Одбили Векарића

Словеначко тужилаштво поново одбацило могућност да помогне колегама из Србије у расветљавању погибије тројице војника
 
(Од нашег сталног дописника)
ЉУБЉАНА, 8. априла – Поводом афере Холмец огласио се и Хариј Фурлан, окружни државни тужилац и вођа словеначке групе тужилаца за посебне случајеве, саопштењем „да српско тужилаштво о почетку преткривичног поступка због смрти три војника ЈНА није званично обавестило словеначку страну, нити је замолило за икакве документе”. Словеначко тужилаштво је већ други пут у два дана одбацило могућност да било чиме помогне колегама из Србије у расветљавању околности погибије тројице војника. То показује да нема места оптимизму београдског тужиоца Бруна Векарића да ће канцеларија Барбаре Брезигар у Љубљани, генералне државне тужитељке, сарађивати са српском страном поводом овог случаја.

За боље разумевање шта „битка код Холмеца” значи у митологији „словеначке борбе за осамостаљење”, треба знати да овдашња историографија освајање те карауле од стране Територијалне одбране Словеније (ТО) убраја у прву извојевану битку словеначких снага у тзв. десетодневном рату за Словенију. Зато се словеначки политички врх сваке године на дан 27. јуна окупља код Холмеца да прослави Дан словеначке полиције, јер су тог дана у размени паљбе пала два припадника словеначке полиције. Тројици војника ЈНА, страдалим код Холмеца 28. јуна 1991, нико ни свећу не запали.

Како било, појављивање снимка аустријске телевизије (ОРФ) који тешко инкриминише политички и војни врх Словеније за збивања код карауле на граничном прелазу Холмец, поделило је тада (словеначки електронски медији приказали су га 1999), као и сада, на крв и нож овдашњу јавност. Није мало изненађење да је седам година касније српско тужилаштво за ратне злочине покренуло претказнене радње у случају Вич-Холмец на основу реченог видео-снимка, на коме је забележена погибија војника ЈНА 1991. године. Нагађа се да процесу у Београду кумује председница Хелсиншког монитора Словеније Нева Миклавчич-Предан, која се због изјава да је реч о „првом ратном злочину приликом распада СФРЈ”, односно о ликвидацији тројице регрута ЈНА нашла на оптуженичкој клупи у Словенији, последњи пут 4. априла, када је у судници Окружног суда у Љубљани приказан и снимак ОРФ.

Задовољење правде

Факат је да Преданова већ годинама у име Хелсиншког монитора захтева да се истражи позадина снимка ОРФ. У међувремену је државно тужилаштво два пута отварало па затварало случај (1991. и 1999. године). Уместо да се пронађу и саслушају пре свега регрути ЈНА, њих шездесетак који су били сведоци рађања афере Вич-Холмец, словеначко државно тужилаштво одлучује да није откривена чак ни сумња у злочин. Али су зато против председнице словеначког Хелсиншког монитора подигнуте чак три тужбе. Уколико Тужилаштво за ратне злочине Окружног суда у Београду на темељу документације, која је прошле године преузета од Војног суда а која је стигла неформалним путевима из Словеније, темељито обави посао, могло би се десити да Нева Миклавчич-Предан задовољење правде за жртве овог злочина пронађе у Београду.

Видео-трака ТВ ОРФ извађена је из бункера а Холмец доспео у жижу словеначке јавности 28. децембра 1998. године, када је у чланку под насловом „Словенци побили ратне заробљенике?” новинар таблиода „Словенске новице” Бојан Буђа записао да су „припадници милиције пуцали на ненаоружане припаднике ЈНА на Холмецу, иако су они хтели да се предају с белим чаршавом у рукама.

Холмец је био тврд орах за словеначку ТО. Током борби за гранични прелаз према Аустрији испаљено је више од сто хиљада метака. Неравноправна битка трајала је неколика дана. Два припадника из резервног састава словеначке полиције погинула су током неуспешног напада на караулу 27. јуна 1991, што је био увод у трагичан епилог сукоба следећег дана, који је окончан еуфоријом словеначких територијалаца и полиције. Сцену, рафал, после кога падају војници ЈНА који су изашли из заклона са високо подигнутим белим чаршавом, снимила је камера аустријске националне телевизије.

Добро обавештен извор „Политике” из редова словеначке полиције открива да је 1998. године пуковник полиције у Готеници добио задатак да прегледа архив. Он је утврдио шта се види на касети и извештај послао тадашњем министру полиције Мирку Бандљу и директору полиције Ликару.

Непатриотска епизода

Проскрибовани новинар Буђа, прозиван од стране колега, попустио је под притиском јавног мњења. За почетак, издао је свој извор, признавши да му је лично директор полиције Ликар телефоном прочитао поверљиви извештај у коме је писало да су „словеначки полицајци током ослобађања граничног прелаза Вич крали залихе из дјути-фри шопа”.

Та „непатриотска” епизода, која је претходила цурењу појединости из „досијеа Холмец”, требало је да послужи у дискредитацији Марка Погоревца, потоњег директора полиције и садашњег шефа обезбеђења словеначког оператера мобилне телефоније Мобитела.

