Štrajk upozorenja prosvetnih radnika

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije najavila je da će, u ponedeljak 22. septembra, organizovati jednodnevni štrajk upozorenje.

U saopštenju Unije u utorak se navodi da sindikat traži da se zarade zaposlenih za jul i avgust obračunaju i isplate u skladu sa Zakonom o radu, najkasnije do isplate drugog dela zarada za avgust.

Takođe, traži se da se svi prosvetari, kojima su uručena rešenja o nezakonitom otkazu, odmah vrate na posao, kao i da se svima kojima je umanjena norma suprotno ugovorima, izdaju nova rešenja sa punom normom časova.

Sindikati zahtevaju da ministar prosvete u što kraćem roku svojim aktom pozitivno reši status nastavnika računarstva i informatike koji imaju stečeno pravo za izvođenje nastave.

Traži se i da Ministarstvo prosvete utvrdi pojedinačnu odgovornost načelnika školskih uprava i direktora škola koji su, protivno preporuci ministra, raspisivali konkurse i zasnivali radni odnos sa
novim radnicima.

Izvor: MTS-Mondo

Ispit za 90 udžbenika
Z. R.


OSNOVCI u Srbiji i njihovi roditelji trebalo bi u četvrtak konačno da saznaju koji su udžbenici važeći za ovu godinu. Bar tako je najavljeno prošle nedelje, kada je državni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović, obećao predstavnicima Udruženja privatnih izdavača da će ih danas primiti i saslušati. Oko 100.000 knjiga koje nisu dobile pozitivno mišljenje komisija i dalje se nalaze u školama.
Privatni izdavači kažu
da će predložiti nadležnima da im produže rešenja za sve udžbenike koji su ranije dobili pozitivnu ocenu, a da posle ponovo detaljno provere kvalitet svake knjige uključujući i izdanja Zavoda za izdavanje udžbenika.
Pod lupom komisija Ministarstva prosvete našlo se oko 500 knjiga koje su odštampali privatni izdavači i Zavod za izdavanje udžbenika. Negativno mišljenje komisije dobilo je ukupno 90 naslova.

Izvor: Novosti

Većina đaka u Srbiji ide u državne škole, ali sve je više onih kojima roditelji plaćaju i po 11.000 evra godišnje za privatne škole. Koja je razlika?
.
Podele među srednjoškolcima veće su nego ranije. Grupisanje na osnovu materijalnog stanja, muzičkog ukusa ili kraja iz kojeg potiču poznate su generacijama unazad. Pored pomenutih, trenutno postoji još jedna, drugačija podela - na srednjoškolce iz privatnih i državnih škola. Vršnjaci koji su rođeni u istom gradu vreme provode i obrazovanje stiču pod potpuno različitim okolnostima. Školski program im je isti, ali uslovi za rad i odnos prema budućnosti - različiti.

Kristina i Viktorija su vršnjakinje. Kristina se školuje u privatnoj gimnaziji, prevozi je školski autobus, dan provodi u zgradi okruženoj zelenilom, planira školovanje u inostranstvu. Viktorija je učenica državne gimnazije, u školu stiže gradskim prevozom, odmor provodi u dvorištu „ukrašenom" grafitima, među vršnjacima koji puše čekajući školsko zvono.

Kristina ističe da je zadovoljna svojom školom i smatra da je u boljem položaju od svojih drugova iz državnih škola.

- Družim se s vršnjacima koji idu u državne srednje škole i mislim da smo mi u prednosti jer imamo bolji odnos s profesorima. Najverovatnije ću upisati medicinu negde u inostranstvu - kaže Kristina.

Viktorija smatra da podele u njenoj školi nisu drastične jer su svi sličnog materijalnog položaja.

- Nemam predstavu o tome kako je biti đak privatne gimnazije, ne družim se sa takvima. Planiram da nastavim školovanje, ali verovatno neću uspeti da „upadnem" na budžet, moraću da se pomučim u prvoj godini da ne bih plaćala dalje školovanje - kaže Viktorija.
Nada Vuković, akademska direktorka privatnog obrazovnog sistema „Ruđer Bošković" na Senjaku, kaže da gimnazijalci imaju dobre uslove za rad i da se u njihovoj školi insistira na znanju.

