Zvoni đački dinar
E. V. N.

NA početku i ove školske godine, osim troškova zbog pribora i novih knjiga, roditelje je sačekao još jedan namet - đački dinar! Iako je nezakonito, direktori mnogih škola odredili su iznos koji roditelji učenika treba da plate prvog septembra.
Ove godine, đački dinar je iznosio između jedne i tri hiljade dinara. Iz Ministarstva prosvete podsećaju da ovakav običaj nije dozvoljen zakonom, ali roditelji, ipak, što zbog neznanja, a što zbog straha od osvete - plaćaju!
Logikom "kad svi daju, daću i ja" roditelji pune školsku kasu. Posla je, zbog ovakve prakse, imala i prosvetna inspekcija!

Prijave

Samo u Kragujevcu, na primer, u protekla dva dana, prosvetnoj inspekciji podnete su desetine prijava, jer je šest od osam srednjih škola u ovom gradu, za vreme upisa učenika, od roditelja, po raznim osnovama, prikupljalo od dve do tri hiljade dinara.
Odeljenje Ministarstva prosvete saopštilo je kako je način na koji se uslovljava upis srednjoškolaca u naredni razred - nelegalan, i naložilo školama da roditeljima izdaju potvrde za predati novac, da im se omogući uvid u trošenje tog novca ili vrati isti iznos. U suprotnom - protiv odgovornih će biti podnete prekršajne prijave.
- Roditelji učenika srednjih škola znaju da upis učenika ni u kom slučaju ne sme da bude uslovljen nikakvim novčanim davanjima školi - kaže Jelica Selaković, načelnica Odeljenja Ministarstva prosvete u Kragujevcu. - Roditelj može da učestvuje u plaćanju osiguranja, Crvenog krsta i nekih drugih potreba škole, ukoliko je savet roditelja doneo takvu odluku, ali to nikako ne može da bude sada.
Prosvetnoj inspekciji rečeno je u ovim školama da je reč o inicijativi školskog odbora, koju su usvojili i saveti roditelja. Roditelji su, navodno, novac uplatili na dobrovoljnoj osnovi.
Od šest prozvanih
škola, samo su dve istakle natpis na vratima škole u kojima se navode razlozi. To su Prva gimnazija i Ekonomska škola. Prema rečima Gordane Ivković, direktorke Ekonomske škole, oko 95 odsto roditelja je dobrovoljno dalo po 2.000 dinara, a uskoro će za to dobiti i odgovarajuću potvrdu.
Tako se svi koji su odrezali koliki je namet, opravdavaju da je sve organizovano na dobrovoljnoj bazi. Samo što, u većini slučajeva, roditelji i ne znaju da imaju mogućnost izbora - da mogu, a ne moraju da plate! Kada bi na oglasnim tablama bilo istaknuto da je reč o donacijama - ne bi bilo zabune.

„Dobrovoljno“

- Zakon ne predviđa da đaci, odnosno njihovi roditelji, izdvajaju bilo kakva sredstva. Prema tome, jasno je da je sve što škole traže protivzakonito - izričit je Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete. - Zakon, međutim i ne sprečava donacije, ali one ne smeju da budu iznuđene. Svi oštećeni roditelji mogu da se jave prosvetnoj inspekciji.
Lokalna samouprava i država, objašnjava on, moraju da obezbede sredstva za škole, da ne bi morali "da kamče" novac od roditelja, koji su ionako preopterećeni.
Đački dinar, kao i širom Srbije, naplaćuje se po nekim beogradskim školama. I svi se opravdavaju manjkom sredstava koje na školske račune uplaćuje država. Kažu da ovaj novac troše na krečenje fasada, sređivanje učionica, nabavku i održavanje opreme...
- Naplaćivali smo u svakom polugodištu po 1.000 dinara, ali svaki roditelj zna da to nije uslov za upis - kaže Dušan Milovanović, direktor "Politehnike - škole za nove tehnologije".
Većina direktora u svim školama u Srbiji složna su u jednom - da, kada bi država uplaćivala dovoljno da škole izgledaju pristojno i uredno, ni oni ne bi morali od roditelja da traže pomoć. Mnogi tvrde da to najčešće nije prijatno i uvek može da ima loš odjek.

ODRŽAVANJE KLAVIRA
MEĐU prijavama nezadovoljnih roditelja je i slučaj iz Muzičke škole, gde je svim učenicima naplaćeno održavanje klavira, iako se sa tim instrumentom ne susreću. Direktor ove škole Radomir Tomić kaže da su potrebe škole za 50 odsto veće od novca koji dobijaju na godišnjem nivou i da tek sa davanjima roditelja, koja na godišnjem nivou iznose oko 50 evra, uspevaju da održavaju instrumente stare i po dve-tri decenije.

