***
Blato i niz bara,
Nebo - plav rub sja.
Ko res četinara
Zvecka šuma ta.

Usred čule granja
Zri senice krik.
Mračni jelak sanja
Sad kosača klik.

Livadom uz škripu
Niz kola gre čak -
A na suvu lipu
Miri točak svak.

Sluša vrbak gusti
Vetra zvižduk, loj.
O ti, kraju pusti,
Dragi kraju moj!

***
Oj, ti, crna njivo, natopljena znojem,
Kako da u srcu ne nosim te svojem?

Na jezerski kada stupim nasip plavi,
Milina večeri u duši se javi.

Svud izbe od pruća, slične sivom suknu.
Na njih trščak toči snenu pesmu muklu.

Krv su na sadžaku sene ognja splele.
Mesečeve veđe u pruću se bele.

Ćutljivi, čučeći, dok se nebo mrači,
Priču sedog starca slušaju kosači.

Sa nekoga spruda koji grli reka
Dopire ribarska pesma izdaleka.

Ko kalaj svetluca pustinja livada ...
Tužna li si, pesmo, puna ruskog jada.

***
Zagušila suša setvu mladu,
Sahne ovas, ni raž nije bolja.
Na molitvu seljani u jadu
Sa litijom krenuli u polja.

Skupili se vernici na njivi,
Pogruženi od nevolje hude.
Vapio je đakon jurodivi:
"Savaote, spasi tvoje ljude."

Nebeske se otvorile dveri,
Đakon čati i smerno se klanja:
"Molimo se, braćo, svetoj veri
Da nam gospod orosi imanja."

Veselo su cvrkutale ptice,
Škropio je vodom pop iz šake,
Torokuše svrake-kreštalice
Buljile su oči na došljake.

Kupali se uranci u peni,
I oblaci, kao platna meka,
Magleno je kroz predeo sneni
Među žbunjem ćućorila reka.

Ratari su uzdisali skrito,
Molili i kleli na sva usta:
"Klasalo je dobro novo žito,
Al pripeka ubila ga pusta."

Na konjicu-oblaku u znoju
Sevale su uzde, munje žive...
A deca su vikala u roju:
"Oj, kišice, pokvasi nam njive!"

***
Ti moj kraju zabačeni
I pust i bez druma.
Tek senokos nekošeni,
Manastir i šuma.

Gle, kolibe naherene,
Svega ih je šest,
I krovove što se pene
U ruju, kroz brest.

Balvan grubo tesan,
Preko njega trska.
Vetar sivu plesan
Zlatom sunca prska.

U prozore biju vrane
U mahnitom letu.
Mašu trešnje rane
S rukavom u cvetu.

Zar to nije skaska -
Tvoj život sred bilja
Koju pre zalaska
Šapuću kovilja?

***
Po zemljici bogomoljke gaze,
Pod nogama koprive i rake.
Trnovite one brode staze,
O kamenje zapinju im štake.

Opanci se po bespuću vuku,
Njiska konja u šumarku jove ...
Podaju se one reskom zvuku
Sa zvonare stare što ih zove.

Otresaju bake duge skute,
Mlade cure ukosnice rede.
U dvorištu, iz ćelije ljute,
Njih čežnjivo kaluđeri glede.

Na vratima sveti znanci traju:
"Mir onome koji meni ide."
A u vrtu psi pomamno laju,
Ko lopove da na gumnu vide.

U daljini zvona dugo ječe,
Već oblaci zlatno sunce ližu...
Pada toplo senovito veče,
Bogomoljke na večernje stižu.

***
Slutim božje uskrsnuće -
Život ne napuštam,
Klanjam se pred likom kuće,
Na travu se spuštam.

Venac jela ko da broji
Breze ogrlice,
U prstenu bora stoji
Isusovo lice.

U dubrave on me vija
Ko do neba mila,
Pod oblakom šuma sija
U somotu lila.

Golubiji duh od boga,
Ko jezik vatreni,
Posta vladar puta moga,
Glas zagluši meni.

Plamen puni bezdan zrenja,
Srce - prima dečje snove,
Ja sam znao od rođenja
Pokrov majke Isusove.

***
Sahne otopljena glina
Zamešena s trulom gljivom.
Igra vetar skroz dolinom,
Magarence riđe živo.

Zamirisa sve odreda.
Plavet drema i uzdiše.
A u šumi vrabac gleda
Šta to u psaltiru piše.

Staro lišće još u žbunju
Ko bakarni novac sitan.
U sunčanom neko gunju
Na magarcu riđem hita.

Nežni pramen kose bele,
Licem magla omotana.
Niče bor i niču jele
I viču mu svi: "Osana!"

***
Izbe ti se, zemljo draga -
U rize ikona zbiše . ..
Nigde kraja - samo blaga P
lavičavost oči siše.

Ko hadžija iz daljina
Gledam tvoje njive hole.
A kraj niskih okrajina
Šumno tope se topole.

Na jabuku i med miri
U crkvi tvoj krotki Spas.
Livadom se kolo širi
Tutnji oro uz sav glas.

Krenuće ledinom let mi
Duž zelenih brazda... eh!
Ko đinđuvi u susret mi
Zazvoniće deva smeh.

Ako viknu sveci s neba:
"Baci zemlju, čeka raj te!"
Reć ću: "Meni raj ne treba,
Otadžbinu meni dajte."

***
Na putu koji kroz selo luta
Zaplavilo se letnje veče.
Iz čete obesnih regruta
Harmonike pesma teče.

Pevaju momci gromko i čilo
O dragim danima na kraju.
"Ostaj nam zbogom, selo milo,
Stabla vita, tamni gaju."

Rujne se pene po nebu vuku
Dok bruji vika i busanje:
"Do vojske mi smo mučili muku,
Sad počinje plandovanje."

I kose im se zatresle žute,
Veselo kolo poče da teče.
Dozivaju devojke regrute,
Kolajne im s grudi zveče.

Preko taraba kao hajduci
Preskočiše svi mladići.
No lukavi devojčurci
Pobegoše - ko će stići!

Marame svuda po zelen-granju
Lepršahu ko barjaci,
Kotarice vukuć po oranju
Osmehivali se starci.

U travi kojom lika se rasu,
U grmlju pod glasanjem sove,
U šumnom nasmejanom glasu
Slušahu - šuma ih zove.

Po putu koji krivuda selom
Regruti grle stabla znana
Pevajući neveselo
O ostatku svojih dana.

U SEOSKOJ. KUĆI

Kolač sipkavi miriše,
Naćve s kvasom tu stoje,
I od stare peći naviše
Bubašvabe se roje.

U peći čađ se gusta kupi,
Dimi, dimi bez kraja,
Iza zastruga na klupi
Leže ljuske od jaja.

Majka od posla s nogu spa
I nikad bez brige nije,
A mačak se tiho prikrada
Da vareniku pije.

I kakoću kokoške glasno
S rukunice kada skoče,
Družina svih petlova strasno
Svoju molitvu poče.

Po doksatima i travi
Strah se i buka sliše,
I kučići mali kudravi
Svi se u amove skriše.