Na kraju odlučuje Bog
Lj. BOŽANOVIĆ, 28.10.2008 19:56:40


Nema nikakvih sumnji da je molba za razrešenje patrijarha srpskog Pavla autentična. Potpisana je 8. oktobra pri patrijarhovoj punoj svesti pred svim članovima Sinoda. Potpis su na ovu molbu stavili patrijarh, episkop žički Hrizostom, bihaćko-petrovački Hrizostom, mileševski Filaret i ja, kao članovi Sinoda, i sekretar Sava Jović.
Ovako na sve sumnje o autentičnosti patrijarhove molbe za povlačenje sa svetosavskog trona u razgovoru za „Novosti“ odgovara mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Upravo on je pre nekoliko dana u ime Sinoda i saopštio da je patrijarh Pavle uputio molbu za povlačenje.
* Zašto vest o molbi patrijarha nije ranije saopštena? Zašto njen tekst sa potpisom, s obzirom na spekulacije, nije prezentovan javnosti?
- Molba će biti predstavljena na Saboru 11. novembra koji će se o njoj izjasniti. A, svojim takozvanim „ćutanjem“ Crkva se u stvari držala i drži zlatnog pravila sadašnjeg patrijarha: „da reči budu trezvene i blage, a dokazi jaki“. Očekivati od Crkve da uz novinarske doboše iznosi svoje reči na dnevnu pijacu na kojoj se svašta kupuje i prodaje značilo bi njeno svođenje na neodgovornu ustanovu. Ne treba izgubiti iz vida da se njena reč zasniva na iskustvu vekova. Zato uvek ima i svoju težinu i ozbiljnost, ocenjuje mitropolit.
* Očekujete li da će na predstojećem saboru biti izabran novi patrijarh?
- Sabor će odlučiti i o tome da li će ovo zasedanje biti i izborno. Patrijarh je i ranije izražavao želju da se povuče. O tome je bilo reči i na sednicama Sinoda, ali je zaključeno da treba sačekati. Takav stav je zauzet i na majskom zasedanju Sabora. Sada je kroz konsultacije konstatovano da patrijarhovu molbu treba prihvatiti, jer Crkva mora da u ovakvim teškim vremenima normalno
živi i funkcioniše.
* Značajan broj vladika smatra da je greh pored živog patrijarha birati novog?
- Oni kao da zaboravljaju činjenicu da se to i ranije nekoliko puta dešavalo u Srpskoj crkvi. I prvi srpski arhiepiskop - Sveti Sava povukao se sa tog mesta, kao i njegov naslednik Arsenije Sremac, čije mošti počivaju u manastiru Ždrebaonik. On je posle napuštanja trona Srpske crkve živeo još tri godine. Takav je bio slučaj i u 14. veku sa patrijarhom Jefremom čijem izboru su prisustvovali knez Lazar i Balša Stracimirović, pa onda i sa Gavrilom Rajićem. Naš sadašnji patrijarh izabran je za života patrijarha Germana. Tada, međutim, German nije potpisao molbu za razrešenje, jer je bio u komi, pa je uzeto mišljenje lekara. Sve je to po Ustavu naše crkve i saglasno vekovnom kanonskom predanju pravoslavne crkve uopšte.
* Licitira se imenima glavnih favorita za svetosavski tron. Među najčešće pominjanim imenima je i vaše?
- Svako razmišlja prema svojoj odgovornosti i shvatanjima, ali mislim da pravljenje bilo kakvih računica ili mogućnosti uticaja sa strane nema neku svrhu. Ipak, na kraju od tri kandidata jedan se izvlači žrebom, tako da ipak Bog odlučuje.
* Kada je reč o podeli u SPC, ona se u javnosti najčešće svodi na definiciju reformističkog i konzervativnog krila. Koliko je to tačno?
- Crkva je bila i ostala živi i živonosni organizam. Ona niti je okamanjeni fosil prošlosti niti ustanova prolaznih moda, koja se prilagođava duvanju svakog novog vetra, naročito ovih tzv. modernih utilitarističko-hedonističkih holivudskih vetrova i novokomponovanih globalističkih mitova. Ona iz svoje riznice iznosi „staro i novo“, bolje reći, poput Hrista svoje Glave, „sve čini novim“, kvascem večnog života i istine koju nosi u sebi i njime sve obnavlja. Samo u tom duhu shvaćen njen „konzervativizam“ i njeno „reformatorstvo“ dobijaju pravi smisao i značenje. Otuda, obnavljati liturgijski, molitveni život Crkve, ne znači biti bilo kakvim „reformatorom“. Očevidno, i ovde se nameću Crkvi kategorije - ideološkog tipa, koje su potpuno tuđe njenom duhu i načinu njenog postojanja - zaključuje mitropolit Amfilohije.