- Naši učenici imaju mogućnost polaganja međunarodne mature koja im obezbeđuje prohodnost na fakultete u Evropi i Americi. Većina naših učenika školovanje i nastavlja u inostranstvu, ali se jedan broj upisuje na državne i privatne fakultete. Organizujemo dodatnu nastavu, tako da nema potrebe da roditelji deci plaćaju dodatne časove. Bežanja sa časova nema jer o svakom nenajavljenom izostanku obaveštavamo roditelje - objašnjava Vukovićeva.

Privatna gimnazija je izmeštena iz gradskog centra, ograđena i obezbeđena. Naša sagovornica kaže da do sada nije bilo tuče, rušenja, nasilja ili bilo kakvog drugog incidenta. Pušenje u školi i školskom dvorištu je zabranjeno i toga se pridržavaju svi učenici.

Anita Jakovljević, školski psiholog Gimnazije „Sveti Sava" u Beogradu, kaže da državne škole menjaju sistem rada po uzoru na novine koje su uvele privatne obrazovne ustanove.
- Naša gimnazija uvela je sistem SMS obaveštavanja roditelja o uspehu i izostancima dece s časova. Međutim, veliki problem predstavlja preopterećenost roditelja i njihovo odsustvo iz života svoje dece. Većina roditelja radi po dva posla da bi deci obezbedila sve što im je potrebno. Učenici se grupišu po različitim principima, ali nema tolerancije za različitosti. Nasilje uzima maha, podjednako među dečacima i devojčicama. Ohrabruje činjenica da su učenici otvoreni za saradnju s psihologom. Najčešće je reč o porodičnim problemima, ali razgovaramo i o zavisnosti od cigareta ili alkohola. Najveći problem učenicima ipak predstavlja fizičko maltretiranje - objašnjava Jakovljevićeva.

Raslojavanje počinje još u vrtiću

Pedagog Tanja Vučković kaže da su podele, grupisanje i etiketiranje učenika posledica višestrukih faktora. Odgovornost za generacije koje imaju različite, često pogrešne sisteme vrednosti snose podjednako društvo i roditelji.
- Postavljene su nove norme u kojima je novac merilo uspeha. Materijalno bogatstvo uzelo je primat nad svim drugim životnim vrednostima. Dešavalo se da roditelji uzimaju kredit kako bi osnovcima kupili sat, mobilni telefon i garderobu čuvenih brendova. Objašnjava se da se na taj način deca približavaju povlašćenom sloju bogatih i uspešnih. Podaci o šikaniranju, maltretiranju i brutalnosti dece upozoravaju da je potrebno preuzeti ozbiljne reforme ako želimo da zaustavimo raslojavanje društva na međusobno suprotstavljene tabore, a to počinje još u vrtiću - objašnjava naša sagovornica.

Banke daju kredite i za školarinu!

Banke u Srbiji izdaju namenske kredite koji se mogu koristiti za plaćanje školarine u privatnim osnovnim i srednjim školama. Većina banaka za školovanje nudi kredite u iznosu do 10.000 evra, uz godišnju kamatu od oko 12 odsto, dok je rok otplate između 18 i 36 meseci. Tamara Bartoš, PR Banke Inteza, kaže da je, pored standardnih uslova za kreditiranje, potrebno doneti profakturu za plaćanje školarine.

- Među namenskim kreditima postoji veliki broj koji se izdaju za plaćanje školovanja, bilo da je reč o fakultetima, postdiplomskim studijama ili osnovnom i srednjem obrazovanju - kaže Bartoševa.