Протурале су се тврдње да је цео случај изграђен на информацији процурелој из полицијских редова – обична патка. Појавили су се и сведоци који су тврдили да је приликом предаје спорне касете са снимком догађаја код Холмеца, надлежни полицајац поспрдно описао садржај траке као „снимак како смо ми убили два њихова, пошто су они кокнули два наша”.

Коначно, чини се да ће за случај Холмец кључна бити синоћња изјава Бориса Раја, председника Удружења Север за Корушку, објављена на ТВ Словенија. Борис Рај, иначе шеф Уреда полиције Словењ Градец, коментаришући поступак председнице Хелсиншког монитора Словеније и тужилаштва у Београду зарекао се да је 28. јуна 1991. „дошло до покушаја предаје мање групе припадника тадашње ЈНА”. Произилази да за словеначке снаге покушај предаје није био „валидан” нити „прихватљив”, па су на подигнути бели чаршав одговориле – паљбом. Симболика беле заставе, било да је реч о белом чаршаву или белим гаћама, позната је столећима. Стога је сваки метак, који су потом испалиле словеначка полиција или ТО, увод у злочин који није расветљен све до данас.

-----------------------------------------------------------

Јанша жали због злоупотребе

Председник словеначке владе Јанез Јанша изразио је у саопштењу за јавност жаљење „због поновног покушаја злоупотребе догађаја приликом ослобађања граничног прелаза Холмец 1991. године”.

Јавило се и словеначко Министарство спољних послова сличном изјавом да „словеначке снаге код Холмеца нису починиле ратни злочин”. И словеначко Министарство унутрашњих послова одбацује наводе о ратном злочину.

Светлана Васовић-Мекина

-----------------------------------------------------------

Предан: Имамо имена починилаца

ЉУБЉАНА – Председница словеначког Хелсиншког одбора за људска права Нева Миклавчич-Предан изјавила је јуче Танјугу да тај одбор има доста поуздане информације о именима починилаца ратног злочина у „случају Холмец”. „Имамо имена починилаца, али не можемо такве податке износити у јавност и оптуживати икога без чврстих доказа”, рекла је Предан у телефонској изјави.


Izvor: Politika
 

Svaki rat je haos, pa i na Holmecu
London -- Današnja Mladina objavljuje intervju sa vođom kriminalista koji je 1991. godine napisao poseban izveštaj o slučaju Holmec.

U tekstu pod naslovom "Na Holmecu se nije desio apsolutno nikakav vojni zločin", Drago Kos, koji je kao vođa kriminalista u okviru izveštaja obavio i identifikaciju leševa, za Mladinu i dalje tvrdi da je na Holmecu tekao običan vojni sukob. Kos je 1991. vodio grupu kriminalista koji su odmah posle sukoba na Holmecu obavili uviđaj, razgovarali s vojnicima JNA i identifikovali žrtve.

Kos tvrdi da su vojnici na snimku TV ORF pali, ne zato što su bili ubijeni ili ranjeni, već su pali zato što su tražili zaklon, kao i da slovenačka strana uopšte nije znala da se na drugoj strani nalaze vojnici s belim čaršavom i dodaje da su tada poginula tri vojnika JNA, ali nijedan iz grupe koja se je predavala.

Kos opovrgava i tvrdnju da je neki poručnik JNA pucao u leđa svojim vojnicima i kaže da je to najveća glupost, jer posle obavljenog uviđaja nijedan od uhvaćenih 60 vojnika JNA nije ništa slično tvrdio. I pregled leševa, obavljen na Holmecu, pokazao je da su sve rane bile na prednjem delu tela, a ne pozadi.

Kos tvrdi i da je afera Vič-Holmec u Sloveniji bila isprovocirana, kao i da su to isprovocirali ljudi koji ni nos nisu pomolili blizu Holmeca.

Pisanje srpskog lista Blic o slučaju Holmec Drago Kos ocenjuje kao posledicu neodgovornog i neozbiljnog ponašanja predsednice slovenačkog ogranka Helsinškog odbora Neve Miklavčič-Predan, koja je morala da zna da je taj slučaj proučavan tri puta, a ona je pokazivala TV snimke za koje ni sama ne zna šta znače. Kos za Miklavčičevu kaže i da kada si pripadnik nekog naroda, to sa sobom nosi i odgovornost koju gospođa ne ispunjava.

Kos za Mladinu ponavlja i da tokom istrage nije utvrđeno ništa ozbiljno, jer je svaki rat haos i haos je bio i rat u Sloveniji."Nijedan rat ne teče apsolutno po svim pravilima.I taj rat takođe nije tekao apsolutno po svim pravilima. Ako neko bude hteo da traži dlaku u jajetu, sigurno će je naći", kaže Drago Kos za slovenački list.

Stojković: Tribunal da se oglasi

Ministar pravde Srbije Zoran Stojković izjavio je da bi Haški tribunal trebalo da se oglasi povodom snimka sa karaule Holmec jer je, kako je naveo, reč o jednom od prvih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, prenosi Beta.