VLADIKE NISU U SVAĐI
* PITANJA oko izbora novog patrijarha podelilo je vladike, koliko je ta podela u Crkvi ozbiljna?
- Izgleda da se sukobi među političkim partijama pokušavaju projektovati na Crkvu. Crkva je uvek bila demokratična. Vladike, koji su odgovorni ljudi, imaju svoja mišljenja koja javno iznose i koja se ponekad međusobno razlikuju, ali tu se ne radi o svađama. Kada je u pitanju donošenje odluka važnih za Crkvu onda to uvek biva sa punom odgovornošću.




Izvor: Novosti

Stop kampanji protiv Crkve


BEOGRAD - Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) pozvao je srpsku javnost, a pre svih medije, da prestanu sa svakodnevnim izveštavanjem o aktuelnim dešavanjima u Crkvi.

- Neka se ti kojekakvi člankopisci bave drugom problematikom u životu naše države i našeg naroda, a neka Crkvu puste da ona u svetoj tradiciji bira sebi duhovnog poglavara i neka se naš narod moli da sila Duha Svetoga siđe na najboljeg u ovome vremenu kako bi postao duhovni predvoditelj i nacionalni ujedinitelj našega naroda - kaže vladika Vasilije, kojeg upućeni smatraju predvodnikom takozvane bosanske struje u SPC i jednim od kandidata za svetosavski tron.

- Protivim se da otac porodice duhovne, u ovom slučaju Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, bude penzionisan po dokazanoj nemoći. Ali, u slučaju kada je naš najsvetiji patrijarh, gorostas duhovnog života, ličnost koja živi za Hrista i u kome, po rečima apostola Pavla, živi Hristos, došao do spoznaje da se povuče sa dužnosti, onda je to samo pokazatelj da je on još veći čovek. I da je on zaista taj koji želi dobro svojoj svetoj crkvi i svome narodu - zaključuje Vladika Vasilije.



Izvor: Kurir

Pribislav Simić, bivši dekan Bogoslovskog fakulteta
Kandidati za mesto patrijarha bi rado odložili izbor na proleće
Autor: T. Spaić | Foto:J.Jarić | 30.10.2008. - 05:00


Nije ni najmanje neobično što je patrijarh odlučio da se povuče. Neobično je što je to tek sada odlučio, jer zbog starosti već dugo nije mogao upravljati Crkvom. Već 20 godina SPC nema poglavara koji upravlja životom Crkve na pravi način, jer su i sadašnji i prethodni patrijarh zbog starosti bili onemogućeni da efikasno obavljaju svoj posao. Zbog svega toga Crkva je razjedinjena, ima mnogo klanova, lobija, a i političke stranke su na to uticale - kaže za „Blic” profesor Pribislav Simić, veliki poznavalac Crkve i dugogodišnji dekan Bogoslovskog fakulteta.

Profesor Simić kaže da se, uprkos većinskom očekivanju vladika da SPC uskoro dobije novog poglavara, može dogoditi da na Saboru 11. novembra čak ne bude usvojena molba patrijarha. Razlog bi bila sumnja u patrijarhovu molbu koju sada neke od vladika ispoljavaju. Na osnovu izjava vladika, ali i nezvaničnih informacija koje dolaze iz samog vrha Crkve i pojedinih eparhija, stiče se utisak da bi se u najmanju ruku moglo dogoditi da izbor novog patrijarha bude odložen.

