Ma prvo ce da otvore par ogranaka Al Quaide, pa ce Karadzic da prizna da je surovao sa Bin Ladenom pa ce tek onda akcija 
A dotle jos malko poskupi nafta pa da vidis

Uljarice traze dosta povrsine a nafta je i u plastici, u svim oblicima. I kad je auto na struju ima plastike u sebi

Potrošači u Srbiji plaćaju visoku cenu neefikasnog poslovanja NIS, tvrde analitičari Centra za visoke ekonomske studije
Ceh od oko 250 miliona evra godišnje

Beograd - Najava da bi benzin u Srbiji uskoro mogao da pojeftini za 2,5 odsto zbog pada cena nafte na svetskom tržištu, naišla je na odobravanje pre svega vozača. Trenutno zatišje na svetskim berzama, ne znači, međutim, da cene "crnog zlata" neće početi ponovo da divljaju i ostvaruju rekordne skokove. U poslednjih godinu dana cena nafte na svetskom tržištu porasla je za više od 150 odsto, a od početka 2008, kada je barel koštao oko 100 dolara, nafta je poskupela za više od 40 odsto. Kretanje cena nafte na svetskim berzama odražava se na rast maloprodajnih cena naftnih derivata u Srbiji. Analiza Centra za visoke ekonomske studije pokazuje da su cene goriva u Srbiji najviše u Evropi.

Neplanirani trošak od 200 evra
Da je NIS efikasan kao, recimo, neka prosečna evropska naftna kompanija, BMB 95 bi se u Srbiji danas prodavao po ceni od 101,6 dinara po litru, a evro dizel po ceni od 94,6 dinara po litru. U Srbiji ima oko 1.850.000 drumskih vozila (1,5 miliona automobila i 350.000 kamiona autobusa i ostalih teretnih vozila), a zbog neefikasnosti NIS-a, svaki vlasnik vozila u proseku ima dodatni trošak od oko 200 evra godišnje - kaže Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonosmke studije..

- Cena dizel goriva (bez poreza) u Srbiji najviša je u Evropi, dok je cena BMB 95, na drugom mestu u odnosu na cene u ostalim evropskim zemljama. Kod poređenja cena goriva u različitim zemljama, moramo iz maloprodajne cene isključiti razne poreze i dažbine, pre svega porez na dodatu vrednost ili porez na promet i akcize. Porezi koji opterećuju naftne derivate u Evropi veoma su visoki, i učestvuju sa više od 50 odsto u ceni. U Irskoj, Češkoj i Italiji porezi i dažbine čine čak 55 odsto maloprodajne cene goriva. Cena dizel goriva bez poreza u Srbiji u proseku je čak 10 evro centi viša od prosečne cene u Evropi, dok je BMB 95 bez poreza kod nas za oko 6,5 evro centi skuplji od evropskog proseka. Srbija godišnje troši oko milion tona dizel goriva i oko 1,1 milion tona benzina. To znači da mi, zbog neefikasnosti Naftne industrije Srbije, plaćamo godišnje ceh od oko 200 miliona evra više u poređenju sa prosečnim evropskim cenama. Kada uzmemo u obzir i niže troškove rada u Srbiji, mogli bismo da procenimo da nas neefikasnost NIS košta oko 250 miliona evra - ističe za Danas direktor Centra za visoke ekonomske studije Vuk Đoković.

Naš sagovornik dodaje da za korišćenje domaće nafte, NIS državi plaća naknadu, od tri odsto, ali osnovica na koju se ova stopa odnosi nije precizno definisana i ona ne uzima u obzir kretanje cena nafte u svetu. Slična nalazišta nafte se u drugim državama oporezuju između 35 do 55 odsto tržišne vrednosti ispumpane nafte. U Srbiji se godišnje ispumpa oko 600.000 tona nafte, a tržišna vrednost po današnjim cenama iznosila bi oko 550 miliona dolara ili oko 350 miliona evra. Đoković tvrdi da bi u razvijenim privredama država oporezivala vađenje domaće sirovine sa oko 120 miliona evra. Međutim, kod nas je ova nadoknada veoma niska, i ne uračunava višestruki skok cena nafte u svetu.

- Posledice poskupljenja nafte koje svi osećamo, suštinski bi mogle da se ublaže liberalizacijom tržišta derivata, kao i podizanjem efikasnosti NIS-a. Da bi do toga došlo, potrebne su kako investicije tako i bolje upravljanje resursima, nabavkama i ljudima. Dok god je NIS u državnom vlasništvu, do boljeg ekonomskog poslovanja neće doći. Međutim, promena vlasništva neće biti dovoljna da se efikasnost NIS-a poboljša i veleprodajne cene derivata padnu. Neophodno je i da na naftnom tržištu Srbije postoji konkurencija, to jest da se ukine Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata - smatra Đoković.

Izvor: Danas

Nafta poskupela na blizu 126 dolara za barel

London - Nafta je krenula ponovo u vis i juče se približila ceni od 126 dolara za barel, posle više padova tokom protekle dve sedmice. Slabiji dolar, koji čini ulaganja u naftu privlačnijim, glavni je razlog poskupljenja. Ipak, tržišta su stabilna zbog uverenja da nejaka potražnja za gorivom ne opravdava nedavno rekordno visoke cene.

Laka, američka nafta na septembarske isporuke, poskupela je juče za 48 centi, na 125,97 dolara. Cena je proteklih sedmica padala šest puta i juče je bila 15 procenata ispod rekorda od 147 dolara postignutog 4. jula. U Londonu, severnomorski Brent se popeo za 86 centi i prodaje se za 127,30 dolara barel. Beta, AP


Izvor: Danas

Nafta ispod 122 dolara zbog pada tražnje u SAD

Sirova nafta se danas na svetskim berzama prodaje po ceni ispod 122 dolara za barel, pošto je juče značajno pojeftinila usled strepnje da ovogodišnje poskupljenje energenata negativno utiče na tražnju benzina u SAD.

Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u septembru je na NJujorškoj robnoj berzi pala za 51 cent, na 121,68 dolara za barel, dok je evropska "brent" nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu u isto vreme pojeftinila za 42 centa, na 122,29 dolara za barel, prenele su svetske agencije.

Investitori očekuju nove dokaze o padu potrošnje benzina u SAD kad, krajem današnjeg dana, statistička služba američkog ministarstva energetike objavi nedeljni izveštaj o zalihama u prethodnoj sedmici, izjavio je viši analitičar australijske banke ANZ, Mark Pervan.

Očekuje se da će izveštaj pokazati rast zaliha benzina od 400.000 barela, kao i pad zaliha sirove nafte od 1,3 miliona barela u sedmici zaključno sa 25. julom, naveo je Pervan.

Cena sirove nafte je u poslednjih 19 dana značajno pala i sada je 17 odsto niža u odnosu na rekord od 147,27 dolara za barel od 11. jula. Nafta je, istovremeno, danas oko 60 odsto skuplja nego u isto vreme lani.

Na pad cene je uticala i izjava predsednika Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) Šakiba Kalila da ne vidi potrebu da taj kartel smanji proizvodnju, čak i ako cene nastave da padaju.

Veće pojeftinjenje je, ipak, sprečilo jučerašnje saopštenje naftnog giganta "Rojal Dač Šela" da možda neće moći da ispuni neke obaveze za isporuku nafte zato što je u napadu nigerijskih pobunjenika oštećen jedan naftovod u toj afričkoj zemlji.

Izvor: Krstarica

REKORDNA INFLACIJA U EVROZONI

Brisel - Godišnja inflacija u evrozoni dostigla je novi rekord od 4,1 odsto u julu, saopštila je juče statistička agencija EU. Skok cena goriva i hrane je najveća evropska ekonomska briga i već je nagnao Evropsku centralnu banku da, prošlog meseca, poveća osnovnu kamatnu stopu, prvi put za godinu dana. Cene u 15 država EU koje za zajednički novac imaju evro nisu se penjale ovako brzo otkako je 1996. godine počelo praćenje inflacije u zoni. Agencija Eurostat takođe izveštava da se stopa nezaposlenosti u 15 evro država popela na 7,3 odsto u maju i junu. To je znak da se ekonomija usporava zbog kočenja izvoza i manje potrošnje stanovništva. Beta - AP

Izvor: Danas

juce je vrednost USD povecana za 1 procenat. ...

Ministarstvo u četvrtak pravi presek cena nafte

Ministarstvo energetike i rudarstva napraviće u četvrtak "presek" kretanja cena nafte na svetskom tržištu i, ako se steknu uslovi, predaće ministarstvima finansija i trgovine zahtev za korekciju cena naftnih derivata, potvrđeno je Tanjugu u tom ministarstvu.

Naftni derivati u Srbiji poslednji put su pojeftinili 30. jula za oko četiri odsto. Cena motornih benzina na pumpama tada je smanjena u proseku za 2,66 dinara po litru, a dizel goriva za 3,12 dinara.

Sadašnja cena benzina BMB 92 iznosi 107,27 dinara, "evro-BMB" 119,81, a benzina MB i BMB-95 109,46 dinara.

Kada ministarstva finansija i trgovine daju saglasnost na predlog Ministarstva energetike za korekciju cena goriva, novi cenovnik naftnih derivata treba da sa bude objavljen u "Službenom glasniku".

Posle dobijanja saglasnosti ta dva ministarstva i objavljivanja novog cenovnika u "Službenom glasniku", ispunjeni su svi uslovi da se gorivo u Srbiji prodaje po novim cenama.

Ministarstvo finansija ima zakonski rok od sedam dana da razmotri zahtev Ministarstva energetike za korekciju cena goriva.

Sirova nafta na svetskim berzama pojeftinila je u petak, 8. avgusta, ispod 118 dolara za barel, usled očekivanja da će ključni naftovod u Turskoj, na kome još bukti požar posle eskplozije, biti pušten u rad verovatno ranije nego što se očekivalo.

Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u septembru na Njujorškoj robnoj berzi pala je za 2,29 dolara, na 117,73 dolara za barel, dok je evropska "brent" nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu istovremeno pojeftinila 2,36 dolara, na 115,50 dolara po barelu.

Na pad cene "tečnog zlata" je uticalo i jačanje dolara na najvišu vrednost u poslednjih pet meseci u odnosu na evro, čime je preokrenut višemesečni trend pada vrednosti američke valute.

Izvor: Krstarica

Nafta iznad 116 dolara barel

Cene nafte prešle su danas 116 dolara za barel, gurane stahovanjem da bi sukob između Rusije i Gruzije mogao da ugrozi snabdevanje. Laka američka nafta za septembarske isporuke poskupela je za 1,46 dolar u odnosu na petak, i danas se prodaje po ceni od 116,66 dolara barel. Na zatvaranju berzi pred vikend, nafta je pala za 4,82 dolara, na 115,20. U Londonu, severnomorski Brent je skuplji za 1,45 dolar i košta 114,78 dolara barel.

Izvor: Krstarica

Драги моји Американци, само ви се качите са Русијом, па ће вам цене чорбе бити још веће. Ово је још ништа! Сад ви видите да ли више волите да изигравате светског жандарма или да лепо живите