INOSTRANSTVO
U JEDNOJ kragujevačkoj školi profesor je roditeljima saopštio da će u nastavu biti uključen i udžbenik štampan u inostranstvu, da ga nema da domaćem tržištu i da se naručuje preko profesora.
- Nastavnik ne može da nametne korišćenje te vrste udžbenika, koji nije na spisku odobrenom u Ministarstvu prosvete - kaže Jelica Selaković. - I ovaj navod će proveriti prosvetna inspekcija.

Izvor: Novosti

Jagodina daje prvacima po 8.000 dinara

Svakom đaku prvaku koji živi na teritoriji Jagodine opština je u četvrtak poklonila 8.000 dinara za polazak u školu.

Grad će istu sumu novca dati i svakom učeniku u Jagodini koji je u ponedeljak krenuo u prvi razred srednje škole.

Na prigodnoj svečanosti u jagodinskoj hali sportova organizovanoj za decu i roditelje, gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma rekao je da su deca za tu opštinu "svetinja" i da lokalna samouprava to pokazuje delima.

"Novac je obezbedila lokalna samouprava uštedom koja ove godine iznosi više od 20 miliona dinara. Taj novac smo uštedeli tako što smo koristili razne prinadležnosti koje nam po zakonu pripadaju", rekao je Palma i dodao da ušteđena sredstva pripadaju deci i porodici.

Naveo je da svakog meseca 1.600 učenika i studenata koriste stipendije opštine, kao i da treću godinu za redom Jagodina šalje na letovanje učenike koji su završili četvrti i osmi razred.

Marković je najavio da će krajem meseca svi đaci prvaci, njihovi nastavnici i direktori ići na ekskurziju o trošku grada.

On je pozvao mlade ljude da uđu u bračne veze i obećao da će im lokalna samouprava pomoći u podizanju dece.

Grad Jagodina treći put za redom finansijski pomaže đake koji polaze u prvi razred.

Izvor: MTS-Mondo

"Lažnjaci" još u školama
Z. R.

ŠKOLE još nisu počele da vraćaju udžbenike koje su roditelji kupili od privatnih izdavača, a kojima Ministarstvo prosvete nije dalo dozvole, ali ih ni ne koriste u nastavi.
Kako smo saznali u četvrtak, skoro u svaku obrazovnu ustanovu u Srbiji ušla je bar jedna knjiga iz koje deca neće moći da uče. U Ministarstvu prosvete kažu da su liste odobrenih knjiga konačne i da udžbenici za koje je komisija rekla da ne ispunjavaju standarde da se nađu u učionicama neće dobiti rešenja, ali ne govore šta da u novonastaloj situaciji rade učitelji i roditelji.
Direktori škola tvrde da su od "privatnika" dobili obećanja da roditelji neće morati da kupuju nove knjige.
- Naši učitelji su izabrali uglavnom udžbenike koje je Ministarstvo ocenilo pozitivno - priča Radovan Todorović, direktor OŠ "Jovan Miodragović". - Imamo, međutim, problem sa matematikom, ali nam je izdavač rekao da će deca dobiti knjige koje je štampao drugi "privatnik", ali koje su dobile dozvolu. Nama takvo rešenje odgovara, jer roditelji neće biti oštećeni i neće plaćati ponovo. Od Ministarstva nismo
dobili nikakvo obaveštenje.
Direktori i nastavnici kažu da su na sajtu Ministarstva prosvete pronašli spisak udžbenika koji su odobreni, ali da još nemaju uputstvo šta da rade kada shvate da neki udžbenik ne mogu da koriste.
Manuela Ilić, direktorka OŠ "Ćirilo i Metodije" kaže da su oni izbegli probleme, jer su još u junu videli na sajtu koji udžbenici su odobreni.
- Mi smo dva dana pre raspusta sa nestrpljenjem očekivali spiskove i stalno smo proveravali da bi znali šta da kažemo roditeljima - priča direktorka. - Kada su objavljeni spiskovi, napravili smo izmene, jer su naši učitelji ranije izabrali i neke od naslova koje Ministarstvo nije odobrilo.

NEVAŽEĆI
U Ministarstvu prosvete kažu da nije tačno da kroz "sito" komisije nije prošlo samo 20 udžbenika, već da ima oko 90 nevažećih školskih knjiga. Udruženje privatnih izdavača okuplja 10 "privatnika" koji štampaju udžbenike i oni su naveli samo koliko je njihovih naslova odbijeno, dok u Srbiji ima bar još 10 štampara koji se bave ovim poslom, a nisu članovi Udruženja.