"Bilo je komentara za snimak Škorpiona. Ovo je skoro identičan slučaj i ne bi trebalo da se preko njega pređe i da se prećuti", rekao je ministar pravde novinarima u Skupštini Srbije i dodao da bi javnosti trebalo jasno da se predoči šta se desilo na karauli Holmec.

Prema njegovim rečima, Tribunal nema mogućnost da podiže optužnice i to će pokušati da uradi Srbija, ako ne želi Slovenija.

Odbijanje da se prizna zločin

Slovenija zvanično odbija da prizna da je 28. juna 1991. izvršen ratni zločin, uprkos objavljenim snimcima ORF-a, piše Indipendent.

Londonski list prenosi izjavu predsednice slovenačkog ogranka Helsinškog komiteta za ljudska prava Neve Miklavčič-Predan da je video-snimak ubistava "prvi dokumentovani ratni zločin na teritoriji bivše Jugoslavije".

Indipendent piše da je ubistvo trojice vojnika JNA u Holmecu godinama držano u tajnosti, sve dok jedne male novine nisu 1999. objavile tekst o zločinu, prenosi Radio Bi-Bi-Si.

Mada je u Evropi bije dobar glas, ponašanje Ljubljane u oblasti ljudskih prava nije bezgrešno kada je u pitanju odnos prema neslovencima, piše Independent, a prenosi FoNet.


Izvor: B92
 

"Na snimku nisu Maletić i Ješić"
Beograd -- Na snimku ORF-a nisu vojnici Goran Maletić i Zoran Ješić, već neko drugi, izjavio je svedok događaja Zoran Lakić iz Kaća.

Posle pokretanja istrage srpskog Tužilaštva za ratne zločine o ubistvu vojnika JNA u Sloveniji 1991. godine i ponovnog podsećanja javnosti na taj slučaj, mediji nastavljaju da traže svedoke događaja na graničnom prelazu Holmec, zabeleženog i na snimku austrijske televizije ORF.

Jedan od svedoka događaja na karauli Holmec, Zoran Lakić iz Kaća, pored Novog Sada, za Dnevnikkaže da  na snimku TV ORF nisu Goran Maletić i Zoran Ješić, već neko drugi: "Gledao sam taj snimak više puta, usporavao ga, analizirao, i gotovo sam potpuno siguran da to nisu njih dvojica. Mi smo tada svi nosili šlemove. Moguće je da su u pitanju oficiri, jer oni su nosili 'titovke'", kaže Lakić. Zoran Lakić je 1991. godine bio na odsluženju redovnog vojnog roka, kao pripadnik interventne jedinice od 22 vojnika, koja je na karaulu Holmec otišla na dodatnu obuku. On navodi da je 27. juna stiglo naređenje da zauzmu položaje, s ciljem da, raspoređeni na 250 do 300 metara od karaule, obezbede put kako slovenačkim teritorijalcima ne bi stiglo pojačanje. Ubrzo potom, priča Lakić, teritorijalci su otvorili vatru na vojnike, a 28. juna ujutro teritorijalci su žestoko napali vojnike. U toj pucnjavi na licu mesta poginuo je Zoran Ješić, a Goran Maletić je teško ranjen, rekao je Lakić i dodao da su i njega teritorijalci zarobili istog dana po podne, pri pokušaju bega.

Nekadašnji oficir JNA, ranjen u blizini Holmeca 28. juna 1991. godine, za Politiku kaže da njegovo ranjavanje nema veze sa snimkom TV ORF."Slovenački teritorijalac okinuo je od straha kada me je ugledao, iako je na radiju bilo objavljeno primirje", kaže oficir koji je želeo da ostane anoniman. Kad je dospeo u bolnicu, od njega je prvo traženo da potpiše izjavu, ali je odbio i zatražio pomoć lekara. "Svi smo bili nervozni, sve je moglo da prođe bez ispaljenog metka, ali bilo je tu previše želje za dokazivanjem. Nije bilo tolerancije sa slovenačke strane", zaključuje sagovornik Politike sa kojim su razgovarali u Celju.

Na osnovu priča ostalih ranjenika iz redova JNA kod karaule Holmec, s kojima je posle ranjavanja delio sobu u bolnici u Slovenj Gradecu krajem juna 1991., sagovornik Politike tvrdi da su trojica mladića poginula na borbenim položajima prilikom razmene vatre, a ne prilikom pokušaja predaje, којi је dokumentovao kamerman austrijske televizije. On tvrdi da su dvojca bila na položaju levo od karaule, ni blizu mesta koje prikazuje snimak, a treći u kući blizu mesta na kome je došlo do pokušaja predaje.

Izvor Politike kaže da je 1999. godine isto ispričao slovenačkim istražnim organima. On kaže i da se tačno zna ko je vojnik JNA koji na snimku drži beli čaršav: "To je Slovenac iz Kopra, bio je regrut JNA, a na njih je pripucao rezervni sastav slovenačke policije. Bila je to greška, ali tamo niko nije bio ni okrznut."

