Arsenija Trećeg Čarnojevića (Crnojevića). U austrijsko-turskom ratu bio je naklonjen hrišćanima. Kada se ratna sreća okrenula Turcima i austrijska vojska se povukla preko Dunava, nastalo je vreme strašne turske odmazde. Patrijarh Arsenije iz Pećke patrijaršije pokreće Veliku seobu (oko 200.000 Srba) i s narodom odlazi u Ugarsku, a car Leopold priznaje ga za poglavara svih pravoslavnih Srba. Posle Seobe narod i Crkva bili su u izuzetno teškom stanju. To koriste Turci i na nesaboran način za patrijarha postavljaju Kalinika Prvog.

Sledeći politiku Arsenija Trećeg i Mojsija, sledeći patrijarh Arsenije Četvrti Jobanović Šakabenta mnogo je radio na oslobađanju srpskog naroda od Turaka. U vreme novog austrijsko-turskog rata podigao je Srbe da pomognu vojne akcije Austrije, ali je posle još jednog neuspeha bio prisiljen da napusti Patrijaršiju. Sredinom 18. veka (oko 1752. godine) na tronu patrijarha pećkog izmenjalo se čak pet patrijarha. U nastojanju da se Patrijaršija uzdrma, nisu birana sredstva. Mnogi od tadašnjih poglavara umirali su iznenada, pod misterioznim okolnostima. Na pećkom tronu kasnije su bila patrijarsi Grci - Pajsije Drugi, Gavrilo Četvrti, Kalinik Drugi. Upravo je patrijarh Kalinik tražio od turskog sultana da se ukine Pećka patrijaršija (1776. godine) i spoji sa Carigradskom. Od tada sedište patrijarha zadugo se seli u Sremske Karlovce, što će biti ozvaničeno na Majskoj skupštini 1848. godine.

U periodu ukinute Patrijaršije posebno značajnu ulogu imao je patrijarh Georgije Branković, jedan od najvećih srpskih zadužbinara i obnovitelja, posebno fruškogorskih manastira.

Srpska patrijaršija ponovo je uspostavljena 1920. godine, a za prvog poglavara izabran je patrijarh Dimitrije, koji je na čelu SPC bio deset godina. Nasledio ga je patrijarh Varnava, čijim je zalaganjem podignuta sadašnja zgrada Beogradske patrijaršije i započeta izgradnja spomen-hrama Svetog Save na Vračaru. U njegovo vreme Crkva je doživela značajnu obnovu. Patrijarh Gavrilo Dožić izabran je uoči Drugog svetskog rata. Nemci su ga uhapsili u Ostrogu 1941. godine i prošao je kroz zatvore u Sarajevu, Beogradu i konclogor u Dahauu. U zarobljeništvu je proveo do kraja rata. Patrijarh Vikentije Prodanov rešio je pitanje socijalnog i penzionog osiguranja sveštenstva.

NJegov naslednik patrijarh German Đorić na srpskom prestolu bio je pune 32 godine. U vreme njegove uprave osnovane su mnoge nove eparhije SPC, ali je došlo i do dva raskola u SPC - pitanje „Makedonske pravoslavne crkve“ i severnoameričke eparhije, koju je devedesetih godina prevazišao i zacelio njegov naslednik patrijarh Pavle.

Sadašnji srpski poglavar na tronu je 18 godina a najveću energiju tokom svog arhipastirskog rada usmerio je na spas srpskog naroda. Veliki asketa i duhovnik, sjajan liturgičar i besednik, koji pleni svojom blagošću i mudrošću, patrijarh Pavle je bio na čelu SPC u vreme žestokih građanskih ratova u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu i Metohiji. Omiljen je u narodu, koji ga odavno naziva „svetac koji hoda“.

Od Svetog Save do patrijarha Pavla srpski narod i njegova Crkva imali su mnoge izuzetne duhovne vođe, monahe i podvižnike, pesnike i državnike, koji su, svaki u svoje vreme, često imali i presudnu ulogu u preživljavanju raznih golgota i srpskim vaskrsima.


Autor:
Petar Pašić



Izvor: Glas Javnosti

Литургија без имена патријарха Павла

На молитвама које су јуче служили патријарх Вартоломеј и архиепископ атински Јероним изостављено име поглавара СПЦ
Патријарх Павле

Цариградска патријаршија примилаје к знању молбу патријарха српског Павла и од данас његово име не помињесе у литургијама међу православним поглаварима, пренела је Верска информативна агенција. „На литургији у северногрчком граду Драма, коју су данас служили цариградски патријарх Вартоломеј и грчки првојерарх, архиепископ атински Јероним, изостављено је име патријарха Павла у обе молитве које су уобичајене”, саопштила је ВИА позивајући се на незваничне изворе у Цариградској патријаршији,а преноси агенција Бета.

У редоследу првојерарха обично се после цариградског патријарха помињу александријски, антиохијски, јерусалимски, московски, београдски, букурештански, софијски и тбилиски, а у данашњој литургији после московског патријарха Алексија наведен је букурештански Даниел.

Верска информативна агенција није добила званично разјашњење Цариградске патријаршије, али један њен представник је пренео у лично име да је Цариградска патријаршија „примила к знању” обавештење патријарха Павла Светом архијерејском синоду да није у стању да даље обавља дужност првојерарха, што значи да ће бити биран нови поглавар СПЦ.