Izvor: Novosti

E-gimnazijalci koriste laptop umesto sveske

Polaznici privatne „E-gimnazije“ po upisu dobijaju laptop računare, koje svakodnevno donose u školu i preko njih prate nastavu.
- Prvi smo uveli potpuno nekonvencionalan način rada, a predavanja se održavaju preko video-projekcija i multimedijalne interaktivne table - objašnjava za „24 sata“ direktorka škole Anđelka Ninković.
Profesori takođe, koristeci svoj laptop, izvode audio-vizeulna predavanje i preko bežičnog signala mogu da prebace i preuzimaju nastavni materijal od učenika.
- Đaci na nastavu ne moraju da donose sveske i beležince, koje inače i nisu propisane pravilnikom o školovanju, osim za matematiku, fiziku i hemiju gde ima mnogo formula i grafikona - naglašava direktorka.
Uz redovne udžbenike, učenici preuzimaju i sve lekcije sa časova u elektronskom obliku i tako trajno „zadržavaju“ vežbe, zadatke i beleške. U sklopu odeljenja, u zavisnosti od predznanja, formiraju se grupe sa kojima se radi odvojeno. Kako su nam objasnili u Gimnaziji, princip rada je preuzet od nekoliko nemačkih i američkih srednjih škola, a ovakav pristup je jedinstven u Srbiji i zemljama u okruženju.
Osim modernih kabineta, učenicima je na raspolaganju i prostor pod nazivom „Sajber rum“, u kome mogu da podešavaju računare, koriste brzu internet vezu, rade na velikim LCD monitorima od 40 inča, koriste najnovije usb „gedžet“ uređaje, isprobaju softvere i igrice, instaliraju operativni sistem i konsultuju se sa stručnjacima u vezi sa zaštitom podataka, virusa i internet servisa. Celokupan prostor škole i dvorišta u Radničkoj ulici pokriven je bežičnim internetom.
Učenici mogu da biraju desetak fakultativnih predmeta iz oblasti informacionih tehnologija, grafičkog dizajna, obrade audio i video-sadržaja, GSM tehnologija, izrade računarskih igara, internet servisa, kao i tri strana jezika.

Školarina 1.600 evra
Školarina u „E-Gimnaziji“ košta 1.600 evra i može se platiti u dve rate. Đacima je u tu cenu uračunat laptop računar. Uz redovnu nastavu đacima su ponuđene i različite druge aktivnosti poput plivanja, tenisa, planinarenja, fudbala, košarke i odbojke, u vidu rekreacije ili profesionalnih treninga u zavisnosti od ličnog interesovanja. Organizuju se i učeničke ekskurzije sa posetama velikih informatičkih sajmova u zemlji i inostranstvu i obilasci velikih informatičkih kompanija. Sve ove aktivnosti uračunate su u cenu školarine.

Od sledeće godine nastava i na engleskom jeziku
„Prvo odeljenje od 15 učenika počeće školsku godinu sledeće nedelje“, kaže za „24 sata“ Nebojša Jovanović, vlasnik firme „Media net“, koja je suosnivač gimnazije i kompanija koja je izradila jedinstveni sistem elektronskih dnevnika za mnoge osnovne i srednje škole u Srbiji. Prema njegovim rečima, „E-Gimnazija“ je u avgustu dobila dozvolu za rad. Naredne školske godine planira se bilingvalna nastava, odnosno nastava i predavanja za neke predmete na engleskom jeziku.

Izvor: 24 Sata

Udžbenici i licence
Nije sve u znanju, nešto je i u parama
U Srbiji ima 650.000 osnovaca, a komplet knjiga za jedan razred u proseku košta 100 evra


Izdavanje udžbenika u Srbiji je unosan posao, tvrdi za „Politiku” Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva i dodaje da je dovoljan samo podatak da u Srbiji ima 650.000 osnovaca, a da komplet knjiga za jedan razred u proseku staje 100 evra.

„Kada odbijete troškove štampanja, autorskih prava, pomoćnih stručnjaka, poreza državi i drugih ’krupnih sitnica’, dobijete lepu cifru koja vam daje motiv da i dogodine radite taj posao”, kaže Radoš Ljušić.

Povodom spora u koji su zbog povlačenja iz upotrebe pojedinih udžbenika privatnih izdavača ušli privatnici sa Ministarstvom prosvete, a u koji se naknadno uključio i Zavod, kao jedini državni izdavač u toj oblasti, Ljušić je konstatovao da je neophodno donošenje novog zakona o udžbenicima po kojem bi svi izdavači bili ravnopravni.