Sagovornik Politike na kraju naglašava da ono što tvrdi službena slovenačka verzija događaja (da je komandir jedinice JNA Dragan Dragić, pucnjem u leđa regrutu koji je želeo da se preda, pokrenuo krvave događaje) – nije tačno. Kао i da i slovenačka strana tačno zna identitet snajperiste iz slovenačke policije koji je "skidao" regrute JNA, razmeštene kod karaule na Holmecu. "To je bio rezervni policajac u penziji O.P., stručnjak za balistiku. On je prvi počeo. On se kočoperio među svojima: 'Sad ćete da vidite kako gađam!', pa je ubio prvog našeg vojnika na položaju u kući pored karaule. Tako je počelo, mi smo bili bespomoćni. Na slovenačkoj strani nije bilo raspoloženja da se ratna dejstva zaustave.  Mi smo bili opkoljeni sa svih strana, Austrijanci su ih pustili da nam priđu s leđe s njihove strane, sve zajedno bi bilo smešno da nije ispalo tragično. Borbena dejstav su zaustavljena tek kad je prelaz odleteo u vazduh. Sve žrtve su bile potpuno nepotrebne."

Direktorka Helsinškog monitora u Sloveniji Neva Miklavčič Predan tvrdila je da su na snimku austrijske televizije ORF prikazani ubijeni mladići stari 18 i 19 godina, i to Goran Maletić iz Novog Sada, Zoran Ješić iz Sakula kod Opova, kao i Antonio Šumunović iz Jablanice u Bosni i Hercegovini. Zbog prikazavanja snimka, u Sloveniji se podigla velika polemika, a i Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu je povodom slučaja Holmec povelo pretkrivični postupak, prikupljajući informacije i obaveštenja kako bi se utvrdilo da li se tamo dogodio ratni zločin i ko su poginuli vojnici.

Sagovornik iz slovenačkog helsinškog odbora za Press tvrdi da je oficir koji je 1991. komandovao slovenačkom teritorijalnom odbranom koja se sumnjiči za ubistva na Holmecu, odlikovan i nagrađen visokom državnom penzijom. "Tačno se zna koja je jedinica dejstvovala na Holmecu. Čovek koji je tamo komandovao danas je penzionisani oficir slovenačke vojske, ima veliku penziju i odlikovan je jednim od najviših državnih odličja. Za odlikovanje ga je predložio tadašnji ministar odbrane, a sadašnji premijer Janez Janša", kaže uzvor Pressa. Prema njegovim rečima, prenosi Press, Janša zna sve o ovom slučaju. "Premijer sada čini sve kako bi zataškao taj slučaj. To je njegova rak-rana. Janša strahuje da bi, ako se ta priča istraži do kraja, na kraju i on sam mogao da bude jedan od optuženih" kaže sagovornik lista.


Izvor: B92

Anton Nikiforov, portparol Karle del Ponte
Hag ne zanima slučaj „Holmec“

Ubistvo tri vojnika JNA na graničnom prelazu Holmec 1991. neće biti procesuirano u Haškom tribunalu. Anton Nikiforov, savetnik i portparol Karle del Ponte, glavne haške tužiteljke, kaže da se Tribunal neće baviti ovim slučajem jer im je istekao mandat za pokretanje daljih istraga.

Tribunal nikada nije ni dobio snimak austrijske televizije ORF, ali da ih je 2004. godine slovenački Helsniški odbor za ljudska prava obavestio o tom događaju kada je, kaže Nikiforuv, bilo isuviše kasno da počnu da ga razmatraju.

- Ako se na snimku vide vojnici u uniformama, podignutih ruku sa belim platnom, kao simbolom predaje i čin njihovog ubistva, onda je jasno da je reč o kršenju međunarodnih konvencija običaja ratovanja i morao bi biti procesuiran od strane domaćih sudova. Istragom treba utvrditi ko je pucao i odakle - kaže Nikiforov.

Po Statutu, kako kaže, Tribunalu je dat mandat da istražuje „samo ozbiljne slučajeve kršenja međunarodnog humanitarnog prava u toku produženog oružanog sukoba između dve ili više sukobljenih strana“. Ta reč - produžen, ukazuje Nikiforov, ima jasan smisao i ono što se događalo u Sloveniji u Tribunalu nije predočeno kao takav sukob.

On se pita zašto domaći sud za ratne zločine u Beogradu ranije nije pokrenuo ovaj predmet, ukoliko je znao za postojanje tog filma. Zašto organizacije za ljudska prava u Srbiji nisu reagovale povodom ovog događaja iz Slovenije?

- Prvi put sam videla snimak ovih dana i to je razlog zašto nisam reagovala. Ne mogu reagovati na nešto što ne znam da se dogodilo - kaže Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji, takođe navodi da se tek sad upoznaje sa slučajem Holmec, jer je do prošle nedelje bila van Beograda.

- Posle 15 godina od početka rata možemo očekivati da će ovakvih stvari na površini izbijati sve više - smatra Biserko.


