"  ...    




   
   
[b]
 

 

Трагом једног видео снимка

Или ти:

Забрањено молити се Богу

 

Псалам 78

 6. Излиј гњев Свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу Твојега имена

 7. Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише.

 8. Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретнеш милосрђем Својим, јер смо веома олошали.

 9. Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена Својега.

10. Зашто да говоре незнабожци: гдје је Бог њихов?

Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабожцима за пролиту крв слугу Твојих!

11. Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице Своје сачувај намијењене смрти.

12. Седмином врати у њендра сусједима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!

13. А ми народ Твој и овце паше Твоје довијека ћемо Тебе славити и од кољена казивати хвалу Твоју.[/b]

 

Један од ретких медија (ако се једна група на Фејсбуку може назвати медијем), који је пренео линк до својих корисника са Yutub-a, хапшења младог богомолитеља у центру Београда, била је група Prizren Underworld – Old and Future Capital of Serbia.

Опис снимка за оне који га нису видели:

Младић од тридесетак година, испред споменика кнезу Михаилу у Београду, чита молитвену књигу – Псалтир. Прилазе "српски" полицајци, прекидају га у читању, без неког објашњења га приводе, док грађани Београда довикују "Жалосно је... Шта радите од полиције... Полиција је народна, није "ваша"... Ми имамо право да стоојимо на свом тргу, ми не терамо никога... Оставите човека, он ништа није урадио... Пустите га... Човек се моли... Смета вам Господ, је ли?!... Јесте ли ви хришћани?!... Јел' ово православна Србија?... Шта је урадио?!..."

И... полиција уводи младића у "Ивичину марицу" (полицијска кола) – и ту се филм завршава.

Учесници у групи били су у ситуацији да нагађају о чему је заправо реч.

О позадини догађаја нисмо имали много информација.

Тако један од коментара гласи:

"Није ухапшен зато што се молио, него што су забранили јавна окупљања, а овај што је био на челу, баш када су се спремали да га ухапсе због кршења горе наведеног наређења – почео је да се моли."

Да не знамо контекст онога што се догодило никако нам не би било јасно зашто се у Србији, већински православној, хапси младић који чита молитве. И зашто он чита молитве у центру града, на тргу, када је Господ Христос заповедио да се за време молитве "затворимо у клијет своју" [Јеванђеље од Матеја 6.6], тј. да се молимо тајно.

Сва ова питања не би добила своје праве одговоре да се пријатељ групе Prizren Underworld, Светлана, није заинтересовала да објави причу о младићу.

Кренули смо, дакле, у потрагу за овим младићем, коме смо знали само име – Жељко. Пут нас је водио до "северне" Митровице, до једног другог човека, који је итекако део ове приче – Игора Данчетовића.

Игор нам објашњава:

"Све се ово одиграло у оквиру посете Џозефа [на "српско-хрватском" језику Јосифа, примедба редакције] Бајдена Србији. Сва окупљања у Београду су била забрањена, и полиција је, што у цивилу, што у униформама, све оне који су им били сумњиви без објашњења похапсила. И ја сам тог дана био у Београду. Болело ме је што дочекујемо онога који нам отворено уништава земљу. Надао сам се да ће народ протестовати. Бомбардовали су нас, окупирали КиМ, и сада их примамо у пријатељску посету. Ако је цела земља окупирана, па примамо страног господара, нека нам кажу. Зашто од нас праве идиоте?! Треба да се правимо да је све у реду.''

''Мени је пришао полицајац и тражио документа. Када је видео да сам из Звечана, рекао ми је: "Дечко, губи се – ја сам са Брезовице [такође КиМ, примедба уредништва], јер овде је пуно полицајаца у цивилу. Ухапсиће те."

О хапшењу младића, Игор додаје:

"У исто време када су хапсили Жељка, на десетак метара иза нас био је штанд и два шлепера где се радила промоција неког ''лека'' против дијабетиса... То није било забрањено. Кафане и ресторани били су пуни, а полиција је ухапсила човека који је веома смирено читао Псалтир."

Овде прекидамо Игорову причу...

Просто је мучно сазнање да смо не само физички заробљени – првенствено на КиМ, већ и духовно, чак не смемо слободно ни да мислимо. Сваки отпор окупатору, чак и вербални протест је забрањен. Забрањено је називати га оним што заиста јесте – окупатор. Пет стотина година смо били под турском окупацијом – али никад нисмо престајали да мислимо на Слободу. У тој мисли увек нас је водила наша Црква и наши свештеници и првосвештеници.

И овога пута нису затајили:

Као гром који буди из сна учмале душе разнео се глас духовног дива – Владике Артемија:

''Џозеф Бајден неће ући у највећу духовну тврђаву српског народа – свети манастир Дечани, где је намеравао да ходи.''

Обрадовала су се Небеса овом гласу, и свака правдољубива душа исповедничком етосу овог јерарха СПЦ.

Али, авај, не и остали првосвештеници Сабора СПЦ који се тада одигравао...

Ропски дух водећих ''кнежева'' наше Цркве закључио је:

"Не! То не може тако! Ми Бајдену морамо показати љубав"!

Као да је Бајден душица која у Дечане долази да се каје, да тражи опроштај грехова, а не онај који је дошао да свима помпезно објави да је ''независност Косова завршена прича'', и да он, као господар, може где хоће и како хоће да уђе, па и у највећу светињу српског народа – Дечане. И да и монаси и православни као Богу имају да му се поклоне.

Народна душа је то разумела...

Владика Артемије је то разумео...

Али Сабор СПЦ и портпарола Владику Иринеја (Буловића) водио је неки други ''дух''.

 

Организација ''Српски сабор Двери'' данима је грмела против посете Бајдена Србији, а камо ли манастиру Дечани. У овој реткој патриотској организацији многи су видели светлу будућност Србије – оне који ће сменити евроатлантског полтрона Тадића.

Али, авај, Иринеј Буловић у име Сабора зацвиле и јунаци ''ником поникоше''. [Није нам намера да омаловажавамо значај Сабора, али, посматрајући историју Цркве, морамо рећи да су неки сабори у којима су учествовали ''декларативно'' православни јерарси донели погрешне одлуке: избор Патријарха Германа нпр. није надахнуо Дух Свети већ претња комунистичке власти да се он постави за патријарха]. Уместо да подрже свог сабрата Владику Артемија, ''Саборци'' га жигошаше као главну сметњу и ''неиспуњеног љубављу''. А трврђава Дечани паде у руке и загрљај Бајдену не само без борбе већ и са сервилним осмесима одушевљења ваљда православних монаха.

Да поновимо:

Организација Српски сабор Двери, који је и сам обележен као   persona non grata у Тадићевој Србији – ћутао је и није стао у одбрану српског јерарха Артемија!

Ретко добар патриотски магазин ''Геополитика'', такође годинама ћути о гоњењу Владике Артемија од стране других јерарха СПЦ – Амфилохија, Атанасија, и вођства манастира Дечани.

Србија ћути док се пролива крв правednika.

Је ли то Србија?

Наравно да није!

И зато је изашао немоћни Жељко на улице Београда да устима светог пророка Давида отвори очи Србији – да схвате шта им се дешава и где смо погрешили...

 

''Жељко, како Вам је било у затвору? Шта су Вам радили?''

 

''Искрено, једва сам поднео тих девет дана у Падинској скели... Мислио сам нема изласка одатле... Мислим да је Раде то много лакше поднео и значајно је утицао да и ја будем смиренији – ређале су се неке потпуно мучне ситуације у којима сам се једва уздржавао од агресије и гњева...''

''Молитвама смо заменили тамну атмосферу горчине спутане слободе. Молили смо се и мимо јутарњег и вечерњег правила када су искушења и зло пројављивали своју наказност – на дан велике трагедије – учешћа наших медија у подстицању деце да се интересују за сатанистички концерт групе ac-dc, и омогућеност таквог концерта од стране власти – молили смо се Господу да овакав страшан злочин остане само на терету оних који су свесни својих умоболних одлука и њихових последица... А да Милошћу Својом Премудри Господ избави несретну децу из канџа сатанске пакости...''

''У затвору сам могао да видим мучно лице својих грехова и немоћи... болно и тужно доводећи ме у стање грознице и најнеизвеснијег вапаја за Милост и Божије Присуство!''

 

''Остали сте девет дана, под којом оптужбом?''

 

''У решењу ми пише: Одговоран је – што је дана 20. 5... на тргу Републике реметио јавни ред и мир и угрожавао спокојство грађана дрским и безобразним понашањем. На начин што је као активиста организације ''Покрет 1389'' и поред решења о забрани одржавања јавног скупа, а након привођења организатора тог скупа Радојка Љубичића у просторије ПУ за град Београд, отпочео одржавање јавног скупа обративши се окупљеним грађанима цитатима из Старог Завета, чиме је учинио прекршај из члана 12, став 1, Закона о јавном реду и миру...''

''Да ли Вам је ово први пут да Вас полиција приводи?''

 

''Није, једном су ме привели јер нисам хтео да им покажем личну карту.''

''Реците нам шта сте у ствари хтели са читањем Пластира у центру Београда?''

 

''Моја подршка свакодневним протестима у Београду –http://www.1389.org.rs/bajden-hapsenja.html – огледа се у томе што прочитам молитву на почетку скупа и понекад и неке изабране текстове нашег светог Владике Николаја...''

