Uhapšen Predrag Subotički, blizak saradnik vladike Artemija
Od proneverenih para kupili stan u Grčkoj
Ž. Jevtić | 18. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 117

Predrag Subotički, direktor eparhijskog građevinskog centra „Rade neimar” i čovek od poverenja vladike Artemija, uhapšen je juče u Beogradu. Subotički je od 2004. do 2009. godine od Eparhije raško-prizrenske primio oko 300.000 evra koje nije nigde evidentirao. Kako za „Blic” kažu u MUP Srbije, osnovano se sumnja da je deo ovog novca utrošen i na kupovinu stana u Grčkoj, u kome se možda trenutno skriva najbliži saradnik vladike Artemija, Simeon Vilovski.


Predrag Subotički imao je neprikosnoveno pravo da gradi na KiM i jedini je mogao da izvodi radove na crkvama. On je kum Vladimira, rođenog brata Simeona Vilovskog, najbližeg saradnika vladike Artemija. Vilovski, koji se nalazi u bekstvu u Grčkoj, glavni je osumnjičeni za proneveru velike sume novca namenjene gladnima na KiM.
Subotički je uhapšen po nalogu tužioca i određen mu je pritvor od 48 sati. Proneverenih 300.000 evra, kako kažu u MUP, Subotički je dobio od eparhije za rekonstrukciju srpskih crkava.
Po dokumentaciji se može se naslutiti i da direktor „Radeta neimara” ne samo što je dobijao ogromne pare koje je proneverio, imao privilegovan status u eparhiji. Njemu je plaćano čak i gorivo za automobil od crkvenih para. U SPC sumnjaju da je velelepnu kuću u Beogradu takođe sagradio od crkvenog novca. Subotički je, pre veza na KiM, koje je ostvario preko Simeona, imao kiosk za prodaju viršli.
Direktor „Radeta neimara”, po zanimanju elektrotehničar, pravio je zid u manastiru Devič, koji se urušio. Iako su tada počela protivljenja u eparhiji, vladika Artemije, pod uticajem Simeona Vilovskog, nije želeo da sluša nikoga od igumana koji bi dolazili da se žale, a kamoli da otkaže saradnju Subotičkom.
Subotički je posebno vezan za problem oko memoranduma za obnovu srpskih crkava na KiM, a koji su s jedne strane potpisali patrijarh Pavle i Zavod za zaštitu spomenika Srbije, a sa druge kosovsko ministarstvo kulture. Javnosti je malo poznato da je vladika Artemije, pre tog zvaničnog memoranduma, takođe potpisao memorandum, prema kome je četiri miliona evra bilo namenjeno za obnovu porušenih crkava na KiM tokom martovskog pogroma 2004. Međutim, vladici je ubrzo saopšteno da taj ogromni novac ne može biti uplaćen na eparhijski račun, već da se tokovi novca moraju kontrolisati, a da svi radovi idu na tender. Po tom memorandumu, dakle, Subotički ne bi imao prioritet, pa ga vladika Artemije poništava.
Međutim, kada je patrijarh potpisao zvanični memorandum, vladika je optužio Srpsku crkvu za izdaju. Slivali su se politički pamfleti i patriotske poruke tipa „nećemo pare stranaca za naše crkve”. Vladika Artemije i Simeon Vilovski govorili su protiv obnove, a čak su i vladiku lipljanskog Teodosija, koji je prema odluci Sabora učestvovao u memorandumskoj komisiji, nazivali izdajnikom.
U Patrijaršiji u Beogradu jučerašnje hapšenje Subotičkog za „Blic” su kratko prokomentarisali: „Šta bi tek bilo sa četiri miliona”.
Predrag Subotički imao je, kao šef eparhijskog građevinskog centra, monopol ne samo na gradnju crkava. Njegova firma je bila izvođač radova na baznim stanicama mobilne telefonije srpskog operatera, a eparhija mu je dala za pravo i da ima monopol nad prodajom telefonskih kartica i dopuna za mobilne.
Eparhija je protežirala „Radeta neimara” i kod srpskih ministarstava, posebno u vreme kada je ministar za infrastrukturu bio Velimir Ilić. Tako se u jednom od dopisa eparhije ministarstvu nudi da Predrag Subotički gradi montažne kuće. U ponudi firme „Rade neimar” su kuće od 60 kvadrata za 21.900 evra, iako domaća preduzeća tu istu kvadraturu nude na tržištu za 12.000 evra.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je juče da je policija započela istragu u vezi sa nepravilnostima u poslovanju u Raško-prizrenskoj eparhiji. Dačić je rekao da je istraga započeta na osnovu krivične prijave koju je podnela SPC.