- Nikome ne ide u prilog da se sada izabere patrijarh, čak ni samim kandidatima, jer niko od njih nije siguran. Voleli bi da dobiju mali tajm-aut i očekujem da izbor novog patrijarha bude malo odložen. Sabor je zakazan pre nego što je sadašnji patrijarh podneo ostavku. Zato Sabor ne mora biti izborni, a kako je u Ustavu predviđeno da se patrijarh mora izabrati u roku od tri meseca, ima vremena - kaže profesor Simić za „Blic”.
U slučaju odlaganja izbora moglo bi doći do promene pravila izbora patrijarha i povratka izbornog sabora koji je postojao stotinama godina, a koji je ukinut pred Germanovu smrt. Naime, u dopunama Ustava SPC tada je promenjen način izbora patrijarha. Sabor je pre izbora sadašnjeg patrijarha doneo odluku da tu odredbu Ustava stavi van snage i propisao da arhijereji biraju trojicu, a da se ime patrijarha izvlači iz šešira. Mogućnost izvlačenja iz šešira propisana je i u Ustavu SPC, ali samo za slučaj da nijedan od tri kandidata ne dobije apsolutnu većinu, a druga dvojica dobiju podjednak broj glasova. Tada se svima u izbornom saboru daju ceduljice na kojima pišu ime kandidata. Tako se bira u Rusiji i Rumuniji, a čak ni u vreme komunizma nije ukidan taj način izbora patrijarha.
- U slučaju da Sabor usvoji odluku da ponovo stupi na snagu odredba Ustava koja propisuje ovakav izbor patrijarha, novi poglavar SPC bio bi biran na skupu od oko stotinak crkvenih velikodostojnika. Sada pravo da bira ima 45 vladika. Takođe poglavar bi se birao glasanjem i za njegov izbor bila bi potrebna apsolutna većina prisutnih, a izvlačenje iz šešira bi potpuno bilo izbačeno kao mogućnost - kaže profesor Simić i naglašava da bi trebalo ponovo poštovati izbor patrijarha kakav propisuje Ustav SPC.
U tom slučaju patrijarha bi birao izborni sabor koji bi činili dekan Bogoslovskog fakulteta, rektori bogoslovija, članovi patrijaršijskog upravnog odbora i igumani manastira.
- U vreme kad je taj način izbora promenjen bile su komunističke vlasti koje su direktno uticale na izbore. Međutim, tih razloga više nema. Sada više valjda niko ne bi hapsio igumana Dečana kao što se to dogodilo igumanu Makariju. Smestili su ga u zatvor kad je došao u Beograd na izborni sabor 1969. godine - kaže Simić.

Radna sposobnost i godine su važni
Patrijarh German je imao 90 godina kada je umro, a i sadašnji patrijarh je već izabran kao jako star, u 76. godini, i praktično je svega nekoliko godina mogao raditi. Kada je German izabran za patrijarha, komentari u novinama su bili da se ljudi u šezdesetim godinama većinom spremaju za penziju, a eto, on je izabran za poglavara. To je bio komentar na mestu, smatra profesor Simić. Nadležnosti patrijarha su takve da zahtevaju čoveka sa punom radnom sposobnošću. Po Ustavu SPC on nema ograničenja.

Ćutanje države je neodgovorno
Posle mnogobrojnih poziva verskih analitičara i stava pojedinaca u Crkvi da je potrebno da se državni vrh izjasni i kaže šta misli o izboru novog poglavara SPC, „Blic” je zatražio komentar od predsednika Srbije Borisa Tadića. U kabinetu nam je rečeno da se predsednik ne meša u unutrašnje stvari nijedne verske zajednice.
- Država je uvek bila zainteresovana za to ko će biti poglavar Crkve i ne verujem da iole ozbiljna država može biti nezainteresovana za poglavara. Lako je naći izgovor u tome da je država sekularna. Međutim, taj izgovor nije validan i lično mislim da je takav odgovor neodgovoran - smatra Simić.

Ispravka
Tehničkom greškom „Blic“ je juče na naslovnoj strani objavio fotografiju arhimandrita Žiče Gerasima, umesto episkopa gornjokarlovačkog Gerasima. Izvinjavamo se vladici, arhimandritu i čitaocima.