Izvor: Press

NASTAVNICI LOŠI, GRADIVO PRETEŠKO

Biznis sa privatnim časovima cveta jer, po nezvaničnim podacima, više od polovine učenika u Srbiji pohađa dopunsku nastavu

Đačke muke... U školama se dobija sve manje potrebnog znanja

U Srbiji je postalo uobičajeno da roditelji tokom osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja svojoj deci plaćaju privatne dopunske časove bar iz jednog predmeta. Po nekim nezvaničnim podacima, više od polovine učenika pohađa dopunske časove.

Neprimenjivo znanje

Ono što je sigurno to je da naši učenici ne mogu da primene u praksi znanje koji steknu tokom školovanja! To su pokazali i najnoviji rezultati PISA testa, programa međunarodnog ispitivanja učenika u oblasti prirodnih nauka, matematike i razumevanja i tumačenje tekstova. Prema pokazanom znanju, učenici iz Srbije (15-godišnjaci) u konkurenciji 57 zemalja zauzeli su tek 44. mesto. Rezultati pokazuju da su đaci iz Srbije, prema kriterijumima Evropske unije, funkcionalno nepismeni, jer nisu ovladali znanjima koja im pomažu da se snalaze u životu.

Đacima je najčešće potrebna pomoć iz matematike, fizike, hemije, latinskog, ali i iz biologije, stranog ili maternjeg jezika, istorije... Dobar biznis za nastavnike, ali postavlja se pitanje kako se radi u školama. Roditelji tvrde da su primorani da svojoj deci obezbede ovu vrstu pomoći jer je školsko gradivo preobimno i teško, a nastavnici loši.

Paralelni sistem

Četrnaestogodišnji Nemanja Petrović, učenik osmog razreda jedne beogradske osnovne škole, pohađa privatne časove iz matematike, fizike, hemije, engleskog i francuskog! Za samo dva časa, u zavisnosti od toga o kom je predmetu reč, Nemanjini roditelji moraju da izdvoje od 600 do 1.200 dinara. Dopunski časovi su se toliko „odomaćili" kod naših đaka da se s pravom može govoriti o paralelnom obrazovnom sistemu, koji služi da nadomesti propuste redovnog školovanja!

- Pojedine nastavnike ne interesuje da li su deca zaista shvatila gradivo. Zatrpavaju ih obavezama koje oni sami ne mogu da savladaju i jednostavno nas nateraju da pomoć potražimo van škole i platimo privatne časove - priča za Press Nemanjina mama Snežana Petrović.

Ona ističe da je imala priliku da uporedi gradivo koje moraju da savladaju deca u osnovnim školama u Srbiji sa programom po kojem radi dete njene sestre koje pohađa internacionalnu školu u Makedoniji.

- Đaci se u tim školama uče elementarnim, praktičnim stvarima, koje potom znaju da primene u praksi. Cilj nastavničkog rada je da dete zaista nešto nauči, a ne samo da gomilaju potpuno nepotrebna znanja. A neuspeh deteta tamo se doživljava kao neuspeh nastavnika! Kod nas očigledno nije tako i smatram da nam je neophodna ozbiljna reforma školstva, a ne samo „šminkanje" programa koji su odavno prevaziđeni - priča Snežana Petrović.

CENE DOPUNSKIH ČASOVA

predmet      cena za dva časa

matematika     400-1.200
fizika               400-1.200
hemija             500-900
latinski jezik     900-1.300
biologija           450-800
engleski jezik    600-1.200
srpski jezik od     500

*Cene su u dinarima

Obavezna reforma

Najstrašnije je, kažu roditelji, što isti ti nastavnici koji se ne trude dovoljno da njihovi đaci savladaju obavezno školsko gradivo drže privatne časove deci iz nekih drugih škola i tako zarađuju novac. Nastavnici svoj dodatni angažman pravdaju niskim primanjima u prosveti, a slabo učeničko znanje neodgovarajućim programima.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić kaže za Press da se slaže sa roditeljima koji tvrde da školski sistem u Srbiji nije dovoljno dobar i usklađen sa stvarnim potrebama društva.