Optužbe privatnih izdavača da Zavod nezasluženo drži monopol na tržištu udžbenika direktor ove institucije vidi kao „poslednje pokušaje da proguraju svoju literaturu u škole uprkos negativnom odgovoru iz Ministarstva prosvete”.

„Zavod već 50 godina štampa udžbenike za osnovce i srednjoškolce, a od 1.150 naslova godišnje imamo samo 500 profitabilnih. Ostalo su udžbenici za decu s posebnim potrebama, kao i prevodi na jezike manjina. Takvih primeraka je znatno manje, a njihova izrada i cene po kojima ih prodajemo su iste kao i za visokotiražne. Kada su prihvatili učešće u ’Ogledu’, Pravilnikom je utvrđeno da to treba da učine i oni, ali niko od privatnika još nijedno izdanje nije preveo na neki od jezika koji su u upotrebi u nekim delovima naše zemlje, što je grubo kršenje onoga što su potpisali kao svoju obavezu”, kaže Ljušić.

On tvrdi da su se privatni izdavači pobunili protiv odluke Komisije Ministarstva prosvete da iz upotrebe povuče pojedine udžbenike prvih septembarskih dana a ne u junu, kada su dobili rešenja, zato što su hteli prvo da prodaju knjige u tišini, a potom u haosu koji je nastao zbog toga privremeno povrate licence za ovu školsku godinu.

Na našu opasku da nije logično da jedan udžbenik prvo dobije licencu za rad, a potom je ta ista komisija oduzme, Ljušić nam je rekao da „preispitamo moralne odlike članova Komisije koja je radila reviziju”.

„Nesporno je da u prosveti ’cveta’ korupcija, ali ja nemam saznanja da je neko primio novac da bi odobrio korišćenje nekog udžbenika”, odgovara sagovornik.

Radoš Ljušić
Na komentar da privatni izdavači govore da postoji sukob interesa, jer su autorke udžbenika Zavoda Vesna Fila i Milka Andrić ujedno i pomoćnice ministra prosvete, Ljušić kaže da one po važećem zakonu nisu u sukobu interesa, da su 30 godina autorke Zavoda, i to zato što nude kvalitetan materijal, a ne zbog funkcija koje odnedavno obavljaju u Ministarstvu prosvete.

Juče je i državni sekretar Ministarstva prosvete Radivoje Mitrović izjavio da bi za njega diskriminacija bila „kada sposobnim, vrednim i kompetentnim stručnjacima ne bi dozvolili da budu na funkciji samo zato što pišu knjige”. Za njega je mnogo važnije pitanje da li su udžbenici Vesne File i Milke Andrić dobri, a Komisija i učitelji u Srbiji su potvrdili da jesu.

Direktor Zavoda dalje navodi da su njihovi udžbenici po sadržaju daleko teži od onih koje štampaju privatnici.

– Mi nećemo da spustimo kriterijum za autore naših izdanja, jer želimo da imamo obrazovanu decu. Zbirka zadataka iz matematike u izdanju Zavoda jedna je od najtežih u regionu, ali učenici koji se za matematičku olimpijadu spremaju iz tog udžbenika postižu zavidne rezultate. Roditelji se vode logikom „Daj nešto lako za učenje da bi još lakše došli do visoke ocene”, zanemarujući pri tom značaj obrazovanja za njihovu decu, što nije dobro – kaže naš sagovornik.

Ljušić demantuje i tvrdnje privatnih izdavača da je Zavod vršio pritisak na članove Komisije Ministarstva prosvete kako bi sačuvao monopol i odgovara da su im pojedine udžbenike vraćali više puta na doradu.

„Kada Komisiji date dobar materijal u ruke, a napravite sitne propuste, vraćaće vas do besvesti da ispravite greške, ali ako pred sobom imaju neupotrebljiv materijal, naravno da će vam uručiti zabranu za upotrebu. Neki privatnici svoja izdanja štampaju u bivšim jugoslovenskim republikama, pa im je Komisija u jednom udžbeniku otkrila sliku policajca Srbina obučenog u uniformu hrvatskog čuvara reda. Takav udžbenik je, na svu sreću, povučen. A da smo mi neki monopolisti, Srbija ne bi bila jedina zemlja u svetu u kojoj 26 privatnih izdavača, od kojih su neki i stranci, štampa udžbenike za osnovce”, zaključuje Radoš Ljušić.

