A ko si ti da drugima sudis....Kako je lepo kad neko osudi druge a ne zeli da neko njemu sudi


Ne pozdajes me dovoljno...Ja sam za razliku od drugih bio privodjen vise puta od albanaca i imao sam prilike da koracam grobljem u starom grackom koje je minirano...Za razliku od drugih ja sam bio u mestima u koje niko ni lud nebi isao o cemu svedoce moje slike kojih ima jako puno.I nemoj patrjah da mesas sa presednikom..To su dve razlicite stvari...

Evo ti neke slik e pa sam sudi http://nacionalniinformator.net/4images/

Zao mi je sto moram da ti kazem, ali nisi ni prvi ni poslednji..

Ne znam na sta si mislila..Na to da te neko osudjuje ili nesto drugo?

Portret: Vladika Artemije
Račundžija
E. B. | 20. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 1

Za vladiku Artemija (Radosavljevića) patrijarh srpski Irinej kaže da je dobar i čestit čovek, ali da je "pustio malo svoj posao, svoje delo, drugima koji su kompromitovali i sebe, a delimično i njega samog". Zbog toga je pre sedam dana crkvena vlada odlučila da ga suspenduje, ali mu je i ostavila prostor da se časno povuče.

 
Za brojne zloupotrebe u poslovanju Eparhije raško-prizrenske, koje je ustanovila posebna crkvena finansijska komisija, osumnjičeni su njegovi najbliži saradnici, a vladika je upozoren na posledice njegove nespremnosti da ispoštuje odluke Sinoda i Sabora Srpske pravoslavne crkve.
Sve je počelo pre četiri godine kada je izvršena prva kontrola poslovanja u eparhiji. I tada je vladika Artemije dobio šansu da ispravi greške. Sabor je vladiku umoljavao da ugasi privatni eparhijski građevinski centar "Rade neimar", da reši vlasništvo nad kućama u Beogradu, Sremčici i Banji Koviljači i da protiv svog ličnog sekretara protosinđela Simeona Vilovskog povede crkveno-sudski postupak. I spor bi bio rešen. Bar su tako očekivali u vrhu Srpske crkve. Međutim, pokazalo se da su bila uzaludna uveravanja Sinoda da se Vilovski "bogati od sirotinjskog hleba" jer je, umesto kazne, vladika sekretara unapredio. Kažu da je vladika prvo Sinodu obećavao da će ispoštovati odluke, da bi već sledećeg dana povlačio potpuno suprotne poteze. Sve to je trajalo do 13. februara, kada je crkvena vlada odlučila da u sedište eparhije pošalje administratora koji je preuzeo upravljanje od vladike Artemija. Klupko je počelo da se odmotava. Istraga policije, ali i crkvene finansijske komisije, još traje. Već se sumnja da je ponajviše iz humanitarnih fondova za lično bogaćenje i lagodan život najbližih vladičinih saradnika pronevereno više miliona dinara.
Na čelo Eparhije raško-prizrenske Artemije je postavljen 22. juna 1991. godine. Rukopoložen je u crkvi Svetih apostola u Pećkoj patrijaršiji. Nasledio je vladiku Pavla koji je postao patrijarh. Široj javnosti postao je poznat 1992. kad je pokrenuo akciju vraćanja relikvija i blaga koji su zbog ratne opasnosti bili izmešteni iz manastira Visoki Dečani. Tad se javno oglasio gračaničkom i dečanskom deklaracijom kojima je žestoko napao vlast. Za monaški život Artemije se opredelio u svojoj 25. godini. Zamonašio se u manastiru Ćelije. Na takvu odluku presudno je uticao arhimandrit Justin Popović koji je bio njegov duhovni učitelj. Upoznali su se u Ćelijama. Od oca Justina dobio je i blagoslov za upis na beogradski Teološki fakultet koji je sa zapaženim uspehom završio 1964. godine.