- Ali, nisu svi roditelji u pravu kada zbog sujete i odbrane detetovog neznanja olako daju negativne ocene o nastavnicima i njihovom radu! Uzimanje privatnih časova postalo je realna potreba, ali za to nisu krivi nastavnici, već školski sistem, koji je takav da ne omogućava nastavnicima takozvanih težih predmeta da nauče svu decu za pozitivnu ocenu. Rešenje ovog problema je u stvarnoj reformi našeg obrazovnog sistema - ističe Sokić.

V. NEDELJKOVIĆ

Izvor: Press

Ministarstvo krije spisak
Z. RAKIĆ

NADLEŽNI u Ministarstvu prosvete, kako smo nezvanično saznali, konačno su u petak odlučili šta će biti sa oko 90 udžbenika privatnih izdavača koji nisu dobili dozvolu da se upotrebljavaju u školama, ali iz nekog razloga kriju šta će da urade. Tako već 16. dan od početka školske godine roditelji ne znaju šta će sa udžbenicima koje su platili, a zbunjeni su i učitelji. Čekajući da u Ministarstvu pronađu rešenje, oni su počeli da predaju i po knjigama koje su komisije Ministarstva prosvete proglasile "nevažećim".
U školama kažu da ih niko nije obavestio koji udžbenici nisu prošli kroz "sito" komisije, pa čak nisu dobili od nadležnih ni spisak odobrenih naslova. Sve što su u Ministarstvu prosvete uradili po tom pitanju bilo je da okače na sajt imena knjiga koje su dobile dozvole! Svaki učitelj i roditelj, dakle, trebalo je tamo da proveri koji udžbenici će biti u upotrebi ove školske godine! Osim što je neozbiljno što se niko iz Ministarstva nije udostojio da pošalje spisak literature direktorima obrazovnih ustanova, uputili su ih na sajt mps.sr.gov.yu, iako bi oni najbolje trebalo da znaju koliko škola u Srbiji ima pristup Internetu.
Direktorka Prve osnovne škole u Valjevu Mileva Mojić kaže da im nikakav dopis nije stigao i da su učitelji počeli da predaju po udžbenicima koje su naručili ranije.
- Rekli su nam da su na sajtu objavljeni spiskovi odobrenih knjiga, ali mi to nismo uspeli da pronađemo
- kaže direktorka. - Još ne znamo koje knjige važe, a koje ne. Ne mogu ni da zamislim koja bi zbrka nastala da sada moramo da povlačimo te udžbenike, pa da naručujemo druge. To bi bilo van pameti. Mi smo koristili sve, koje su naši učitelji odabrali još početkom godine, jer nismo dobili obaveštenje da radimo drugačije.
Problem oko udžbenika nastao je jer je Ministarstvo prosvete u aprilu naredilo da se uradi revizija svih izdanja od prvog do petog razreda, bez obzira na to što su te knjige imale dozvole prethodnih godina. Bivši ministar Zoran Lončar to je uradio zbog međusobnih optužbi privatnih izdavača i Zavoda za izdavanje udžbenika da prepisuju jedni od drugih i da "kopiraju" strane knjige. Sukob je nastao kada je Zavod prozvao IK "Bigz" da preuzima ilustracije iz udžbenika zagrebačke "Školske knjige", a sporan je bio policajac u udžbeniku za tehničko koji je nosio hrvatsku uniformu. Ova knjiga, uz još oko 90 naslova, nije dobila rešenje komisije Ministarstva prosvete posle revizije u aprilu.
Privatni izdavači su, međutim, prodavali knjige još u februaru, da bi roditelji mogli da ih plate na rate, računajući da će im rešenja biti samo produžena. Komisije su prelistale oko 500 udžbenika za dva meseca i u junu, kada su se škole već raspustile, objavili su rezultate, ali samo na sajtu. Tada se ispostavilo da je u škole stiglo oko 100.000 udžbenika koji se ne mogu koristiti u nastavi, jer ih komisije nisu odobrile.