''Тако сам и тог дана, у договору са Радетом, упркос забрани одлучио да дођем и помолим се са народом, исказујући молитвом уједно и горчину – вапај због страдања нашег народа на Косову и Метохији, молећи Милостивог Господа да нас узме у заштиту од најезди гордељиваца и учини крај овом болном сагледавању дечијих стрепњи и неиздрживе патње!''

''О, Господе, учини крај пакости, ослободи нас од безумља и спаси дечицу Своју! Да би се и наше срце смело узрадовати Великом Радошћу Деце Твоје!... Овако, гледајући њих обремењене под теретом стрепње и обузете ужасом од хучања пакла и његових наказних робова срце нам се згрчило и само један звук има: то је крик бола и вапаја да Дођеш!''

''Да, Дођи Господе Милостиви, спаси преслатку дечицу Своју!''

 

''После овога што се догодило, да ли  мислите да је Ваша мисија и Ваш поступак правилан?''

 

''Надам се да је Господ то прихватио и да ме разуме. Ја нисам човек који је интелигентан и вредан... Лењ сам и слаб... И моја нада тражи свет дечије слободе, разрешен робства примораности...''

''Никоме не бих смео да кажем да постоји и један једини мој поступак због којег би Господ могао да каже: од данас, променићу свет, јер ме је Жељко то молио... А ипак, осећам колико је важно поверење које човек има у Господа,  у Милост и Саосећање, којим као Преблаги Родитељ грли наше душе да не утрну од ужаса у области празнине из које нас је саградио...''

''Бојим се због тога што је читав тај догађај са мојом молитвом на тргу снимљен и нажалост ствара код људи конфронтацију... чак ми се чини да постоје злуради подстицаји на мржњу између младих и полиције...''

 

''Да ли је ово опет повратак тоталитарне државе, када сви морају да мисле као претседник? Зашто толика строгост према некоме ко чита православне молитве? Некад су забрањивали да се певају српске песме ''Ој, војводо Синђелићу'', ''Тамо далеко'', а сада забрањују да се читају молитве. Није ли то испуњење пророштва ''И после Тита – Тито''?''

 

''Стварно пред овим питањем остајем збуњен... зашто толика строгост... Оно што је сигурно: да је и то део Премудре промисли Божије! Слава Богу – ово је време ипак мало другачије. Земља којој је и химна молитва Богу може да се нада да ће се и удостојити слободе!''

 

''Намеравате ли и даље да се борите за духовну и физичку слободу Србије или су Вас ''сломили''?''

 

''Намеравам.''

 

''Имате ли нешто конкретно у плану за будућност?''

 

''Ако Бог да ујутру 14. 6. 2009. после Литургије и молитве за пут крећемо до Косова и Метохије молитвено и ходочасно.''

http://www.1389.org.rs/vidovdanskimars2009.html

[Разговор вођен непосредно пред ''Видовдански марш'', када су српски Продужитељи Лазаревог Завета кренули из српских градова пешице на Косово да прославе 620. Видовдан.]

 

Такво је Жељково мишљење. Ми, ипак, узимамо слободу да се и не сложимо у свему са њим. Наиме, иако се гоњење истине не спроводи на исти начин као раније, оно се спроводи на много препреденији и софистициранији начин. Живимо ли у друштву са слободом говора и мишљења или је то тоталитарна диктатура?

И да подвучемо:

Овде се не ради о гоњењу једне индивидуе на основу неких личних непријатељстава. Ради се о гоњењу хришћанских принципа на којима заснива свој рад Владика Артемије, а у корист принципа конформизма и равнодушности према вери на којима се заснива страна која га гони. 

 

Српски Бермудски троугао

 

Први интернет сајт који је устао у заштиту Владике Артемија, BSN-forum, угашен је на тајанствен начин и без објашњења.

Други интернет сајт који је накнадано кренуо у одбрану Владике Артемија, Gazimestan.com, угашен је на тајанствен начин и без објашњења.

Savest.org – трећи сајт који је кренуо у одбрану Владике Артемија – још није угашен, али већ месец дана од бруталног атака од стране Бајденових пријатеља на Владику Артемија – није се огласио!

Надамо се да ћемо добити објашњење.

 

Ипак... није све баш тако црно:

Ту је устаничка ''Шумадија'', у близини које смо разговарали са Игором [''Шумадија'' је име трга у северној Митровици, познатог по протестима и борби против окупације КиМ]. Ту је устаничка ''Равна Гора'', која објављује овај текст ["Равна Гора", организација српских четника је издавач Српских новина, у којима је текст првобитно објављен], и ту је правдољубиви српски народ у ликовима Жељка, Игора, и њима сличних, који ће опет доказати стару јеванђељску изреку:

''...У немоћи се сила Божија показује''

[По II Посланици Св. Апосотола Павла Коринћанима].

 

Александра Вукосављевић

Српске новине ..."

Preneto sa :

http://www.pravoslavljedanas.info/VS.htm

Kao sto je i ovo :

"...           Зашто страда    владика Артемије

         у наше дане?

         
             

         

        Истински следбеник Аве Јустина

         

         

        На гробу Аве Јустина

Ако страда зато што је непослушан Цркви онда је то крајње неправедно и непоштено образложење. Владика Артемије са пуним правом одбија да порушене Светиње обнављају исти они који су изметом својим поганили рушевине њене. Човечно је и његово непослушање *институцији* по коме он очински брижно одбија да пошаље свештеника и нејач његову у ове "обновљене" и етнички-чисте Парохије препуне крвожедних и србожедних "парохијана"... Заиста је малено и незнатно непослушање његово наспрам многих других у Телу Христовоме. И заиста, ако ли се у кажњавањима Артемија пројектује непогрешна Црквена правда, какву ли тек онда суспензију и казну заслужује онај епископ који мимо свих Црквених одлука скрнави поредак богослужења и народ Христов слуђује и какав ли тек прогон заслужаје онај епископ који ни "комарчаке савести" више нема те се јавно и парадно моли са латино-јеретицима на саблазан свенародну и на жалост свенебеску (ср. Ава Јустин, 45. Ап. правило, Хум. екуменизам)? Заиста, у кажњавањима непослушног Артемија нема никакве правде и никаквог права сем "римског права" чија се пунота пројавила и сав свој уметнички израз објавила у шпанским ломачама и гиљотинама, у јасеновачким казаматима и фратрима...

Да ли он можда страда због среброљубља, луксузних станова, неимарске похлепе и неке му косовске уживанције? О, колико је само лажи и сплетки произвео овај "извор близак Патријаршији" и колике је блажене венце оплео око главе кроткога Артемија. Наравно да ту ничега истинитог нема, но чак и да има, зар би он тада био заисти једини среброљубиви и финансијски сумњиви епископ у Цркви Светосавској? Да ли су заиста сви остали толико беспрекорни у подвигу и подобију Христовоме? И чиме ли су дошли само на Косово беструјно, на Косово безводно, на Косово безмирно, ови ненадани ревизори, ови ревнитељи монашке части и поштења? Да ли табанима светога патријарха Павла? Да ли трабантима? Да ли москвичима? Да ли носећи тешке крстове поста, подвига и сиротиње Христове? ... О. заиста, заиста само наиван може да поверује да су све оне клеро-медијске сплетке истините. И само безумник може да помисли да владика Артемије живи у некој удобности, расипништву и стицању у логору косовскоме у коме је свака ноћ питање живота или смрти. И заиста, само безочник нема очију да види у какавом благостању и луксузу, у какавом подвигу спорта и разоноде живе многи епископи данашњи.

Лукаво је и бесрамно скретање теме на оца Симеона (секретара епископа Артемија) који је, тобож, посвађао Теодосија и Артемија. Лукаво је и бесрамно поред исповести госпође Косаре Гавриловић у којој она обелодањује праву природу сукоба:

"Синод већ дуже времена покушава то да учини (=да смени Артемија). Владика је у више наврата оптуживан за финансијске малверзације без икаквих стварних доказа. У јесен 2004. покушали су да га прогласе лудим. Чак су и мене покушали да убеде да је оболео од озбиљне душевне болести. Тада јеромонах а данас Владика Аустралије и Новог Зеланда, Иринеј Добријевић, и Викарни Епископ Теодосије липљански, звали су ме телефоном и тражили да се сретнемо како би ми подробно објаснили душевно стање Владике Артемија. До тог сусрета никада није дошло. Мене нису убедили, а не верујем да су били успешнији ни код других."

Но шта то има, браћо моја, овај владика а да гонитељи његови немају? Шта има толико непослушно, толико неподобно, толико неваљало па мирна Бачка из гробова окречених тако бесовито режи и кидише на јагње ово косовско? Шта има толико битно па се цела екумена уротила против њега несретника? Има, браћо, он, заиста има нечега нарочитог и јединственог у бићу своме и епархији својој и манастирима својим. Има Предивног Господа Христа и Спаса нашега, има Светлост света (Јн.8,12) коју свет наново омрзе и наново разапе у дане наше. Има ваплоћену Љубав коју апостолски искрено и јустински силовито љуби.

Има ваплоћену Истину од које никако не одступа и коју је исповедио у три големе свеске и у њима осветлио сву таму новодобске догматике (=философије живота), таму која је и народом и науком и теологијом сасвим овладала и сасвим их помрачила. Ове светлеће томове његове већ годинама нико не жели озбиљно да разматра, нико да усвоји, нико да примени, нико да поган новотеошку уклони, јер - шта је сва ова `артија његова, шта света и апостолска вера, шта Предање, шта Светлост, наспрам сјаја латинског злата, наспрам протестанке луде љубави човечје, наспрам помрачене Европе и научно-митолошких идола њених, наспрам романтичног уједињења смртоносца и осмрћеног човека, наспрам "живота који не може да чека" вечно небитије своје.

