Крив је за све, али не одговара ни за шта.

То је Систем. То је оно што кривимо кад ствари крену језиво лоше и када то није кривица ниједне посебне индивидуе. То је моћна сила против које се не можемо борити у Србији, мада је једнако снажна и у другим деловима света.

Када се неко суочи са јавном администрацијом и њеним бирократским лавиринтима, ми кривимо Систем. Када је неко примљен у државну болницу и када га третирају као парче меса у месари, ми кривимо Систем. Систем се најчешће користи као објашњење за све оно тајанствено и неприхватљиво што постоји и перципира се као велики митски монструм креиран од владе или великог бизниса.

Али исто тако, Систем се користи и у готово сваком контексту где људи покушавају да се сакрију од одговорности. Конобари у ресторанима, продавци у продавницама, службеници у мобилним телефонијама, чак и људи у малим неформалним групама користе Систем као објашњење – најзад, увек је много лакше дићи руке и окривити Систем (чак и онда кад он реално не постоји) него рећи: „Зезнуо сам ствар. Извините.”

Ако ваше писмо буде испоручено са закашњењем и на погрешну адресу, НИКО није одговоран. Систем поједе појединца и представља чудовиште које ради шта год жели, кад год жели и коме год жели.

Може ли ико да заустави звер? Нажалост, уз огромну фрустрацију и бес који осећам због тога, мој одговор је: и да и не. Систем о коме говоримо није створила природа и није настао сам по себи, већ је продукт људске мисли, људске креације и људских руку. Ми, људи, креирамо Систем, а онда му дозволимо да нас покори.

Недавно сам био приморан да се суочим са српским здравственим системом и недостатком неге, пажње и информација које се дају пацијентима. То је Систем где људско биће постаје пацијент, а пацијент постаје недефинисана органска маса коју неко треба да почисти. Оно што сам видео, на мој потпуни ужас, потпуна је дехуманизација која се догађа у рукамаЗдравственог система – потребе нико не задовољава, плач нико не чује, подршку нико не нуди, информације нико не даје и нико (баш као да се ради о изгубљеном писму у пошти) није одговоран за то.

Али кад год сам почео да говорим о томе, био сам заустављен речима: „Не постоји ништа што ми можемо да учинимо поводом тога, тако је како је. Сви знају да је то тако. Такав је Систем, рекао ми је доктор. И нажалост, они су у праву. Систем, иако креиран од човека, постао је толико велики и толико тежак за руковање, да напори једне особе не могу да учине готово ништа да то промене.

Мој глас неће учинити ништа да промени Систем. Једина ствар која може да се промени јесу људи који чине Систем, појединци који су делови машине, који могу да направе избор да ствари раде другачије. Ако архитектонска структура здравственог система захтева нови дизајн, први корак је жеља да се то уради. Ако мој глас може да учини ишта, то је да привуче пажњу на постојање ове чињенице коју ,,сви знају” и наде да ће се и други у томе препознати. Иако данас немам решење за проблем, можда ћу временомбити део изградње неког решења.

Можда је идеалистичко са моје стране, али у потрази за светлом, ја ћу радије запалити једну малу свећу, него проклињати мрак.

Американац у Београду
Крис Фармер
објављено: 15.03.2013.

Политика

Vrlo lepo sagledavanje stvari.


Tacno tako!

Konstatacijom "Sistem je los?" (sistem je najbalze receno los- pa los, jednostavnom konstatacijom se nista nece promeniti), se ne postize nista, vec pitanjem "Sta sam ja licno uradio da popravim stvari?". Kada se covek jednom to zaista zapita, kada to pitanje istinski dodje do tebe, to stvara domino efekat (slicna scenna postoji u filmu V kao Vendeta, kada V sam postavlja domine, koje potom sam i rusi), masa pitanja koja rusi postojece barijere, problem se sagledava do same sustine. Naravno, put do te tacke uopste nije lak.

