Serbian Special Operation Unit (JSO) :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Суђење за убиство премијера Зорана Ђинђића
Приказани снимци припреме атентата
Звездан Јовановић показао како је из полицијског возила гађао мету удаљену две стотине метара

Звездан Јовановић
(Фото Бета)

Укрштеница „Пирамида” са рупом од метка и чаура пушке „хеклер и кох Г3” под сувим лишћем у шуми на Фрушкој гори приказани су јуче као важни докази на полицијском видео снимку који је емитован на великим екранима у Специјалном суду. Главни актер снимка је Звездан Јовановић, оптужен за атентат на премијера Зорана Ђинђића, који је 23. марта 2003. године, када је ухапшен, показао истражним органима место на Фрушкој гори где је „упуцавао” пушку гађајући из полицијског возила мету удаљену две стотине метара. На снимку се најпре види како Звездан Јовановић, у црно-белој тренерци, са лисицама на рукама, показује тадашњем начелнику Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије Милету Новаковићу место поред аутопута код Бубањ потока одакле је прво било планирано да се колона премијерових службених возила гађа „зољом”. Тон је био лош па се није могло јасно чути све што је Јовановић говорио Новаковићу, али се у једном моменту могло чути да је рекао: „Ја нисам излазио из кола, видео сам да је добра позиција”.

Полиција је после тога одвезла Јовановића на аутопут код „Београдске арене” где је 21. фебруара сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи покушао да заустави колону владиних возила да би, према оптужници, Јовановић гађао „зољом” премијеров аутомобил.

„Видео сам да је стао Багзијев камион, а са мном су овде били Миле Луковић Кум, Жмиги (Жељко Тојага) и Сретко Калинић”, казао је Јовановић стојећи на шљунку изнад аутопута.

„Јасно ти је било да ће бити много жртава, је л′ тако?”, питао га је Новаковић.

„Да”, чуло се како је одговорио Јовановић у веома опуштеном разговору. Није се могло приметити да је он био под било каквом присилом. Само се по лисицама на његовим рукама могло закључити да је ухапшен, а камера је у једном моменту приказала његове патике на којима се видело да нема пертле.

Камера је затим пратила пут полицијских возила до шуме на Фрушкој гори где је Јовановић са неколико полицајаца, овога пута без Милета Новаковића, више пута излазио из аутомобила да би пронашао место на коме је „упуцавао” пушку. Одједном се на снимку могао видети кадар са енигматским часописом „Пирамида” који је био делимично прекривен сувим лишћем. Неко је рекао: „Ево га!”. Када су узели новине, на њима се јасно могла видети мала рупа од метка. Јовановић је рекао да је приликом „упуцавања” пушке овде био са Милетом Луковићем Кумом, који је убијен 27. марта 2003. године, заједно са вођом „земунског клана” Душаном Спасојевићем, у полицијској акцији у Мељаку.

Полицијска екипа затим се одвезла 200 метара даље у потрази за чауром од метка. Тренутак проналажења чауре у гомилама сувог лишћа није снимљен, већ се одједном у кадру појављује чаура означена бројем два.

Тек у следећој секвенци на снимку се појављују дежурни истражни судија и дежурни тужилац из Сремске Митровице, али нико при том не саопштава да су то они. Новинари препознају тадашњег тужиоца у Сремској Митровици Драгана Аћимовића, који је сада судија Врховног суда, док адвокати препознају истражног судију Бранку Банчевић. Чује се како Аћимовић говори да би саслушању Јовановића на Фрушкој гори и показивању места и трагова „упуцавања” пушке требало да присуствује и бранилац. Убрзо се на снимку види адвокат Весна Радомировић која са својим брањеником стоји поред полицијског аутомобила обучена у тамнољубичасти костим са прилично кратком сукњом. Њих двоје се смешкају и пале цигарете док судија Банчевић поставља питања Јовановићу. Тек тада се јасније могло чути да су он и Миле Луковић дошли у шуму десетак до 15 дана пре атентата сивим BMW-ом, да је Луковић поставио часопис као мету, а да је он пуцао са сувозачевог седишта наслонивши пушку на отворена предња десна врата аутомобила.

„Видео сам да сам погодио. Нисмо ништа склањали, били смо ту неколико минута и отишли”, рекао је Звездан Јовановић.

„Ви сте хтели да видите да ли пушка добро функционише, да ли је исправна?”, чуло се питање судије.

„Да”, рекао је Јовановић.

„Колегинице, ми смо већ фотографисали. Хоћете да поново фотографишемо?”, питала је судија Банчевић адвоката Весну Радомировић, а она је уз осмех одговорила: „Не, не”.

У такозваном записнику о показивању лица места од стране осумњиченог стоји да је њему био омогућен поверљив разговор са адвокатом на лицу места, али се на снимку заправо не види да су Јовановић и Радомировићева озбиљно разговарали. Њен потпис на овом записнику и на Јовановићевом наводном признању злочина била је једна од важних спорних чињеница на овом суђењу, а Адвокатска комора Србије донела је одлуку о кажњавању Радомировићеве са 50.000 динара јер је дисциплински суд Коморе установио да је она само ставила свој печат на записнике о саслушањима којима није присуствовала.

Када је тужилац Аћимовић у шуми на Фрушкој гори питао Звездана Јовановића ко му је дао пушку, он је одговорио: „О томе више нећу ником ништа рећи. Рекао сам у истрази”, а на питање да ли је из те пушке убијен премијер, Јовановић је казао: „Ништа нећу рећи”.

На суђењу још није речено да ли је чаура са Фрушке горе упоређивана са чаурама пронађеним на крову зграде у Гепратовој 14, одакле је извршен атентат.

-------------------------------------------------------------------------

„Исфабрикован” доказ

Јовановић је после приказивања снимка рекао да је то лажни доказ који су исфабриковали Миле Новаковић и особа у зеленој јакни која се не види на снимку.

– Не види се колико смо се пута по разним брдима заустављали да би ми они рекли шта да причам. „Упуцавање” пушке једним метком је велика глупост – рекао је оптужени Јовановић јуче на суђењу, а његов адвокат Ненад Вукасовић казао је да снимак није никакав доказ већ правни скандал.

Izvor

ako ima profesionalnih pripadnika sluzbi bezbednosti ili vosjke srbije molio bih za komentar