Патријарх Павле (94) од 13. новембра прошле године налази се на лечењу на ВМА. Учестале спекулације у јавности да је поднео оставку потврдио је Свети синод 24. октобра, када је обавестио јавност да је Његова светост због немоћи и болести поднела молбу за повлачење с патријаршијског трона о којој би требало да се изјасни Свети архијерејски сабор 11. новембра.

Због сумњи у аутентичност патријархове оставке митрополит црногорско-приморски Амфилохије је пет дана касније изјавио да је патријарх Павле потписао молбу за повлачење из активне службе 8. октобра пред свим члановима Светог синода.

Иако се не зна дневни ред јесењег заседања сабора, сасвим извесно је да ће патријархова молба бити главна тачка дневног реда. Уколико владике прихвате овакву одлуку Његове светости то би значило да се привремено прекида рад редовног сабора. По Уставу СПЦ пошто се упразни патријаршијски трон ванредни сабор се расписује у року не дужем од три месеца.

М. С. П.

[објављено: 03/11/2008]

Izvor: Politika

ISTRAŽIVANJE: GLAS JAVNOSTI U SARADNJI SA AGENCIJOM IPRES POKUŠAO JE DA ISTRAŽI KAKVI SU STAVOVI GRAĐANA SRBIJE PREMA TRENUTNOJ SITUACIJI U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI


Podele u režiji Vatikana

Pravno posmatrano, glavni problem u SPC predstavlja izbor patrijarha pored živućeg, jer se svuda u hrišćanskom svetu crkveni poglavari biraju doživotno, pa bi ovaj način izbora mogao postati praksa, što ipak nije u skladu sa tradicijom SPC

Ovih se dana, kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u javnosti „razbuktala“ samo jedna dilema. Hoće li se na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC 11. novembra izabrati naslednik patrijarha Pavla?

Naravno da će ova dilema biti razrešena na samom zasedanju, ali da bi se došlo do razumnog rešenja treba suprotstaviti nekoliko činjenica. Prvo se mora priznati da u SPC, kao i u društvu već nekoliko godina vladaju problemi i dileme koji u dobroj meri remete stabilnost delovanja i Crkve i države. Pravno posmatrano, glavni problem u SPC predstavlja izbor patrijarha pored živućeg, jer se svuda u hrišćanskom svetu crkveni poglavari biraju doživotno, pa bi ovaj način izbora mogao postati praksa, što ipak nije u skladu sa tradicijom SPC.

Takođe, treba pomenuti da prema izvorima iz same SPC, koje su preneli neki mediji, u pozadini sukoba u SPC i borbe za patrijaršijski tron stoji Vatikan, koji je i projektovao trenutne podele i sukobe. Prema tim neproverenim saznanjima 2013. u Nišu treba da se održi veliki ekumenski sabor svih hrišćanskih crkava, a SPC bi do tada trebalo da bude očišćena od svih koji se ne slažu sa ujedinjenjem rimokatolika i pravoslavaca.

Opterećenja

Prema onome što se događa, smena patrijarha Pavla trebalo bi da ubrza pripreme za ovaj istorijski skup u rodnom gradu imperatora Konstantina, koji je 313. Milanskim ediktom priznao hrišćanstvo za zvaničnu religiju Rimskog carstva.



Pored ekumenizma (pokret za zbližavanje svih hrišćanskih crkava) SPC opterećuje i odnos prema Kosmetu, odnos države Srbije prema Evropskoj uniji, kao i pitanje služenja svete arhijerejske liturgije.

Imajući sve ovo u vidu pitali smo građane Srbije kakav je njihov odnos prema SPC i trenutnim problemima koji je opterećuju. Kada je ekumenizam u pitanju 56,8 odsto građana Srbije je trenutno protiv ujedinjenja hrišćanskih crkava: katoličke i pravoslavne. Za ujedinjenje se izjasnilo 29,3 odsto građana.

Odgovarajući na pitanje da li treba birati novog srpskog patrijarha dok je patrijarh Pavle na lečenju, većina građana Srbije (51,5 odsto) je za to da se ispuni želja aktuelnog patrijarha, naravno ako je ima, da mu se izabere zamena. Trećina građana Srbije (32,5 odsto), imajući na umu da se crkveni poglavari biraju doživotno, smatra da bi trenutno izbor novog patrijarha bio protivan Ustavu SPC. Za 11,5 odsto građana izlišna je svaka žurba oko izbora patrijarha.

Pitanje nad pitanjima

Tokom poslednjih godinu dana intenziviralo se posebno pitanje nad pitanjima u SPC - reforma liturgije. Vladike „novotarci“, sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem na čelu, naišli su na otpor „starinaca“, konzervativaca oličenih u vladici raško-prizrenskom Artemiju i bosanskim episkopima.

Sredinom oktobra (2008.) u selu Jasenak kod Smedereva, izbio je incident gde je morala da interveniše policija kako bi sveštenika „novotarca“ odbranila od vernika koji su ga silom sprečili da uđe u crkvu. Grupa meštana je tamošnjem svešteniku Vojislavu Lukiću otkazala gostoprimstvo, pa je liturgija održana uz pomoć policije o čemu su pisali mediji. Reforme u liturgiji bile su razlog pobune u Eparhiji žičkoj, gde je nekoliko puta došlo i do fizičkih obračuna.