Izvor: Blic

Srbija dobija novog patrijarha
  Koga to zanima...Naši posrednici sa čika bogom se ubiše od krljanja za vlast  

 Pavlu svaka čast.Dobar čovek evidentno.

 Ko će biti novi "papa"?Nadam se ne neki bizmismen ili političar u mantiji..

Amfilohije: Prihvatiću kandidaturu za patrijarha
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je juče da je ispoštovana kompletna procedura u pripremi za izbor novog patrijarha i napomenuo da će se tek videti da li će na zasedanju Sabora 11. novembra biti biran novi poglavar SPC

- Prvo i osnovno, treba da vidimo da li će Sabor prihvatiti molbu za razrešenje patrijarha Pavla. Sabor se saziva u svoje redovno zasedanje, a onda se Sabor, ukoliko tako odluči, pretvara u izborni Sabor - pojasnio je Amfilohije.

Upitan da li uopšte želi da bude kandidat za novog patrijarha i da napusti mesto mitropolita crnogorsko-primorskog, Amfilohije je odgovorio da će prihvatiti „sve što Crkva bude od njega tražila".

- Meni je divno i u Crnoj Gori, ne moram da menjam. Služim Crkvi od detinjstva i sve ono što ona od mene traži, ja sam to i do sada prihvatao, i ubuduće ću prihvatati - kazao je Amfilohije.

Verski analitičar Živica Tucić ocenjuje da najveći broj episkopa shvata da je SPC potreban novi poglavar i da volja patrijarha Pavla treba da se poštuje.

- Ako patrijarh sam izjavi pred svedocima da u tim godinama i s tim zdravstvenim problemima nije u stanju da vodi Crkvu, trebalo bi pristupiti izboru novog poglavara. Svi koji kažu da poštuju patrijarha Pavla morali bi da ispoštuju njegovu volju i prihvate njegovu molbu za razrešenje... - kaže Tucić. On ne osporava pravo državi da utiče na izbor patrijarha, ali ističe da država ne bi trebalo da presuđuje, niti da preporučuje nekog za prvojerarha.

Ministar vera Bogoljub Šijaković tvrdi da se Vlada Srbije ne meša u izbor novog poglavara SPC. On kaže da „apsolutno nije tačno" da je kabinet premijera Mirka Cvetkovića dao „zeleno svetlo" za izbor novog patrijarha, za razliku od prethodnog premijera Vojislava Koštunice, koji to nije podržavao.

- Shodno činjenicama koje su meni poznate, ni jedan ni drugi kabinet nisu se na taj način odnosili prema tom pitanju zato što to nije nemoguće. Čak i kad bi neko imao pretenziju da na takav način utiče, to je potpuno nemoguće. Procedura izbora vrlo je precizna i tako osmišljena da onemogući bilo kakva uplitanja sa strane - rekao je Šijaković.

(B. B. - AG.)



Izvor: Press

Raskol oko patrijarha
Izbor novog patrijarha lako bi mogao da se pretvori u otvoren raskol u crkvi. Postoji podela na mlađe i starije, konzervativce (episkop bosanski Kačavenda) i reformatore (mitropolit crnogorski Amfilohije)

Srpska pravoslavna crkva 11. novembra odlučiće da li će prihvatiti molbu patrijarha Pavla da se posle 18 godina povuče s čela Srpske pravoslavne crkve. Ukoliko se to desi, istog dana biraće se novi patrijarh, potvrđeno je Pressu juče u Patrijaršiji i rečeno „da je za sada najizglednije da se odbije patrijarhova molba i sve odloži do proleća zbog velikih podela unutar crkve".

Izvor Pressa kaže da je patrijarh potpisao molbu pri punoj svesti posle razgovora s članovima Sinoda koji su ga obavestili o veoma teškom stanju u crkvi, ali i nakon što su ga lekari obavestili da više nikad neće napustiti zgradu VMA jer bi promena mikroklime za njega bila kobna. Najveća nedoumica sada je ko je bio kod patrijarha jer je vladika Amfilohije 12. oktobra bio u Carigradu, a vladika Lavrentije za Press kaže:

- Mene niko nije zvao. Do pre dvadeset dana ležao sam preko puta patrijarha. Pričali smo, ali o ovome ništa ne znam. Dobio sam samo poziv za Sabor. Mada to ništa ne znači jer je patrijarh mogao molbu da podnese i samo jednom članu Sabora.

