Pa pazi, moze da se desi da si ti u pravu sto se tice njegove motivacije za pisanje ovog teksta

I ono, o svojima drugima sve najlepse (znaci o svojoj zemlji napolju i strancima nista lose) podrzavam 100% + ne pljuj domacina - ali na domacem terenu se moze istaci ono za sta se misli da ne valja i da moze da se popravi

U svakom slucaju, tekst je dobro napisan i eto, moze da nam posluzi za jednu normalnu diskusiju na temu - ja to tako barem vidim

a za sad diskusija o "sistemu" ima sasvim fin tok

Требало би да је тако ... теоретски...  

Практично ... a реално успех у реалности је једино мерило ... то налажење одговорних и сношење одговорности је врзино коло. Готово па немогуће. Из хиљаду и једног разлога. А најчешћи је што више труда треба да се пронађе и казни онај ко је одговоран него да се све то отпише и настави даље. Приде треба да постоји и воља свих да би се тако нешто десило ...  А знаш шта је још једна много честа људска особина? То да ће скривати кривицу себи сличних, чак и кад немају директну корист од тога ... јер знају да се једног дана и они могу наћи у тој позицији грешног па ће им добро доћи та солидарност колега.

Конкретан човек са конкретним задужењима и још конкретнијим правима ... и пожељно са казном која је конкретнија од свега наведеног. Све велике ствари у људској историји, сва достигнућа су била дела изузетних људи а слабо шта до ништа дела система ... Од система реално треба тражити и очекивати да такве људе не угуши. А систем састављен од представника већине, тј од просека ... учиниће управо супротно. Баш због оне поменуте солидарности са себи сличнима.


паде ми сад на памет чланак што прочитах ... http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Putin-i-naslednici.sr.html

сада је 2013 ... Путин ће на власти бити бар до 2018 ... којекакви аналитичари већ сад, а Путин ко зна од кад, размишљају о наследницима. Савршено довољно времена да се нађе прави човек. Не да се нађе ... да се направи. Једино што је потребно је да човек који влада мисли и о времену после себе ... да није у фазону ''а после мене потоп''


јес симптоматично што је чланак написао стренџер а притом још и Американац, стренџер из земље где умиреш ако немаш кеша за здравствено ... ал кад се то занемари скроз је занимљива тема.

а ово за гледање и чишћење свог дворишта ... стара људска мана ... још у библији је писало нешто типа ''извади брвно из ока свог па тек онда трун из братовог'' 

dobro, tacno ali ako pritisnes do kraja da resis sta nije i ko nije odradio posao i kad imas


sto je i trebalo da bude poenta onog sto ispisah u prethodnom postu + sprovodjenje te kazne apsolutno svakih od prvih xy puta pa ce se onda, nadamo se  , nadalje, posao obavljati kako je propisano

Uzmi samo jednu zajednicu koja zivi zajedno kao jedan mikrosistem, za primer samo - bacanje smeca - ako je ostavljeno na volji ko kako stigne bice i "mrzi me sad", "prosli put sam ja sto ne bi on/a".... - i dodje do situacije da ostane/nagomila se smece

E, a ako napravis neki sistem sa jasno definisanom odgovornoscu i kaznom (npr to i to dete tim i tim danima baca smece ako nije uradjeno nema neceg vec) + edukacijom (u ovom slucaju zasto treba bacati smece i koja kazna sledi ako se to ne odradi)  - druga stvar


Ali izuzetni ljudi nisu pravilo vec izuzetak - tako da, hteo ne hteo, sistem je i sastavljen pretezno od prosecnih. Sistem treba da neguje, kao sto rece, stvara coveka a ne da se ceka Mesija koji ce da "pobije govna i gotova stvar"



Putin je taj jedan izuzetan - i moze on (i treba) da razmislja o nasledniku - a sta ako ga, takvog kao on, jednostavno nema? Probali su sa Medvedevim pa je ipak Putin Putin, nije to to - daklen, opet, da bi se napravio, kao sto ti kazes, treba da postoji neki sistem stvaranja potrebnih kadrova

Uostalom, kad smo vec kod njega, Putin ne moze da razmislja o svemu u drzavi - i evo npr nesto sto je njima bitno i u cemu su uspeli - povecanje nataliteta - daklen, on je shvatio da je to problem, istakao je to kao nesto sto treba resavati i na cemu treba raditi, verovatno je to rekao tamo gde treba tj nekom/nekim koje je zaduzio za resavanje tog pitanja ali on sam nije mogao to sprovesti niti to pitanje na redovnoj bazi kontrolisati.