Kada je reč o odnosu vernika prema svetoj arhijerejskoj liturgiji više od trećine građana Srbije, njih 26,8 koji ne znaju o čemu se radi i 9,1 koji su uskratili bilo kakav odgovor, nije upućeno u ovaj problem SPC. Mora se priznati da i među onih 35,8 odsto građana koji samo priznaju liturgiju koja se obavlja na tradicionalni način ima onih koji ne razumeju problem, ali su odgovarali po inerciji tradicionalnog odnosa u SPC koji je potenciran u modalitetu pitanja.

Optužbe

Osim konkretnih pitanja, koja su pokrenula spor oko liturgije, kao što je to da li carske dveri na oltaru treba da budu otvorene i da li sveštenik jevanđelje treba da čita okrenut istoku ili zapadu, spor ima mnogo ozbiljnije dimenzije, jer konzervativna struja optužuje „novotarce“ ili „ekumeniste“ da SPC vode u „zagrljaj Vatikana i pape“.Ove optužbe posebno su aktuelizovane posle prošlogodišnjeg sporazuma u Raveni koji su potpisali Ignjatije i Irinej Bulović, kojim se priznaje primat pape i hrišćanstva u odnosima među hrišćanskim crkvama.

Pošto je svima jasno da se pitanje Kosmeta posebno tiče i SPC i da od rešavanja ovog problema

umnogome i zavisi stabilnost srpske crkve, a da je ovo pitanje tesno vezano i sa približavanjem Srbije i EU, rezultati mini-ankete su pokazali da je većina građana Srbije, njih 43,8 odsto, za to da se ulazak u EU mora usloviti celovitošću srpske teritorije koja podrazumeva i Kosovo i Metohiju. Više od trećine građana Srbije (38,4 odsto) smatra da se ne treba žuriti u EU jer nas Unija ni ne očekuje tako brzo u njenim redovima.

Ukupno posmatrano od rešavanja krize u SPC i tešnje saradnje vlasti Srbije sa srpskom crkvom na utvrđivanju nacionalnih interesa i zajedničke borbe za njihovu realizaciju zavisi i budućnost Srbije i njenih građana. Zato se pomolimo Bogu da Svetosavlje i politika pronađu put prosvetljenja kako bi nam svima danas i u budućnosti bilo bolje!


UZORAK TELEFONSKE ANKETE

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem u periodu od 27. do 31. oktobra 2008. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 864 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Pančevu, Boru, Negotinu, Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.
Anketa je obuhvatila četiri problemska pitanja i dva demografska. U anketi je učestvovalo 51 odsto muškaraca i 49 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 1,6 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina 28,8 odsto. U anketi je učestvovalo 16,3 odsto građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 20,4 odsto građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 18,4 odsto građana koji imaju više od 50 a manje od 59 godina i 14,5 odsto starijih od 60 godina.


Vinko Đurić i Istraživački tim Glasa javnosti


Izvor: Glas Javnosti

Amfilohije optužen da je pokrovitelj ataka

Autor: V. Koprivica

Podgorica - Crnogorska pravoslavna crkva optužila je episkope Srpske pravoslavne crkve da su iskoristili lučindanski praznik za teške klevete CPC, Crnogoraca, institucija crnogorskog društva i crnogorske države.


„Od onoga ko je ratne zločince proglašavao svetiteljima, od onoga kome je mjesto u Hagu, a ne na slobodi, od onoga ko stalno mrzi mržnju, a to naziva ljubavlju, ne može se ništa drugo ni očekivati sem da govori neistinu i plasira klevetu“, kaže se u saopštenju CPC. Dodaje se da je pokrovitelj najnovijeg ataka na sve crnogorsko Amfilohije. „Otuda njegov i njegovih istomišljenika pokušaj obmane javnosti da sebe kao krivce prikažu pravednicima“, kaže se u saopštenju. Dodaje se da je netačna tvrdnja šestorice srpskih episkopa da je CPC priznata samo od policije. O tome svjedoče, dodaje se, niz priznanja CPC od brojnih crkava pravoslavne vaseljene predvođenih Ukrajinskom i Gruzijskom pravoslavnom crkvom“.



Izvor: Danas

Teško će se dogovoriti oko novog patrijaha,veliki je raskol u crkvi i potreba za prevlasti
Što je popovi u Srbiji voze Audijima A6 Allroud na E (ekonomske) tablice.

Burna rasprava na saboru
Patrijarh Pavle doživotno na tronu SPC
Autor: B. J. - T. S. | Foto:O. Bunić | 12.11.2008. - 07:39



Patrijarh Pavle ostaće na tronu SPC dok je živ, jer je Sabor Srpske pravoslavne crkve juče odbio da prihvati njegovu molbu i razreši ga dužnosti poglavara SPC, saznaje „Blic“ u Patrijaršiji. Prilikom rasprave o dnevnom redu više od dvadeset vladika usprotivilo se predlogu Sinoda da se molba patrijarha uvrsti kao prva tačka i zatražilo da se ne pristupa izboru novog, dok je patrijarh Pavle živ.