Prevod govora platili više od 1.000 dolara
Lobističke kuće u SAD, sa kojima je u ime Eparhije raško-prizrenske 2006. godine ugovor potpisao Simeon Vilovski, u svoja dostignuća tokom lobiranja unela su gotovo neverovatne stavke.

U izveštaju lobističkih kuća „Venable” i „Squire Sanders Public Advocacy”, koji je dostupan na internet prezentaciji ministarstva pravde SAD, može se videti da je od para naroda sa KiM čak plaćen i govor vladike Artemija u srpskoj ambasadi u Vašingtonu. Prvi čovek lobističke kuće „Venable” Džejms Džatras u svom izveštaju kojim se pravda novac navodi i koliko je platio taksi i ručak. Od narodnih para sa KiM čak je naplaćen i prevod jednog govora u visini od preko hiljadu dolara. Preko sajta koji nema dozvolu SPC, juče se oglasio Džejms Džatras koji navodi da je u SAD pokrenuo peticiju za vraćanje vladike na funkciju. Prema ugovorima sa lobističkim kućama, iznos za prvih šest meseci po potpisivanju bio je 600.000 dolara, a potom svakog meseca još po 100.000 dolara.

Saopštenje „Majke devet Jugovića”
NVO „Majka devet Jugovića”, koja je sa novcem prikupljenim od SMS-ova za gladne na KiM hranila 1.200 najugroženijih na KiM u četiri narodne kuhinje navela je u jučerašnjem saopštenju da novac od telefonskih poruka nije išao na račun NVO već eparhije. „Sredstva za naše potrebe su podizana iz blagajne eparhije, a NVO je redovno podnosila izveštaje eparhiji i donatorima o utrošenim sredstvima. U poslednje vreme nije nam bio dozvoljen puni uvid u stanje žiro-računa i iznos sredstava za potrebe narodnih kuhinja. Otuda se pojavila sumnja, i ne samo u našoj NVO, da dolazi do odlivanja sredstava za neke druge potrebe, što je ubrzo istragom sinodske komisije i dokazano”, navodi se u saopštenju ove humanitarne organizacije.

Izvor: Blic

Ja se nadam da ce sve ovo oko vladike Artemije sto prije da se okonca. Mediji kakav je blic svojim pristrasnim pretjerivanjem svakako da  samo otezavaju konflikt. Na to je upozorio i patrijarh Irinej.

Ako su i ziveli na tvoj sigurno nisu tako da nemoj da se bunis...Ti nisi dostojna da o tome pricas i nemas pojma u kakvim uslovima ti ljudi tamo zive a takodje i ljudi iz Bljica i slicnih medija...

Његовој Светости
Патријарху Српском Г. Г. Иринеју
Београд
Ваша Светости,

Истог дана када се сретосмо у Патријаршији (5.2.2010.) сачекала Нас је и одлука Светог архијерејског синода (бр. 105 од 5. фебруара 2010.), са Вашим потписом. Уздајући се у силу истине, посебно у данима распећа на Косову и Метохији, управо ради те истине реагујемо одмах.

Позив Светог архијерејског синода (бр. 102 од 4.2.2010.), који наводите у одлуци о "неодложном“ доласку на седницу Светог архијерејског синода, нисмо примили, као што Вам је познато.

Такође, у Вашем телефонском позиву (4. фебруара око 15 часова), није поменут писани позив на седницу, нити је Наш долазак конотиран као неодложан, већ дословце "било би добро да дођете“.

Понављајући, дакле, да нити смо примили писани допис, нити усмено упутство о неодложном доласку, учинили смо посебан напор да Вас посетимо у Патријаршији, данас око 9.30 часова. Захваљујући на љубазном пријему и разговору, отишли смо узевши благослов и пожелевши Вам срећан почетак поста.

Необично је да Нам ни том приликом није био уручен позив за неодложан долазак на седницу Синода, који у одлуци помињете, нити Нам је наглашено да се на седници задржимо. Штавише, у нашем разговору седница Синода није ни поменута.

