ovo je greska ubrajati Jehovine svedoke u sekte,oni su priznati kao religija,u Srbiji od prosle godine. a sekta je nesto o cemu narod nezna. a sami svedoci su jedina religija koja ide od vrata do vrata i koja upoznaje narod sa biblijom. [color=Red][color=Red][/color][/color]

Daj molim te Pogledaj u znacenje same reci sekta ,

Shvatas li ?

Dakle svi spadaju pod taj termin.

NLO KAO RELIGIJA – POČECI I GLAVNI OBLICI       



Apstrakt: Rad se bavi NLO religijama – razmatraju se značajniji faktori koji su uticali na nastanak i razvoj ovih alternativnih religijskih pokreta, počev od izveštaja o bliskim susretima III i IV vrste'', SF produkcije, do alternativnih ideoloških razrada kontakata sa vanzemaljskim svetovima.

Predstavljene su osnovne teološke premise, ikonografije, aktivnosti i, uopšte, kulturološke postavke nekoliko NLO religijskih pokreta

(Društvo Eterijus, Nebeska kapija, Unarijus, Raelijanski pokret). U tekstu se ukazuje na religijsku konotiranost NLO diskursa i istaknuti su motivi ''drugosti'' i natprirodnosti'' koji su u njemu prisutni. Takođe, razmotren je odnos uloga i tema koje se promovišu unutar kontakterskog pokreta i nastupa lica koja tvrde da su bila otimana od strane vanzemaljaca. Istaknuta su krucijalna životna pitanja i identifikovane teme i motivi kojima se NLO religiozni predstavljaju i preporučuju javnosti.

Ključne reči: NLO, vanzemaljci, bliski susreti, NLO religije, kontakteri, otmice,  SF, natprirodno, NLO eshatologija. Još uvek niste videli NLO? I još uvek vas nisu otimali vanzemaljci? Iako su, na osnovu novijih istraživanja i gotovo svakodnevne eliminacije nekog dela kosmosa kao potencijalnog rezidencijalnog prostora eventualno inteligentnih bića, šanse sve manje da se za vašeg života nešto slično desi – ne treba gubiti nadu, ili, bolje reći – ne treba gubiti veru...

Pre početka
Fenomeni vezani za neidentifikovane leteće objekte i inteligentna vanzemaljska bića okupiraju pažnju ljudi verovatno još od doba kada su prvi mislioci
u spektar svojih razmatranja uvrstili i dilemu o postojanju jednog ili više svetova (Peters 1995, 188). Imajući u vidu ve!itu fasciniranost koju ljudska
vrsta neguje prema neobičnim nebeskim pojavama, svedočanstva i tumačenja najrazličitijih događaja koji bi mogli da se dovedu u vezu sa NLO, autori koji
se bave ovim fenomenom prepoznaju u brojnim tekstovima i izveštajima koji se pojavljuju kroz gotovo celokupnu ljudsku istoriju – od drevnog Egipta, klasične Grčke i Rima, preko srednjovekovnih izvora do danas (Bullard 2000).

Prvo svedočanstvo o ličnom iskustvu putovanja koje je obuhvatilo nekoliko planeta u okviru Solarnog sistema, poteklo je od švedskog naučnika, teologa
i mistika Emanuela Svedenborga. Nalik, u to vreme popularnoj, književnoj tradiciji novela o fantastičnom putovanju, Svedenborg je opisao živote na planetama koje je navodno obišao, posebno se pozabavivši fiziologijom i anatomijom

Marsovaca, pokušavajući da ubedi zainteresovane čitaoce da se u njegovom iskazu ne radi o fikciji ili specifičnom literarnom izrazu, već o opisu
stvarnih događaja (Swedenborg 1758). Me"utim, tek pojavom u masovnim medijima fenomen NLO je počeo da beleži izuzetnu popularnost. Izveštaji objavljivani, pre svega, u novinskim člancima, počevši s kraja XIX veka, informisali su zainteresovanu široku javnost o talasima viđenja neidentifikovanih letelica i njihovih posada i donosili su priče o susretima i iskustvima običnih ljudi sa stanovnicima drugih planeta. Prava pomama za svakim novim detaljem o NLO do kog je bilo moguće doći, nastala je nakon što je 1947. godine biznismen Kenet Arnold medijima prijavio da je, dok je pilotirao svojim avionom, video devet neidentifikovanih letelica koje su se kretale poput diska koji odskakuje o površinu vode (Arnold and Palmer 1952).

Pogrešno interpretiran od strane novinara, ovakav opis kretanja misterioznih letećih objekata doveo je do nastanka najpoznatijeg termina koji se koristi za NLO – ''leteći tanjiri''. Iste godine odigrao se i čuveni incident u Rozvelu, malom mestu u državi Novi Meksiko (SAD), kada su navodno prona"eni ostaci srušenog NLO, i, po nekim verzijama, tela nekoliko vanzemaljaca od kojih je jedan davao znake života.

Prvi izveštaj o ovom slučaju koji je potekao od vojske SAD, čija je vojna baza smeštena u blizini mesta incidenta, potvrdio je glasine da se radi o letelici
nepoznatog porekla. Međutim, istog dana je izdato novo saopštenje u  kojem se tvrdilo da se radi zapravo o meteorološkom balonu, čime su zvaničnici vojske završili sve polemike o tome šta se desilo u blizini Rozvela.