Sekretar Sinoda Savo Jović sinoć je, nakon završetka prvog dana zasedanja Sabora, odbio da potvrdi, ali nije ni demantovao ovu nezvaničnu vest. Sekretar je rekao da nema blagoslov predsedavajućeg Sabora SPC da o odlukama Sabora govori i najavio zvanično saopštenje za danas. Kako se nezvanično saznaje, Sabor je odlučio i da, zbog bolesti patrijarha Pavla, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije nastavi da ga kao i do sada zamenjuje, ali da mu se povere nešto šira ovlašćenja nego što je imao.
Vladika niški Irinej rekao je juče za “Blic” da je Sabor SPC, u toku prepodneva započeo razmatranje molbe patrijarha Pavla da bude razrešen ove dužnosti.
-Bilo je reči o molbi i biće još govora o tome - kazao je kratko vladika niški Irinej juče popodne tokom prve pauze zasedanja koja je trajala od podneva do 17 sati.


On je rekao da su episkopi u toku prepodnevnnog dela sednice iznosili svoja mišljenja povodom molbe patrijarha Pavla. Kako „Blic“ saznaje iz izvora u Patrijaršiji, tokom poslepodnevne rasprave o molbi za razrešenje postalo je jasno da su vladike u Saboru sasvim podeljene po pitanju da li treba napraviti presedan i birati novog patrijarha dok je aktuelni živ. Vladike su postavile i pitanje autentičnosti patrijarhove želje da bude razrešen odgovorne dužnosti, ali su najviše insistirale na tome da nije dobro za ugled SPC ponovo praviti presedan, kakav je već učinjen prilikom izbora patrijarha Pavla. Za odluku o sazivanju izbornog Sabora potrebna je dvotrećinska većina, odnosno glasovi trideset vladika, a nje nije bilo nakon otvorenog i kategoričkog protivljenja polovine arhijereja da se pristupi izboru novog patrijarha.
Iako je vladika niški Irinej i nakon poslepodnevnog zasedanja rekao novinarima ispred Patrijaršije da će se rasprava o dnevnom redu, u načelu, nastaviti i sutra, izvesno je da u dnevni red neće biti uvrštena molba aktuelnog poglavara SPC. Kako saznajemo, Sinod je Saboru predložio da se ostavka patrijarha usvoji kao prva i najvažnija tačka dnevnog reda.
Patrijarh Pavle, koji je već godinu dana u bolnici, podneo je, prema zvaničnom saopštenju Sinoda i izjavi mitropolita Amfilohija, molbu za razrešenje 8. oktobra i zatražio da prvi jesenji redovni Sabor o tome raspravlja.
Redovni jesenji Sabor SPC kome prisustvuju svi episkopi iz zemlje i dijaspore, osim patrijarha Pavla koji je već godinu dana u bolnici, započeo je juče molitveno, služenjem liturgije u Sabornoj crkvi. Iako je bilo najavljeno da će svih 45 arhijereja biti prisutno, na jutarnjoj liturgiji bilo je samo 18 vladika. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, zajedno sa episkopima australijsko-novozelandskim Irinejem i lipljanskim Teodosijem. Činjenica da većina vladika nije prisustvovala ovoj liturgiji izazvala je nagađanja u crkvenim krugovima da su ostale vladike bojkotovale službu mitropolita Amfilohija.
Po završetku svete liturgije, u devet sati je u patrijaršijskoj kapeli svetog Simeona mirotočivog vladika australijsko-novozelandski Irinej služio čin priziva svetog duha. Činu su prisustvovali svi arhijereji i time je počelo zasedanje Sabora.
Glavni sekretar Sinoda SPC protojerej Savo Jović obratio se novinarima ispred Patrijaršije tokom podnevne pauze u zasedanju i na pitanje da li će Sabor prerasti u izborni objasnio da to niko ne može tada da kaže, jer to zavisi od odluke vladika.
- Da bi se zakazao izborni Sabor potrebna je apsolutna većina, odnosno glasovi dve trećine učesnika Sabora – rekao je sekretar novinarima okupljenim ispred Patrijaršije.
On je negirao da će se na dnevnom redu Sabora naći pitanje promene Ustava SPC jer „se Ustav ne može menjati bez patrijarha“.
Vikarni episkop hvostanski Atanasije Rakita izjavio je ranije tokom dana da Sabor SPC nema unapred rešena pitanja. On je dodao da ne želi da se izjasni o sudbini patrijarhove molbe da se povuče sa trona Srpske pravoslavne crkve jer je učenik patrijarha Pavla.
- Sveti arhijerejski sabor je najznačajniji događaj u životu i zahteva najveće duhovno naprezanje njegovog bića - rekao je Rakita novinarima u pauzi zasedanja.
Patrijaršija je juče bila okružena većim brojem policajaca nego inače, ne samo zbog zasedanja Sabora, već i zbog najave Garde svetog cara Lazara da će protestvovati protiv „smene patrijarha“. Vladike su se uzdržavale od većeg kontakta sa novinarima jer ih veže zakletva da ne pričaju o zasedanju sve dok ono traje. Sabor sutra nastavlja rad.