POMOĆ KOJA ZBUNJUJE
KOLIKO su se u Ministarstvu prosvete potrudili da "pomognu" učiteljima, roditeljima i đacima najbolje ilustruje to što ni upornom pretragom većina posetilaca ne može da pronađe spisak odobrenih knjiga. On se čak ni na zvaničnom sajtu Ministarstva ne nalazi na vidnom mestu. Ikonica "Katalog odobrenih udžbenika" poslednja je u nizu od čak 23 sličice koje se nalaze sa leve strane. Od trenutka kada posetilac klikne na nju, treba proći kroz "lavirint" od još četiri strane da bi se na poslednjoj izlistao spisak izdanja.

MINISTAR
U MINISTARSTVU prosvete ni u ponedeljak nisu hteli da kažu šta će biti sa "nevažećim" udžbenicima koji su se zbog loše saradnje nadležnih i privatnih izdavača našli u školama. Oni čekaju da se iz Brisela vrati ministar Žarko Obradović, koji će, navodno, u četvrtak saopštiti roditeljima šta da rade sa udžbenicima koje su kupili.

Izvor: Novosti

Važno je ići na ekskurziju, a ne naučiti
A. KRSMANOVIĆ


UMESTO da se napravi raspored kada će koja srednja škola ići na ekskurziju, svi kreću u isto vreme, što podiže cenu, ali nažalost smanjuje izbor mesta u koja će se ići i kvalitet same ekskurzije.
Vlasnici turističkih agencija, koje organizuju đačke ekskurzije, smatraju da direktori škola i Ministarstvo prosvete čine veliku grešku što ne naprave raspored kada će koja škola ići na ekskurziju.

Bez plana

- Svi žele da putuju krajem oktobra. To, najpre napravi gužve u ambasadama, pošto se uglavnom putuje u inostranstvo. U takvoj situaciji, i broj kvalitetnih autobusa i dobrih vodiča je ograničen, pa mnogi dobiju osrednje organizovanu ekskurziju - kaže Ljubiša Nešovanović, direktor "Robinsona". - Cene u hotelima su, recimo, od 1. novembra niže i siguran sam da bi, sa dobrim rasporedom, škole bile zadovoljnije ekskurzijama.
Drugi problem đačkih ekskurzija je što ne postoji plan i program kuda će deca putovati. Dešava se čak i da dva puta idu na ista mesta. Glavna odredišta za đake završnih godina srednjih škola su Grčka, Italija, Austrija i Češka. Svi gimnazijalci bi morali da prođu turu "Antička Grčka". Ali, pošto mnogi vode računa o budžetu, radije biraju Češku, jer je jeftinija, a mogu da "protrče" kroz Beč u odlasku i kroz Bratislavu u povratku.
- Najveći pomak u organizovanju đačkih ekskurzija urađen je kada je donet Pravilnik o planiranju i izvođenju đačkih ekskurzija - kaže Nešovanović.
- Od tog trenutka škole su počele da prave program putovanja, a roditelji odlučuju o dnevnicama profesora.
Tada je završeno sa mešetarenjima i na agencijama je ostalo da pripreme i što bolje organizuju ekskurzije.

Program

Šta će sve videti đaci na ekskurziji najviše zavisi od same škole. Ukoliko je program skroman - to samo znači da je škola imala minimalne zahteve. Recimo, Škola za dizajn ima ozbiljne zahteve po pitanju programa - đake vodi na duže putovanje i traži kvalitetne vodiče. Drugi direktori nisu tako ambiciozni.
- Roditeljima se nude odredišta, a Savet roditelja odlučuje da li će deca ići u Rim ili Prag - kaže Nešovanović. Najveći problem prilikom formiranja programa je dužina ekskurzije. Za tri dana u Beču ne može se vidite mnogo toga, jer čas traje 45 minuta i pažnja đaka je ograničena. Drugi problem je veličina škole. Tamo kuda putuje 200 đaka ne može se posvetiti ista pažnja kao školi koja ima samo 90 učenika.