Artemije je rođen kao sedmo dete Veselina i Kosane 15. januara 1935. godine u selu Lelić pored Valjeva. Po rođenju je dobio ime Marko. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a nižu gimnaziju u Valjevu. U njegovoj biografiji piše da je između 1964. i 1968. godine bio profesor teologije na Bogosloviji u manastiru Krka, da je postdiplomske studije završio u Atini gde je i doktorirao, i da je tri godine boravio na nemačkom Teološkom univerzitetu u Rege­nzburgu. Po povratku u otadžbinu postavljen je za predavača u prizrenskoj Bogosloviji. Nakon godinu dana, opet sa blagoslovom oca Justina i vladike Pavla, povukao se u mali i zapušteni planinski manastir Crna Reka u Ibarskom Kolašinu, nedaleko od Novog Pazara, gde je proveo 13 godina. U Crnoj Reci oko sebe je okupio dvadesetak mladih monaha od kojih će neki kasnije postati nastojatelji raško-prizrenskih manastira. Tu je dočekao i vesti o svom izboru za episkopa raško-prizrenskog.
Za vladiku Artemija mnogi kažu da je težak za saradnju. Pripisivali su mu tvrdoglavost i inat. Zamerali su mu što se neretko bavio politikom. U grehe mu ubrajaju zalaganje da se uputi poziv Rusiji da uspostavi vojno prisustvo u Srbiji i pozivi na zatvaranje administrativne granice ka Kosovu. Njegovi prijatelji branili su ga rečima da je vladika bio prvi crkveni velikodostojnik koji se suprotstavio Miloševićevom režimu, da je pomogao stvaranje DOS, da se za Kosovo borio od Amerike do Rusije. Međutim, činjenica je da je od osvedočenog borca za demokratiju, vladika u poslednjih pet godina dospeo u poziciju sukoba sa svima - svojom crkvom, i svetovnim vlastima. Kao primer mnogi navode njegovo ponašanje u vezi sa pitanjem obnove crkava porušenih u vreme martovskog terora 2004. godine. Kažu da je upravo on prvi potpisao ugovor o obnovi sa Umnikom i Prištinom, ali da je potpis povukao kada mu je saopšteno da pare ne mogu da idu na eparhijski račun i da za obnovu mora raspisati tender. Od tada je, kako se tvrdi, za izdaju Kosova počeo da proziva sve koji su učestvovali u potpisivanju drugog memoranduma, danas zvaničnog.
Godinama se činilo da je vladika Artemije nedodirljiv. Bilo je to vreme bolesti patrijarha Pavla bez koga se nije mogla doneti nijedna krupna odluka. Po ustoličenju patrijarha Irineja, situacija se drastično izmenila. Njegov lični sekretar Simeon Vilovski uhvaćen je u malverzacijama i pobegao je u Grčku, policija je privela eparhijskog građevinca Predraga Subotičkog, a vladika se povukao u svoju keliju u Gračanici. Na rasplet će se, međutim, čekati do prolećnog Sabora kada bi, kako je najavljeno, trebalo da bude donesena konačna odluka o vladičinoj kanonskoj odgovornosti. Upućeni tvrde da mu je crkvena vlast ostavila dovoljno prostora da se pokaje i povuče. Jedno od rešenja je vladičina molba za umirovljenje. Kažu da bi tako sačuvao dostojanstvo i čin episkopa i da bi ostatak života mogao da provede u nekom manastiru. U suprotnom, ukoliko se upusti u sukob sa Crkvom, može mu sledovati crkveno-sudski proces sa drastičnijim posledicama.

Izvor: Blic

Ane citas li ti nesto drugo osim blica,ne vide da si neki tekst postavila a da nije iz blica 

Blic ocito ima monopol nad novostima o vladici Artemiju... 

A ko je vama vezao ruke pa ne možete da postavljate druge izvore?

Dopuna prijave protiv saradnika vladike Artemija
Vilovski uzimao novac od rente crkvene imovine
Željka Jevtić | 20. 02. 2010. - 00:02h | Foto: B. Puljević | Komentara: 25

Krivična prijava protiv najbližih saradnika vladike Artemija, monaha Simeona Vilovskog i Predraga Subotičkog, vlasnika preduzeća „Rade neimar“, mogla bi biti u narednih nekoliko dana i proširena, saznaje „Blic“ od izvora u istrazi. Suma od 350.000 evra za koju se trenutno sumnjiče, a koja je protivpravno prisvojena najvećim delom iz humanitarnih fondova namenjenih za KiM, po svemu sudeći biće veća.