M. Vukas

----------------------------------------------------------------

Privatnici optužuju

Privatni izdavači, između ostalog, navode da je Ministarstvo prosvete na kraju školske godine, kada su udžbenici za 2008/09. godinu, već prodati, „poništilo pozitivna mišljenja svojih komisija, novim komisijama je zabraljeno da kontaktiraju izdavače, kao i da je odbijanje obrazloženo nedopustivo loše ”. Oni dodaju i da su obrazloženje Komisije dobili tek posle reakcije njihovog advokata.

S druge strane, Zavod za udžbenike je u saopštenju kolege iz izdavaštva upitao zbog čega su prodavali udžbenike kada su znali da nemaju potrebne licence, kao i zašto su čekali septembar da se obrate javnosti.

Iz Udruženja privatnih izdavača nisu želeli da odgovore na ova pitanja, jedino nam je Todor Ćuk iz izdavačke kuće „Nova škola” rekao da je podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije u junu, odnosno odmah po dobijanju rešenja da jedan njegov udžbenik neće moći da se koristi u narednoj školskoj godini.

Izvor: Politika

Udžbenici i licence
U školama nastava bez problema
Iako u većini osnovnih škola tvrde da su udžbenike poručili još u junu, nakon što je Ministarstvo objavilo spisak odobrenih knjiga, redovi ispred knjižara su sve duži


Gužve u knjižarama ne jenjavaju ni petog dana nove školske godine. Iako u većini osnovnih škola tvrde da su udžbenike poručili tek pošto je ministarstvo dalo „zeleno svetlo” i objavilo spisak odobrenih knjiga, redovi ispred knjižara nisu ništa kraći nego prethodnih dana.

I dok u Ministarstvu prosvete ističu da se na njihovom internet sajtu još od sredine juna nalazi spisak odobrenih udžbenika za niže razrede, koji mogu pogledati nadležni iz svake škole , privatno Udruženje izdavača udžbenika i učila tvrdi da su svi udžbenici imali odobrenje za korišćenje na osnovu pozitivnih mišljenja stručnih komisija Ministarstva prosvete, koja se dobijaju u prvoj godini uvođenja udžbenika i koja nisu vremenski ograničena. U pismu upućenom ministru prosvete Žarku Obradoviću, koje je potpisala Mirjana Miloradović, predsednica udruženja, između ostalog se navodi i to da izdavači nisu prekršili pravila, već da Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na uredno podnete zahteve, molbe i dopise. Ministarstvo prosvete je, kako se navodi u pismu, ćutalo četiri meseca, a za to vreme su svi izdavači, uključujući i Zavod za udžbenike, počeli prodaju udžbenika za novu školsku godinu.

Ni zamena nevažećih udžbenika, ispostavilo se, nije jednostavna za roditelje školaraca.

– Prava je sreća da sam sačuvala račun, bez koga ne bih mogla da zamenim kupljenu literaturu, koju sam nabavila još pre tri meseca – kaže Nataša Stanojević, koju smo juče zatekli u Kosovskoj ulici u Beogradu, dok čeka u redu da zameni sinovljeve knjige za peti razred. Kako nam objašnjava, insistirala je da njeno mlađe dete bude u razredu kod učiteljice koja koristi udžbenike Izdavačke kuće „Kreativni centar”, jer smatra da su najbolji u tom domenu.

– Da kojim slučajem njihove knjige nisu prošle reviziju, uputila bih protestno pismo ministru – ističe ona.

U Osnovnoj školi „Aca Milosavljević” iz Rušnja kažu da do sada nije bilo problema.

– Učenici mlađih razreda su udžbenike čiji je izdavač „Nova škola” naručivali preko škole, dok su oni iz starijih razreda dobili spisak po kome su sami nabavljali knjige. Učitelji za sada drže nastavu na osnovu štiva koje smo poručili, a ukoliko bude potrebno, pomenuti izdavač je obećao kompenzaciju nevažećih za važeće udžbenike. Petaci i šestaci koriste knjige Izdavačke kuće „ Klet” i Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva– kažu u ovoj školi.

I u beogradskoj Osnovnoj školi „ Kralj Petar Prvi” kažu da su svi udžbenici u skladu sa odobrenim spiskom Ministarstva.

– Škola nije naručivala udžbenike, već je istakla spisak odobrenih i za sada se niko od roditelja nije žalio – objašnjava Milka Boškov, direktorka.

Milan Bosiljčić, profesor srpskog jezika u Osnovnoj školi „Stari grad”, tvrdi da od kada je reformom školstva uveden „Ogled“,on i njegove kolege deci preporučuju udžbenike Izdavačke kuće „Klet“, jer su, kako kaže, najbolji.