 

*О, Господе Христе, Ти који сваку тајну срца човечијег познајеш, Ти који сву муку и тугу чеда Твога Артемија у Вечности сабираш, Ти Који му венац мучеништва у ове дане тмине и помрачине припремиш. Дај му снаге, дај му наде, дај му вере да отрпи све прогоне ове, да отрпи све латино-аријанске шибе и линчовања и да Тебе који си Почетак и Крај на крају тмине ове угледа и да Тебе, Светлости у вечности вечно загрли! Амин!*

 

Жељко Петровић ..."

 

 

"...
19. 02. 2010. 12:02h | Ekipa "VESTI"

Teodosijev brat drži fabriku sveća?

U jeku policijske istrage koja se vodi u Beogradu povodom optužbi Sinoda SPC o finansijskim malverzacijama najbližih saradnika vladike Artemija Radosavljevića, u javnost su procurile i informacije o navodnim sumnjivim poslovima vikarnog episkopa lipljanskog Teodosija, igumana manastira Dečani.

U Zemunu prodaje vino i rakiju?: Vladika TeodosijeU tom kontekstu, pominju se kuća u beogradskoj opštini Zemun u Prvomajskoj ulici, ali i porodična radionica za izradu dečanskih sveća u selu Gorjani kod Užica, koju vodi Dejan Šibalić, rođeni brat vladike Teodosija.

Prema informacijama koje su došle i do "Vesti", kuća u Zemunu bila je u vlasništvu roditelja dečanskog monaha Andreja Sajca. Kuću je navodno otkupio manastir Dečani pre desetak godina, a potom i drugu u istom dvorištu od suvlasnika Sajcovih, s tim što je tom čoveku dopušteno da doživotno ostane u jednom delu, ali da brine o celokupnom objektu kad u njemu niko od dečanskih monaha ne boravi. Nije, međutim, poznato da li se čitava kuća u beogradskim katastarskim zemljišnim knjigama vodi na manastir Dečani ili samo jedan njen deo. Postoje, naime, sumnje da je vlasnik drugog dela kuće tobože vladika Teodosije.


"Kuća se sastoji od nekoliko manjih objekata sa ulice i u dvorištu. Potpuno je renovirana, omalterisana, unet je nov nameštaj. Unutra je opremljen vladičanski salon u kojem episkop Teodosije prima goste i ispoveda monahe. Uređene su i privatne episkopove odaje u kojima on boravi kad je u Beogradu", ispričao je dopisniku "Vesti" jedan od monaha koji je, kako kaže, više puta ulazio u tu kuću, pa mu je "poznat raspored prostorija".
Kuća u Zemunu navodno je potpuno renovirana

Plaćanje na ruke

"Kuća je monaška, ali na čije ime se vodi - ne znam. U njoj Dečanci borave kad dolaze u Beograd ili donose rakiju i vino za prodaju. Tu se sakuplja i humanitarna pomoć za sirotinju na Kosmetu. Imali su i ovu, pored mene, malu prodavnicu, ali ona više ne radi, već se rakija, vino i dečanske sveće mogu naručiti kod čoveka u dvorištu koji još tu stanuje, ili u farbari, gde mogu da se plate na ruke", ispričala je prodavačica nameštaja iz Zemuna.

Kako se moglo videti na licu mesta, gledano sa ulice vidi se dvokrilna drvena kapija. Do nje je s jedne strane prodavnica farbi, s druge trgovina nameštaja, a uz kapiju su zamandaljena vrata, iza kojih je, prema navodima suseda, do uvođenja fiskalnih kasa bila prodavnica dečanskih sveća, rakije, vina i suvenira. U toj prodavnici je, pričaju komšije, radio izvesni Đurica Sajc, za koga kažu da je rođeni brat monaha Andreja, i da je sad zaposlen u Patrijaršiji SPC u Beogradu.

Kada je reč o radionici za izradu dečanskih sveća u užičkom selu Gorjani, prema tvrdnjama kaluđera, koji su, kako vele, tamo odlazili, ta porodična manufaktura vodi se navodno na Dejana Šibalića. Priča se da mu je brat vladika Teodosije navodno adaptirao pomoćnu zgradu za radionicu i kupio mu svu potrebnu tehničku opremu za izradu sveća.


Vosak stizao iz Nemačke?


- Teodosijevom bratu Dejanu u radu pomaže otac, a po potrebi povremeno zapošljavaju i druge radnike na izradi sveća. Vosak je, koliko mi je poznato, dugo kupovan u Nemačkoj, a tamošnje srpske crkvene opštine ili parohije su izdavale potvrde da se radi o humanitarnoj pomoći da se ne bi plaćala carina za uvoz u Srbiju.



Vosak je besplatno dovozio autoprevoznik iz Beograda, izvesni Perić, koji je u Nemačku vozio drugu vrstu robe, pa je činio uslugu da se ne vraća praznog kamiona. Vosak je išao u Dejanovu radionicu Gorjane, a zatim su po gotove sveće išli dečanski monasi manastirskim kombijem i dovozili u manastir, ili razvozili na adrese po porudžbinama - tvrde upućeni sagovornici "Vesti".

Radionica za izradu dečanskih sveća u selu Gorjani kod Užica

Ovim povodom vladika srednjoevropski Konstantin Đokić u izjavi za naš list rekao je da mu kao nadležnom episkopu nije poznato da je bilo koja srpska crkvena opština ili parohija u Nemačkoj izdavala lažne potvrde da je reč o humanitarnoj pomoći za uvoz voska u Srbiju.

Teodosije: Veliki ispit

Nakon što je u četvrtak 19. februara 2010. finansijska komisija Sinoda SPC nastavila rad u manastiru Gračanica u cilju detaljne provere poslovanja suspendovane uprave Eparhije raško-prizrenske, vikarni episkop Teodosije je, kako prenosi zvanični veb sajt ove eparhije (http://raskoprizrenska.blogspot.com), izjavio: "Pred nama je veliki ispit, jer ako mi kao sveštenoslužitelji ne sledujemo jevanđelskim principima, kako možemo da očekujemo da našim rečima sleduje verni narod. Gospod kaže: Vi ste so svetu, ako so obljutavi čime će se svet osoliti?" (Mat. 5,13).

Sveštenstvo i monaštvo na Kosovu i Metohiji mora da da primer, a ne da bude kamen spoticanja i sablazni i zato je naša odgovornost još veća zbog teških okolnosti u kojima ovde živimo. Narodna i duhovna sloga je naš najveći zadatak, a ona se ne može ostvariti oko neke zemaljske ideologije ili neke ličnosti, već samo u zajednici, Liturgiji, u Crkvi Hristovoj."

http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/30635/Teodosijev-brat--drzi-fabriku-sveca

http://ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?t=2307

"...http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/30635/Teodosijev-brat--drzi-fabriku-sveca

Цитат:
19. 02. 2010. 12:02h | Ekipa "VESTI"

Teodosijev brat drži fabriku sveća?

...
Ovim povodom vladika srednjoevropski Konstantin Đokić u izjavi za naš list rekao je da mu kao nadležnom episkopu nije poznato da je bilo koja srpska crkvena opština ili parohija u Nemačkoj izdavala lažne potvrde da je reč o humanitarnoj pomoći za uvoz voska u Srbiju.



Ja bih samo da prevedem:

Vladika Konstantin je rekao da, ukoliko carina na vosak nije placena (a dokumentacija o tome se cuva kod i speditera i u pratecoj dokumentaciji za Carinsku deklaraciju kod carine) da se radi o krivicnom delu vezanom za utaju placanja carine.

Ukoliko je placanje carine izbegnuto na osnovu potvrde o humanitarnoj pomoci na osnovu nekakvog dokumenta izdatog od strane njegovog klirika, da je takav dokument falsifikovan, pa je to jos jedno krivicno delo.

Ovo se sve lako i jednostavno da proveriti iz dokumentacije koja je dostupna drzavnim organima Srbije.

Koliko se secam, "komisija Sinoda" dobila je zadatak da ispita "sumnjive transakcije" u EPKIM, a Decani i Teodosije su takodje EPKIM. Posebno je pitanje zasto Sinod pravi komisiju kada je imenovao administratora, i od njega treba da prima izvestaje.

Da se nije "Administrator" uplasio svih nezakonitosti (u odnosu na drzavne zakone, ne govorim o crkvenim) koje je vec pocinio, pa sada u pomoc doziva Sinod i njegove komisije? Da ne pokusava da clanove komisije navede da navuku sebi na vrat kojekakve nezakonitosti? Clanovi komisije su, pretpostavljam, drzavljani Srbije, i, za razliku od njega ne moraju verovati da ce ih zauvek stititi Vlada koja zavisi od Krkobabica, i ne mogu se povuci na teritoriju izvan Srbije kada postane gusto?.."
"...Наградно питање за Тасу. ГДЕ ИДУ ПАРЕ ИЗ ОВОГ ФОНДА http://www.kosovo.net/relief_fund.html ?

Цитат:
Decanski Humanitarni Fond / The Decani Relief Fund
Tuesday 9th of June 2009
Decanski Humanitarni Fond (Osnovan 1998. godine, slavi slavu Svetog Save)

All donations can be made by check or money orders to the Decani Monastery Relief Fund, and should follow the following instructions:

Decani Monastery Relief Fund
c/o Very Reverend Nektarios Serfes
2618 West Bannock Street
Boise, Idaho 83702
USA

Please kindly indicate in your addressed letter with your donation, if you would like to obtain a letter and/or receipt from the Decani Monastery Relief Fund confirming your tax-deductible donation.