 
Simeon Vilovksi skriva se u Grčkoj

Kako kaže sagovornik „Blica“, protiv Vilovskog i Subotičkog podignuta je objedinjena krivična prijava i za sada reč je o istom predmetu. U ovoj krivičnoj prijavi Vilovski je prvoosumnjičeni, kome se na teret stavlja i zloupotreba službenog položaja. Vilovski je trenutno van domašaja srpske policije jer je pobegao u Grčku. U MUP kažu da se na osnovu materijalnih dokaza o proneverenom novcu očekuje da sud izda poternicu, a ona bi mogla da bude raspisana prvih dana naredne nedelje. Krivična prijava mogla bi biti proširena novim dokazima do kojih je istraga došla u proteklih nedelju dana. Prema saznanjima „Blica“, reč je i o novcu od iznajmljivanja crkvenog prostora na KiM. Priznanice je potpisivao Vilovski, a uzimao novac na ruke. Međutim, nema dokaza da je taj novac završio u eparhijskoj kasi gde mu je i mesto, već ga je, kako se sumnja, Vilovski zadržao za sebe. Jedan od crkvenih lokala iznajmljen je u prizrenskoj ulici Bratstva i jedinstva broj 4. Mesečna kirija koju je Vilovski ugovorio je 300 evra, ali je za lokal moralo da se plati nekoliko godina unapred. Tako je zakupac, Albanac iz Prizrena, isplatio odjednom iznos od 9.000 evra za period od 1. oktobra 2003. do 1. aprila 2006. godine.
Ovaj slučaj svedoči ne samo o mogućoj proneveri novca već i o dvostrukim aršinima monaha Simeona Vilovskog. On je Srbima na KiM delio lekcije da ne sarađuju sa Albancima. Preostali Srbi zbog toga su deljeni na patriote i izdajnike.
Crkvena komisija ispituje da li je novac za lobiranje u SAD zaista korišćen u te svrhe. Naime, Eparhija raško-prizrenska plaćala je od 2006. godine američke lobističke kuće - isprva „Venable“, a potom naslednicu te agencije „Squire Sanders Public Advocacy“. Ugovor je potpisan na 600.000 evra za prvih šest meseci, a potom mesečno još po 100.000. Novac za lobističke kuće bio je iz donacija za obnovu crkava, a kasnije iz Fonda za gladne na KiM. Potpisnik u ime Eparhije je Simeon Vilovski, koji je i uplaćivao novac. Glavni čovek u lobiranju bio je Džejms Džatras, sa kojim se vladika Artemije upoznao preko izvesnog Veljka Sikirice, od koga je kasnije i kupio kuću u Sremčici.
Džatras je juče u izjavi za medije na pitanje zašto lobiranje nije imalo efekta rekao da se sa „naporima“ praktično počelo prekasno“, a da je „sve ukupno primio otprilike 600.000 dolara“ za 2006. iako je ugovor glasio na veći iznos. Međutim, na sajtu američkog ministarstva pravde može se videti i uplata od 80.000 dolara od 29. februara 2008. Na sajtu ministarstva je i izveštaj lobističkih kuća o troškovima. Između ostalog, novac sa KiM odlazio je i na kopiranje, taksi, ručkove, a lobisti su čak u svoj angažman ubrojali i gostovanje vladike Artemija u srpskoj ambasadi u Vašingtonu. Oni su za jedan od prevoda govora naplatili preko 1.000 dolara. Džatras je juče rekao: „Nažalost, to je postala više volonterska aktivnost, ne mogu više da trošim toliko vremena na to. I dok je novca bilo, radili smo protiv nemerljivih miliona dolara koje je na raspolaganju imao albanski lobi“.