Izvor: Blic \ T. N. Đ. - M. C. Y.

STo bi rekao Vucina-ETO 

Јасно је шта се на Холмецу десило

Хаг је показао занимање за Холмец, Шкофије и остале такве случајеве. – Добили су документацију, чекамо њихов потез, каже Нева Миклавчич-Предан
 
ЉУБЉАНА, 10. априла – Нева Миклавчич-Предан, председница Хелсиншког монитора Словеније (ХМС), годинама покушава да убеди словеначке органе гоњења да истраже позадину погибије тројице регрута ЈНА на граничном прелазу Холмец, 28. јуна 1991. године. Сумњу у званичну верзију буди снимак аустријске националне телевизије (ОРФ ТВ) са лица места, као и коментар новинара. Уместо да се позабави истрагом онога што се види на снимку ОРФ ТВ, словеначко тужилаштво покренуло је суђење председници ХМС на основу тужбе „ветеранских организација” – увређених припадника словеначке милиције и територијалаца који сматрају да су „угрожене тековине борбе за осамостаљење државе”. За „Политику” смо с председницом ХМС разговарали како поводом најновијих изјава људи који нису непосредно видели погибију регрута, тако и поводом у Словенији никад покренуте истраге која би морала да да одговор на питање да ли се 1991. догодио злочин код карауле Холмец.

Министар полиције у јеку афере „Холмец”, потоњи први амбасадор у Београду Борут Шукље, изјавио је својевремено да постоји могућност да извештај Гричареве комисије заувек остане тајан?

– Ионако су се углавном бавили интригама, ко је коме у полицији дао папир о Холмецу…

Јавили су се, међутим, неки официри и војници ЈНА, који су били на Холмецу, а који сумњају да су на снимку ОРФ три регрута која су тамо погинула 28. јуна 1991?

– Доказа имамо сваким даном све више, снимак је аутентичан, ту нема места сумњи. Индикативна је реакција овде – од 1999. даље претресано је све живо, само не оно што снимак приказује!? Реакција у штампи била је катастрофална – занимали су их сви трачеви о томе ко коме у полицији подмеће, а као да никога није занимало шта снимак приказује, судбина тих младића. Зато смо 2003. године, уочи Кучановог саслушања у Хагу, подсетили јавност да оно што је снимила ОРФ ТВ није разјашњено.

Појавила су се сведочења да су регрути после рафала, који се види на снимку, отпузали у заклон, што снимак не приказује?

– Јесте ли икад видели да живи устају из мртвих? Ни за Ускрс.

Криминалист Драго Кос у данашњем броју „Младине” тврди да се управо то догодило, односно да су регрути на снимку преживели, а погинули на другом месту. Можете ли да тврдите да снимак приказује њихову егзекуцију?

– Знамо поуздано где су погинули, иако немамо могућности истраге какве има тужилаштво. Крајње је време да држава престане да се глупира, она би морала да пази на свој углед. Све ово отишло је предалеко. Наше инсистирање на истрази онога што приказује снимак не значи прозивање било кога на командну одговорност или да тврдимо да је неки политичар наручио икоме да на Холмецу пуца на регруте који су желели да се предају. То је ситуација где је неко био нервозан и повукао обарач. Али погрешно је на овакав начин, заташкавањем, штитити државу, војску, територијалну одбрану. Јасно је шта се на Холмецу десило, крајње је време да словеначки државни органи одреагују мудрије.

Каква је судбина пријаве против НН особе, у вези с Холмецом?

– Увек сам употребљавала тај израз, а сад испада да држава штити непознато лице, односно више починилаца. Не заборавите, то је био рафал. Али та оптика, која није европска нити демократска, такав начин обрачуна са организацијом за заштиту људских права, да суде мени уместо онима који су одговорни за Холмец – то неће проћи у иностранству. Свакодневне су интервенције из света на Јаншину владу. Процесом против мене направили су себи медвеђу услугу.

НН лице – значи ли то да не знате име починилаца?

– Ми смо 1999. добили разне сугестије, а за две особе и потврду да су пуцале. Никада нисмо објавили њихова имена, а тиме бих стварно починила кривичну радњу, што би једва дочекали у овдашњем тужилаштву. За две особе имамо јасне индиције да су пуцале на погинуле регруте, а ствар је истражних органа да то истраже. Оно што тим поводом тврде разни „очевици”, људи који уистину нису видели њихову погибију, то је рекла-казала, такви искази нису релевантни. Ми смо узели у обзир само оне с лица места.

У Хаг сте послали списак на којем је око 29 примера где је словеначка територијална одбрана кршила ратно право током сукоба са ЈНА јуна и јула 1991. године. Један од најгаднијих случајева јесте онај код Шкофија?

– За Шкофије смо добили документацију са аутопсија, имали смо конференцију за новинаре, поделили документацију, али нико о томе није писао…

Ту је реч о припадницима ЈНА који су упали у заседу словеначке ТО. Наводно су ликвидирани хицима у потиљак поред пицгаура из којег су извучени, али један је успео да побегне, иако рањен. Је ли тачно да су територијалци, да би прикрили злочин, мртвима накнадно ставили шлемове на главу и поново пуцали – да би изгледало да су погинули у борби?