Kontakt:

Father Nektarios Serfes-President

father@serfes.org

President: Archimandrite Nektarios Serfes (Boise, Idaho)

First Vice President: His Grace Bishop Teodosije (Decani Monastery, Kosovo)

Second Vice President: Hieromonk Sava (Decani Monastery, Kosovo) decani@eunet.yu

Treasurer: Gioia-Maria Frahm, (Boise, Idaho)

Secretary: Lois Fletcher, Attorney At Law (Boise, Idaho)

http://soyacanberra.com/sc/web/news/show/id/18

Author: Nada Miljus ..."

sa:  http://ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?t=2307

Međunarodna poternica za Artemijevim saradnikom
Ž. J. | 23. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 2

Beograd - Za monahom Simeonom Vilovskim, najbližim saradnikom vladike Artemija, raspisana je juče međunarodna poternica. Vilovski se sumnjiči za proneveru 350.000 evra koji su najviše uzeti iz humanitarnih fondova Raško-prizrenske eparhije.


Vilovski je pobegao u Grčku 12. februara, dan pre nego što je vladici Artemiju iz Sinoda Srpske pravoslavne crkve predočeno da će u eparhiji biti postavljen administrator. Prema nezvaničnim navodima, Vilovski je u jednom od manastira u Pireju.
Njegov saradnik Predrag Subotički, vlasnik preduzeća „Rade neimar“, uhapšen je prošle srede u Surčinu i određen mu je pritvor. On na saslušanju nije želeo da priča o poslovanju svoje firme i poslovima za Raško-prizrensku eparhiju.


 

Izvor: Blic

Црква и политика
Артемија нападају јер је највећи човек међу православнима
      
Отац Антоније      
понедељак, 22. фебруар 2010.
(Правда, 22.2.2010)

На почетку приче отац Антоније, монах из манастира Црна Река, у жељи да поштеди своје братство евентуалних неприлика због онога што ће рећи поводом догађаја око манастира Грачаница, напустио је манастир како би евентуалне последице онога што говори, у своје име, као свој лични став, сам сносио и како би истих поштедео своје братство.

– Ја припадам братству Црне Реке – објашњава отац Антоније – али ја не живим са њима у манастиру него у планини у манастирској испосници. Приморан сам на овај потез како бих поштедео своје братство страха од надолазеће узурпаторске назови – духовне власти.

Узурпација Епархије рашко-призренске, синодски удар

Питање око којег се води расправа је ко је у овој причи расколник. Синод или Артемије?

– Оваква велика одлука може бити донета само на Светом сабору, где о томе расправља 44 епископа, а не на Светом синоду, где заседају увек њих четворица, петорица који се смењују, иначе, на годину дана, али у нашем Синоду то увек изгледа тако што један улази на место другог и то су увек исти људи. Одлуку Светог сабора бих се, каква била, трудио да поштујем, али одлуку Светог, или боље слепог, синода не морам. Црква траје много дуже него држава и она има своје каноне, тачку по тачку, за све ове ствари које ми сада имамо пред собом. Црква има своје законе, а они који се сада позивају на то да раде по канону – грубо га руше и овде се ради о узурпацији епархије од стране Синода. Синод то су епископи Иринеј Буловић, Теодосије и Амфилохије. Сада су као кухиња. Иринеј Буловић има рецепте, Амфилохије је кувар а сада је Атанасије варјача, а кога ће од нас да збућкају као храну, то им је чисто техничко питање, наравно по налогу разноразних белосветских (читај масонских) ментора.

Разлог привременог разрешења владике Артемија је, према ономе што се чује у медијима, сумња да су се његови најближи сарадници бавили разним малверзацијама?

– Епископ је по канонима цркве и вери побожног народа власник свега у епархији. Он може да ради са тим шта хоће, а народ верује да ће радити најбоље. Ми смо већ оставили своје куће, имања, све материјално и зашто бисмо сада ишли да нешто ловимо, грабимо и скупљамо за себе? Прича о парама увек упали код народа за отварање разноликих егзекуција.

Да ли очекујете сличне догађаје у манастиру Црна река?

– Ево рецимо ова кућа у којој сада седимо, њу је направио манастир Црна река нашем сиромашном брату и његовој породици, и ја немам где више да се сакријем од разноразних прислушкивача, који нису задовољни чак ни оволиком медијском харангом, већ хоће да нам тако затворе уста да ни реч не прозборимо. На паркингу је овде живео па смо му ми урадили ту кућу и хоће ли неко сад да ме води на суд због тога? Има још једна кућа, исто тако. Нема рачуне. Не сме нико у то да улази, нисмо ми лопови а и да смо лопови, ми смо се предали Богу и ако је међу нас сто један лопов, Бог ће о њему да одлучи. Како ја могу да знам да ли је за њега боље да оде у затвор па да се поправи, или се можда тамо убије. То није моје. Свети Григорије Богослов имао је секретара и економа које никада није питао коме колико дају јер је говорио да то није епископски посао, наш патријарх сад каже да епископ мора да има контролу. Ми нисмо полицајци. Ако сте ви изгубили веру и поједини епископи су изгубили веру у људе, ми нисмо. Артемије није изгубио веру у људе. А Синод има право да решава мање ствари а ово питање постављања администратора је највеће у последњих сто година.

Шта ћете предузети ако ипак дође нека слична „комисија“ и на ваше капије?

– Немам ја права да правим у Црној реци барикаду, то није православље. Ја сам ставио један камен да их прикочим и написао сам „Добро дошао сваки добронамерник“. Камен да стану а не да нам улазе колима и да нас изненађују тамо.

Господ је рекао да кад дајеш некоме милостињу никада твоја лева рука да не зна шта даје десна, ником живом да се не хвалиш, само Он који види невидљиво платиће теби видљиво. И сада они хоће да им испостављамо рачуне и извештаје за нашу милостињу. А што сам се „похвалио“ и осрамотио своје ближње зидарским ми срамотама, то сам урадио искључиво да разобличим клевете на доброчинства нашег светог ћутљивог владике Артемија који такве грешке као ја никада не чини, јер све у животу ради ћутке само Бога ради. Кад ја почнем да причам о мојим „врлинама“, ја сам себе почнем да упропаштавам.

Нова власт ме је, тако рећи, овом тешко подношљивом општом неправдом избацила из манастира, јер не познајем њихов језик прећуткивања, дакле, ја немам где да идем него под прозор онога који ме је избацио, те нека ми направе бараку сојеницу брвнару, јер стижем ускоро и надуго испред Патријаршије. Ја одатле жив отићи нећу, а они су толико властољубиви да ни они неће попустити, онда нам остаје једино то – идемо до краја, на којем би ипак мир завладао свима нама.

Администратор Атанасије

Разговарали сте са владиком Атанасијем?

– Да, рекао сам му да Синод није имао право да узурпира епархију, имао је право да евентуално пошаље једну иследничку комисију, мада је и то канонски прекршај, стога једино још чекамо одлуку Сабора. Ако он донесе одлуку, трудићемо се да га поштујемо а овај окупациони начин овога тренутно Слепога синода Г.Г. Иринеја Буловића и ако мене питаш, док сам ја у Црној реци, код мене нећеш ући. А он урликну: „Ући ће полиција“. Полиција нормално може да уђе, али ја не знам да ли сте чули за реч срамота.

Не бисте му више ништа сем тога рекли?

– Захвалио бих се Атанасију за све ратне године, за сав труд око народа по страдалним пределима наше Републике Српске и других делова где су наши Срби страдали, он је увек трчао да помогне, спасе и избави, па и на Косову и Метохији. Тада сам га ја возио, те смо ишли свуда без пратње и ако га ико зна од нас које сад назива криминалцима и фанатицима, знам га ја. Хвала му за све то, хвала му за његово негдашње изливање светоотачког предања, за књиге које је пре написао, хвала му али ово што сада ради, ово је... Он све зна али више вреде његове речи од пре 10 година, његова теологија која је савршена била сада прелази у екумено теологију спровођену комунистичком праксом, ја читам његове текстове и не могу да верујем да он даје изјаве као из ДБ. Каже: „Артемије је добар човек, али не смем да га пустим да говори (медијима) јер не знам шта може да каже“.

Атанасије је администра(к)тор а не администратор. Он оре земљу која је спремна за жетву Господњу. Методама и учењем новим прави неред и саблазан.

Теодосије

– Знамо да у канонима цркве не постоји размонашење као чин, али они (Синод) могу да ураде и оно што не постоји. Та петорка са јадним патријархом који је вечито изложен њиховим лавовским вољама наћи ће начина да спроведе и немогуће ако се наручи. Теодосије је добар човек који је кренуо да уздиже себе лебдећи умишљајем врлина док нажалост није потонуо у подножно море сујете. Он, већ сигуран да је заузео власт у Епархији рашко-призренској, почео је да се понаша као диктатор. Ми имамо снимак где се види како поступа према Артемију, чије је духовно чедо, са којим је годинама живео и духовно проходао. Много је духовно попустио и када би му сада неко рекао да ипак неће бити главни у епархији, бојим се да он то никада не би умео да схвати.