Okršaj crnih riza

Podnošenjem molbe da bude razrešen dužnosti, patrijarh je sada razrešio i jednu od najvećih nedoumica u SPC-u jer su se vladike poslednjih meseci uglavnom sporile oko toga da li ga treba smeniti ili penzionisati. Pravi okršaj crnih riza sada počinje s obzirom na to da se beloj kamilavci nada barem desetak kandidata.

Naši izvori kažu da postoje barem tri koncepta oko budućeg patrijarha. Prvi i najlogičniji je da to bude u ovom trenutku najmoćniji i najuticajniji čovek u crkvi, dosadašnji zamenik patrijarha, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović. Po istom kriterijumu (uticaj i moć), najveći protivnici mogli bi da mu budu episkop bački Irinej Bulović, ali i žički episkop Hrizostom i niški Irinej.

Po drugom, na čelo SPC-a bi morao da dođe neko iz redova mlađih episkopa, modernih i vitalnih, koji nisu opterećeni istorijskim nasleđem i koji bi mogli lakše i efikasnije da sarađuju s vlastima. Nije tajna da bi mlađeg poglavara rado prihvatili i Boris Tadić i Milorad Dodik, a među kandidatima, ako ovo bude presudilo, smatraju se pre svih episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, ali i dalmatinski Fotije, nikšićko-budimljanski Joanikije i požarevačko-braničevski Ignjatije.

Naravno, ne treba zanemariti ni treći koncept koji bi, zapravo, bio kompromis između prva dva, to jest da na čelo SPC-a dođe neko kome se ne daju velike šanse, kao što je bio patrijarh Pavle pre 18 godina.

Sociolog religije Mirko Đorđević podseća da je poslednjih decenija naša crkva prolazila kroz izuzetno teške periode, počev od komunističke diktature, otimanja imovine i raznih zabrana, pa sve do raskola u sopstvenim redovima.

Rat dveju struja

- Poznato je da se unutar SPC-a vodi borba za mesto patrijarha između dve struje - kaže Mirko Đorđević. - Prva je jaka bosanska struja na čelu s episkopom zvorničko-tuzlanskim Vasilijem Kačavendom, koja u svojim rukama ima snažne političke karte. Druga, koju predvodi mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, znatno je umerenija. Između ove dve struje postoje brojne razlike koje se, pre svega, tiču unutrašnjih pitanja crkve. Pristalice Amfilohija se zalažu za uvođenje novina jer smatraju da crkva nije u stanju da rešava kosovsko pitanje i da je potrebno da se zbog naroda sarađuje s trenutnim organima vlasti. Drugi se, međutim, s tim ne slažu, naglašavajući da nije svejedno ko vodi državu jer se državna i crkvena pitanja prepliću.

Kosovsko pitanje, međutim, nije jedini problem oko koga se u crkvenim redovima „lome koplja". Istoričar Miodrag Janković smatra da je Srbiji potreban patrijarh koji će objediniti konzervativnu i reformističku struju i koji će biti pravi duševni lekar naroda.

- U SPC-u postoji podela koja bi se mogla opisati kao podela na justinovce, koji se oslanjaju na tradiciju Justina Popovića i među kojima su Amfilohije, Atanasije i Irinej bački, i drugi front konzervativaca. Teško je predvideti ko bi mogao da bude novi patrijarh, kako zbog samog načina izbora, tako i zbog činjenice da će na njemu biti velika odgovornost. Pavle je bio veliki srpski patrijarh i dobro bi bilo da na njegovo mesto dođe neko ko će nastaviti njegovu tradiciju.

Naši sagovornici kao najveću tačku sporenja dveju struja navode odnos prema Rimokatoličkoj crkvi, odnosno ekumenizamu, promene oko služenja liturgije i Kosovo.