 

Saslušan vlasnik firme „Rade neimar“
Predrag Subotički, vlasnik preduzeća „Rade neimar“ i kum rođenog brata Simeona Vilovskog, u pritvoru je i njega je juče saslušao istražni sudija. Predmet istrage trebalo bi da bude i imovina Eparhije i Predraga Subotičkog po centralnoj Srbiji. Prema dostupnoj dokumentaciji, Eparhija raško-prizrenska protivno crkvenim kanonima ima dve kuće u Beogradu, ali i Banji Koviljači. Za Subotičkog se sumnja da je stekao kuću i petosobni stan u Nehruovoj ulici u Beogradu tek kada je ušao u građevinski posao sa Eparhijom. On je pre toga držao kiosk sa viršlama.

Izvor: Blic

Ajde stvarno, dosta vise sa vestima iz blica. Mozda zvuci glupo, ali takve neistine mene pogadjaju kao vernika...


"Sabor je vladiku umoljavao da ugasi privatni eparhijski građevinski centar"...-jeste, sve su klecali pred njim, pogotovo jadni amfilohije


"Za vladiku Artemija mnogi kažu da je težak za saradnju. Pripisivali su mu tvrdoglavost i inat."

"Kao primer mnogi navode njegovo ponašanje u vezi sa pitanjem obnove crkava porušenih u vreme martovskog terora 2004. godine. Kažu da je upravo on prvi potpisao ugovor o obnovi sa Umnikom i Prištinom, ali da je potpis povukao kada mu je saopšteno da pare ne mogu da idu na eparhijski račun i da za obnovu mora raspisati tender. Od tada je, kako se tvrdi, za izdaju Kosova počeo da proziva sve koji su učestvovali u potpisivanju drugog memoranduma, danas zvaničnog."

 kako ih bre nije sramota da tako pisu?! Objavili su gomilu gluposti, gomilu diskutabilnih stvari, a nista nije potrkrepljeno nijednim jedinim dokazom! Ovo je klasican govor mrznje i poziv na linc!

***************************************

МАРКО ЈАКШИЋ Режим у Београду сменио владику Артемија
2 Интервју | Биљана Живковић | фебруар 20, 2010 ат 02:06

Разговарала Биљана Живковић

У време када је живот и опстанак Срба на Косову и Метохији задобио обрисе трагедије, дешавања у Рашко-призренској епархији, која полако прерастају у агонију, могла би бити и фатална за српски народ у јужној српској покрајини. Тако бар смењивање владике Артемија и сукобе овим чином изазване види др Марко Јакшић, потпредседник Скупштине заједница општина Косова и Метохије.
„Акт смењивања дугогодишњег Рашко-призреног црквеног великодостојника јесте политичке природе, а поуздано знам да је њој претходила вишемесечна, подмукла, жестока медијска кампања. У појединим медијима, пре свега у ‘Блицу’, данима је припреман терен. Оваква хајка на једног духовника СПЦ није забележена у историји српске  штампе! У томе предњачи новинарка ‘Блица’, Жељка Јефтић која је у серијским чланцима прљала владику. Из поузданих извора сазнао сам и то да су ова дешавања покренута из кабинета председника Републике Србије. Српској јавности „сервирано“ је мноштво гнусних лажи, уз сијасет паушалних дисквалификација, неаргументованих оптужби, исконструисаних прича о криминалу, а све то у намери да се без имало савести и људскости окаља углед и име просвећеног Артемија. Питам се само, шта ће ти исти  рећи, када истина у целости исплива на површину, а то ће се десити кад-тад“, каже за „Печат“ др Марко Јакшић.

Кажете да је на владику Артемија вођена медијска хајка. Када је медијски притисак кулминирао?

Жестока пропаганда против владике Артемија кренула је још уочи избора за новог патријарха, јер се, из само њима знаних разлога, председнички кабинет плашио да евентуално за кандидате не буду предложени владика Зворничко-тузлански, господин Василије Качавенда, или владика Артемије. Ако сте пратили штампу, у то време, Качавенду су покушали да дисквалификују, и то управо у чланцима које је потписивала поменута новинарка „Блица“. У тим текстовима било је навођено како, Качавенда живи раскошно, помињане су  некакве малверзације. При томе, ниједног тренутка нико се није запитао колики је допринос владика Качавенда дао очувању православља на просторима БиХ, у време недавог, али и касније, колико је манастира подигао из пелела, колико је светиња обновио и колико свештенства сачувао, народа у цркве сабирао.