Ову изјаву дајемо истог дана, у потпуној искрености и свежини сећања Вашега и Нашега.

Ваша Светости, затечени смо одлуком о саслушању, које се има извршити над Нама, али смо спремни прихватити је.

Вашој Светости одан у Господу,
Епископ рашко-призренски и косовско – метохијски
Артемије

Одговор Џим Џатраса на прљаве подметачине сам добио имејлом и овде га постављам у целости, у преводу.


Потпишите петицију, помозите да се од ове бруке оперемо!

Daj i orginal verziju

Statement by James George Jatras Regarding Allegations of Misuse of Funds to Support Lobbying in the United States on Behalf of Serbs in Kosovo and Metohija

February 18, 2010

Washington

In connection with the suspension of His Grace, Bishop ARTEMIJE, from supervision of his Eparchy, allegations have been made to the effect that funds allocated for other purposes (variously reported as earmarked for humanitarian relief or for repair of churches) instead were used to pay for lobbying service by two firms with which I have been associated, Venable and Squire Sanders. To the best of my knowledge, this was first raised in Blic yesterday. Later that same day, an item appeared in a website purporting to be that of the Diocese of Ras and Prizren and Kosovo and Metohija, denouncing me for beginning circulation of an open appeal in defense of Vladika Artemije, which started yesterday.

I will address the accusation of the alleged misuse of funds in due course, below. But first it needs to be made clear what is going on here: that a concerted effort is being made to destroy the man who, more than anyone else, has become the symbol of Serbia’s resistance to amputation and annihilation of Serbia’s most important spiritual and national patrimony. Can anyone doubt that should it succeed what would be the consequence for the Serbs of Kosovo and Metohija and for the whole Serbian nation? Even if there are legitimate questions to be asked about administrative matters in the Diocese, everyone can see the methods being used to obliterate Vladika Artemije’s public witness and to terrorize and intimidate his supporters. Who benefits from that?

With regard to my contract for lobbying services on behalf of Vladika Artemije and of the Serbian people of Kosovo and Metohija, I have and always will regard the fact that His Grace asked me, and not someone else, to perform this task in Washington as the great honor of my life. It should be kept in mind that beginning with my work at the U.S. Senate, and subsequently during my testimony as the trial of Slobodan Milosevic at The Hague, I have tried to be conscientious regarding both the damage my own country was doing to itself through its misguided Balkan policy (and particularly support of radical Islamic elements in Bosnia and Kosovo) and the obscene unfairness of the demonization the Western powers, especially the United States, attached to the Serbs during the Balkan wars of the 1990s. For that, well before being engaged by the Serbs of Kosovo, I was attacked from many quarters, notably by Islamic organizations and the Albanian lobby. Perhaps for that reason, when Vladika Artemije decided that something on a professional basis needed to be done on behalf of his people, he selected me knowing that it would not be just a “job” performed by a “hired gun” who could just as happily represent Serbia’s enemies but someone committed to his cause.

In March 2006, I signed on behalf of Venable an agreement with the Serbian National Council of Kosovo and Metohija (SNC), under the signature of its president, Mr. Dragan Velic. It should be kept in mind there was then no official Serbian government lobbying effort in the United States, at a time when the U.S. government clearly was moving towards a “final solution” of the province’s status. (Several months later the government did sign an agreement with another firm but not, as far as I know, with specific reference to Kosovo.) Vladika Artemije concluded that if no action was going to be taken by official Belgrade, he had no choice but to try to do something himself as the centerpiece of a professional effort to put the truth about Kosovo in front of the face of the American people and decision-makers.

Upon signing of the March 2006 agreement with the SNC, Venable immediately launched the American Council for Kosovo. Our goal was to provide a real American voice against the wrong-headedness of our country’s policy of supporting a group of Islamic terrorists and organized crime organizations (the KLA) under the command of the criminals Thaci, Ceku, and Haradinaj; and to show that far from perpetrators of genocide in Kosovo, Serbs are the victims. We knew we were starting a fight with an entrenched policy position in Washington, which held that all the merits were on the Albanian side and none on the Serbian side. We also were fighting against an Albanian lobby that had been active, literally, for decades, and which had vast sources of funds (of course, including criminal proceeds), the amounts of which can only be speculated, and which lavishly gave to American politicians’ campaigns.