И Свети сабор ће на крају бити само Буловић

– Сабор је узурпиран од неколицине епископа који све одлуке доносе притиском на остале. Као што су шездесетих из Сабора избачени народ и свештеници, тако ће на крају и Сабор бити небитан наспрам Синода, а онда ће избацити из Синода све док не остану Амфилохије и Иринеј Буловић, а на крају само Буловић који ће помпезно изаћи из командантске сенке. Сваки патријарх има ноћне море да нешто случајно не погреши, па да га Иринеј не препадне и поправи скоком из Новог Сада. Када би за некога радио под притиском, можда би се и оправдао. У супротном, немам коментар.

Туча испред манастира Грачаница је класичан ДБ сценарио

Када сте чули вест о привременом разрешењу вашег владике Артемија, кренули сте са монасима из Црне реке ка Грачаници?

– Стижем последњи и видим чудну слику. Препознајем ДБ сценарио јер нажалост о томе знам више него о теологији. Маестралан сценарио. Двадесеторица телохранитеља у цивилу се завукли у узан тунел дуг три метра и чекају као неке зверчице. Испред тунела као мамац неколико својих најкрупнијих монаха који нам нису дозвољавали да уђем код Артемија по благослов, наравно постављени од Теодосија&ДБ. Издалека, то је изгледало као да се у порти дешава ко зна шта. Када сам пришао и видео да није ништа, покушао сам да разговарам са монахом којег добро знам. „Шта ти значи то, брате мој, да ме не пустиш да видим нашег заједничког духовника?“ питао сам га али је био непријатан, по задатку. Е онда сам ја започео не тучу, то није била туча, рекао сам „Браћо, тући се нећемо!“ а онда сам рекао својима да сваки узме једног па га повуче и тако ослободи улаз у тунел. Онда су се „одједном“ нашле и камере и сви снимци и следне изјаве су личили на народно позориште. Ми се заиста нисмо тукли. Једини који је настрадао је један наш монах, Рус, који је хтео да се провуче кроз ту гужву да би дошао до владике и тукли су га одозго и монаси и ти њихови „цивили“.

Како се нови администратор, умировљени владика Атанасије створио само сат времена након што је Синод донео одлуку о привременом разрешењу владике Артемија?

– Знали су одлуку и пре заседања. Атанасије је већ био на прелазу код Мердара. Чим су упали у манастир, обили су келије, заузели рачунар, сменили секретара епархије, они се нису понашали као нека комисија која је дошла да испита, него као судије које су дуго година страсно чекале на ово. Дуго се тражио начин како да он буде смењен, као један духовни вођа, највећи чувар православља међу епископима. Онда су нашли оца Симеона. Ако је он нешто украо, што сте то просули у медије, „добронамерни“ Теодосије и Атанасије? Хватај га, води га на суд. Али они се, као ни комунисти, нису много трудили да прво иследе, него одмах преко медија. Без суђења. Велико расуђивање!?

Антиекумениста, антиглобалиста и антипаписта

Због чега је владика Артемије, по вашем мишљењу, толико сметао Синоду?

– Владика је познати антиекумениста, антиглобалиста, антипаписта. Они нама на то кажу: ви хоћете против целога света, а ми нећемо него хоћемо да будемо као они који све воле али знамо да је пут спасења само један Господњи, светоотачки, православни.

Због чега онда баш сада?

– То је страх, да им случајно не поремети главну ствар којом се бакћу, а то је долазак папе у Србију 2013. у Ниш. Већ пет година се гложе како то да припреме, касне с тим, био им је потребан патријарх, јуре и журе. Први могући дан након сахране патријарха Павла и после 40 дана искористили су да бирају патријарха.

Њима се жури у екумену а нама се остаје у православљу

– Нека знају да колико се њима више жури, нама се више остаје у православљу. Европски Јевреји, тј. масони, али не они ротаријанци и та ситна риба, него онај врх врхова, хоће да уједине православне са католицима и протестантима и да им онда кажу хиљаду година сте и једни и други трвдили да имате једино истиниту веру, а сада сте се уједињавањем и попуштањем доказано одрекли те вере, те су једино Јевреји наводно исправни. И на све је ово упозорио још четрдесетих наш Свети владика Николај. Један Бог, једна вера, једно крштење и једна једина Црква – православна.

Да ли то има везе и са новом-старом литургијом?

– Новаторство у литургији кажу да се враћају на стару литургију а не схватају да се молитва цркве изграђује и живи Духом светим кроз векове. То нису промене да она буде боља, него да што више личи на католичку мису и да се то споји. Не дај Боже да папа дође, мада они све ово припремају већ 100 година јер се римска властољубива гордост никада угасити неће, али пошто је Господ с нама и нас пет може с Богом да им то све упропасти. С Богом мојим прескачем зид високи (Богослужење).

Неки су почели због оваквих ставова да вас сматрају некаквим зилотима. Има ли то смисла?

– Са зилотима везе немамо, зилоти су крајност као и екуменизам, можда мало мања. Велике душепогубне крајности. Ја сам 2003. покушавао да причам средњу причу између зилота и екуменизма и са мојом причом нигде нисам могао да изађем. Пуштали су екуменисте и зилоте, те две болесне крајности, а ко је гори – то је мртва трка. Зилоти су бар храбри, ако је за оправдање.

Прави се светска власт и светска вера, али у њој никада неће бити православље, јер ми једини имамо благослов Божје истине у Цркви и доказе благодатне кроз једине чудотворце медју другим верама, светога Саву, Василија, чудотворна тела њихова. Сви који то не схватају, без обзира на то колико интелигентни масони били, мораће да нас се реше, нас који чекамо царство небеско, а на земљи крст носити нама је суђено. Слава теби Богочовече Христе, који си пострадао за нас и показао нам једини пут љубави Твоје. Амин.

(Разговор водила Ана Радмиловић)

Пренето са...

Sinod sutra raspravlja o vladici Artemiju

Sveti arhijerejski sinod SPC biće održan sutra, a glavna tema biće situacija u raško-prizrenskoj eparhiji i zahtev desetak vladika za održavanje vanrednog Sabora, saznaje Press u Patrijaršiji.

Kako nam je rečeno, nekoliko vladika podnelo je pismeni zahtev da Sabor SPC bude održan u martu, a ne 25. aprila, za kada je zakazano redovno zasedanje.

- Desetak vladika traži da se na vanrednom zasedanju Sabora SPC raspravlja o situaciji u raško-prizrenskoj eparhiji posle smene vladike Artemija. Ima onih koji misle da zbog specifične situacije u kojoj se nalaze kosovski Srbi ne treba rušiti jedinstvo Crkve, već da treba vratiti Artemija na čelo eparhije. Među nezadovoljnim vladikama prisutno je mišljenje da treba izmeniti sastav Sinoda i pre redovnog zasedanja Sabora, kao i eventualno pokretanje njihove odgovornosti zbog prekoračenja nadležnosti - priča sagovornik Pressa.

On dodaje da su neke od ovih vladika razgovarale sa patrijarhom.

- On ih je pažljivo saslušao, zamolio da ne iznose javno svoje nezadovoljstvo i rekao da se o tim temama može razgovarati. Međutim, on smatra da za to nije neophodno sazivanje vanrednog zasedanja u martu. U svakom slučaju, očekujemo da će neke stvari biti jasnije posle sednice Sinoda koja je zakazana za sredu - kaže izvor Pressa iz SPC.   

S. Vojinović

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/102253/Sinod+sutra+raspravlja+o+vladici+Artemiju.html

crkva vise ne postoji za vernike vec za popove i ostalu ekipu da bi oni krali u ime bozije samo sve manje ljudi ide u crkvu zbog toga. Sad samo cekam novog Lutera i jezuite posle njega pa tako u beskraj .

"... turskipopis

beskonacni rat
Владика Артемије - шта је истина
понедељак, 15 фебруар 2010 14:38 администратор
Ел. пошта Штампа ПДФ

Шта је претходило смени владике Артемија

22.08.2008. године

У Дечанима нападнут владика Артемије и његова пратња!!!

  Владика Артемије и његова пратња нападнути су физички  у косметском манастиру Дечани, не од стране Албанаца већ од стране неколико дечанских монаха. Владика Атемије није повређен, али су зато протосинђелу Симеону, игуману манастира Бањска који је био у пратњи владике рашко-призренске и косовско-метохијске епархије Г.Г. Артемија нанете теже телесне повреде.

Владика Артемије је  са својом пратњом, монахом Варнавом и игуманом Бањске, оцем Симеоном дошао у манастир Дечани да уручи акт о премештају помоћног владике липљанског Теодосија (Шибалић) који је и настојатељ дечанског манастира и акт којим се монаху манастира Дечани Сави (Јањић) даје канонски отпуст из манастира и надлежне епархије. Актом о премештају вл. Теодисије се ставља на располагање СА Синоду СПЦ. Нови настојатељ манастира Дечани је отац Димитрије.

Када су стигли у манастир, очигледо већ добро испланиран “дочек” епархијском архијереју се одвијао тако, да су неколико дечанских монаха које су предводили монаси Данило, Језекиљ и Исаија изененада “одвојили” пратњу односно оца Симеона и физички насрнули на њега наневши му теже телесне повреде. Како сазнајемо поред видљивих рана, посекотина и повреда унутрашњих органа, оцу Симеону је поломљена и нога.

Након овог догађаја свети архијерејски Синод је  ванредно заседао и како незванично сазнајемо митроплит Амфилохије је изјавио, парафразирамо: да је владика Артемије потпуно застранио, и да се треба молити Богу за њега, да му поново врати памет.