ŽALBE
ADVOKAT "JUTE" Ljubiša Živadinović kaže da se žalbe vezane za đačke ekskurzije najčešće odnose na komfor i izgled autobusa.
- Istina, bilo je primedbi roditelja, na osnovu priče dece, da su preskupo platili hranu i smeštaj - kaže Živadinović. - Ali, to su bile pojedinačne žalbe.
Uporedo sa tim žalbama stižu i primedbe od direktora hotela u inostranstvu zbog nanošenja štete koju su učinila naša deca.

Izvor: Novosti

Forum beogradskih gimnazija tvrdi da Ministarstvo prosvete vrši pritisak na beogradske gimnazije
U školu preko veze

Autor: V. Andrić

Beograd - Beogradske gimnazije su praktično napadnute zahtevima Ministarstva prosvete da naknadno upisuju učenike u prvi razred. Na taj način uticajni roditelji preko svojih veza u Ministarstvu prosvete upisuju svoju decu gde žele, a ne gde zaslužuju po uspehu i broju osvojenih poena na kvalifikacionom ispitu. Najviše su na udaru Prva, Peta, Četrnaesta, Šesta, Osma, Sportska i gimnazija "Sveti Sava" - tvrdi Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.


On za Danas ističe da je Forum od kolega iz pojedinih gimnazija dobio pouzdane informacije da direktorima stižu pisani uputi sa predlogom da prime pojedine učenike, a na kojima se nalazi potpis pojedinih visokih činovnika Ministarstva. Sokićnije želeo da precizira o kojim osobama je reč, ali je dodao da ministar prosvete Žarko Obradović"verovatno i ne zna da se to događa" i da pomoćnik ministra za srednje obrazovanje Bogoljub Lazarevićnije potpisivao pomenute upute.

Sokićtvrdi da su zahtevi za naknadni upis nelegalni i da niko ne može upisati učenike osim upisne komisije i to u specifičnim slučajevima - ako je rečo blizancima, Romima, đacima koji su došli iz inostranstva ili ukoliko imaju zdravstvenih problema. Sokićističe da u odeljenjima ponovo ima po 36 učenika, umesto 30 do 31, koliko je predviđeno zakonom i da su zbog toga ugroženi kvalitet nastave i objektivan prijemni ispit.

Ministarstvo prosvete juče nije želelo da komentariše navode predsednika Foruma beogradskih gimnazija, ali ni tvrdnje da su pojedine škole dobijale upute iz Ministarstva za upis učenika.

Ljiljana Đokić, direktorka gimnazije "Sveti Sava" kaže da je još od 15. jula dobila veliki broj uputa iz Ministarstva prosvete i da su učenici na taj način upisivani dok je bilo slobodnih mesta.

- Na taj način je upisano oko deset učenika, ali nam je isto toliko otišlo u druge škole. Upisivali smo decu dok je bilo slobodnih mesta, sve preko toga smo vraćali i zbog toga nisam bila izložena pritiscima i naknadnim zahtevima - ističe Đokić. Ona napominje da u odeljenjima u proseku ima po 32 učenika, što je, kako kaže, u skladu sa zakonom.

Direktor Prve gimnazije Aleksandar Andrejićkaže za Danas da nije bilo pritisaka telefonom, ali da je iz Ministarstva dobio jedan broj uputa za naknadni upis učenika. On kaže da su učenici naknadno upisivani samo ako to ne remeti broj đaka u odeljenju i da nije imao nikakvih neprijatnosti zbog toga što je pojedine neopravdane zahteve odbio.

Direktori Četrnaeste i Šeste beogradske gimnazije nisu juče želeli da komentarišu navode predsednika Foruma beogradskih gimnazija, dok direktori Pete i Osme gimnazije nisu bili u školi, a direktorka Sportske gimnazije je bila na sastanku.