The reaction to our beginning operations was hysterical. One of the Albanian-American groups accused us of trying to “hijack American policy toward Kosova,” to which, of course, the Albanians were accustomed to full and uncontested enjoyment. (It is quite meaningful that the information in the Blic article is taken almost word-for-word from this Albanian-American site.) They hacked our website. They launched a phony mirror site (which even fooled some people into thinking we were working for the Albanians too!). They denounced us as racists, extremists, etc., for pointing out the truth of Kosovo and the “friends” America had adopted there. We believed we could win only by changing the terms of debate. When we began, “Kosovo” meant only “the place where America stopped genocide of peaceful Albanians by evil Serbs.” Due to our efforts, for many, many Americans “Kosovo” now means “the place where our government insanely helps jihadists and gangsters terrorize Christian Serbs.”

Were we successful? Let us remember that when we began our efforts Washington fully expected smoothly to arrange the “final status” of Kosovo well before the end of 2006. The architects of American policy expected minimal resistance from Belgrade and were sure the Russians were not serious in their opposition to independence. And of course there were virtually no dissenting voices in the United States. While our efforts may not have been early enough to have accomplished a reversal of American policy, I am confident that if not for this campaign under Vladika Artemije’s guidance and direction Washington would have moved much faster than it did to “resolve” the issue. Instead, we threw enough sand in the gears that contributed to a delay of almost two years, by which time the Russian position had become rock-solid and it had become impossible for anyone (openly, anyway) in Serbian politics to consent to losing Kosovo. Even when Washington did make its move in early 2008, in concert with the KLA kingpins and with unprecedented bullying of our European allies, they did so with the increasingly desperate knowledge they were losing ground and that it was “now or never.” The result – the ongoing, unresolved crisis – is not one anyone wants to see but is far better than what likely would have been the case if we had not moved when we did at Vladika Artemije’s initiative. I sincerely believe we helped give Serbia a fighting chance, which it is still her option to take advantage of or not.

With respect to the money, there is a curious assumption behind the accusation that moneys were “diverted” to lobbying: that while Serbia’s enemies should take full advantage of all the influence money can buy, Serbs should rely solely on goodhearted, voluntary, nonprofessional efforts. That assumption is a large part of why Serbia and Serbs ended up where they did in the propaganda wars of the 1990s. It is an assumption Vladika Artemije wisely understood he had to reject if he was to have any hope of saving his flock. In any case, the cost for services in the agreement signed between SNC and Venable in March 2006 was for an initial six-month period for $600,000, and continuing thereafter unless cancelled at the same rate of $100,000 per month. Any search of lobbying records for international clients shows that is this is well within the range of such services, with two provisos:

o First, that the payments under the SNC/Venable agreement were inclusive of out-of-pocket costs (like media buys, travel, conferences, etc.), and was not just for professional fees to the firm for its work. This is not usual. In most agreements the contract amount is what goes for the work, with costs added on top. This means that out of the SNC/Venable contract from one-third to up to forty percent of the funds paid went not for professional fees but for things like ads in papers read by officials, like Roll Call and The Hill; in well-read political sites like DrudgeReport and Daily Kos; conferences at locations like the Capitol Hill Club (Washington’s most well-regarded Republican gathering place); for travel around the U.S., Britain, Germany, Russia, India, Israel, Belgium (EU), Rome, and other locations; and similar expenses. This also means that the actual amount paid for the work of Venable’s professionals was far exceeded (by a factor of two or three times) by the amount of time devoted to the mission.
o Second, that funding ($600,000) for the initial six months, which was paid out over the period March-December 2006, virtually exhausted the sources available for support of the representation. In February 2007, because I had changed firms, the agreement with Venable was reassigned to Squire Sanders Public Advocacy, under the signature of Fr. Simeon (Vilovski), continuing at $100,000 per month, though by then no further funds were available. Notwithstanding, the work continued at the same intensity throughout 2007 and 2008, and into 2009. Since then, it has been necessary to scale back the work but it has never fully ended despite having, in effect, ceased to be professional effort and transformed into essentially a volunteer activity.


So, that means that since the signing of the March 2006 contract, that initial $600,000 for six months has bought almost four years worth of work of varying levels of intensity. That’s an average of about $12,500 per month, of which, as noted above, a sizeable portion went to costs.