Mirko Đorđević: Greška što patrijarhov zahtev nije objavljen javno
- Vest da je odbijena molba patrijarha Pavla još je nezvanična, ali nije neočekivana. To otkiriva da u episkopatu postoje ljudi koji sumnjaju u to i ponovo se postavlja pitanje zašto molba nije objavljena javno. Greška je što to pismo nije objavljeno ili je možda neko namerno hteo da izazove sumnjičenja i podele u SPC. Očigledno je da se vodi borba između raznih struja i da razrešenje situacije koja je sada komplikovanija nego pre nekoliko dana neće ići ni brzo ni lako. Nije pitanje izbora novog patrijarha jedino otvoreno pitanje oko koga se vladike ne slažu. Ostaje nam da čekamo da Sabor saopšti dnevni red i da se odredi prema njemu – kaže za “Blic” verski analitičar Mirko Đorđević.


Ispravka i izvinjenje
Profesor Bogoslovskog fakulteta Radovan Bigović, čije su reči citirane u jučerašnjem broju, nije dao zvaničnu izjavu za „Blic”. Izjava koja je citirana deo je neformalnog razgovora i zato nije sasvim precizna. Izvinjavamo se profesoru Bigoviću i čitaocima.
Izvor: Blic

Za razliku od katolickih kardinala i muslimanskih hodza koji idu peske... zev... 

Sabor umoljava patrijarha da ostane u aktivnoj službi

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) odlučio je da umoli njegovu svetost patrijarha Pavla da i dalje ostane na čelu Crkve

Kako je saopštila Informativna služba SPC, sabor je takav stav  zauzeo nakon razmatranja patrijarhove molbe od 8. oktobra ove godine da mu se, zbog fizičke nemoći, odobri povlačenje iz aktivne službe.
   U saopštenju je navedeno da sabor nastavlja rad po dnevom redu redovnog zasedanja.
   Protojerej stavrofor Sava Jović izjavio je novinarima ispred Srpske patrijaršije po završenom prepodnevnom zasedanju sabora, da će delegacija arhijereja posetiti patrijarha Pavla na Vojno medicinskoj akademiji (VMA).
   Patrijarh se na VMA  leči od 13. novembra prošle godine.

Izvor: Press

Molba patrijarhu da ostane na čelu Crkve
Još nema odluke kada će i ko od arhijereja posetiti poglavara Srpske pravoslavne crkve na Vojnomedicinskoj akademiji * Moguće pokretanje pitanja promene sastava Sinoda

Autor: J. Tasić

Beograd - Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve „primio je na znanje akt patrijarha srpskog Pavla, od 8. oktobra 2008, kojim moli da mu se zbog fizičke nemoći odobri povlačenje iz aktivne službe“ i odlučio da „u isto vreme umoli patrijarha da, i pored navedenih razloga, i dalje ostane na čelu SPC“, saopšteno je juče iz sedišta SPC.


Glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda protojerej-stavrofor Savo. B. Jovićizjavio je da je „Sabor usvojio dnevni red ovogodišnjeg redovnog jesenjeg zasedanja, da patrijarhova molba nije razmatrana, većje odlučeno da on ostane na čelu SPC, kao i da se umoli da prihvati ovu odluku Sabora“.

On je najavio da bi patrijarha o ovoj odluci trebalo da obavesti saborska delegacija, ali nije mogao da precizira kada će i ko od arhijereja posetiti poglavara Srpske pravoslavne crkve na Vojno-medicinskoj akademiji, gde se nalazi na lečenju od novembra 2007.

Prema nezvaničnim informacijama iz vrha SPC, Sabor o tim detaljima još nije ni razgovarao.

U SPC za sada niko ne želi da komentariše spekulacije da je patrijarhova molba skinuta s dnevnog reda nakon što je preksinoćvećina vladika tražila utvrđivanje autentičnosti dokumenta i formiranje delegacije koja bi zbog toga posetila poglavara SPC na VMA. Izvori Danasa negiraju informacije pojedinih medija da je mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju, sadašnjem zameniku predsedavajućeg Sinoda, Sabor poverio nešto šira ovlašćenja nego što ih je imao dosad.

Odlukom majskog Sabora sva patrijarhova ovlašćenja, u skladu sa Ustavom SPC, preneta su na Sinod, a prema nezvaničnim najavama iz vrha Crkve, očekuje se da bi na ovom saborskom zasedanju moglo da se pokrene i pitanje eventualne promene sastava crkvene vlade. Dvojici članova Sinoda episkopima bihaćko-petrovačkom Hrizostomu (Jeviću) i mileševskom Filaretu (Mićeviću) dvogodišnji mandat istekao je u maju ove godine, ali sastav crkvene vlade na majskom zasedanju Sabora nije promenjen, između ostalog, i zbog odluke da Sinod preuzme patrijarhova ovlašćenja.

Novinarima je juče u pauzi između dve saborske sednice neformalno rečeno da arhijereji za sada načelno razgovaraju o svim pitanjima dnevnog reda. Rasprava o situaciju na Kosovu i Metohiji, posebno o sporu u Eparhiji raško-prizrenskoj, koji je nastao povodom odluke nadležnog episkopa raško-prizrenskog Artemija da razreši svih dužnosti u Eparhiji svog vikara i igumana dečanskog vladiku Teodosija, a da zameniku igumana Visokih Dečana protosinđelu Savi (Janjiću) da uslovni otpust, odložena je za danas, saznaje nezvanično naš list.