Познајући владику Артемија као часног и истинитог пастира Светосавља, православља и браниоца српског Космета сигурни смо да је са благочестивим Владиком Артемијем и његовим верним клиром и народом све у реду а да је неко у Синоду, посебно сам митр. Амфилохије већ давно својим разноразним новотаријама изашао из оквира светосавља а својим политиканством неуморно рушио и руши темеље православља и опстанка Срба на Космету.

20 мај 2009

Сабор СПЦ поништио одлуку Владике Артемија

Поводом вести из Епархије рашко-призренске да њен епископ, Преосвештени Г. др Артемије, „не даје свој благослов" за посету потпредседника САД, г. Џозефа Бајдена, манастиру Високи Дечани, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве саопштава јавности да поништава ову одлуку Епископа Артемија и изражава жаљење због ње, наводи се у званичном саопштењу Српске Православне Цркве. Она је у супротности са традиционалним хришћанским начелима гостољубља, дубоко укорењеним у српском народу, а посебно у нашим манастирима. Посета потпредседника САД је легитимна посета државама у региону, међу њима и Србији и Сабор сматра, без обзира на Бајденове личне и опште америчке ставове о статусу Косова и Метохије, да одлука г. Бајдена да посети нашу највећу светињу у нашој јужној покрајини, манастир Дечане, представља гест добре воље и јасну поруку онима који би или да и даље руше или да присвајају српске цркве и манастире на Косову и Метохији, додаје се у саопштењу Српске Православне Цркве.

03 новембар 2009

Цркве и манастири без струје два месеца

Владика рашко-призренски Артемије изјавио је данас да се надлежнима у Београду и Министарству за Косово и Метохију обраћао три пута са молбом да нађу решење за проблем више од 20 манастира и цркава на Косову који немају струју два месеца и да одговор није добио.
Владика је агенцији Бета рекао да и даље чека одговор јер те цркве и манастири не могу сами да реше проблем - потписивањем уговора са Косовском електроенергетском корпорацијом (КЕК), јер би то значило да признају косовске институције и независно Косово.

Саопштења у медијима које се повремено појављују не можемо сматрати одговором на наша обраћања, казао је владика Артемије.

"У једном дневном листу ових дана писало је да проблем морамо решити сами. Писало је исто оно што је било упућивано нашем народу када су поједина села била искључивана са мреже и остављана без помоћи да сама решавају проблем и сами су решавали тако што су били принуђени да потпишу уговор са КЕК-ом. Ми још нисмо спремни на такво решење", казао је владика.

Он је такође подсетио на лоше стање српских светиња, међу којима је и црква Самодрежа у којој се српска војска причестила пред битку на Косову 1389. године, а која се данас користи као тоалет.

"Наша најстарија и најзначајнија црква, опевана у народним песма, у којој је свети кнез Лазар причестио своју војску пред Косовски бој, у жалосном је стању које се не може речима описати", казао је владика Артемије и додао да је црква "претворена у депонију и све што уз то иде".

Он је додао да није само та црква оскрнављена већ и многе друге које није у могућности да обиђе.

Искључивање српских манастира и цркава са електромреже почело је 2. септембра. Данас више од 20 објеката СПЦ нема струју, а међу њима су и манастири Грачаница, Свети архангели код Призрена, Светих врача у Зочишту, Гориоч код Истока, и Девич код Србице.

04 март 2009

Цркве чувају они који су их рушили

Полиција је у призренском региону почела да обезбеђује објекте Српске православне цркве, сходно плану Мартија Ахтисарија. Према овом документу Призрен има једну зону, у центру града, са седам православних објеката.
"На Косову је 44 објеката које треба обезбеђивати. У осмочасовној смени имамо седам контрола и 40 полицајаца који су на овом задатку ангажовани 24 сата", каже Љумни Грешта из регионалне полиције у Призрену.

Према његовим речима, полиција је и поред тешкоћа спремна да спроводе преузете обавезе.

"Ово је за нас велики задатак, тим пре што нам већ недостаје 185 полицајаца, а сада нам је 40 колега ангажовано на обезбеђењу објеката СПЦ. То значи да ће нам убудуће за свакодневне задатке недостајати преко 220 полицајаца", рекао је Грешта.

Епископ рашко-призренски Артемије оценио је да је одлука приштинских власти да обезбеђење српских верских објеката на Косову преузме косовска полиција недопустива и изразио жаљење што је тим поводом изостала реакција Београда.

"Сматрам да та одлука показује да се из дана у дан погоршавају услови за опстанак нашег народа и наших светиња на Косову и Метохији", рекао је Артемије агенцији Бета.

Владика Артемије је навео да би Србија и њени органи тим поводом морали одлучније и оштрије да реагују као што је то требало да учине и када су формиране Безбедносне снаге Косова.

Према владикиним речима, недопустиво је да српске светиње обезбеђује неко ко се не договара са представницима СПЦ - са епископом који је одоговоран за све цркве и манастире у Покрајини.

"Знамо да су у косовској полицији бивши припадници ОВК који су починили силне злочине над нашим народом и порушили више од 150 цркава и манстира у последњих десет годнина", рекао је епископ рашко-призренски и додао ни он ни српски народ "не могу имати никакво поверење у њихову заштиту и безбедност" .

"Не пристајемо да они чувају наше светиње, не прихватамо такву одлуку и нисмо сагласни са тим", рекао је Артемије.

Изразио је жаљење што се шеф УНМИК-а Ламберто Занијер од доласка на Косово није састао са њим.

Полиција је у призренском региону почела да обезбеђује објекте СПЦ,  сходно плану Мартија Ахтисарија, а на осовнову одлуке коју је недавно ратификовала Скупштина Косова.

 

У МЕЂУВРЕМЕНУ ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ БОРИС ТАДИЋ ДВА ПУТА БЕЗ БЛАГОСЛОВА ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА ДОЛАЗИ У ПОСЕТУ ЕПАРХИЈИ РАШКО ПРИЗРЕНСКОЈ У МАНАСТИРУ ВИСОКИ ДЕЧАНИ.

ОТВОРЕНО ПИСМО ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ БОРИСУ ТАДИЋУ

Уторак 12. јануар 2010. године

Данас је Председнику Тадићу уручено писмо Епископа Артемија које у наставку доносимо

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ

Г-Н БОРИС ТАДИЋ

Б   Е   О  Г   Р   А   Д

 

ОТВОРЕНО ПИСМО

Поштовани г-не Председниче,

На сусрету у Руској Амбасади 28. јула 2009. године, упитали сте ме: „Када ћете ме поново критиковати“? Одговорио сам: „Првом приликом“, схватајући тај дијалог као духовиту шалу.

Нажалост, то није била шала него збиља. Та „прва прилика“ се показала као стварност ових дана.

Г-не Председниче, немамо ништа против да свако, па и Ви, посећује  наше манастире ради духовне потребе. Али је непримерено да Ви, као Председник Државе, то чините (ево већ по други пут) без информисања, најаве, питања Нас као Домаћина свих манастира у Епархији рашко-призренској. Учинили сте то за Ускрс (на Велики Петак) и сада за Божић.

То, опростите, није државнички мудро. Тиме уносите раздор у канонски поредак Цркве Православне, јер се обраћате Нашем Викару и са њим правите договор, а Нас као надлежног Епископа (Домаћина) заобилазите. На Ваш пример се угледао и Ваш гост г-н Бајден у мају месецу прошле године.

У таквом контексту и Ваша „порука мира“, потребе измирења, пружања руке, губи смисао и претвара се у фразеологију.

Да сте нам се обратили званично и изразили своју жељу да посетите Дечане, сигурно је да Вам то не бисмо ускратили. Тада бих Вас Ја, као домаћин, тамо и дочекао као што доликује. То је, ипак, Наша кућа, у коју улазите, а да домаћин и не зна. Још најављујете да ћете тако и убудуће чинити.

Верујемо да ћете убудуће, ипак, мудрије поступати.

 

Све најбоље жели Вам од Богомладенца Христа, Ваш доброжелатељ

 

Епископ рашко-призренски

и косовско-метохијски

+АРТЕМИЈЕ

13. фебруар 2010. године
Разрешен владика Артемије

Синод Српске православне цркве донео је одлуку о покретању канонске одговорности против епископа рашко-призренског Артемија. На данашњој седници, Синод је одлучио и да се епископ Артемије разрешава права управљања епархијом до окончања поступка. Управљање епархијом преузима умировљени епископ захумско- херцеговачки Атанасије. У саопштењу Информативне службе СПЦ наведено је да је на седници Синода, којом је председавао патријарх српски Иринеј, одлучено да се покрене поступак утврђивања канонске одговорности епископа Артемија у првој инстанци, уз његову обавезу да сарађује у том поступку. Епископ Артемије може да борави и богослужи у неком од манастира или у другом месту на тлу Епархије рашко-призренске или ван ње до окончања поступка, уз договор са администратором, односно уз сагласност надлежног епархијског архијереја, али без икаквог интервенисања у надлежност администратора или неког од господе епархијских архијереја, наведено је у саопштењу.

