Силоватеље и педофиле треба кастрирати! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

СТРУЧЊАЦИ О КАЖЊАВАЊУ МАНИЈАКА: Силоватеље и педофиле треба кастрирати!

Сваке године у Србији се пријави четрдесетак силовања, а чак 30 се деси у Београду.

Овоме треба додати, кажу стручњаци, још десетак и више случајева који се не пријаве. Епидемија силовања као да је завладала Србијом, а манијаци не бирају жртве – децу, тинејџерке, бабе! Прошле године је сваке недеље Траума инцест центру пријављивано и девет ситуација инцеста! Према њиховим подацима, у чак 40 одсто случајева починилац сексуалног насиља над дететом је биолошки отац, док је у 53 одсто то очух, хранитељ, комшија, познаник… Силовања над немоћним жртвама дешавају се уз примену силе, претњи, уцена, психичког насиља, а многе жртве о томе још нису спремне да проговоре због страха да не буду жигосане.

Када се узме у обзир да се казне за силовање крећу од три до 15 година или најмање 10 ако су са смртном последицом, намеће се питање увођења хемијске кастрације као једне од казни висила над главог монструозних напасника. Хемијска кастрација је медицински третман ињекцијама који се понавља полугодишње и умањује сексуални нагон код силоватеља и педофила.

Београдски адвокат Ђорђе Мамула, који је заступао више жртвава силовања, каже да би надлежни органи морали да размисле да ли да у наше законодавство уведу хемијску кастрацију, али да претходно треба да се утврди каква су искуства других земаља које су је увеле.

– Своја мишљења би о томе морали да дају лекари, правници, психолози, социолози, психијатри. У случају да осуђеници добровољно пристану на хемијску кастрацију, било би неопходно да прођу психијатријско вештачење. На пример, ако је неко повратник и никако не може да сузбије свој болесни нагон за силовањем, он би могао да се добровољно подвргне хемијског кастрацији. Ја сам имао случајеве у којима су се силоватељи кајали, плакали и говорили да не могу против себе. Можда би у таквим случајевима хемијска кастрација спасла жртве манијака који се слободно шетају међу нама – каже Мамула.

Статистика показује да су међу жртвама често и ученице средње школе које наставници болесног ума уцењују на разне начине.

– Оне тешко проговарају о томе јер их је стид. Ти наставници су породични људи за које никад не бисте рекли да су спремни на нешто такво. Обично спопадају развијеније тинејџерке, које пипкају и терају на блудне радње. Оне се плаше да ће бити избачене из школе, па месецима трпе насиље – напомиње Мамула и истиче да је тешко је препознати сексуалног манијака.

Он наглашава да по изласку из затвора силоватељи морају да буду праћени како не би поновили крвично дело.

– Треба формирати њихов досије, али им забранити прилаз жртви. Такође треба радити на превенцији, родитељи треба да упозоре децу на опасности јер кад се доживи траума, буде касно – упозорава адвокат Мамула и наводи да је тек од 2005. силовање законите жене третира као кривично дело.

Проф. др Милан Милић, психијатар, каже да је силовање озбиљна траума високог степена и сигурно је да оставља дубок траг током целог живота.

– Време их само покрије. У зависности од особе која је претрпела такву врсту агресије, значајано је пољуљано поверење према супротном полу, чак иде до великог анимозитета. Такође, жртва силовања може да има поремећен доживљај себе и сопствене вредности у свакодневном животу – објашњава тај стручњак и додаје да се код силоватеља ретко кад ради о сексуалној фрустрацији, већ о испољавају агресије.

– Тако показују моћ и њихов однос према свету. То је њихов модел како се долази до сопствене вредности. Они љубав не могу да добију, већ је изнуђују, што је поремећена представа. Хемијска кастрација силоватеља свакако би утицала на силоватеље. Не би их нестало, али тако нешто озбиљно претеће по њих био би значајан сигнал да успоставе бољу контролу над својим поступцима – наводи он.

Осим Македоније, хемијска кастрација педофила на добровољној основи примењује се у Норвешкој, Шведској, Русији, Данској, Белгији, Швајцарској, Шпанији, Великој Британији, а ван Европе у Израелу и у неколико држава САД. У Пољској је хемијска кастрација обавезна за све који су силовали дете до 15 година или чланове своје породице, а обавезна је и у Луизијани. Пољска је 2009. постала прва земља ЕУ која је донела закон о обавезној хемијској кастрацији осуђених за силовање деце млађе од 15 година или рођака.

У земљама западне Европе које законски спроводе хемијску кастрацију на добровољној основи све је још у експерименталној фази. Прва истраживања, из Шведске и Данске, говоре о значајном паду броја поновљених дела силовања и педофилије, док се у Енглеској у једном специјалном затвору још посматрају осуђеници који су пристали на овај третман. У првој фази користе се антидепресиви како би смањили опсесивне сексуалне фантазије и помогли контроли сексуалних мисли. Друга фаза је много радикалнија: осуђеницима се дају антиандрогени лекови који смањују ниво тестостерона и изазивају импотенцију. Према искуствима из Енглеске, на другу фазу одлучује се мали број осуђеника, најпре због споредних ефеката ове хормонске терапије, раста груди, срчаних проблема и остеопорозе. Али и једни и други наводно тврде да у њиховим мислима и понашању долази до знатног смањења сексуалних преокупација, бар накратко.

Izvor http://www.pravda.rs/2015/08/09/strucnjaci-o-kaznjavanju-manijaka-silovatelje-i-pedofile-treba-kastrirati/