--------------------------------

Molitveni hod do Patrijaršije

- U „Molitvenom hodu“ koji je od Trga Republike do Saborne crkve organizovao Otačastveni pokret Obraz juče je više od 200 vernika SPC, među kojima je bilo i sveštenstva i monaštva iz više eprahija, mirno protestovalo ispred Patrijaršije. Oni su molitvama i pevanjem bogomoljačkih pesama, kako je objasnio sveštenik u penziji Žarko Gavrilović, „pokazali da postoje i da se zalažu za čistotu pravoslavne vere, poštovanje vekovnog liturgijskog poretka i jedinstvo svetosavske Crkve“. Sveštenik Gavrilovićje izrekao niz kritika na „jeretičke“ i nekanonske pojave u SPC, pri čemu je posebno pomenuo mitropolita Amfilohija, episkope braničevskog Ignatija, bačkog Irineja i bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija. Prema rečima Mladena Obradovića iz „Obraza“, Pokret „u potpunosti podržava odluku Sabora da patrijarh Pavle ostane na čelu SPC i smatra je svojom velikom pobedom“. Obradovićje rekao da jučerašnji skup „nije pritisak na sabor SPC, jer je hrišćanska dužnost i obaveza svakog vernika da ustane u odbranu pravoslavne vere“. Učesnici „Molitvenog hoda“ nosili su krstove, ripide, ikone, zastave Srbije, obeležja „Obraza“. Više vladika izašlo je da vidi šta se događa ispred Patrijaršije, onima koji su se pojavili na balkonu Patrijaršijskog dvora učesnici su kratko poručili „Mi smo Hristovi, a ne papini“, ali direktnih kontakata nije bilo. Molitveni hod obezbeđivala je policija, a tokom polusatnog zaustavljanja pred Patrijaršijom saobraćaj u ulici kneza Sime Markovića bio je zaustavljen.




Izvor: Danas

Odložena borba za tron Srpske pravoslavne crkve
Amfilohije ustuknuo pred stavom većine
Autor: T. N. Đ. - B. J. | Foto:o. bunić | 13.11.2008. - 07:40


Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije bio je glavni inicijator da se patrijarhu Pavlu na potpis odnese tekst molbe da bude razrešen dužnosti i prvi koji je prekjuče ujutru odustao od ideje da se Sabor proglasi za izborni i da se izabere novi patrijarh. Nakon bojkota jutarnje liturgije shvatio je da nema većinu koja bi ga izglasala za jednog od tri kandidata od kojih se izvlači ime novog patrijarha, kaže za „Blic” jedan vladika koji je zahtevao anonimnost. Vladika kaže da je mitropolit Amfilohije na kraju prvog dana zasedanja Sabora poručio starijim vladikama da bi „trebalo da časte” jer je pobedila njihova opcija. Odgovoreno mu je: „Visokopreosvešteni, nije pobedila opcija, već nebo i Sveti duh!”

Jučerašnjim zvaničnim saopštenjem SPC da je Sabor odlučio da zamoli patrijarha Pavla da, i pored zdravstvenog stanja i fizičke nemoći, ostane na čelu SPC, stavljena je za sada tačka na sukob vladika oko toga da li treba birati novog patrijarha jer aktuelni ne može da vodi Crkvu „kao što telo ne funkcioniše bez glave”. Međutim, ovoj odluci prethodila je celodnevna burna saborska rasprava u kojoj su prednjačile starije i konzervativnije vladike koje su se protivile da se Sabor proglasi za izborni. Vladike koje su smatrale da Crkvi treba novi poglavar nisu se isticale, a kako tvrde izvori „Blica” iz Patrijaršije, posebno je bila uočiljiva povučenost mitropolita Amfilohija, od koga se očekivalo da zasedanju da osnovni ton i dovede vladike do odluke o proglašenju izbornog Sabora. Jedan od vladika kaže da je mitropolit bio obeshrabren činjenicom da je, umesto 45 vladika na svetu arhijerejsku liturgiju došlo svega 18 arhijereja, kao i da se zbog toga odustalo od prethodno usaglašenog scenarija da se i priziv Duha svetoga obavi u Sabornoj crkvi.
Prema priči nekoliko vladika, na početku zasedanja arhijereji su insistirali da ih Sinod uveri u autentičnost molbe patrijarha Pavla o povlačenju sa trona SPC. Taj dokument im je pročitan i pružen na uvid. Bilo je očigledno, tvrde vladike, da je pismo napisao Sinod, a da ga je patrijarh samo potpisao.
Episkop kanadski Georgije kaže za „Blic” da je evidentno, kao što im je i pojašnjeno, da je pismo sastavio Sinod.
- Nije ga sastavio patrijarh. On ga je teškom mukom potpisao - kaže episkop Georgije.
Na zahtev arhijereja da se pojasni do detalja pod kojim uslovima je potpisana molba rečeno im je da mu je pismo pročitano „pažljivo, sporo, tiho, da bi patrijarh mogao bolje shvatiti njen sadržaj”. Vladika Georgije opisuje da se pored zahteva o povlačenju vidi patrijarhov potpis, a pored njegovog i potpisi svih prisutnih - četvorice članova Sinoda i sekretara Sinoda Save Jovića.