– У аутопсијама, истина, пише да нису убијени изблиза, иако су сви добили метак отпозади, у потиљак. Утврђено је такође то што помињете – да је било више метака испаљених у главу, и да се рупе у шлемовима нису поклапале са онима у лобањи… Пазите – ми не тврдимо да овде врви од ратних злочинаца, недела за која захтевамо истрагу починио је један, или двојица, тројица. Хаг је показао занимање за Холмец, Шкофије и остале такве случајеве. Добили су документацију, чекамо њихов потез. Исту документацију дали смо и Кучану фебруара 2002. године, док је још био на функцији. Исто смо послали и тадашњој тужитељки Зденки Церар (из ЛДС), јер смо желели да се то рашчисти на законит начин. Наша улога није да у фиокама скривамо фајлове и документа, што су они очекивали.

Зашто словеначки органи нису уложили напор да се идентификују регрути на снимку – зар то не би пресекло све сумње?

– Зато што би тада морали да покрену поступак, да анализирају снимак, извуку закључке…

-----------------------------------------------------------

Имамо немонтиран снимак

Овдашња јавност није поздравила напор којим рушите мит да словеначка страна у јуну 1991. није чинила злочине?

– Стално смо слушали пребацивања: злочинци, усташе, четници… Доста је дуплих стандарда! Нека свако преузме свој део одговорности. У Словенији, срећом, није било масовних злочина, али их је и за ових десет дана било превише. Нисам рачунала, али ко зна, можда Словенија процентуално уопште није боља од других? Срећом, овде рат није потрајао, зато није било прилике да страда више људи. Ми смо још 1999. рекли да се нећемо бавити вађењем костура из ормана, дали смо казнену пријаву, друга је ствар што су је стрпали на дно фиоке. Нису признали ни сумњу да се догодио злочин. Треба успоставити баланс, укинути ову перверзну ситуацију, крајње је време да Холмец поставимо на здраве темеље. Свака држава мора да почисти испред свог прага, било уз помоћ Хага или сама.

Вратимо се снимку – имате ли и сиров материјал?

Прво смо снимили онај с наше телевизије, а онда смо добили и немонтиран снимак. Јесте ли чули коментар аустријског новинара? Прво описује да војници желе да се предају, а после рафала каже: „Узалудно!” У једној речи је описао шта се десило на Холмецу.

Светлана Васовић-Мекина

-----------------------------------------------------------

Драго Кос негира злочин

ЉУБЉАНА – Драго Кос, полицијски функционер који је био задужен за надзор североисточне границе Словеније 1991. године, демантовао је за словеначки недељник „Младина” да су припадници словеначке безбедности починили ратне злочине против војника ЈНА. Тројица војника су пала на земљу не зато што су били погођени већ „зато што су тражили заклон”, рекао је Кос и додао да су „Словенци испаљивали противавионске пројектиле на контролни пункт не знајући да су тамо војници ЈНА са белом заставом”. „Тројица војника ЈНА су погинула у сукобу, двојица током напада на полицијску станицу на граничном прелазу, а један у унакрсној борби са словеначким војницима, али ниједан од њих се није предавао”, рекао је Кос. (Танјуг)
 

Izvor: Politika

Priča porodice hrvatskog vojnika ubijenog na Holmecu
Zašto su morali da ga ubiju

- Zašto su morali da ga ubiju nakon što se već predao? Zašto su pucali? - kroz suze je pitala Jela Šimunović, majka Antonija Šimunovića, jednog od trojice vojnika JNA ubijenih u incidentu na slovenačkom graničnom prelazu Holmec, piše hrvatski list „Nacional“.

Šimunovićeva porodica od 1991. godine nije znala ništa o okolnostima u vezi sa smrću njihovog sina. Nakon što su ih reporteri pronašli u naselju Raštani u predgrađu Mostara, nesrećna porodica bila je šokirana, a prvobitnu nevericu zamenila je žalost za ubijenim sinom i bratom.

- Kada smo dobili kovčeg s telom našega Antonija, nismo smeli da ga otvorimo. Mogli smo samo da mu vidimo glavu. Nisam imala snage da ga vidim pa su to učinili članovi moje porodice - potreseno je rekla Jela Šimunović.

Antonijev otac Pero ispričao je da su mu poznanici saopštilii da su na televiziji B 92 videli snimak incidenta na Holmecu, i da je spomenuto i ime njihovog sina Antonija.

- Sav sam zadrhtao kada su mi to rekli, a čuvši od vas sad i ove detalje, još mi je puno teže. Teško mi da je prihvatim da je umro na taj način - rekao je potreseni Pero Šimunović za hrvatski list.

U trenutku smrti Antonio Šimunović nije imao ni dvadeset godina.