Својевремено сам хтео да отворим тему на психологији о овоме, ал ми мисао беше одлутала на скроз друге, треће, десете ствари...

Змаје, сагласан сам с тобом у потпуности.

Sistem - to sam ja!

Prvo pravilo lošeg sistema - ne zamjeraj se!
Nikad ne znas kad ćes ti da usereš, stoga ne skreci pažnju na sebe, jer kad dođe tvoja greška, platićeš i kožom i glavom.
Tako ću ja da prodajem mlijeko sa aflatoksinom, ti ćeš da puštas studente medicine bez ikakvog znanja, a prodavačica u pekari će da nam oboma prodaje hljeb dodirujući ga istom rukom kojom uzima i novac.

Drugo pravilo - ne ističi se!
Ako znaš svoj posao, gledaj da ga ne znaš. Prvo zbog svih ljudi oko tebe, koji će izgledati, još nesposobniji i ljenji, a  nije džaba ona narodna "dva loša ubiše Miloša" nije džabe nastala. Kad se osjete ugroženo i najnesposobniji i najljenji i najgluplji su spremni da se udruže i organiziju i naprave zvrčku da unište remetioca mira.
Ako izbjegneš tu sudbinu, onda znaj da nećeš nikad napredovati, jer ćeš tu gdje si postati "nezamjenjiv".

Treće pravilo - nikad ne priznaj!
Šta god da se desi - nisi ti kriv. Prebaci loptu, izvuci se, slaži i nastavi da radiš pogrešno, jer ako, nedaobog, prihvatiš sugestiju i izmjeniš ponašanje, svi će znati da si u startu ti bio kriv.
A ko je jednom kriv uvijek je kriv. Ko  jednom prizna, uvijek mu se pola doda.

Četvrto pravilo - radi svoj posao!
I samo svoj posao. Makar slagao karte cijeli dan, ne moj da se hvataš ičeg sa strane, jer ako pružiš prst, uzeće ti šaku. Ima da ti natovare da radiš i svoj i tuđ posao, a plata je ista.
Ako sto puta pomogneš, a jednom ne pomogneš - ti si i dalje govno.

Peto pravilo - radiš za platu!
Ako ne dobijaš pare, nemoj ni da radiš. U BGD imaš hiljade nezaposlenih. U BGD imaš hiljade starih, bolesnih, djece i žena, kojima treba pomoć, kojima bi značilo i samo da imaju nečiji telefon da okrenu da kažu: "Halo, ja sam živ!" i da im se ode u prodavnicu, ali bez obzira na sve, niko nikom ne pomaže, jer "to nije moj posao" i "šta imam ja od toga".
Mi smo došli u neku potpuno šizofrenu fazu, kada je i sama ideja da se pomogne nekom, ne parama na tekući račun, nego lično i personalno, a da se za tako nešto ne očekuje nagrada - doživljava kao sumnjiva i suluda.

A  sa druge strane imaš ogroman broj ljudi koji doživljaje iz svog života, one najintimnije tipa vjenčanje, krštenje, zaljubljivanje, kupovninu stana, rodjenje djece, smrti, bolesti, sahrane... djele na blogovima, facebook stranicama i sličnim mjestima, a sve u želji da ostvare taj neophodni ljudski kontakt.
Meni može komšija stan do da umre od gladi, a da ja to ne znam, ali ja ću da saosjećam sa bolom majke iz Gane ili rudara iz Čilea.