- Nezahvalno je primiti se uloge poglavara dok je živ patrijarh. To bi nosilo prigovore javnosti, a možda bi prigovarali i episkopi. Sve to imalo je, verujem, efekata na diskusiju koja je vođena od prvog momenta pa do pred samo veče, kada je odlučeno da se molba patrijarha o povlačenju skine s dnevnog reda. Lično smatram da je svako diskutovao po savesti, srcu i osećanjima, uz sve poštovanje prema patrijarhu, koji je neosporno najsvetiji među nama. Njegov fizički nedostatak je neka prepreka u Saboru, ali njegovo veštačko smenjivanje još je veća katastrofa za Sabor - kaže vladika kanadski Georgije.
Juče ujutru je potpisan zapisnik sa prvog dana zasedanja i tek time je saborska odluka postala zvanična. Ovako je novinarima juče generalni sekretar Sinoda Savo Jović objasnio svoje odbijanje da prekjuče potvrdi nezvaničnu vest o doživotnom ostanku patrijarha na čelu SPC.
- Molbu patrijarha nismo odbacili, već smo je primili na znanje, ali je patrijarh umoljen da, i pored zdravstvenog stanja i fizičke nemoći, ostane na čelu SPC. Sinod će vršiti dužnost patrijarha, kao što je to činio i do sada. Sabor će odlučiti na koji način će odluku Sabora saopštiti patrijarhu - rekao je novinarima pred Patrijaršijom Savo Jović, generalni sekretar Sinoda, i demantovao vesti da su mitropolitu Amfilohiju proširena ovlašćenja.
Prema sekretarovom objašnjenju, mitropolit Amfilohije, po Ustavu, ne može imati veća ovlašćenja od dosadašnjih i, konkretno, on će nastaviti da bude zamenik patrijarha što se tiče Mitropolije beogradsko-karlovačke, nastaviće da predsedava sednicama Sinoda i Saborom, „radi sve što zamenik patrijarha treba da radi”.
Međutim, kako „Blic” saznaje, Amfilohiju su proširena ovlašćenja u domenu crkvene prosvete.
- Nije važno da li su vladike glasale o predlogu Sinoda. Čak i ako neko intimno nije bio za odluku on je poštuje kao da je doneta jednoglasno - rekao je Savo Jović.
Ovakvim zvaničnim objašnjenjem vladike su na diplomatski način u stranu sklonile pitanja zašto je Sinod bez ovlašćenja Sabora bolesnom i nemoćnom čoveku nosio papir sa molbom za razrešenje da je potpiše, da li je u pitanju manipulacija voljom patrijarha, a pre svega sprečile da se vidi podeljenost među njima, objašnjava sagovornik iz Patrijaršije.
Vladika niški Irinej ocenio je juče za „Blic” da će patrijarh Pavle prihvatiti odluku Svetog arhijerejskog sabora da ostane na čelu Srpske pravoslavne crkve.
- On se uvek pokoravao odlukama Sabora - kratko je prokomentarisao je episkop Eparhije niške. Prema rečima vladike Irineja, želja episkopa je bila da patrijarh ostane na tronu, a takva odluka je „doneta jednoglasno”.
On je potvrdio da je pre nekoliko dana na VMA u Beogradu ponovo posetio patrijarha Pavla, da je razgovarao s njim i da je njegovo zdravstveno stanje i dalje „nepromenjeno”.
Odluka Arhijerejskog sabora iznad je odluke patrijarha i čak i ako odbije da povuče molbu o odlasku sa trona, Njegova svetost ostaje na mestu poglavara SPS doživotno.
- Priča o izboru novog patrijarha je završena. O tome se više ne raspravlja, niti će na ovom redovnom jesenjem zasedanju Sabora. Odlazak delegacije kod patrijarha, kako bi ga umolili o povlačenju njegove odluke, samo je formalne prirode. Odluka Sabora da je patrijarh Pavle na doživotnoj funkciji neprikosnovena je - kaže jedan od vladika SPC.
Delegacija koja je juče posetila patrijarha, kako nam objašnjava vladika, nije imala za zadatak da proveri autentičnost molbe patrijarha. Priliku da se uvere u autentičnost ovog dokumenta imali su svi arhijereji prvog dana Sabora.
- Nije to bila redovna situacija. Tražio se izlaz. Arhijereji su iskazivali stav da im je jasno da je patrijarh bolestan, i u situaciji shodno njegovim godinama onemogućen da obavlja poslove, ali isto tako su tvrdili da ti poslovi idu dalje i da nisu blokirani, jer su ovlašćenja preneta na Sveti sinod. Bez glasanja, ostavljena je situacija kao što je bila i do Sabora - kaže ovaj vladika.

Nastavak Sabora o sudbini SPC u Makedoniji
U nastavku Sabora juče se raspravljalo o dve važne teme: sudbini Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji, koju makedonska država ne priznaje i ne želi da registruje, te nedavnom sukobu između dvojice episkopa Artemija i Teodosija. Kao i u slučaju centralne teme ovog zasedanja, izbora novog patrijarha, arhijereji su podeljeni. Jedan deo je za realnost u pogledu odnosa SPC i Makedonske crkve, drugi istrajavaju u nepriznavanju ove druge, po cenu pogoršanja međudržavnih odnosa.

Georgije: Izbegnuta polarizacija
- Iako je na prekjučerašnjem Saboru bilo oprečnih stavova i diskusije koja je trajala od ujutru do uveče, izbegnuto je glasanje kako to ne bi pokazalo polarizaciju Sabora. Na kraju je ipak došlo do saglasja i jedinstva - izjavio je za „Blic” episkop kanadski Georgije.