Кривичне пријаве

Епископ бачки Иринеј рекао је након седнице да је Синод, мимо свог обичаја и невољно, био приморан да, поред канонских одлука, упути и кривичну пријаву и затражи кривичну одговорност најодговорнијих личности из окружења епископа Артемија, због наводних злоупотреба у финансијском и материјалном пословању у епархији. Подсетио је да је Синод недавно послао делегацију у Грачаницу, где је привремено седиште епархије, која је имала двоструку улогу - да разговара са епископом Артемијем и да изврши преглед финансијско-материјалног стања и пословања. Иринеј је рекао да је делегација делимично извршила увид у финансијско пословање епархије, да је Синод примио тај извештај и размотрио га и после разговора са епископом Артемијем дошао до закључка, да не постоји могућност да се ствари доведу до коначног нормализовања осим на начин на који је то учињено.

Посредна одговорност
Навео је да две ставке сажимају одлуку Синода о разрешењу, а то су да је она донета због неспремности епископа Артемија да извршава одлуке Синода и Сабора, као и због сазнања да постоје велике неправилности и нејасноће, па чак и злоупотребе појединих лица и институција у епархији."Артемије је, нажалост, да ли из наивости или имајући превелико поверење у људе који то поверење очигледно нису заслуживали, препустио другима да воде пословање, које изазива многе недоумице", рекао је Иринеј. У тим проблематичним трансакцијама нема присуства владике Артемија, рекао је Иринеј и додао да је пропуст владике Артемија у томе што је потпуно изузео себе од права које му по служби припада - да надзире рад тих органа и одобрава оно што извршавају у домену својих надлежности. "У том смислу може се говорити о његовој посредној одговорности за насталу ситуацију", рекао је Иринеј бачки. Неколико стотина људи, који подржавају епископа Артемија, окупило се испред зграде Патријаршије у Београду. Међу окупљенима је био велики број свештеника и монаха, а скуп који је протекао без инцидената обезбеђивала је полиција. Епископ Артемије се, напуштајући зграду Патријаршије, обратио окупљенима и замолио их да се мирно разиђу.



    * Додај нови
    * Тражи

Коментара (1)

    *
      |2010-02-17 10:00:37 Анонимус
      ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ ХАЈКЕ НА ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА

      Најноваија офанзива привремених косовских “институција” у правцу признавања “независног Косова” од још већег броја земаља показује да где има дима има и ватре. То је доказ да хајка на владику Артемија није само иницирана “неправилностима” у пословању ЕРП, већ има као циљ уклањање јединог човека који је заиста стајао на путу легализацији нарко-НАТО “државе”. Покушај да се илегална творевина на тлу Србије легализује био је и Меморандум о разумевању којим је Црква требала да прихвати “обновљене” светиње које су шиптарске банде дивљачки, на очиглед целог “цивилизованог” света попалиле и порушиле, а обновиле “косовске институције”. Ово је било потребно да би се начинио први корак да Србија бар неформално призна легалност “косовских институција”. Пошто владика Артемије није хтео да потпише Меморандум, требало га је изоловати. То је учињено преко викарног епископа Теодосија Шибалића који је кршећи велики број канона и прописа Цркве отказао послушност надлежном архијереју, а потом постао главни ослонац у ЕРП свих оних који су хтели да се Меморандум прихвати. Међу њима су били српски актуелни политичари, шиптарски “званичници”, појединци унутар Цркве и њихови ментори из америчке администрације. На владику Артемија се у то време врши прљави притисак. Прво је Теодосије Шибалић покушао да убеди поједине монахе одане владики Артемију да је владика Артемије постао психички неурачунљив јер неће да прихвати такву “благодат” каква је фамозни Меморандум. Хтео је да се владика одстрани из епархије под изговором да му је потребна лекарска помоћ, а када то није упалило, Синод прети владики Артемију да ће покренути поступак против њега за непоштовање одлука Сабора. То је било прошле године. Владика Артемије зна да ако се покрене поступак против њега, тај поступак може да се отеже у недоглед. За то време он не би мога вршити функцију надлежног архијереја ЕРП већ би то уместо њега радио администратор. Тај администратор би био човек који би прих..."

Sajt :  http://www.kosovo-metohija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=777&Itemid=748



"...Свети Анатолије Оптински
О ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ


Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице и побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога, учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове « типике » приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу.
Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће поставити своје слуге и побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите и у незнању. Он је рекао : « По плодовима ћете их познати ». И ти по плодовима, то јест по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих пастира. Ти духовни лупежи, који разграбљују духовно стадо « не улазе на врата у тор овчји него прелазе на другом месту », као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божије уставе. Господ их назива разбојницима. Заиста, њихова права дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбљивати. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје злојеверје, или ће неприметно унакажавати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне. Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво, који руководи јересју, не трпи благочашће. Као вукове у овчијој кожи препознај их по њиховој гордељивој нарави, сластољубљу, властољубљу – то ће бити клеветници, издајници, који свуда сеју мржњу и злобу, зато је Господ и рекао да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.
Велике притиске од јеретика трпеће монаси и монашки живот тада ће бити изругиван. Осиротеће обитељи, смањиће се број монаха. Који остану, трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да иноке привуку на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових претњи малодушни ће бити веома понижени. Ако доживиш то време, сине мој, радуј се, јер ће тада верници, који не буду имали других врлина, венце добијати само за стајање у вери, по речи Господњој : « Сваког, ко Мене призна пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Небеским . »
Бој се Господа, сине мој ! Да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи и прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ…и свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг.
Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имање и богатство и који због љубави прена комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи : « Сачуваћемо и спасићемо манастир и Господ ће нам опростити. » Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити свети манастир него голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.
Али, Бог је јачи од врага и никад неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја света, али ће они бирати усамљена, пуста места. Не бој се невоља, него се бој погубне јереси, јер она одгони благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповедио да јеретика сматрамо као незнабошца и цариника.
И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2. Тим. 11, 1-3), Kоји рече : « Буди веран до смрти и даћу ти венац живота » (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у векове векова. Амин. "


Iz "Hilandarskog tipika" Sv.Save:

"[b]...Nemojte, o čeda i braćo, nikada da poštujemo ono što škodi, a da obilazimo ono što spasava, jer ništa nije od predanoga nama nemoćno ili da ne može da ispravlja. Pa ako bi nešto od ovoga nekima izgledalo takovo da je najslabije, ipak borimo se, pretrpimo, podnesimo hrabro, prisilimo malo sebe. Jer svet ne ostavismo radi odmora i raskoši, nego radi staranja i borbe po mogućstvu, radi primanja obećanih dobara. "Prisilimo, dakle, sebe", kao što je rečeno, "prisilimo, jer u carstvo nebesko prodire se na silu, i oni koji se otimaju o njega uspevaju da ga ugrabe"(79). Jer niko leniv nije nikada postigao pobedu, niti je ko kod spavajući i sanjajući pobedio svoga ratnog neprijatelja; onih su pobedni venci koji dobro trče, koji se trude, koji se bore, koji izdrže trudove od borbi. Kroz mnoge nevolje, kaže Gospod, valja vam ući u carstvo nebesko (80). Zato molim sve vas, vladajte se kao što dolikuje pozivu vašem(81), postavite telesa vaša sveta Gospodu, ljubite se međusobno, dobro trčite pred ležeću vam trku, što je dobro, što Bog voli, to pomišljajte. Što ste čuli i naučili, ne odstupajte to da činite (82). Braćo, vreme je prekraćeno (82a), sećajte se duša vaših i ne zaboravljajte naše smernosti u molitvama vašim!"





 [/b]

Томислав Ерић: Отворено писмо дневном листу "Курир"
    
Tuesday, 23 February 2010
Томислав Ерић, адвокат

ОТВОРЕНО ПИСМО ДНЕВНОМ ЛИСТУ "КУРИР"

НЕПРИСТОЈАН НАСЛОВ - ДЕЛО НОВИНАРА - ДА ЛИ СМЕ ДА НАРУШИ ДОСТОЈАНСТВО ЈЕДНОГ АРХИЈЕРЕЈА

У Дневном листу "Курир" у недељу 21. Фебруара 2010. године освануо је непримерени наслов "Лего на руду" са темом одржаног служења Литургије од стране Архијереја рашко-призренског Артемија у Манастиру Грачаница.

Здравим разумом, кућним васпитањем, општом културом вођени постављамо себи питање: Зар је дозвољено било ком новинару да у контексту наслова свог текста употреби овакву непристојну узречицу-доскочицу која се односи на - ни мање ни више, него на једног Архијереја Српске Православне Цркве?!?

Зна се ко може лећи на руду.

И у овом тексту непристојно је рећи, да се такав контекст наслова неког ангажованог текста, може тематски односити на неку теглећу животињу, да је то вашарски речник који се својом суштином може односити на например трговце стоком или неке друге нижеразредне, сасвим приземне теме.

А новинар је такав наслов употребио тако да се он односи на једног Архијереја наше СПЦ.

"Опрости им Оче не знају шта раде" завапио је и сам Господ Христос када су га силници мучили и разапињали, а при том и сам народ је бесловесно учествовао у скрнављењу тела Божијег Помазаника послатог на земљу, и то у телу човека подложног сваком страдању, да тај исти народ спаси од његовог греха.

Стара римска кривично - правна наука кроз познати принцип "ignorantia iuris nocet" који има своју хиљадугодишњу примену, давно је устврдила да правна заблуда не извињава.

Аналогно овоме, новинара његово незнање још више осуђује, посебно када о нечем пише а не истражи вест, нити чује и другу страну тог истог догађаја.

Не може се писати о нечијем чину а да се не познају мотиви и разлози чина таквог делатника, у овом случају када је реч о мотивима и разлозима зашто је Архијереј Артемије направио своју жртву својој пастви служећи им Литургију по окончању прве недеље Часног Васкршњег поста.