None of what is related above is a state secret, however. As noted, all of this has been public record since March 2006, and in a sense it is absurd and insulting to have to explain it. How, then, to understand the sense of breathless discovery by those trying to discredit Vladika Artemije? When all is said and done, there is only one legitimate question than can be asked that relates to the lobbying issue: did the funds for it come from some specific source for which it was absolutely impermissible to be used for any other purpose, such as lobbying? Not being party to the Eparchy’s ledgers, I would strongly doubt it. First, money is fungible. If money is given to the Eparchy for various purposes and then is spent for a number of legitimate activities, how is it determined which money went for what purpose? Second, I categorically reject any suggestion that Vladika Artemije, Fr. Simeon, or any of the monastics and laity associated with him would perform any clearly improper action, financial or otherwise. If, on the other hand, we are talking about questions of judgment, that should be left to the Bishop’s discretion. For example, if Vladika Artemije decides that instead of spending a dollar to help restore a damaged church (so the Albanians can attack it again) it would be better to spend it to help ensure churches won’t be destroyed, who better than he to be the judge of it?

In any case, such questions can be asked in a reasonable and humane way. That is not, however, what we see before us today, which can only feed the sense that something else is at work. It is hard to escape the conclusion that what really is unfolding is a political agenda to silence Vladika Artemije’s courageous and irreplaceable voice that is so offensive to some in Washington, Brussels, and Belgrade.

In closing, I note that the item posted on the “new” Eparchy site accuses me not only of hypocrisy but of attacking the Holy Synod. To appeal respectfully but firmly is not to attack. So, once again, I appeal to His Holiness, Patriarch IRINEJ, to the Holy Synod, and to the whole Serbian people, that this unjust and unjustified persecution of Vladika Artemije stop at once and that he be restored to authority over his Diocese.

Inace, jedan prijatelj mi skrenuo paznju... Svi se secate tvrdnje da su na klipu koji prikazuje koskanje medju monasima, akteri bili iskljucivo monasi, a zapoceli su borbu oni koji su se nalazili na ulazu, tj. Atanasijevi. U 8.sekundi klipa (otprilike kad su poceli napad) se cuje jednom (ili dvaput, nisam siguran) kako se jedan od njih dere: "Odbij!"

Pa gde se u svakodnevnom (civilnom) govoru koristi rec "odbij"? Zar nije logicno da se kaze "bezi", "mars" i slicno? To je jos jedna u nizu cinjenica koje govore u prilog tezi da u tom konfliktu nisu ucestvovali samo monasi nego da je bilo uplitanja drugih organizacija... Ja sam prvi veliki skeptik kad su u pitanju teorije zavere, ali ovo je nesto za sta postoji ocigledan dokaz...


A evo i citat

КО РУШИ ЈЕДИНСТВО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ?

 Неканонско и неуставно понашање садашњих чланова Светог архијерејског синода, у случају епископа рашко-призренског Артемија, изазвало је лавину оправданих протеста из свих крајева света где има правоверних Срба, али и у другим Помесним Црквама – Руској, Грчкој и др.

Сем познате чињенице да Синод по Уставу Српске цркве нема право да смени или суспендује канонског архијереја, треба имати у виду и друге битне ствари, као на пример:

а) Синод није надлежан за контролу финансијског пословања у Српској цркви, а зна се да су два његова члана започела такву радњу. За то је надлежан патријаршијски управни одбор коме се достављају рачуни односно извештаји о финансијском пословању епархија.

б) Рашко-призренска епархија није остала удова да би јој био постављен администратор.

в) Када је за живота жичком епископу Стефану због болести додељен болесни бивши епископ Атанасије да му помаже у пословању епархијом, овај није именован за администратора него за помоћника. Дакле, садашњи састав Синода је тенденциозно заслепљеном, и исхитреном, али посве антиуставно и антиканонски поставио Атанасија за администратора Рашко-призренске епархије код живог и здравог канонског епископа Артемија. За такав свој антиканонски чин принуђени су да лажима и злоупотребом јавних медија каљају његов часни лик. Епископ Артемије у правоверном народу српском ужива велики углед. Свесни те чињенице, садашњи чланови Синода су прибегли мери некаквог притвора владике Артемија. Потребно им је тако нешто да би се за правдање свог срамног чина припремили до заседања Сабора лажним оптужбама, па да по изрицању коначне пресуде изађу пред народ попут Пилата перући руке. У чему се таква стратегија разликује од оне стратегије западних сила у правдању за изведено бомбардовање над Србијом 1999. године?