Izvor: Danas

Izdavači da plate štetu
 

BEOGRAD - Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je juče da bi izdavači koji su prodali udžbenike bez odobrenja Ministarstva trebalo da roditeljima nadoknade štetu ili zamene udžbenike.
- Pojedini privatni izdavači kažu da nisu u stanju da roditeljima vrate novac. Ne znam kako su mogli da izdaju udžbenike bez odobrenja, a sada nisu u stanju da to plate. To nije ni moralno ni profesionalno - rekao je ministar Obradović.

Izvor: Kurir

Većina srednjih škola nema adekvatno obezbeđenje jer svako ko poželi može da prošeta kroz učionice, hodnike i toalete, a da ga pri tom niko ne zaustavi. Ekipi Pressa to je uspelo u četiri od pet škola!


U većini beogradskih srednjih škola neometano može da uđe i prošeta se hodnicima, učionicama, toaletima i fiskulturnim salama - svako ko poželi!!! Oni malo spretniji u školske prostorije mogu da unesu čak i bejzbol palice, noževe, metalne štangle, lance i „boksere", zaključila je ekipa Pressa, koja je obišla pet srednjih škola i bez ikakvih problema, pored obezbeđenja, prošetala se u čak četiri!

Povodom nedavnog povređivanja učenika u Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi na Banovom brdu, kada je naočigled tridesetak učenika usred učionice izboden nožem maloletni D. K., tročlana ekipa Pressa proverila je u petak bezbednost u Prvoj beogradskoj gimnaziji, Tehničkoj školi „Drvo art", Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla", Tehničkoj školi „Petar Drapšin" i Hemijskoj školi na Banovom brdu.
Jedan policajac na nekoliko škola

U gotovo svim obrazovnim ustanovama potpuno neometano smo ulazili u toalete, pisali i brisali po tabli, „gurali" se s profesorima, šetali, šalili se s učenicima, a da nas nijednog trenutka niko nije zaustavio i pitao šta tražimo u školi, iako smo od maturanata stariji čak i po 15 godina! U sve škole ušli smo na sporedne ulaze kako bismo videli da li su sve prostorije jednako „pokrivene" ili obezbeđenje statira samo na glavnom ulazu.

Iako Prva beogradska gimnazija ima obezbeđenje, u ovom školskom zdanju šetali smo hodnicima toliko da su nas i noge zabolele. U jednom trenutku naišli smo na tri profesorke koje su ćaskale na velikom odmoru. Jednu od njih smo čak namerno dobro zakačili ramenom kako bi nas primetila. Ljubazno smo se izvinili, a ona je rekla: „Nema problema"!

Po izlasku iz škole u dvorištu smo naišli na radnika obezbeđenja, koji je objasnio da sam obezbeđuje školu, tačnije da u jednoj smeni brine o bezbednosti oko 500 đaka.

- Tu je i školski policajac, ali pored gimnazije. On je zadužen i za još nekoliko škola u kraju. S obzirom na to da sam ovde dovoljno dugo, uglavnom znam đake, pa tako čim primetim da je došao neko sa strane, opomenem ga da napusti školu - priča radnik obezbeđenja.
Tehnička škola „Drvo art" na Dorćolu je još „neobezbeđenija". Na sporednom ulazu nema obezbeđenja, ali „sumnjivu trojku" niko nije primetio ni na prvom spratu zgrade, gde smo se u slobodnoj učionici sedeći u klupama i sami podsetili školskih dana. Profesorima smo nazivali „dobar dan", oni su uz smešak uzvraćali, ali niko nije pitao ko smo i zašto tako slobodno šetamo po školi. Srećom, ovog puta bili su samo novinari.

„Tesla" na izvol'te

- Ovde svakodnevno ima više onih koji nisu učenici od samih đaka, pa zato nikom niste sumnjivi - kikotali su se đaci kada smo im otkrili našu „misiju". - Da li se osećamo bezbedno? Pa, s obzirom na to kako nas čuvaju, gledamo da se ni sa kim ne zakačimo - šale se učenici.
U „Nikoli Tesli" smo obišli učionice, pozdravljali se s učenicima, pisali po školskoj tabli, a čak smo u jednom momentu natopili i sunđer vodom u toaletu kako bismo mogli da obrišemo sve ono što smo napisali! Kako bismo malo predahnuli, u muškom toaletu smo čak zapalili cigaretu.

