Tačno...to je Rumunski sistem...samo od njih neće formirati Securitatea nego pretvoriće ih u pedere u cilju propagiranja novog svetskog poretka.

Јесте, данашњи систем заиста глорификује егоизам и каријеризам и људи се све више одаљавају од породице и од стварања потомства..., а то да када дође до великих криза наступа циклус обнављања се икс пута потврдило, међутим у последњих пет деценија регерсивни циклуси предуго трају... Мада демографски гледано, шведски модел популационе политике је што се тиче стимулације наталитета најдуже опстао на вишем нивоу од европског просека, стопа укупног фертилитета им је и дан данас око 1,8 рођене деце по мајци, имали су најквалитетнији систем социјалне заштите, плаћеног породиљског одсуства, усклађеног радног времена родитеља и школовања деце.

Пропорционално броју становника имају приближно исто имиграната као већина развијених земаља у западној Европи, али у осталим земљама СУФ се креће од катастрофалних 1,1 до 1,4 изузимајући Ирску која и дан данас скоро да обезбеђује просту замену генерација са стопом од 2,0 што је феномен на западу и Исланд.
 

Хехе, троје деце... Не лупај... Када би свака жена у фертилном добу у просеку рађала по троје деце становништво би се константно увећавало. Албанија једина у Европи тренутно има СУФ већу од 2,0... тачније 2,2..., а била би на још вишем нивоу да им се континуирано не исељава млађа старосна структура од пада Енвера Хоџе. За просту репродукцију је потребно 2,1 деце по мајци да би се извршила замена генерација, дакле тата и мама, па двоје деце... Оно 0,1 је неопходно да би се покрио и фактор морталитета како одојчади тако и у каснијем периоду. Што значи да десет брачних парова у Србији треба да има 21 дете да Срби као народ не би нестајали као што је то данас случај.

У Србији 500 прекида трудноће на дан

Статистички подаци о броју намерно прекинутих трудноћа у Србији нису поуздани јер приватне гинеколошке ординације не достављају податке, а многе те интервенције обављају и без дозволе Министарства здравља. Но и тако фалична, статистика је поразна - дневно више од 500 жена у Србији прекине трудноћу, односно годишње се обави између 150.000 и 200.000 киретажа. 
Руководилац Центра за информатику и биостатистику у здравству Градског завода за јавно здравље Јасна Ристић, рекла је да се због лоше статистике о намерним прекидима трудноће ствара лажна слика да се из године у годину смањује број побачаја.

"Од 1980-их година се, према статистици, константно годишње за десет одсто смањује број намерно прекинутих трудноћа и са око 30.000 обављених киретажа годишње у Београду пре тридесетак година, дошли смо на око 8.000", навела је Ристићева.

То, према њеним речима, не значи да се мање ради тај захват, већ да се обавља у приватним здравственим установама које често немају дозволу за то или ако је имају, не достављају податке.   
Ординацја без дозволе - од пријаве до забране рада
Казне за власнике тих ординација су од прекршајних пријава до забране рада. Министарство здравља је издало око 50 дозвола гинеколошким ординацијама за обављање прекида трудноће.

Ристићева је навела да се у Србији на прекид трудноће најчешће одлучује старије жене, удате или разведене, које имају жељени број деце и којима је то - вид контрацепције.

"Удате или разведене старије жене одлучују се на киретажу као вид контрацепције. Њима је тако лакше, па то ураде и по 15 и више пута. У развијеним земљама, међутим, трудноћу чешће прекидају младе особе", навела је Ристићева, додајући да до проблема са лошом статистиком долази и због неадекватне инспекцијске службе.

Она је навела да инспекција о обављеним киретажама у ординацијама које немају дозволе сазнаје само "ако неко то јави или ако пацијенткиња због компликације дође у другу установу".


Курветине би курац, а незнају да се заштите кад већ не желе да рађају. Све то треба стерилисати давати арапима да експлоатишу за новац, а кад дође до замора материјала правац индустрија хране за кућне љубимце.

  Abortus je ubistvo

Nemi krik je američki dokumentarni film o pobačaju, autora Bernarda Nathansona iz 1984. godine.