- Nismo hteli da se pomirimo s činjenicom da nikada ne saznamo šta mu se tačno dogodilo - izjavio je Miro, mlađi brat pokojnog Antonija.

Smrtni list, u kojem se kao mesto Antonijeve smrti navodi granični prelaz Holmec s Austrijom, smatraju oni, neoboriv je dokaz da je upravo njihov brat jedan od ubijenih zarobljenika.

- Pisao nam je kako već tri meseca ne izlaze iz karaule i rovova te da je zabrinut za budućnost, a svoju jedinicu zloslutno je nazivao ‘vodom smrti’. Poslednje pismo dobila sam nedelju dana pre njegove smrti - kazala je Jela Šimunović.


Izvor: Blic \ M. C.

Direktor slovenačkog Helsinškog odbora za ljudska prava o zločinu na Holmecu

Postoje očevici ubistva trojice vojnika

Neva Miklavčić - Preden kaže da je istraga o zločinu državna tajna, ali da ima dovoljno dokaza da se pokrene istraga

BEOGRAD - Streljanje trojice vojnika JNA u leto 1991, na karauli Holmec u Sloveniji i dalje je u toj bivšoj jugoslovenskoj republici obavijeno velom državne tajne, iako se i po njihovim zakonima prikrivanje ratnog zločina tretira kao teško krivično delo. Mada "afera Holmec" potresa Sloveniju još od 1999, kada je na videlo "isplivao" video-snimak mučkog ubistva trojice vojnika, državni tužilac još nije pokrenuo istragu po tom pitanju. U međuvremenu, digla se uzbuna protiv novinara koji je objavio taj snimak i time otkrio "državnu tajnu", a pokrenut je i proces protiv Neve Miklavčić-Preden, direktora Slovenačkog ogranka NO "Helsinški odbor za ljudska prava".

- Čudna situacija, istraga o ovom zločinu je državna tajna,Holmec nije procesuiran, ali ja jesam, i to zbog navodnog klevetništva protiv ratnih veterana, pa mi preti kazna zatvora do pet godina. Pa kakvo je to klevetanje kada se na Holmecu sukobilo oko 400 policajaca i pripadnika TO i svega devet vojnika JNA. Postoje snimci, ali i očevici ubistva trojice vojnika, i to nakon što su se predali, kao i imena i prezimena žrtava i izveštaj sa autopsije. Počinjen je zločin i ima dovoljno dokaza da se pokrene ozbiljna istraga, iako smo obavešteni da je ceo slučaj arhiviran - rekla je Neva Miklavčić-Preden, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Del Ponteova nezainteresovana

Ona je dodala da su slovenački mediji u blokadi, kada je u pitanju "slučaj Holmec", i optužila državnog tužioca Slovenije da je sudu podmetnula kopiju kasete sa falsifikovanim sadržajem, koji se bitno razlikuje od originala. Miklavčić tvrdi da je nevladina organizacija na čijem je čelu odavno obavestila Haški tribunal i Karlu Del Ponte o tom slučaju, kao i da su uz predmet dostavili i kopiju video-snimka smaknuća vojnika. Međutim, Del Ponteova je samo pohvalila njihovu inicijativu i naglasila da po tom predmetu ništa ne može da uradi, pošto je proces za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji zatvoren. - Ako se ne procesuiraju svi zločini, bez obzira ko ih je i kada počinio na teritoriji bivše Jugoslavije, na ovom delu Balkana nikada neće biti mira - poručila je juče Semina Lončar direktor NO "Centar za razvoj demokratije " u Splitu.

Tvrdnje slovenačkog Helsinškog odbora da snimak austrijske televizije prikazuje trenutak kada su na karauli Holmec ubijeni Goran Maletić iz Novog Sada, Zoran Ješić, iz Sakula i Antonio Šumanović iz Jablanice (BiH), demantuje Zoran Lekić, iz Kaća, čovek koji je tog kritičnog dana bio na karauli, kao pripadnik JNA. Prema Lekićevim rečima, Maletić i Ješić jesu tog dana poginuli karauli Holmec, ali na položaju koji je od zgrade karaule bio udaljen oko 300 metara.

Poginuli na drugom mestu?

- Ješić je bio u rovu do mene i video sam kada je pogođen, dok je Maletić pogođen nekoliko minuta ranije, kada je pokušavao da spasi Roberta Šulca iz Čelareva, koji je bio ranjen u vrat. To je, koliko znam, potvrdio i sam Šulc, tako da vojnici koji se vide na snimku sigurno nisu Maletić i Ješić - kaže Lakić, dodajući da ne može da proceni da li se ubistvo, koje je snimljeno pre, ili posle njegovog napuštanja položaja jer se sa mesta, gde se on nalazio tokom napada, nije mogla videti ni karaula, ni prostor ispred nje koji je snimljen. "Definitivno se radi o karauli Holmec, a prepoznao sam i kamion kojim smo tri dana ranije, nas 22 vojnika i komandir, kao interventna jedinica dovezeni na karaulu.

