CREMUŠA

Procva višnja rana
Čim maj se oglasi,
Zlato svojih grana
Uvojcima krasi.

Rosa mirišljava
Klizi joj niz rebra,
Pod njom mirta trava
Blista poput srebra.

Pod perlama rose
Olalne bobice -
Minđuše što nose
Ruske lepotice.

U prisoj usečen,
Međ korenjem kljastim,
Žuboreći teče
Potok srebrnasti.

Cremuša, podatna,
Širi se i grana,
Gori trava zlatna
Sred sunčanog dana.

Potokom propetim
Škropi grane svoje,
Kradom, kraj vrleti,
Pesmice mu poje.

OPČINjENOST

Proleće, devojče u cveću,
Rasplelo kose sred guštika,
I carskom čedu tom doleću
Molitve ptica, zvon zvonika.
Dok radosti ga čar opija,
Kroz šumu klizi poput dima
I zlatna mu se niska sija
Na raščupanim uvojcima.
S njim pjana rečna vila šeta
I rosom prska lunu bledu,
A ja bih, poput strasnog cveta,
Ljubio usne onom čedu.

SONET

U suton plakah ja, kad dalji zavi tama,
Kad noć je ležaj svoj od rose prostirala,
Kad jecaj nestaje u šaptu talasanja
I negde u daljini sve prati frula mala.
"Zalud je plakati" - reče mi talas vredni,
Bacio pokrivač - i obala ga uze,
A bledi srp od lune poljupcima lednim,
Uz osmeh - sledi mi u drobni biser suze.
I ja ti donesoh, princezo kose duge,
Korala dugi niz od suza moje tuge
I nežni pokrivač od talasaste pene.
Al srce neće ti za ljubav tu da bije...
O, daj mi, daj za sve što tebi nužno nije,
Za celov mesečev poljubi i ti mene.

DELIJA

Dosta mi je kolibice,
Ja čeznem za bitkom.
Poleteću poput ptice
Na svom vrancu vitkom.

Otri, majko, suze s lica,
Ne podnosim tvoje jade.
Najlepša mi lepotica
Dve srebrne burme dade.

Kopljem ću joj usred seče
Pribaviti gunj od krzna,
Pa nek se od silne sreće
S mladoženjom kroz noć vrzma.

Sevaj, munjo, bez prestanka,
Hrabro čekam karavan.
Voleće me vragolanka
Kupim li joj sarafan.

Što cmizdrite kao babe
Celom svetu na porugu?
Zar su ove ruke slabe
Kad svijaju i polugu?

Idem u boj razdragano,
Junak samo sreću žanje.
Isprati me, o, dragano,
Al održi obećanje.

KOČIJAŠ
Preko jaruga po stepi
Traka oiojih sanki juri.
Ej, sokoli moji lepi,
Poletite slični buri!

Večernja je izmaglica
Ušuškala k zemlji selo.
Čeka mene lepotica
U čarobnom domu belom.

Zlatne šare se iz tmice
Sa amova sjaje nežno.
Oj, vi, ptice-saonice
I paperje meko snežno!

Zveče praporci sa orme
Glasno, ko će broj im znati!
A kad viknem selom, bome,
Sav će narod istrčati.

Sve devojke i sve momke
Zvaću zimsku noć da slave
I da glas im pesme gromke
Ne klone do zore plave.

RUSIJA

1.
Celo selo u jame upalo
Šume skrile sve tragove kuća.
Pokazuju tek brežuljci malo
Kako nebo plavi se sred pruća.

U večeri i duge i zimnje,
Zavijaju s polja vuci grozno.
U dvorištu trne zadnje inje,
Nad strejama ržu konji pozno.

Trepte vatre pod velom mećave,
Ko sovine oči iza granja.
Iza šumske mreže vijugave,
Ko aveti, stoji pan. do panja.

Zaplašiše zlodusi nas, žive,
Ma kud mako - svud vilenjak gleda.
A na mrazu, u sutone sive,
Vise s breza gajtani od leda.

2.
Al volim te, zemljo krotka, slatka!
Zašto - ne znam reći, da me kolju.
Vesela je tvoja radost kratka
S gromkom pesmom s proleća u polju.

Volim kada komaraca zuku -
Čujem tako s večeri u travi.
Zasviraju l i momci uz huku
Niz cura se kraj vatre pojavi.

Ko trnjine crne ugo oka
U pločama obrva sja glatki
O, Rusijo, otadžbino krotka.
U bosilju - odmore moj slatki.

3.
Predskazaše gavrani sa grana:
Strašne bede svetom će da brode.
Vije vihor šumu sa svih strana,
Ko pokrov se nija pena s vode.

Čaša neba pršte, čim zagrme,
Oblak zavi šumu i kolebu.
Na niskama od zlata i srme
Uzdrhtaše kandila na nebu.

Objaviše četovođe bolne
Da rezerve odbrana se krene.
Zakukaše seljanke okolne,
Plač potrese tišinu i stene.

Spremahu se težaci za borbe,
Bez žalosti, roptanja i bola,
Punili su uštipcima torbe
I bacali na niz punih kola.

A kroz selo do okuka modri'
Isprati ih listom sve što strada.
To su, zemljo, tvoji momci dobri,
Sav oslonac u danima jada.

4.
Umori se i selo bez vesti -
Da l su zdravo naši tamo da li?
O, zašto nas niko ne izvesti -
Da u ljutom boju nisu pali?

Šumom, ko da dah tamnjana vlada,
Vetrom, ko da šume kosti vajne.
Dođoše im tako iznenada
Mnoge vesti iz opštine daljne.

"Zaboravit . .. nikog .. . kadri nismo"
Znojeći se, pisali su svima.
Dograbiše tu rođaci pismo,
I sedoše pod šib koji klima.

Čitačici Luši ukraj nogu
Tu su, da dokuče reči blage.
Slušali su, lijuć suzu mnogu,
O hrabrosti svoje braće drage.

5.
Polja draga, brazde utonule,
Vi ste divni i u svojoj bedi!
Volim ove kolibice trule
S večnom strepnjom naših majki sedi'.

Pred opanak brestov pašću, jeste,
Mir kosama i plugu i blatu!
Pogađam po pogledu neveste
O sudbini ženika u ratu.

Al i misli odoje posustaše,
Bar da sam panj, pored koga jezde.
Verovaću u bolje, ko snaše,
Paleć žižak večernjače zvezde.

Misli snaša ja znam zagonetne,
Ne plaše ih ni munje ni tmice.
Za plugom uz naleve zavetne
Ne naziru ni smrt ni tamnice.

Veruju u kuke i verige
Što ih ruke s teškom mukom zbiše,
I plaču od sreće prevelike,
Ko u sušu ispred prve kiše.

Posle misli o rastanku s rodnim,
U travi toj, pod perlama rose
Iza magle nad poljima vodnim
Ko da vide visoke otkose.

O, Rusijo, zemljo krotka, slatka,
Samo za te čuvam ljubav bolju.
Vesela je tvoja radost kratka
S gromkom pesmom s proleća u polju.