I šesto i ključno pravilo - nikad se ne izdvajaj iz mase!
Svi gundjaju anonimno, u bradu, uz kafu - ali kad treba stati iza svojih riječi imenom i prezimenom onda nas nema nigdje.
Ma kakva stvar da je u pitanju ljudi ća radije da prihvate nepravdu, nego da pokušaju da je isprave.
Bitka sa administracijom je duga i teška i zahtjeva i vremena i para. A to niko od nas nije spreman da uradi.
Niti smo spremni da podržimo one koji to jesu.

Primjer - Bitka za bebe
Kad treba kupovati nove inkubatore - svi hoće, jer tu niko nije kriv. Krivo je vrijeme i kriza i loša situacija i sve tako bezlične stvari.
Kad treba povesti bitku da se kupatila u porodilištima, renoviraju i što je još važnije redovno peru, tu nas nema nigdje. Ebi ga, to bi značilo da neko mora da prizna da nije dobro radio svoj posao i da stvari moraju da se promjene. Neko bi morao natjerati nekog da radi - a to se ne radi, da se ne zamjeramo.
A pacijente ko pita. Oni ćute i sretni su ko kučići kad izađu odatle.

Komentar sa Bloga B92, čija tema veze sa ovom temom nema, ali je sam komentar vrlo prikladan:

Da, mada ta riba često smrdi od glave (class A people hire class B people, class B people hire class C people i sl. potpuno tačni klišei), i ne bih ni ja te donje ešelone nikako abolirao. Pa pogledaj šta se desilo onom sirotom devojčetu Marisi Mejer što je dobilo da iz mrtvih digne i vodi stondirani Yahoo!, kakva se povika digla na nju, pomislio bi da je tražila da svi ritualno žrtvuju sina prvenca, rade 300 sati nedeljno i odreknu se godišnjeg odmora i plate, a ona samo tražila da - za početak - svi dolaze na posao. Za srce ih ujela.

Dalje, nije to specijalnost državnih sistema, da opišem ukratko iskustvo jednog ex kolege koji je radio za najveću konsultantsku kuću (Accenture) u benking sektoru. Kaže: "Znaš, u bankama ti vlada jedan lepi tanani ekvilibrijum gde niko ništa ne radi i svima je dobro, ali povremeno mora ponešto da se napravi. Pošto niko ne bi da remeti taj fini ekvilibrijum i kvari međuljudske odnose tako što bi tražio od nekog da nešto radi (pošto bi onda lančano neko od njega tražio da nešto radi) onda tu dođemo - mi - eksterni konsultanti koje apsolutno zabole za njihove međuljudske odnose i čija će nežna duša biti povređena očekivanjem da nešto napravi." A pazi to su nemačke banke. Ista priča i od drugara koji kao kontraktor radi za banke u Kanadi.

ok - predlog resenja? 

Covek stvara svoj svet, a zivotinja se prilagodjava okruzenju. To je sustinska razlika izmedju ljudi i zivotinja.

Ljudi se od malih nogu uce sistemu. Ne moze ponasanje da se nasledi, niti jedan covek ne moze da nasledi predodredjenost za odredjen sistem zivljenja. Mozemo da nasledimo predispozicije za odredjena ponasanja, sve ostalo je nauceno...da ne idem dalje.

Mi stvaramo sistem u zavisnosti od okruzenja, saznanja, odnosno od tehnologije sa kojom raspolazemo. Kroz istoriju, jedino je napredak tehnologije omogucavao coveku da gradi slozenije (uslovno receno-bolje) drustvene odnose. Ono sto je zajednicka crta za sve drustvene sistema kroz istoriju ljudske civilizacije je oskudica, samim tim je kroz sistem nametan obrazac ponasnaja po kom je sticanje materijalnih dobara merilo drustvenog statusa. I, ljudi su to prihvatili kao deo tzv "ljudske prirode", sto je apsurd.

Po prvi put u istoriji mozemo da kazemo da posedujemo mogucnosti i tehnologiju, kojima se oskudica moze prevazici. Ovo je neophodno, ako zelimo da zivimo u skladu sa onim sto priroda nudi i nosecim  kapacitetima Zemlje! U suprotnom, bicemo (donekle vec jesmo, citava planeta) u bezizlaznoj situaciji.