Na snimku koji je inače, dosta nejasan, nikoga nisam mogao da prepoznam, ali znam da su svi vojnici nosili šlemove, tako da pretpostavljam da se radi o starešinama koji su jedini na glavama imali "titovke". Sa karaule sam otišao ambulantnim kolima, koja su došli da prevezu dedu i babu koji su bili skriveni u kući, pored koje sam se nalazio. Zanimljivo je da niko od nas nije znao da u toj kući ima nekoga, a ambulantna kola su me odvezla u suprotnom pravcu od karaule, tako da ne znam da li se ono što je prikazano na snimku desilo dok sam ja bio na položaju - kaže Lakić, napominjući da je spreman da o svemu svedoči pred Tužilaštvom za ratne zločine, ukoliko bude pozvan, te da do tada niko od vojnih ili civilnih zvaničnika sa njim nije pričao o dešavanjima na karauli "Holmec".


Izvor: Glas Javnosti \ B. Dodoš - N. Ćaćić

Hag istraživao slučaj Holmec

Dvojica istražitelja Haškog tužilaštva svojevremeno su boravili u Sloveniji i prikupljali informacije o slučaju ubistva vojnika JNA na graničnom prelazu Holmec, saznaje „Blic“.

Takođe saznajemo da će srpsko Tužilaštvo za ratne zločine zatražiti informaciju od Tužilaštva iz Haga o ovom slučaju.

Tužilaštvo u Beogradu već uveliko prikuplja dokaze o stradanju vojnika. Neve Miklavačič-Predan, predsednica Helsinškog odbora u Sloveniji, juče je sa svojim saradnicima došla u Beograd u zgradu Specijalnog suda na sastanak sa tužiocima.

Kako saznajemo, predstavnici Helsinškog odbora su srpskom tužilaštvu predali celokupnu dokumentaciju o slučaju Holmec.

Izvor „Blica“ iz Specijalnog tužilaštva rekao je da u tužilaštvu još ne mogu da tvrde da je u pitanju ratni zločin, da ispituju okolnosti pod kojima su ubijeni vojnici i da za sada može da se govori samo o indicijama.

- Tražićemo od vojske da nam dostavi svu dokumentaciju koju raspolaže. Moramo da saznamo koja je tačno jedinica JNA bila tamo raspoređena i da saslušamo njene nekadašnje pripadnike. Pokušaćemo da saslušamo i kamermana austrijske televizije, čije je snimak pokazan. Uradićemo veštačenje snimka i balističku analizu na osnovu snimka. Tek kada sakupimo sve dokaze, moći ćemo da se obratimo nadležnom tužilaštvu u Sloveniji, jer odavde teško možemo da dođemo do eventualnih izvršioca i njihovih imena - rekao je naš izvor iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine.

Naš izvor naglašava da predsednica slovenačkog Helsinškog odbora nije došla privatno u Beograd, već da je sastanak zvanično organizovan preko Ambasade SCG.

U Tužilaštvu se nadaju da će njihove kolege u Sloveniji biti spremne sa saradnju, ako im se obrate povodom slučaja Holmec.


Izvor: Blic \ V. Z. C.

   
I Janez Drnovšek ratni zločinac

Anton Nikiforov, portparol Karle Del Ponte, izjavio je juče da je slučaj "Holmec" stvar nacionalnih pravosuđa zemalja bivše Jugoslavije. Prema njegovim rečima, Haški tribunal istražuje masovna i sistematska kršenja međunarodnog prava. Nikiforov je naveo da nema razlike između velikih i malih zločina, ali da postoji razlika u obimu između sistematskih kampanja i pojedinačnih incidenata. Prema njegovim rečima, Haško tužilaštvo ima informaciju da se slovenačko pravosuđe bavilo slučajem "Holmec", ali ne želi da komentariše način na koji je ta istraga vođena.

Dok se slovenačke vlasti, uprkos snimcima i svedočenjima očevidaca, uporno negiraju da je u slučaju "Holmec" počinjen ratni zločin, protiv slovenačkih zvaničnika pojavljuju se nove optužbe za ratne zločine.

Tako je Liberalna stranka Slovenije uputila pismo Karli Del Ponte, glavnoj tužiteljki Haškog tribunala, u kome traži da se povede istraga protiv Janeza Drnovšeka. Slovenački liberali u pismu haškoj tužiteljki navode da je Drnovšek jedan od inspiratora ratnih zločina koji su se desili tokom raspada SFRJ.

- Drnovšek je, kada je došao na mesto predsednika predsedništva SFRJ 1989. godine, potpisao dokument pod nazivom "Smernice za eliminisanje vanrednih prilika". Taj dokument je bio službena tajna i objavljen je u tajnom Službenom glasniku. U "Smernicama za eliminisanje vanrednih prilika" su objavljena uputstva za postupanje u slučaju zaoštravanja situacije u Jugoslaviji. Neki od optuženih za ratne zločine su upravo postupali po tim "Smernicama" kada su počinili ratne zločine - naveo je u pismu Karli Del Ponte Vitomir Gros, predsednik ove stranke.


Izvor: Glas Javnosti \ N. Č.