Антиканонско, антиуставно и срамно деловање садашњих чланова Синода у случају владике Артемија каља образ сваког архијереја Српске цркве, сваког свештеног лица, световног и монашког реда, сваког правоверног члана Цркве.

Очевидно је колико је став чланова Синода у тој ствари срачунат на разбијање Српске православне цркве.

За извођење такве операције послужили су се болесним човеком који је због болести поднео оставку после вишеструког лутања са епархије на епархију. Можда је управо тај и такав болесник најадекватнији да додатно у свет пошаље слику тренутног стања у Српској православној цркви. Зашто би га, уосталом, Шиптари тако радосно прихватили и бранили? Шиптари, дакле, бране Атанасијеву Рашко-призренску парасинагогу.

Правоверни народ српски добро познаје праве виновнике који из потаје одавно служе туђим интересима, а на штету не само Цркве него и државе. Много се очекивало од новог Патијарха да, у складу са овлашћењима која му по канонима и Уставу Српске цркве припадају, прекине ширење шаренила, подвојености и нетрпељивости која царује у Српској цркви, а да васпостави слогу, мир, љубав, једнообразност у богослужењу и црквеном појању, али, по свему судећи, он је ствари препустио онима којима није стало до вере и образа.

г) Уз све то, треба обзнанити и ово: Синод је својим неканонским и антиуставним чињењем у односу на канонског Рашко-призренског Артемија омогућио болесном Атанасију Јевтићу да као администратор образује парасинагогу, односно некакву Рашко-призренску парацркву, коју чак и Шиптари одобравају. У његовој парасинагоги неће и не могу бити они који знају да им је жив и благосиља их канонски епископ Артемије.

Зато питам правоверни народ српски, има ли иког у врховима Српске цркве који би се застидео због тога што се у њену историју уносе црне сцене из времена кад је и сам у саставу такве јерархије?

д) Атанасије Јевтић као оснивач Рашко-призренске парасинагоге покушава да омаловажи дипломираног правника и постојаног (по речима Апостола Павла) верника Српске цркве, г. Жељка Которанина, само зато што из уста овог човека излази истина и објективност. Срећан нека буде сваки онај кога Атанасије напада и ружи.

        Јовановић Радован, Београд 

какав аргумент....

PREDSEDNIK SRBIJE

G-N BORIS TADIĆ

B E O G R A D

OTVORENO PISMO

Poštovani g-ne Predsedniče,

Na susretu u Ruskoj Ambasadi 28. jula 2009. godine, upitali ste me: “Kada ćete me ponovo kritikovati”? Odgovorio sam: “Prvom prilikom”, shvatajući taj dijalog kao duhovitu šalu.

Nažalost, to nije bila šala nego zbilja. Ta “prva prilika” se pokazala kao stvarnost ovih dana.

G-ne Predsedniče, nemamo ništa protiv da svako, pa i Vi, posećuje naše manastire radi duhovne potrebe. Ali je neprimereno da Vi, kao Predsednik Države, to činite (evo već po drugi put) bez informisanja, najave, pitanja Nas kao Domaćina svih manastira u Eparhiji raško-prizrenskoj. Učinili ste to za Uskrs (na Veliki Petak) i sada za Božić.

To, oprostite, nije državnički mudro. Time unosite razdor u kanonski poredak Crkve Pravoslavne, jer se obraćate Našem Vikaru i sa njim pravite dogovor, a Nas kao nadležnog Episkopa (Domaćina) zaobilazite. Na Vaš primer se ugledao i Vaš gost g-n Bajden u maju mesecu prošle godine.

Цео текст....
Нек удари песницом о сто!!!!!

Nekada su proganjali crkvu, sada potomci tih istih brdjana hoce da vladaju njome.