Amfilohije: Odluka Sabora je jasna
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je juče za „Blic” da je u saopštenju SPC sve jasno rečeno, odbivši da detaljnije opiše kako je Sabor došao do odluke o odbijanju molbe patrijarha o povlačenju sa trona SPC.
- Odluka Sabora je da patrijarh Pavle ostane na čelu SPC doživotno. U toj odluci nema ničega što je nejasno. Patrijarha svakodnevno posećuju predstavnici Sinoda i Sabora. Njegova svetost svakog jutra se pričešćuje i kao što sam to i sam činio često i sutra ujutru idem da ga pričestim - rekao je juče mitropolit Amfilohije.


 
Odlaganje izbora po scenariju „bosanskog lobija“

„Očigledno nema dogovora”, bile su reči mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, kojima je preksinoć, nešto pre 19 časova, prekinuo višečasovnu raspravu vladika na prvom danu zasedanja Sabora. Time je mitropolit kao predsedavajući izneo svoj stav - da patrijarh Pavle ostaje na tronu.

Episkopi koji se svrstavaju u takozvani bosanski lobi bili su najglasniji protivnici izbora novog patrijarha, a njima se priključio i deo vladika iz dijaspore. Jedan od glasnijih bio je episkop banatski Nikanor, blizak Otačastvenom pokretu „Obraz”, za koga se u Crkvi navodi da koordinira upade pristalica „Obraza” na liturgije u drugim eparhijama, posebno u Braničevskoj eparhiji, gde je episkop Ignjatije.
- Ukoliko se bira novi patrijarh, ja mu na ustoličenje neću doći - bio je isključiv Nikanor.
U poslednje vreme bosanskoj liniji sve je privrženiji i vladika raško-prizrenski Artemije. On je prekjuče pitanje uputio direktno mitropolitu crnogorsko-primorskom.
- Ko je patrijarhu napisao molbu? - pitao je.
Na to mu je odgovoreno da u njegovom zalaganju protiv izbora patrijarha ima kontradiktornosti - jer ako je protiv to znači da se zalaže da i dalje upravlja Sinod, telo u koje sumnja.
Dobro upućeni izvor „Blica” u dešavanja u Srpskoj crkvi, ali kome su dostupne i informacije sa Sabora, tvrdi da ipak, na zasedanju nije bilo direktnih optužbi da je patrijarhova molba lažirana. Ovaj deo rasprave je izostao jer je među vladikama koje su bile na VMA kada je patrijarh potpisao molbu bio episkop mileševski Filaret, blizak episkopu zvorničko-tuzlanskom Vasiliju. Za Filareta, koji je inače protiv izbora patrijarha, zna se da bi odmah javno optužio mitropolita.
Šta se zapravo događa među vladikama i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
Mlađe vladike bi rekle da se izgubila sabornost. Jedinstvo na kome Crkva između ostalog počiva i što je održava. Bojažljivo bez želje da se mešaju u poslove drugih eparhija, dodaju i da je upravo u tome problem - bez patrijarha svako radi u svojoj eparhiji šta hoće. Prema mišljenju našeg sagovornika da je „bosanski lobi” imao svog kandidata, ovaj Sabor bi bio izborni.
Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije govorio je na Saboru. On slovi za jednog od glavnih protivnika mitropolita Amfilohija. Prema saznanjima „Blica”, iz njegovih reči nije se baš moglo razumeti da li je za izbor ili ne.
- Ali ako se bira, za to sam da bude vladika mlađi od 60 godina - rekao je na kraju svog izlaganja vladika Vasilije. Većina na Saboru je pomislila da misli na vladiku zahumsko-hercegovačkog Grigorija, koji bi inače verovatno dobio većinsku podršku. A to bi značilo da bi se patrijarh birao većinskim glasanjem, a ne žrebom, jer Sabor ima jednog kandidata koji može dobiti većinu.
Posle izlaganja vladike Vasilija, upravo su njemu bliske vladike počele sa navodima da su protiv. To je ostalim vladikama bilo neuobičajeno, a, može se pretpostaviti, i mitropolitu. Do sada se manje-više sve dogovaralo unapred. Dobro upućeni izvor „Blica” kaže da je upravo u tome bila poenta. Vladika zvorničko-tuzlanski je zapravo protiv izbora jer njegova grupa nema kandidata. A navođenjem mlađeg za koga svi znaju ko bi to mogao biti, praktično se poigrao i uneo razdor između mitropolita Amfilohija i mladog vladike Grigorija, koji su inače u jako dobrim odnosima. Ova grupa vladika pomišljala je da predloži vladiku banjalučkog Jefrema, ali to nije bila i njegova želja. Po nekim navodima, u igri je bio i episkop bački Irinej, ali je se od ovog izbora na kraju odustalo „jer sa ovim vladikom ne bi mogli doveka da upravljaju”.
Da su „bosanci” imali svog kandidata u grupi koja je protiv izbornog Sabora ostale bi usamljene vladike poput šabačkog Lavrentija za koga se veruje da je srcem govorio da ne treba birati novog patrijarha za života Pavla.

Ž. Jevtić

Izvor: Blic