– Nažalost, ove godine njihovu literaturu moći ćemo da koristimo za predavanja u petom razredu, ali ne i za šesti. Ne znam zašto je to urađeno kada su njihovi udžbenici zaista dobro napisani, a autori su vrsni lingvisti. Još uvek čekamo da ministar, možda, promeni odluku – kaže Bosiljčić.

I u osnovnim školama u Vojvodini tvrde da su „imali sreće”, pa su svi udžbenici iz kojih njihovi đaci uče u novoj školskoj godini odobreni.

Prema rečima Tatjane Pavlović, direktorke Osnovne škole „ Vuk Stefanović Karadžić” iz Zrenjanina, viši razredi uglavnom koriste knjige Zavoda za udžbenike,a do sada se nisu pojavile nikakve smetnje.U OŠ „Đura Jakšić” u novosadskoj opštini Kać kažu da su ove godine najzastupljenije knjige izdavačkih kuća „Klet” i „Kreativni centar”.

B. Mališ

Izvor: Politika

Za školovanje osnovca, koje je po zakonu besplatno, samo na početku školske godine treba izdvojiti i do dve prosečne plate

Osnovno obrazovanje u Srbiji je obavezno i besplatno, stoji u članu 4 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja! Tako piše u zakonu, ali u praksi to izgleda drugačije. Da bi spremili dete za školu roditelji moraju da izdvoje najmanje jednu prosečnu platu, a „đački dinar", užina, ekskurzije, osiguranje, školsko obezbeđenje, dodatni časovi i dečji časopisi predstavljaju dodatni udar na kućni budžet.
Iako nadležni u Ministarstvu prosvete svake godine iznova naglašavaju da „đački dinar" nije obavezan, praksa pokazuje da skoro dve trećine učenika u Srbiji plaćaju ovaj školski namet, koji se kreće od 1.200 pa do 6.000 dinara! Zakon jasno kaže, rečeno nam je u nadležnom ministarstvu, da svaki vanredni trošak u školi treba da odobri Savet roditelja i da je plaćanje „đačkog dinara" isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

Direktorka Centra za obrazovne politike Martina Vukasović kaže za Press da je prošlogodišnja anketa o životnom standardu jasno pokazala da su najveći razlozi zbog kojih pripadnici ugroženih grupa - siromašni, izbeglice i Romi ne školuju svoju decu upravo troškovi koji su povezani sa odlaskom u školu.

- Svakako da besplatno osnovno obrazovanje znači i da bi udžbenici i osnovni pribor morali biti besplatni. Recimo, komplet knjiga kod nas košta od 4.500 do 8.000 dinara. Kada bi svi osnovci dobili bar besplatne knjige, to bi državu koštalo dodatnih tri do pet milijardi dinara, što je maksimalno pet odsto ukupnog godišnjeg budžeta namenjenog prosveti. A roditeljima bi značilo mnogo - naglašava Martina Vukasović.

Ali, dok se to ne desi, roditelji će i dalje morati da se snalaze kako znaju i umeju da bi „besplatno" školovali decu! Prvo, potrebno je kupiti udžbenike (između 4.500 i 8.000 dinara), pa sveske („na kockice", „na linije", „prazne"), pribor, omotače, nove patike, ranac... Za sve to treba izdvojiti dodatnih 15.000-30.000 dinara, pa i više. Taman kad pomisle da su kupili sve što je potrebno, roditeljima iz škole stiže poruka: „Pošaljite prvu ratu za oktobarsku ekskurziju!"
Porodica Gvozdić iz Beograda ima troje dece školskog uzrasta. Milica ide u šesti razred, Marko u osmi a Jelena Gvozdić u drugi razred gimnazije. Početak školske godine za ovu porodicu predstavlja vanredno stanje!

- Samo za njihove knjige, sveske i školski pribor morala sam da izdvojim više od 40.000 dinara. Ali, još nisam kupila sve što im je potrebno, već samo ono najnužnije! Milici i Marku sam kupila nove knjige a Jeleni polovne. Lektiru još nismo kupili. Da bih prošla što jeftinije obišla sam ceo grad. Tek sada počinju muke. Svakom od njih treba kupiti i nešto od odeće ili obuće, dati im svaki dan po 100 dinara za užinu, pa ratu za ekskurzije... Nikada nisu imali popust u školi za bilo šta, iako su sve troje do pre dve godine išli u istu osnovnu školu - priča za Press Branka Gvozdić, i dodaje da nema govora o besplatnom školstvu.