Kao kada u velikoj sali, punoj ljudi, jedna osoba sapuce, niko je nece cuti, ali kada bi saputali svi, niko nikog ne bi cuo. Slicno i ovde....mala promena na svakom od nas bi mnogo doprinela kada bi se pomnozila sa 7 000 000 000!

Zajebano je to sto ljude ubedjuju da zive u "svetlu", "najsvetlijem trenutku u istoriji" i da ne moze bolje. Radi se o situaciji u kojoj covek ne moze (ne zna) da bezi iz kaveza na kom ne vidi resetke.

Ni oduzeti ni dodati - sve sto treba receno

Samo pitanje/a koja me, ajd recimo, muci - da li nam je "sistem" zapisan u genetskom kodu, uce li nas od malih nogu "sistemu", da li smo u stanju da prepoznamo i podrzimo, pre svega svojim licnim postupkom, primerom, ideju/filozofiju koja bi vodila nekoj promeni, podrazumeva se na bolje (namerno ne osobu vec, bas tako, ideju/filozofiju)

главна поставка ту је дифузија одговорности ... генијално глупа ствар. Разлијеш одговорност за нешто на гомилу људи ... и свако је одговоран за једну малу ситницу а нико није одговоран ако због те његове ситнице закаже нешто много крупније.

Како рече неки лик на вест о томе да је држава именовала комисију за проналажење гроба Драже Михајловића ... кад нешто не желиш да буде урађено, именујеш комисију. Илити ... кад нешто желиш да буде урађено задужујеш једног човека лично.

Много боља поставка од овог поменутог ''система'' би била ... један човек са брдом одговорности. Али јбни либерали и њихови симпатизери ће у томе видети порицање демократије и увођење диктатуре на мала врата. А опет је то много боља и искренија прича него ово играње демократије и оног ''сви смо једнаки и сви имамо иста права'' ... а нит смо били некад, нити ћемо икад бити сви једнаки и имати иста права.

Ljudima treba staviti klepetalo oko vrata...

Записано у генетском коду јесте преферирање линије мањег отпора. А ова прича о систему је само манифестација тога ... и рецимо још приде тенденције да они који бирају линију мањег отпора оне друге гуше и саплићу.

шта да вам кажем господине фармеру веома ми је жао шта сте све претрпели у геноцидном српском здравству али сте помало и сами криви...морали сте знати за боље и моментално отићи у сједињене америчке државе где имају најбољи здравствени систем на свету

 

pa vidis ne slazem se - tj - ako je za funkcionisanje celine potrebno vise delova - onda svaki deo treba da ima jasno definisano sta mu je posao odnosno za sta je odgovoran - pa ako celina zakaze zbog nefunkcionisanja, greske tog i tog dela ondak taj i taj deo treba da snose posledice - i da se napravi da to bude apsolutno svakom jasno - ako nije, pa dobro ucini se, a fino ima nacina, da bude jasno


Covek, prosecan, za pocetak, nije stvoren da ponese brdo odgovornosti - a najveci procenat je upravo tih, prosecnih. Izuzetne, koji ponesu taj teret i rade posao, koji je upucen u sve, ima iskustvo, znanje - kada ga "izmestis" (razno razni razlozi, bolest, politika, vreme za penziju...) desava se efekat kule karata - izvuces tu kartu i sistem se manje ili vise urusi.


ok, slazem se - ali zato tu na scenu stupa edukacija, postovanje zakona i jasno definisanih pravila drustvene odgovornosti i ponasanja

стварно...знаш шта ме нервира? она реченица: прво почисти у свом дворишту

то изгледа важи за све осим за србе...овде изгледа сви воле да чисте и да броје зрнца прашине у србији али никако код себе па тако и овај мученик који је увио причу о некаквом систему посредно кукајући како му доктор или медицинска сестра овде нису титрали јајца и обраћали му се са "ваше височанство"