EKIPA PRESSA

--------------------------------------------------------------

Podele unutar SPC-a

- Vladika raško-prizrenski Artemije poslao je 1999. godine otvoreno pismo patrijarhu Pavlu u kome kritikuje njegovo pojavljivanje na prijemu kod Slobodana Miloševića povodom 29. novembra. Episkop bački Irinej (Bulović) i Filaret bili su patrijarhova pratnja na prijemu.

- Vladika Artemije je ove godine izazvao brojne polemike i negodovanja odlukom da smeni Teodosija, igumana manastira Visoki Dečani. Artemije je izjavio da episkop Teodosije ima podršku nekih episkopa kao što su mitropolit Amfilohije i bivši vladika zahumsko-hercegovački Atanasije

- Neslaganje Artemija i Amfilohija prvi put je postalo očigledno posle rasprave o Memorandumu iz 2004. godine o porušenim crkvama na Kosovu. Artemije je lobirao za radikalsko-narodnjački blok, Amfilohije za evropejce.

- Prilikom najave Vatikana da je moguće da u Srbiju dođe papa Benedikt XVI, Artemije je bio izričito protiv, dok se poseti nisu protivili Amfilohije, Lavrentije, Irinej niški i Jovan zagrebačko-ljubljanski.

- Veliki raskol u SPC-u dogodio se 1963. godine u vreme patrijarha Germana kada se SPC u emigraciji u Americi pod vođstvom vladike Dionisija odvojio od matice.

-----------------------------------------------------------------------

Najozbiljniji pretendenti na tron svetog Save

Amfilohije Radović (70), mitropolit crnogorsko-primorski, izabran je na ovaj položaj 1991. godine, a pre toga je bio episkop banatski. Od prošle godine, zamenjuje patrijarha Pavla. Smatra se jednim od najmoćnijih poglavara u SPC-u, ali zbog preke političke naravi i brojnih kontroverzi, stekao je i veliki broj protivnika.

Irineja Bulovića (60), episkopa Bačkog, dugo su nazivali i crvenim vladikom. Bio je ljubimac Slobodana Miloševeća, ali i Zorana Đinđića. Smatra se najzaslužnijim za vraćanje veronauke u škole, a danas je član Vladine komisije za praćenje verske nastave. Na Bogoslovskom fakultetu predaje od 1981. godine.

Grigorije Durić (41), episkop zahumsko-hercegovački, smatra se predvodnikom struje mlađih episkopa SPC-a. Zamonašen je u Ostrogu 1992. godine, Bogoslovski fakultet je završio dve godine kasnije, a do 1997. godine je bio na postdiplomskim studijama u Atini. Duhovni vođa crkve u Hercegovini postao je 1999. godine.

----------------------------------------------------------------

Kada se slože komunisti i Bog

Zanimljivo je i podsećanje na koji način je izabran i dosadašnji patrijarh. Naime, izvor Pressa iz Patrijaršije navodi da nije tajna da su se za tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog najviše zalagale „državne strukture". Na kraju se s njegovim izborom složio i sam Gospod, pa kako kaže naš sagovornik iz Patrijaršije, „to je verovatno bilo prvi put da su se složili komunisti i Bog".

------------------------------------------------------------------



Izvor: Press

... опет трућкаш, по ко зна који пут овде на форуму .

Nagađanja nanose veliku štetu SPC
Sinod od vladika traži da se uzdrže od komentara
Autor: T. S., B. J. | 01.11.2008. - 05:00




Vladika Irinej nije želeo da komentariše način na koji će se, ukoliko Sabor priihvati molbu aktuelnog patrijarha Pavla, birati budući patrijarh - apostolskim žrebom ili prostom većinom. „To je stvar Sabora. Još za vreme patrijarha Germana sabor je propisao način izbora patrijarha koji još uvek važi”, kaže vladika Irinej.

Inače, vladika Irinej bio je juče jedini episkop SPC koji je bio raspoložen da bilo šta prokomentariše vezano za izbor novog patrijarha. Kako „Blic” saznaje u Patrijašiji Sinod Srpske pravoslavne crkve zabranio je juče svim vladikama, ali čak i profesorima Bogoslovskog fakulteta, da u javnosti objašnjavaju aktuelna događanja oko ostavke patrijarha Pavla i izbora novog poglavara SPC.