Film prikazuje tok pobačaja na 12 nedelja starom ljudskom fetusu preko ultrazvuka. Vidi se, da ljudski fetus doživljava bol i neugodnost tokom zahvata. Film se prikazivao u velikom broju država i kao sredstvo edukacije. Pogledao ga je i američki predsednik Ronald Reagan u Beloj kući. Autor filma je američki doktor Bernard Nathanson, koji je dugo godina bio jedan od vodećih aktivista za legalizaciju pobačaja. Ličnono je izvršio na hiljade pobačaja. Nakon što je ultrazvuk dobio veću primenu u prenatalnoj medicini, postao je aktivista protiv pobačaja. U sklopu toga je počeo da snima ovaj dokumentarni film.

    http://www.youtube.com/watch?v=EkD0PcIsM3U&feature=PlayList&p=496AB0FBA5F0EA9A&index=0

Биљана Спасић неуморно и свестрано говори и пише о изумирању Срба, о абортусима, о проблему наталитета. У изузетно надахнутом предавању у храму Светог Саве на Врачару, на редовној трибини понедељком, и овога пута је констатовала да Србија болује од тешке болести, бијеле куге. Потребно нам је преумљење, покајање да не би нестали као народ, потребно је пуно труда и укључивање свих, од државних институција, цркве до појединаца који ће говорити о штетности абортуса, љепоти породичног живота, рекла је магистар Биљана Спасић.

http://www.svetigora.com/node/8229

da se umesam i ja malo..

Para za ovo ne treba! Ili su nam dedovi bili milioneri?
Aha, mi zelimo da nam dete zivi kao Djokovic? Zelimo mobilne, kola, racunare, putovanja, letovanja, zimovanja, e evo nam ga NA!
Zelimo svi u grad, po mogucnosti BG? E nema, asfalt se ne jede, nego detetu treba leba bre!
Hocemo leba bez motike?
Svi bih da "prozive", to podrazumeva da se ne ozene, i ne udaju! Pa odakle deca? MAXI i IKEA jos nisu uveli..
Svi bih da se seksaju bez ljubavi i zive bez smisla, pa gde to vodi?

Za brak i decu treba LJUBAVI! A odakle to danjasnjih sitnim i sebisnim ljudima?

Kada se moj tata zenio, zaduzio se da bih pravio svadbu. Ziveli smo u jednoj sobi bez grejanja, ja i sestra smo tako odrasli! i sta nam je hvalilo? Nista, ni gladni ni zedni, bezbrizno detinjstvo..
Ko bih u takvim uslovima danas pomisljao na brak i decu? Niko, ni moj tata verovatno!
Mi se danas opterecujemo koju cemo kremu detetu da kupimo za dupe.. i jos uvek se pitamo zasto nema dece?!
Sta nas je dovelo do ovoga?
Da li su vremena stvarno tako teska, ili smo mi slabi?

Sto kaze Dusan Kovacevic u Svetom Georgiju, narod koji psuje Boga, majku, hleb i Sunce i ne zasluzuje nikakvu buducnost!

Bravo prijatelju lepo govoriš.

Pa ženjeni popovi SPC se ne forsiraju previše po brojnosti podmlatka, nisu ni oni bitno iznad proseka Srbije. tako da ni pobožnost ne znači automatski brojan porod. Što veći broj mladih u manastirima, manje svadbi, zakonomerno.

A ja ne vidim u kakvoj su bitnoj prednosti narodi sa visokim natalitetom, šta se time suštinski dobija? Po tome bi Bangladeš i Obala Slonovače bile No1 zemlje u svetu. Sve zemlje koje su danas sile, vojno, ekonomski i politički, i imaju unutrašnju stabilnost, su zemlje sa nižim natalitetom.

za Srbiju je iseljavanje u inostranstvo mnogo pogubnije od malog nataliteta, ali je iseljavanje "vruć krompir" demagozima, lakše je moralisati o abortusu i padu morala, nego o razlozima za brojno i trajno iseljavanje.  Jer se Srbija od zemlje gastarbajtera koji su decu držali u Srbiji kod deka i baka i jedva čekali da se vrate u Srbiju,  pretvorila u zemlju iseljenika u prekookeanske zemlje koji nemaju nameru da se ikada vraćaju. A da li će se jedno dete iz porodice odseliti "preko bare" ili će četiri deteta iz porodice otići "preko bare" nema suštinske razlike za zemlju iz koje odlaze. Prirodan ciklus potomstva 2 pa 2 pa 2 se iseljenjem trajno gubi.

Исељавање је некакав филтер.
Као на Куби,исељавају се малограђани,а код нас и дезертери,жељни да ''живе као сав остали свет''.
Кад оду (надам се дефинитивно) или се упишу у домородце или сврстају међу неке југословене (са словенцима,бјрмакедонцима,бошњацима/босанцима...)

Наравно шаљу паре! Ми од тога живимо....
Колико нас воле,чим им родитељи помру забораве одакле су.