Тврдите да су обојица „на тапету“ српских власти још од  времена посете потпредседника САД Џозефа Бајдена Србији?

Индикативно је то што су обојица владика, и Качавенда и Артемије, на Сабору СПЦ били изричито против посете Бајдена манастиру Високи Дечани, рекавши да онај ко је бомбардовао, уништавао српске светиње и богомоље на Косову и Метохији, убијао нашу невину децу, младе, старце, жене – нема шта да тражи у Дечанима! Интересантно је и то што је „Блиц“ већ сада  најавио како је смењивање владике Артемија почетак „сређивања“ стања у СПЦ и да се, у том контексту, очекују смењивања „и неких других“ владика. Највећи бес српских власти изазвао је говор који је 4. фебруара на црквеном Народном сабору у Косовској Миторвици одржао владика Артемије, који је актуелног председника Србије отворено оптужио за неискрену, издајничку политику према српском народу на КиМ, сматрајући да Борис Тадић овај наш вековни простор свесно жртвује на рачун уласка Србије у ЕУ.

Чињеница је да у СПЦ постоје делови свештенства који не деле мишљење владике Артемија. Да ли су тако дисонантни тонови допустиви, с обзиром на тешке околности. Подсећамо, према бројним анкетама српски народ још једино верује у Српску цркву. Зашто је уопште дошло до драстичног разлаза СПЦ са владиком Артемијем?

Ужасно ми је тешко да говорим о овоме, јер ме боли српска неслога. Сада нам се смеју наши непријатељи који су управо ово и режирали. Требало је, дакле, „ударити“ и по СПЦ! До разлаза је дошло због потпуно различитог става у вези са обнављањем порушених и уништених српских светиња на КиМ, али и о подељеном односу према институцијама „самопроглашене државе“ Косово. Па, људи моји, због тога смо бомбардовани, многи су побијени, куће су спаљене, трговало се срспким органима, па сад их треба још и признати! Просвећени Артемије јасно је показао да они који су рушили српске светиње, гробља, кидали, чупали и бацали крстове манастирске у пламен, пљачкали, односили, скрнавили – немају право да обнављају. Владика Артемије је, такође, оправдано сумњао да ће рушитељи српске манастире да обнове на квалитетан начин. Формирао је посебну комисију која има задатак да се бави проценом веродостојности обнове наших светиња. На челу ове комисије је Гордана Марковић, познати српски историчар уметности. Са друге стране, део СПЦ био је за то да тзв. нове власти Косова треба да обнављају српске светиње, јер је то наводно мудро.

Помињете, ако сам добро разумела, потуно различит однос великодостојника СПЦ према институцијама „самопроглашене државе“ Косово!

У томе је корен дубоког разлаза. Ако се сећате, у почетку агоније самопроглашења, сви су апеловали, од политичара, свештенства, уметника, јавних личности, да са том, како су је тада многи политичари називали, ја их сада само цитирам, „фантомско државом“, никад и никако не треба да сарађује. Чак су се и заклињали! Па су се ућутали. Али, постоје људи који су доследни, одговорни и према народу, и према поколењима која ће доћи. Владика Артемије је остао доследан до краја и није желео да потпише било какав споразум са „назови“ институцијама, јер је сваком нормалном човеку јасно да се тим чином званично признаје лажна држава! Примера ради, ево како се кажњавају „непослушни“. Наиме, Манастир Високи Дечани и Пећка Патријаршија пре шест месеци потисали су уговор о снабдевању струјом са Косовском енергетском корпорацијом и јавним предузећем владе Косова. Зато данас неизоставно имају струју и Дечани и Патријаршија, а сви остали манастири, цркве, јужно од Ибра, до Грачанице – чаме у тами!