U vrhu Crkve zaključeno je da su osporavanja autentičnosti potpisa na molbi za razrešenje patrijarha Pavla nanela veliku štetu Crkvi. U Patrijaršiji je još veoma jaka struja koja se protivi većoj transparentnosti SPC, ali i izboru novog patrijarha za života aktuelnog.
Upravo zbog protivljenja nekih vladika koji imaju veoma veliki ugled u Crkvi ili pak najduži vladičanski staž, poput vladike Lavrentija, da se po drugi put zaredom bira novi patrijarh dok je aktuelni još živ, crkveni velikodostojnici posegli su za istorijom objašnjavajući opravdanost odluke o novim izborima. Prvi je mitropolit Amfilohije, koji važi za jednog od najizvesnijih kandidata za novog patrijarha i predvodnik struje koja se zalaže za izbore, podsetio da je prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava „podneo ostavku” na mesto poglavara.
Brojni su takvi primeri u istoriji Crkve. Poglavari SPC su to činili najčešće iz zdravstvenih razloga, a jedan od patrijarha se čak dva puta povlačio i vraćao na tron. Prvi arhiepiskop SPC Sveti Sava rođen je 1173, postao je arhiepiskop 1219, a na tronu ostao do 1233. godine, kada se, kako piše episkop dr Sava Vuković u biografijama srpskih jerarha, „povukao sa svog položaja” imenovavši svog naslednika svetog Arsenija Sremca. Poživeo je dve godine nakon toga. Sveti Arsenije je upravljao Crkvom trideset godina, od 1233. do 1263, pa se zbog bolesti povukao, a umro je tri godine nakon toga.
Patrijarh pećki sveti Jefrem vodio je Crkvu u dva navrata, od 1375. godine do 1379, a onda se 1380. povukao u manastir Svetih arhangela kod Prizrena, a nasledio ga je sveti Spiridon. Zatim se Jefrem 1389. godine ponovo vratio na čelo Crkve i vodio je sve do 1392. godine, kada se ponovo povukao. Umro je pet godina kasnije. Patrijarh Makarije Sokolović bio je na čelu Crkve od 1557. do 1571. godine, kada se zbog bolesti povukao. Umro je 1574. Mitropolit karlovački i patrijarh srpski Prokopije Ivačković penzionisan je 1879, a umro je 1881. godine. Sadašnji patrijarh Pavle stupio je na tron SPC 1990. godine, u trenutku dok je patrijarh German još bio živ i nakon što je lekarski konzilijum VMA potpisao nalaz da nije u stanju da obavlja svoju dužnost.
Ustav SPC predviđa mogućnost povlačenja patrijarha i to ukoliko on sam želi, a Sabor usvoji, i u drugom slučaju kada konzilijum lekara posvedoči da je patrijarh toliko bolestan da ne može da obavlja dužnost i vodi Crkvu.


Najuticajnije vladike za izbor novog poglavara
U SPC za najuticajnije važe mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej i episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije. Sva trojica poglavara su, kako tvrde, upućeni u odnose u SPC, za to da predstojeći Sabor 11. novembra bude izborni. Istovremeno, ova tri arhijereja zalažu se za izbore žrebom, dok su za većinski izbor novog poglavara mlađe vladike među kojima su najuticajniji vladika zahumsko-hercegovački Grigorije 8 uživa podršku premijera RS Milorada Dodika) i vladika dalmatinski Fotije.


Osnovne tačke neslaganja vladika
- Novog patrijarha ne treba birati za života aktuelnog
vladika Lavrentije Trifunović, pojedine vladike iz dijaspore
- Neophodan izbor novog poglavara jer Crkva ne može da funkcioniše bez njega
mitropolit Amfilohije Radović, vladika Irinej Bulović, vladika Irinej Gavrilović, vladika Vasilije Kačavenda, vladika Fotije Sladojević, vladika Gerasim Popović
- Izbor patrijarha treba obaviti apostolskim žrebom
mitropolit Amfilofije Radović, vladika Irinej Gavrilović, vladika Vasilije Kačavenda
- Patrijarh treba da se bira apsolutnom većinom prisutnih na Saboru
vladika Grigorije Durić, vladika Fotije Sladojević.