Izvor: Press

PRESKUPO BESPLATNO ŠKOLOVANJE

Za školovanje osnovca, koje je po zakonu besplatno, samo na početku školske godine treba izdvojiti i do dve prosečne plate

Velika ulaganja... Osnovno obrazovanje skupo, kao i vanškolske aktivnosti

Osnovno obrazovanje u Srbiji je obavezno i besplatno, stoji u članu 4 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja! Tako piše u zakonu, ali u praksi to izgleda drugačije. Da bi spremili dete za školu roditelji moraju da izdvoje najmanje jednu prosečnu platu, a „đački dinar", užina, ekskurzije, osiguranje, školsko obezbeđenje, dodatni časovi i dečji časopisi predstavljaju dodatni udar na kućni budžet.

Udžbenici        4.500-8.000
Sveske           1.500-2.000
Pribor             1.000-2.000
Ranac            2.000-8.000
„Đački dinar"   1.200-6.000
Ručak u školi     120-150
Užina              100
Osiguranje      100-200 godišnje
Časovi stranog jezika 600-800
Dopunski časovi      600-1.200
Sportske aktivnosti  2.500-4.000
Ekskurzija   jednodnevna oko 1.500
                dvodnevna oko 4.500
                trodnevna oko 8.000

* cene su približne, u dinarima

Iako nadležni u Ministarstvu prosvete svake godine iznova naglašavaju da „đački dinar" nije obavezan, praksa pokazuje da skoro dve trećine učenika u Srbiji plaćaju ovaj školski namet, koji se kreće od 1.200 pa do 6.000 dinara! Zakon jasno kaže, rečeno nam je u nadležnom ministarstvu, da svaki vanredni trošak u školi treba da odobri Savet roditelja i da je plaćanje „đačkog dinara" isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

Direktorka Centra za obrazovne politike Martina Vukasović kaže za Press da je prošlogodišnja anketa o životnom standardu jasno pokazala da su najveći razlozi zbog kojih pripadnici ugroženih grupa - siromašni, izbeglice i Romi ne školuju svoju decu upravo troškovi koji su povezani sa odlaskom u školu.

- Svakako da besplatno osnovno obrazovanje znači i da bi udžbenici i osnovni pribor morali biti besplatni. Recimo, komplet knjiga kod nas košta od 4.500 do 8.000 dinara. Kada bi svi osnovci dobili bar besplatne knjige, to bi državu koštalo dodatnih tri do pet milijardi dinara, što je maksimalno pet odsto ukupnog godišnjeg budžeta namenjenog prosveti. A roditeljima bi značilo mnogo - naglašava Martina Vukasović.

Ali, dok se to ne desi, roditelji će i dalje morati da se snalaze kako znaju i umeju da bi „besplatno" školovali decu! Prvo, potrebno je kupiti udžbenike (između 4.500 i 8.000 dinara), pa sveske („na kockice", „na linije", „prazne"), pribor, omotače, nove patike, ranac... Za sve to treba izdvojiti dodatnih 15.000-30.000 dinara, pa i više. Taman kad pomisle da su kupili sve što je potrebno, roditeljima iz škole stiže poruka: „Pošaljite prvu ratu za oktobarsku ekskurziju!"

Obavezni harač

Radmila Dodić iz Foruma beogradskih osnovnih škola kaže da i ove školske godine, kao i prethodnih, roditelji s pravom očekuju udar predviđenih i nepredviđenih troškova za pokrivanje potreba „besplatnog" obrazovanja u Srbiji.

- Tu je i (ne)obavezni „đački dinar", (ne)obavezno školsko osiguranje, rekreativna nastava, izleti, užina, pa kursevi stranih jezika, razne sportske aktivnosti... - naglašava Dodićeva.

Porodica Gvozdić iz Beograda ima troje dece školskog uzrasta. Milica ide u šesti razred, Marko u osmi a Jelena Gvozdić u drugi razred gimnazije. Početak školske godine za ovu porodicu predstavlja vanredno stanje!

- Samo za njihove knjige, sveske i školski pribor morala sam da izdvojim više od 40.000 dinara. Ali, još nisam kupila sve što im je potrebno, već samo ono najnužnije! Milici i Marku sam kupila nove knjige a Jeleni polovne. Lektiru još nismo kupili. Da bih prošla što jeftinije obišla sam ceo grad. Tek sada počinju muke. Svakom od njih treba kupiti i nešto od odeće ili obuće, dati im svaki dan po 100 dinara za užinu, pa ratu za ekskurzije... Nikada nisu imali popust u školi za bilo šta, iako su sve troje do pre dve godine išli u istu osnovnu školu - priča za Press Branka Gvozdić, i dodaje da nema govora o besplatnom školstvu.