Verujem da, sustinsko shvatanje problema u kojima se ljudi nalaze prevazilazi dnevno politicke rasprave dualitete tipa liberal-konzervativac, fasista-komunista, demokrata-diktator, homofob-homofil, crnac-belac-zutac itd itd.

Problemi koje ljudi imaju nisu politicki, vec tehnicki. Takodje, ono sto je problem jesu i tradicionalne vrednosti (znam da cu se posle ovog mnogima zameriti), nacionalizmi, religijska pripadnost, politicka ideologija (sve su to vrlo pogodne stvari za vrhunske manipulacije) ali, jednostavno, ljudi pokusavaju da nove probleme resavaju na stari nacin, plasim se da je to karta u jednom pravcu.

Bojim se da se ovde masa poenta. Sve dok covek trazi "lidera" i odgovore izvan sebe, a ne u sebi, vrtecemo se u krug do tacke pucanja.

Naravno, kako sad objasniti coveku, koji citav zivot zivi u sistemu vertikalne hijerarhije ove stvari!?

Postojanje liderstva, znaci da covek ne zivi civilizovano. Covek moze vec u toku sledece godine, velikim promenama, da zivi na 4-5 sati obavljanja drustvenog rada nedeljno, ostalo vreme da posveti sebi i ljudima oko sebe. To se jako lepo vidi na danasnjem svojevrsnom sistemu poslovnog apsurda-sve manje ljudi, radi sve vise, a ostali "se snalaze". Ovaj trend ce, kako vreme prolazi postati pravilo. 

Ali, nisu "prosecni ljudi" problem. Sta uopste znaci biti prosecan, koje je merilo iznad/prosecnosti? Kroz sistem, se ljudima nabija na glavu i ubedjuju se u to da su prosecni, jednostavnije receno - zaglupljuju se!!  Problem je u poremecenom sistemu vrednosti.

Promejniš sebe.

Ako ti smeta što su ljudi bezosjećani, samo o sebi misle i neće nikom da pomognu - odvojiš par sati nedeljno i posvetiš se drugima - matorim rođacima/komšijama, djeci u svratištu, volontiraš na nekom od help telefona...

Ako ti smeta - što sistem ne funkcioniše u globalu, a ti nadješ jednu malu, malecku stvar, koja tebe nervira  i koja je potpuno nelogična i iskoristiš svoje vrijeme, svoje znanje, svoj novac, da tu jednu stvar, malu i nebitnu ispraviš i promjeniš.

Ako ti smeta nečije neznanje - pokušaj prvo ti da nešto novo naučiš sebe. Pa onda ponudi to znanje nekom drugom.

Ako te nervira što je sve tužno i ružno - nadji način da svoj dan uljepšaš i uveseliš, pa izadji među svijet i pokušaj da nadješ nekog kome ćeš uljepšati i razveseliti dan.

Svjet bi bio mnogo lijepo mjesto kada bi nam svima preko noći izrasla kičma i kada bi naučili šta su nama važne stvari u životu i kada bi počeli da Živimo, umjesto što životarimo. Onda, možda, ne bi morali sebi da priznamo da smo mekušci i da bez obzira na gomilu Velikih stvari, koje ne možemo da promjenimo, u nama i oko nas, postoje mnoge male stvari, koje bi nam život činile i ljepšim i sadržajnijim i smislenijim nego što jeste.

Ali nema ništa strašnijeg od iskrenog pogleda u sopstvenu dušu. Pogotovo ako se plašiš da ako zaista, zaista dobro pogledaš, ništa nećeš naći...

Mozete vi da trucate koliko hocete, ali u jednoj recenici je preseravanje iznosenje konstruktivne kritike o licnoj odgovornosti, a u drugoj "Amerikanac se usudio da nas kritikuje"...

Kraj demantuje pocetak

Nikada neces odrasti, Mali Veseljace...