Izvor: Blic

Novi patrijarh tek u maju? !

U vrhu SPC preovlađuje stav da bi izbor novog poglavara trebalo odložiti za maj 2009. Zbog opasnosti od podele među vernicima

Novi patrijarh SPC trebalo bi, prema najavama, da bude izabran na jesenjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora u utorak, 11. novembra. Ipak, kako saznajemo, zbog opasnosti od podela među vernicima sve je izvesnije da će izbor biti odložen za prolećni Sabor u maju 2009. godine.

- U vrhu Crkve sve više preovladava stav da bi trebalo sačekati proleće jer je među vernicima došlo do velike zabune, pa i nekakve podele... Izbor novog patrijarha u ovom trenutku mogao bi biti protumačen kao nekakva borba za vlast, a to nam nikako nije potrebno - kaže za Press jedan od vladika, koji je insistirao na anonimnosti.

Izvlačenje koverte

Naš sagovornik odlučno demantuje medijske spekulacije da će način izbora patrijarha biti izmenjen da bi se izbegao izbor žrebom između trojice kandidata. On napominje da na konačni ishod izbora ne može da utiče „niko osim Boga".

- Ime jednog od trojice arhijereja koji su dobili najviše glasova na Saboru izvlači se posle molitve i uz pomoć Svetog duha. Tu, dakle, nema i ne može biti nikakvog nameštanja! - objašnjava sagovornik Pressa.

Istoričar religije Živica Tucić kaže da je u ovom trenutku jedino izvesno da će na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC 11. novembra na samom početku biti pročitana molba patrijarha Pavla za povlačenje. Sva ostala pitanja su još otvorena...

- Ukoliko episkopi odluče da među sobom biraju novog poglavara, verujem da će patrijarha birati prema važećem Ustavu. Ne verujem da će neko od vladika tražiti da se član Ustava o izboru patrijarha promeni, s namerom da se izbegne žreb - priča Tucić za Press. On objašnjava da procedura za izbor patrijarha nalaže da na Saboru učestvuju najmanje dve trećine članova tog tela.

- Patrijarh SPC može biti svako ko je eparhijski episkop bar pet godina. U ovom trenutku samo nekoliko od ukupno 45 episkopa ne ispunjava taj uslov - kaže Tucić, i napominje da se imena trojice kandidata određuju glasanjem.

- Ko će se od episkopa naći među trojicom „finalnih kandidata" zavisi isključivo od njih samih. Uobičajeno je da se tajnim glasanjem dolazi do njihovih imena. Potom se ta tri imena koja su dobila najviše glasova napišu na papir i stave u tri koverte, a one u Jevanđelje. Kada je biran patrijarh Pavle, kovertu s njegovim imenom izvukao je arhimandrit Antonije iz manastira Tronoša. Ko će ovaj put izvući koverat nije još poznato - naglašava naš sagovornik.

Ne menja se Ustav

Živica Tucić napominje da skoro ne postoje šanse da se na Saboru menja Ustav kako se poglavar više ne birao žrebom:

- Ustav SPC donet je pre više decenija i minimalno je dopunjavan. Njega može izmeniti samo Sabor, a niko nije nagovestio da će sada neko tražiti njegovu izmenu. Inače, dovoljno je da jedan vladika predloži izmenu člana Ustava. Ako predlog podrži većina episkopa, sledi rasprava i potom glasanje o predlogu. Nekad ta procedura traje 15 minuta, a nekad i mesecima... Recimo, Bugarska crkva je trenutno u postupku promene Ustava i time se bavi još od maja, a Sabor je zbog toga već dva puta prekidao i nastavljao zasedanje... Teško je, dakle, verovati da bi sada na predstojećem Saboru SPC mogla biti doneta neka važna izmena Ustava, a način izbora patrijarha to svakako jeste - zaključuje Tucić.

B. BOJIĆ



Izvor: Press