VIOLETA NEDELJKOVIĆ

Izvor: Press

jeste preskupo, ali je ovo preterano... mi smo knjige platili 3,5 hiljada, a za sveske sam ukupno dana 300 dinara, sto je mnogo manje od gore navedene sume... doduse, ranac stvarno jeste toliko, ali mi ne placamo ovaj "djacki dinar" za koji prvi put cujem...

Za prvake sveske sa seksi motivima

U paketićima koji su beogradski mališani dobili na poklon od Sekretarijata za obrazovanje, nalazile su se i sveske na čijim se koricama prikazuju vulgarne scene, tvrdi Boško Pavlović, otac devojčice koja pohađa prvi razred OŠ „Stari grad“, prenosi "Alo".

U firmi “Zomeks“, koja je sveske isporučila, kažu da takav materijal nikada nije stigao u dečje ruke.

“Dete mi je došlo kući i reklo: “Tata, ovo je sveska za tebe“. Na koricama su prikazani muškarac i devojka goli do pasa, a on drži ruku na njenoj zadnjici. To je verovatno prikladnije nekim drugim uzrastima, ali u pitanju su prvaci. Stvarno ne želim da moje dete to gleda. Kako kasnije da im objasnimo da se ne oblače neprikladno, kad im se u školi dele ovakve “slobodne sveske“. Druga sveska bila je prava dečja, šarena, sa cvetićima“, kaže ovaj roditelj.

Prema njegovim saznanjima, sličan “školski pribor“ dobili su i prvaci u jednoj novobeogradskoj školi i u “Skadarliji“.

“Na drugim sveskama prikazuje se polunaga devojka, kojoj se vidi i deo dojke. To je strašno“, kaže Pavlović.

I jednoj majci, čije dete takođe pohađa školu “Stari grad“, zasmetale su scene na dečjim sveskama.
“Da su u pitanju osmaci, pa i nekako, ali za prvake, ovo je previše. To su mala deca, oni su sad u najkritičnijem dobu“, kaže majka, koja zbog svog deteta nije želela da joj pominjemo ime.

U Sekretarijatu za obrazovanje napominju da su dobili nekoliko anonimnih prijava i jednu zvaničnu u vezi sa ovim problemom i najavljuju da će ceo slučaj ispitati.

“Početkom školske godine poklonili smo mališanima oko 15.000 paketića, u kojima su pored bojica, pernica, rasporeda časova, bile i po dve sveske. Njih je isporučila firma “Zomeks“, sa kojom smo sklopili ugovor. Inspekcijama i direktorima smo naložili da provere ceo materijal, za šta će biti potrebno nekoliko dana. Ako se utvrdi da je i jedna sveska bila neprikladna, isporučilac će snositi sankcije po zakonu“, objašnjava Vladimir Todić, gradski sekretar za obrazovanje.

Zorica Mulić iz firme “Zomeks“, koja im je isporučila sveske, kaže da lascivni materijal nikada nije stigao u škole.

“Čula sam za slučaj, ali mi nijednu žalbu nismo dobili. Pitanje je zašto se to sve poteže nedelju dana posle početka škole. Otac je takvu svesku mogao da kupi bilo gde. Naše su bile prave dečje, pregledali smo ih i spakovali“, napominje Mulićeva.

Međutim, u kompaniji NBK, koji distribuiraju ove sveske, kažu da su “Zomeksu“ isporučili oko 30.000 primeraka različitog printa.

“Slike se ređaju na papir i štampaju se čitavi tabaci. Među njima bilo je i onih na kojima su prikazani mladići i devojke, jer su sveske namenjene svim uzrastima, tinejdžerima. Ipak, svaka slika je prošla cenzuru i nije bilo pritužbi“, kaže vlasnik ove firme.

Branislav Vučinić, direktor škole „Stari grad“, kaže da je po sredi velika ujdurma.

“Stigli su nam zapakovani paketići i ja sam pregledao deo materijala. Sve je bilo u redu, prave šarene, dečje sveske, pernice. Da li je neka promakla, nisam siguran. Paketiće je dobilo 37-38 mališana i nismo imali ni jednu pritužbu, osim ovog roditelja koji se i ranije na svašta žalio. Roditelji su bili srećni što neko misli na prvake“, kaže direktor.
U Osnovnoj školi “Skadarlija“ kažu da su poklone dobili, ali ni jednu pritužbu.



Izvor: MTS-Mondo