Službeni jezik je jezik izričito određen kao takav u ustavu neke zemlje, države ili teritorije. (Prema ovoj definiciji, države i područja bez ustava nemaju službeni jezik.)

Polovina zemalja sveta ima službene jezike. Neke zemlje imaju samo jedan, npr. Albanija, Francuska (iako Francuska ima više domorodačkih jezika), Nemačka i Litvanija. Neke imaju više službenih jezika, npr. Belorusija, Belgija, Kanada, Finska, Avganistan, Paragvaj, Bolivija, Indija, Švajcarska i Južna Afrika.

U nekim zemljama, kao što su Irak, Italija i Španija, postoji službeni jezik za celu državu, ali drugi jezici dele službeni status u nekim važnim regijama. Neke zemlje, kao što su Sjedinjene Države, nemaju službeni jezik, ali pojedine savezne države imaju službene jezike. Konačno, neke zemlje uopšte nemaju službeni jezik, npr. Australija, Eritreja, Luksemburg, Švedska i Tuvalu.

Zbog kolonijalizma i neokolonijalizma, Filipini i neke afričke zemlje imaju službeni i školski jezik (francuski jezik ili engleski jezik) koji nije ni nacionalni ni najrašireniji jezik. S druge strane, zbog nacionalizma, Irska koristi irski jezik kao državni i prvi službeni jezik, iako ga govori mali deo stanovništva.

U nekim zemljama, pitanje koji se jezik treba koristiti u kojim kontekstima predstavlja velik politički problem.

Izvor: Wikipedia

Radni jezik ili proceduralni jezik je jezik kome je dodeljen jedinstveni pravni status kao primarni način komunikacije u velikim kompanijama, društvima, državnim i drugim telima ili organizacijama. To je jezik svakodnevne korespodencije i konverzacije određene organizacije pored drugih zvaničnih jezika

Mnoge međunarodne organizacije imaju radne jezike za svoja tela. Po definici, radni jezik nije jednak sa službenim jezicima.

Primeri

    * Ujedinjene nacije imaju šest radnih jezika: arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski.

    * Evropska unija ima tri radna jezika: engleski, nemački i francuski.

    * NATO ima dva radna jezika: engleski i francuski.

    * FIFA ima tri radna jezika: francuski, nemački i engleski.

    * Istočni Timor ima dva radna jezika: indonežanski i engleski.


Izvor: Wikipedia

У Израелу је, наравно, службени језик хебрејски, али се због изузетне бројности имиграната са подручја бивших чланица СССР-а руски готово упоредо користи као полу-званични службени језик.
У Тел Авиву није редак случај да се, чак и на зградама јавних институција, виде натписи на хебрејском и руском језику.

engleski je stvarno svjetski jezik.

Јесте. И?

i nije loše naučiti ga

Свакако да није лоше. Ја, рецимо, говорим енглески и руски и радо бих научио шпански и/или италијански. Али, нема се времена.

Divno, divno!

Hocu da progovorim ruski, stvarno!!! Skolsko znanje je minorno. Za koju god. upisem neki kurs i ima da ga prozborim za sve koske! Mau 

Hocu i ja ruski , a glavna motivacija za to je citanje knjizevnih djela u originalu

U danasnje vrijeme je stvarno bitno poznavati strane jezike,a minimum su barem dva strana jezika.
No, osim sto ga naucimo govoriti, ucenje stranog jezika u sebi sadrzi jos jednu bitnu, mozda cak i bitniju, komponentu: upoznavanje druge kulture, sto nas kao covjeka dodatno obogacuje.
Svakom bih preporucila da ulozi malo truda u ucenje nekog jezika. Ne kaze se bezveze: Quot linguas calles, tot homines vales

Моја је велика срећа и предност то штоп сам се родила у  вишејезичкој средини, па ми се само наметнуло да говорим више језика. Још у детињству сам говорила три језика. Када човек каже да говори неколико језика, чини се много, готово недостижно, али није то баш тако. Рођена сам у Израелу, матерњи ми је хебрејски, отац полу Србин, па ми и српски дође као матерњи, распусте сам проводила сам баком у Хаифи, на либанској граници и путовала са оцем по Блиском истоку  тако научила арапски. Ишла сам у америчку школу, па се енглески подразумева, а удала сам се за Руса и живела у Москви 10 година, тако да, све је дошло само по себи. Још неколико дијалеката  и језика разумем, могу да се споразумем, али не бих баш рекла да их довољно познајем. Волела бих још да научим свахили.