Па учинио је то да би се причестили сви ти људи-верници, којима је он вишедеценијски духовник, који је то постао много пре него што се десило ово његово "административно уклањање" са његове Епархије.

Па тих 200 људи који су дошли на Литургију у Грачаницу остали би непричешћени у случају да је Архијереј Артемије није служио.

Цела Србија углавном се причести у првој "Чистој недељи" Васкршњег поста, и колоне и хиљаде људи - верника стоје у редовима пред црквама широм Србије да би се у тој недељи причестили.

Не може се неки духовник неком вернику "административно променити".

Ако је верник у Грачаници дошао код свог дугогодишњег духовника Архијереја Артемија да се код њега исповеди, онда је он стекао услов да потом приступи Путиру и Светој тајни причешћа.

Не може и не жели тај исти верник да то уради код новог и наметнутог духовника сада Владике Атанасија (Јевтића), јер то у домену вере тако једноставно не иде.

Али како то неком новинару објаснити, да он не схвати погрешно разлоге и мотиве поступања Архијереја Артемија, да успркос незавидном положају у коме се налази, Литургију тог дана ипак служи.

Како том новинару објаснити да је он Литургију служио не због оних што су га склонили са његове Епахије, него због својих верника које није хтео да остави на цедилу, старајући се да узетим причешћем и даље спасавају своје душе, као што се и годинама пре тога о њима на исти начин старао.

А истовремено, истога дана, негде у дубини рашко-призренске Епархије, у некој цркви, служио је администратор Владика Атанасије уз саслужење монаха из Краљева, манастира Студенице и других не знамо још одакле, за неколико старица које смо видели на снимку Вести телевизије "Б92". Да се створи привид "да је све у реду" и да су постојеће монаштво и верни народ ове Епархије априори, једнодушно и безрезервно прихватили овакву "административну смену" на челу ове Епархије диктирану са стране.

На пример, да ли би могао и смео аутор овог текста подстрекнут горњим сазнањем, да овај текст наслови или означи неприличном поруком-сижеом типа: "дошли дивљи да истерају питоме", па макар то било у стилу устаљене народне изреке-пошалице.

Наравно да не, јер би то било непримерено самој теми овог текста.

Као закључак се намеће порука да би новинари морали и требали више да пазе на своје "бомбастичне" речи и наслове када се дотичу црквених питања, и посебно самих Архијереја наше Српске Православне Цркве. А тако нешто би сваки професионалац требао унапред да зна, тако им свима Бог помогао и Истини их научио!

У Чачку, дана 23.02.2010. године

                                                                                           Томислав Ерић, адвокат
Пренето са...

Због текста који је послала Косара Гавриловић протерана је из манастра Грачанице

ТЕРОР У ГРАЧАНИЦИ



Од госпође Косаре Гавриловић, преводиоца Владике Артемија, добили смо апел за помоћ 23. фебруара увече. Да ли је позив упућен и раније, не знамо, пошто нам је већ пет дана блокиран интернет. Мимо сумње да ни овај ‘‘технички проблем’‘ као многи досадашњи није случајан (овог пута одговорност је на Телекому Србија, који слабо опслужује ‘‘рубна подручја’‘ попут Врчина), властима које и на овај начин ‘‘смирују ситуацију’‘ на Космету поручујемо да ће се увек наћи начин да се јавност обавести о њеним неделима.

Мејл госпође Гавриловић преносимо зато у целости:



‘‘Oпет Вас гњавим. Молим Вас размислите мало о проблему монаштва на Косову и Метохији. Нико се не пита како ће монаси и монахиње преживети ово опсадно стање.

1. Не улазећи у дискусију о разлозима због којих се све ово дешава, епархијска каса је празна.

2. И да није празна, епархијски рачун/рачуни су блокирани.

3. Монаси немају пара за најосновније потребе: храну, превоз, хигијену.
Тачно је да неки монаси и монахиње имају добро стојећу родбину која их радо помаже, али има и оних који немају никог. (Молим Вас немојте мислити да се размећем, али не знам како другачије да Вам убедљиво предочим стање осим да Вам кажем оно што сам лично доживела? За прошлих десет дана ја сам потрошила 500 евра за превоз и храну неких монаха. Данас сам набавила храну у вредности од 50 евра јер сам схватила да Владичин кувар није смео (осетио је да Владика нема) да тражи од њега паре. Колико ће та храна да траје, не знам, с обзиром да треба да нахрани Владику, 4 монаха који су још с њим и мене. Ја могу да се храним код мојих пријатељица у селу, али је Владици стало да једем с њима а и мени не би било могуће да се ја храним док они гладују. Нажалост моја помоћ је као фластер на пресечену артерију, и ни као таква неће моћи дуго да траје.

4. Ви знате шта је било у Ирској у 19. веку за време potato fe, глади која је настала кад је жижак уништио кромпир. Протестанти су отворили народне кухиње за оне који пређу у протестанство. Тако је Теодосије (’‘викарни епископ липљански’‘, прим. уред) отворено рекао Оцу Николају, смењеном настојнику Црне Реке: „Ако нам се не поклониш, нећеш добити паре за манастир“. Исти Теодосије је рекао једном овдашњем монаху: „Ако ти требају паре, реци ми одмах ћу ти дати“.

5. Ја мислим да би требало неко (не ја) јавно да постави питање: „Да ли се зна како опстаје наше монаштво на Косову и Метохији, ако уопште опстаје“ и да укаже на општепознате чињенице о блокирању рачуна итд.

Смислите нешто.

Косара’

Slučaj Artemije
Nema vanrednog Sabora SPC
Ž. Jevtić | 25. 02. 2010. - 00:02h | Foto: BETA | Komentara: 5

Vanrednog zasedanja Sabora povodom postavljanja administratora u Eparhiju raško-prizrenskoj neće biti. Kako za „Blic” kažu u Patrijaršiji, „Episkopat je jedinstven u stavu i nema nikakve podele među vladikama oko odluka u vezi s Raško-prizrenskom eparhijom”.


U Patrijaršiji uoči današnjeg zasedanja Sinoda dodaju da „se o vanrednom Saboru uopšte ne razmišlja jer i ne postoji osnov za njegovo sazivanje” i ističu da je Sabor do sada dva puta bio jedinstven kada je reč o vladici Artemiju i stanju u eparhiji, i to je potvrđeno odlukama Sabora 2006. i 2009, na koje se episkop oglušio.
- Sinod ima puno ovlašćenje da sprovede odluke koje nije ispoštovao nadležni episkop, a izlišno je i pomišljati da Sinodu trebaju neke nove odluke Sabora o stvarima koje su već date kao poslušanje - kažu u Patrijaršiji.
Međutim, pojedini mediji su poslednjih dana navodili da neke vladike traže sazivanje vanrednog Sabora da bi dan potom oni koji su imenovani demantovali da su deo takve inicijative. Informacije o mogućem vanrednom saboru, inače, pre medija lansirane su na pojedinim kvazicrkvenim forumima, a na kojima učestvuje i deo monaštva iz Raško-prizrenske eparhije.
Prema saznanjima „Blica”, pojedine vladike su proteklih dana zaista dolazile u Patrijaršiju. Čak dva puta vladika banatski Nikanor. Međutim, razlog za dolazak ovog vladike može biti, prema nezvaničnim navodima koji kruže po njegovoj eparhiji, i u tome što je sam govorio: „Ja sam sledeći.”
U Patrijaršiji, međutim, naglašavaju da su odluke sprovedene u Raško-prizrenskoj eparhiji plod jedinstvenog izjašnjavanja Sabora u dva navrata da je nivo kriminala u eparhiji dostigao nivo podnošenja krivičnih prijava.
- Generalno, duhovno i materijalno stanje u ovoj eparhiji je kritično, a nadležni episkop je četiri godine štitio ljude koji su do toga doveli ne izvršavajući odluke Sabora, što se nije dogodilo ni u jednoj drugoj eparhiji. Takođe, niko od vladika nije pisao negativna pisma drugim crkvama o svojoj crkvi. Niko osim episkopa Artemija nije vodio rat sa svojom crkvom - kaže naš sagovornik.
U Eparhiji raško-prizrenskoj situacija se smiruje. Administrator Atanasije obilazi srpske enklave i to bez policijske pratnje. Iako se iz pojedinih monaških krugova na KiM širi priča da je „vladika Artemije zatočen”, juče su on i vladika Atanasije posetili u bolnici u Lapljem Selu igumaniju gračaničku Efrosiniju.
Monaštvo koje se ne miri s odlukama Crkve je iz Crne Reke i oni su pre dva dana o tome obavestili patrijarha Irineja. Međutim, za ovaj manastir SPC je i ranije procenila da je stanje „neredovno”. Osim već poznatog Centra za lečenje narkomanije, gde su zavisnici prebijani lopatama, za njih se vezuju i drugi oblici „lečenja”.

 


 

SPC: Drsko ponašanje monaha Antonija
Monah Antonije iz manastira Crna Reka optužio je juče na konferenciji za štampu u Beogradu Sinod SPC da sprovodi „bezakonje” i da država vrši pritisak na Crkvu. Pre dva dana SPC je saopštila da je monah Antonije odavno trebalo da bude raščinjen „zbog drskog ponašanja i vređanja patrijarha srpskog Pavla. To je još 2003. Sabor naložio vladici Artemiju”, koji to nije uradio. SPC je saopštila da će Antonije u „najskorije vreme snositi kanonske posledice”.

Izvor: Blic