Školske policajce nismo ni videli. Čuli smo da postoje.

KAMERE KAO SPAS

Hemijsko-prehrambenu tehnološku školu na Banovom brdu snima 41 kamera, u ovo školsko zdanje može da se uđe bez ikakvih problema. Jedina opasnost su tetkice, jer ukoliko vas one uhvate, bez metle po leđima nećete sigurno proći.

- Ni 600 policajaca da čuva naših 1.399 učenika ne može da odbrani đaka od nečije namere. Hteli smo da u našoj školi đaci nose kartice na grudima kako bi se raspoznavali, ali Savet roditelja nije prihvatio tu ideju. U narednom periodu školske prostorije pokrićemo sa još nekoliko kamera - pravda se Tomislav Đokić, direktor Hemijske škole.

„PETAR DRAPŠIN" - SVETAO PRIMER

U školi „Petar Drapšin" zaustavljeni smo na prvom stepeniku. I pored toga što škola ima dve zgrade, obe su pod stalnim nadzorom budućih inspektora, tačnije apsolvenata Više kriminalističke škole.

- Pored „Drapšina", obezbeđujemo i Trgovačku i Ekonomsku školu. Ovde u obezbeđenju rade i dve devojke, svaka u po jednoj zgradi, dok ja pokrivam obe zgrade - rekao je jedan od članova obezbeđenja.

Izvor: Press

Nema zamene udžbenika u knjižarama


Roditelji osnovaca ne mogu u knjižarama zameniti udžbenike koji su izgubili dozvolu za korišćenje, rekla je Gordana Knežević-Orlić, predsednica Suda časti Udruženja izdavača udžbenika i učila Srbije, privatnih izdavača i direktorka izdavačke kuće „Klet“, najavivši i tužbu protiv Ministarstva prosvete koje upravo tvrdi suprotno, piše “Blic.“

Ministar Žarko Obradović juče je na RTS-u ponovio da u nastavi mogu da se koriste samo udžbenici koje je odobrila republička komisija, a da knjige koje tu dozvolu nemaju treba zameniti odgovarajućim. Roditelji će, po ministrovim rečima, to moći da urade u knjižarama u kojima su kupili te knjige, a profesori kod izdavača!

Gordana Knežević-Orlić tvrdi upravo suprotno.

“Ministar nema pojma kako funkcionišu ove stvari. Roditelji ne mogu da zamene knjige! Učitelj, koji se opredelio za udžbenik koji je naprasno posle četiri godine korišćenja izgubio dozvolu, obratiće se izdavaču knjige.
Izdavač će potom zameniti knjigu kod drugog izdavača koji ima dozvolu“, objašnjava Knežević-Orlić i ističe kolegijalnost privatnih izdavača zahvaljujući kojoj će se rešiti trenutna zbrka oko udžbenika. Dodaje i da će Udruženje privatnih izdavača podići tužbu protiv Ministarstva prosvete.

“Od Komisije za zaštitu konkurencije dobili smo potvrdu da je prekršen Ustav odlukom da se kontrolišu samo privatni udžbenici, a ne i državni. Posebna je priča što to ne bi smelo da se radi u toku isporuke knjiga“, naglašava Knežević-Orlić.

Privatni izdavači tvrde da su njihovi udžbenici imali dozvole kada su ih ponudili školama, ali su im one naknadno oduzete. Roditelji su od februara plaćali rate za te knjige, a kada je isplaćena poslednja rata u aprilu, Ministarstvo prosvete je odlučilo da obavi vanrednu proveru svih udžbenika privatnih izdavača.

Škole u kojima se koriste udžbenici privatnih izdavača, koji su izgubili odobrenje Ministarstva prosvete, treba da se jave na broj telefona 011/30-36-132.

Izvor: MTS-Mondo