Међутим, и сам владика Артемије својевремено је путовао у САД, а неки су му то замерали, сумњајући у његову искреност.
Просвећени владика Артемије је целим својим бићем годинама, месецима, покушавао да спаси  наш Космет, знам колико је снаге и енергије и здравља потрошио у борби да се КиМ не отцепи од Централне Србије. Искључиво у том смислу треба посматрати путовања, која су за његове године – врло напорна. Све што је чинио – чинио је за српски народ на КиМ. Трчао је ангажујући се да пронађе што већи број људи од високог угледа, лобиста, наших искрених пријатеља, који имају утицај у америчком Сенату, конгресу, од  Грка, па надаље, да не набрајам. Уосталом, о ангажовању владике Артемија најбоље може да посведочи уважени српски аналитичар др Срђа Трифковић који живи у Америци.

Владици Артемију пребацују у медијима и то да је луксузно живео.
По духовном и световном животу владика Артемије у скромности, пожртвованости, далеко предњачи у односу на своје колеге, архијереје. Оно што цео српски народ посматра са згражавањем, јесу фрапантно луксузни аутомобили, лимузине неких других архијереја, али на срамоту и неких свештеника. Све би то требало подробно да се преиспита. Ко, шта, где, коликио и како, од чијег новца? Артемију замерају на аутомобилу! Па, управо је њему неопходно сигурно, исправно, квалитетно возило, јер он данима путује, свакодневно посећује српске енклаве, које су, изгледа, сви други заборавили. Иде у свој народ! Наравно  да је то потребно због његове личне безбедности, јер не знам како би прошао да му се којим случајем догодило да му возило остане у квару у Љутој Дреници, када је ишао да посети манастир Девич. Владика је редовно обилазио Штрпце, Косовско поморавље, Метохију, све до Грачанице.

У јавности је познато и то да се владика Артемије залагао за формирање народних кухиња.
Организовао је рад пет народних кухиња: у Новом Брду, Грачаници, околини Гњилана. Захваљујући њему до сада се прехрањивало преко десет хиљада стараца, жена и деце. То, видите, није пало на памет ниједном другом владици на КиМ, мада су по своти коју су добијали од владе Србије и Европске агенције за реконструкцију могли то са лакоћом и други да ураде. А не да гледају како им гладује сопствени народ! Примера ради, ако грешим нека ме исправе, само у 2009. години Фонд Високих Дечана добио је донације у вредности од око четири милиона евра. Нико не пише како се та средства троше! Познато ми је да је приликом локалних избора за општину Пећ онај ко је гласао за СПС или ДС добијао овцу или краву, а све из фонда. Дунић је то јавно рекао на седници Скупштине заједница општина КиМ.

Да ли имате информацију где је сада смештен  владика Артемије?

Информације које добијамо, а верујте народ је овде прилично узнемирен,  је да се налази у Грачаници у кућном притвору. Покушао сам небројено пута да ступим у контакт са њим, али узалуд. Према саопштењу администратора епископа Атанасија Јефтића, владика Артемије се може кретати по српским црквама и манастирима само уз његов благослов.  Дакле, до Артемија се не може доћи. Онда је поштеније рећи да је владика Артемије заточен. Спремамо се организовано и у већем броју да кренемо у Грачаницу код владике Артемија, а на какав ћемо дочек наићи – видећемо. Оно што је, срамно, удворнички једна од првих одлука новог администратора јесте да мајку викарног владике Теодосија постави за игуманију женског манастира Гориоч код Истока. Ето, стигао је непотизам и у СПЦ! Оно што све чешће чујем у разговору са нашим људима, јесте то да ће се Срби са КиМ жестоко борити да се на сабору СПЦ у априлу каже пуна истина о стању у Рашко-призренској епархији, и да просвећени владика Артемије после све ове голготе доживи апсолутну људску, духовну, моралну и политичку рехабилитацију. Страшно је до које мере се спроводи тортура. Артемију је ускраћен сваки контакт са свештенством, монаштвом, верницима, народом, пријатељима из целог света. По налогу администратора укинут је званични сајт и било каква преписка такве врсте, да не би ни једног тренутка осетио било чију подршку у најтежим тренуцима. Зар то треба да ради један духовник, да мучи човека! Такве нељудскости, суровости, бескрупулозности није било у новијој српској историји!

Извор - Печат