Sužava se obruč oko saradnika vladike raško-prizrenskog
Artemijev sekretar uskoro na poternici
Ž. Jevtić, A. Ž. Adžić | 19. 02. 2010. - 00:02h | Foto: B. Puljević | Komentara: 31

Međunarodna poternica protiv Simeona Vilovskog, najbližeg saradnika vladike Artemija, najverovatnije će biti raspisana početkom naredne nedelje, saznaje "Blic". Vlasnik preduzeća "Rade neimar" i blizak saradnik Vilovskog Predrag Subotički prilikom saslušanja u policiji nije želeo da bilo šta kaže o spornim poslovima u Eparhiji raško-prizrenskoj.


Subotički je uhapšen pre dva dana zbog sumnje da je protivpravno prisvojio 300.000 evra. Vilovski je pobegao u Grčku prošlog petka, pre nego što je protiv njega podignuta krivična prijava. On je napustio zemlju praktično dan pre nego je saopšteno da će u Eparhiji raško-prizrenskog biti uveden administrator i od tada se nije vraćao. Prema dostupnim podacima, on je napustio Srbiju u 22.40 časova u kolima makedonskih tablica SK40408RU na prelazu Blace, a potom je u subotu ujutro u 6.52 časova preko prelaza Đevđelija automobilom registarskih oznaka BG 996-933 prešao u Grčku. Vilovski je glavni osumnjičeni za proneveru novca iz humaniratnih fondova namenjenih gladnima na Kosovu, ali je istraga sinodske komisije pokazala i da je uzimao novac iz ostalih eparhijskih fondova za lično bogaćenje i lagodan život njemu bliskih ljudi.
Njegov prijatelj i bliski saradnik Predrag Subotički (45) prilikom saslušanja u policiji nije želeo da bilo šta kaže o spornim poslovima.
- Pričao je uopšteno o svojoj firmi "Rade neimar" i njenom poslovanju. Potvrdio je da poznaje Simeona Vilovskog, ali nije želeo da bilo šta kaže o poslovnom odnosu sa njim - kaže sagovornik "Blica" iz policije.
Subotički ni u jednom izveštaju o poslovanju svog preduzeća nije proknjižio 300.000 evra koje je dobio na ruke. Inspektori za suzbijanje privrednog kriminaliteta nastavljaju provere poslovanja firme Subotičkog, a posebno ulaz i izlaz novca u firmu, kao i da li su računi "naduvani". Subotičkom, koji je imao monopol na gradnju i obnovu svetinja na Kosovu, ali i na prodaju kartica i dopuna za mobilne telefone, juče je određen pritvor od 48 sati, a danas će biti priveden istražnom sudiji. Policija ga je uhapsila u kući u Surčinu koja se vodi na ime njegove supruge.
Subotički je bio član Eparhijskog upravnog odbora, a nedavno je postavljen i za posebnog nadzornika za sva finansijska pitanja eparhije. Međutim, Sinod SPC je vladiki Artmiju još 2006. godine naložio da obustavi saradnju sa firmom "Rade neimar". Umesto toga, saradnja se nastavlja, a preduzeće prošle godine zamenjuje sa "Eparhijskom građevinskom komisijom", na čijem je čelu je takođe bio Subotički.
S druge strane, detaljne provere finansijskog poslovanja Raško-prizrenske eparhije nastavljaju se i u okviru SPC, a na čemu radi finansijska komisija Sinoda kako bi za narednu, prolećnu sednicu Sabora bio sačinjen sveobuhvatan izveštaj. Vikarni episkop lipljanski Teodosije rekao juče da je pred sveštenstvom veliki ispit jer, ako oni kao sveštenoslužitelji ne slede jevanđeljske principe, ne mogu ni očekivati da ih sledi verni narod.
Subotički je, iako stalno nastanjen u Beogradu, postavljen za člana Eparhijskog upravnog odbora Eparhije raško-prizrenske, a nedavno i za posebnog nadzornika za sva finansijska pitanja eparhije. Firma "Rade neimar", koja je ugašena krajem prošle godine, samo je zamenjena "Eparhijskom građevinskom komisijom", na čije je čelu je takođe bio Subotički.

 

Ispituju imovinu
Privatna imovina Predraga Subotičkog biće predmet provere. Za sada nije poznato šta je sve Subotički stekao od trenutka kada je počeo da uzima novac Eparhije raško-prizrenske. Sumnja se da je tokom saradnje sa eparhijom stekao kuću u Beogradu i petosoban stan u Novom Beogradu.

Izvor: Blic