Tridesetak godina kasnije u javnosti su počele da se pojavljuju publikacije u kojima  su se interpretacije incidenta bazirale na svedočanstvima osoba koje su bile u  vezi sa incidentom u Rozvelu, koja su govorila u prilog tezi da je država pokušala da zataška pad NLO, te je vrlo brzo ovaj slučaj postao gotovo sinonim  za teoriju zavere (Berlitz and Moore 1980; Randle and Schmitt 1991, 1994;  Friedman and Berliner 1992; Saler, Ziegler and Moore 1997; Korff 2000).

U godinama nakon Rozvela, uz hiljade prijavljenih različitih vrsta kontakata sa  vanzemaljskim entitetima širom sveta, svedočanstava ljudi koji su tvdili da su
videli neobjašnjive pojave na nebu, da održavaju komunikaciju sa vanzemaljcima ili onih koje su vanzemaljska bića otimala, NLO je, pored ostalog, prerastao  i u pop-kulturni fenomen a motiv vanzemaljskog života i misterioznih nepoznatih  letelica i posetioca Zemlji naročito je iskoristila industrija zabave. U kojoj meri je NLO fenomen postao sastavni deo svakodnevnog života (pre svega)  ''zapadnog'' društva, veoma dobro svedoče i rezultati više anketa prema kojima više od 90% ispitanika u SAD poseduje izvesna saznanja o nekom od aspekata NLO (Bartholomew 1991, 5-6; Saliba 1995, 15; Bullard 2000, ix). Razvoj internet komunikacije je omogućio neslućene razmere popularnosti ovog fenomena, a podaci s kraja ovog milenijuma pokazuju da je NLO pojam koji je, posle seksa, zabeležio najveći broj pretraga po virtuelnoj mreži (Bullard 2000, ix).

Početak
Pored prethodno pomenutih brojnih članaka i izveštaja o NLO, i sa njima  povezanim fenomenima, koji su izlazili u različitim medijima, o ovoj pojavi
napisan je i objavljen i veliki broj studija i (manje ili više) naučnih radova,  kritika i polemika. Samo navođenje literature koja se bavi NLO fenomenima
zahtevalo bi ulaganje ozbiljnog truda i mnogo vremena a rezultat bi morao da  bude objavljen u više tomova.

No, kako to najćešče biva sa večinom problema za koje je argumentaciju  teško potkrepiti empirijskim materijalom, odnosno, sa fenomenima u kojima
značajno mesto zauzima element ''misterije'' i ''nepoznatog'', i u slučaju NLO,  radovi su se najćešče kretali u pravcu dokazivanja ili opovrgavanja ''istinitosti'',
''realnosti'' i održivosti pojedinačnih slučajeva, aspekata ili manifestacija  ove pojave.

U moru knjiga, studija, članaka, diskusija, polemika, izveštaja i svedočanstava  o iskustvima susreta pojedinaca sa različitim NLO fenomenima, kontaktima  sa vanzemaljskim inteligentnim bićima i komunikaciji sa njihovim predstavnicima,  ali i najrazličitijih profila ljudi koji pronalaze bilo kakav interes u ovoj tematici, postoji jedan aspekt NLO fenomena i ljudskog odnosa prema njemu koji je od posebnog značaja za ovaj rad.

Naime, za nas će posebno interesantna biti činjenica da postoje ljudi koji  smatraju da NLO i vanzemaljska bića postoje i da nose sa sobom poruku religijske
ili duhovne prirode koja je namenjena čovečanstvu. Dalje elaboracije ove teme, kako će se videti u tekstu, doprinele su da pojedinci konceptualizuju svet koji nas okružuje u NLO maniru, te da odgovore na važna životna pitanja potraže u manifestacijama NLO fenomena.

Dakle, da se vratimo na rečenicu s početka ovog teksta – postoje ljudi koji  polažu veru u vanzemaljska bića i koji su svoj svet osmislili u skladu sa verovanjem u njihovo postojanje i postojanje njihovog ''master plana'' u vezi sa  Zemljom i njenim stanovnicima i to je činjenica koja će biti od krucijalnog
značaja za ovaj rad.  Kosmičke vesti...uključujemo dopisništvo sa Venere!

U najširem konekstu posmatrano, najrazličitiji pristupi NLO fenomenu  pretpostavljaju početnu poziciju koja već predstavlja formu opredeljivanja u
vezi s elementom ''vere''. Najčešče će se i u kolokvijalnom, svakodnevnom diskursu koji se tiče NLO, učesnici u razgovoru ili kontemplaciji izjašnjavati
kako ''veruju'' ili ''ne veruju'' da NLO i inteligentna bića vanzemaljskog porekla  postoje. Kao i u slučaju pokušaja eventualne empirijske provere bilo kakve
religijske (i ne samo religijske) ideje, i kada je NLO fenomen u pitanju,  zvanični ''dokazi'' na kojima bi se mogao zauzeti čvrst stav i izneti proverljiva,
relevantna argumentacija za sada ne postoje – postoje samo pretpostavke.

No, među bitnijim činiocima koji su decenijama uticali na formiranje stavova javnosti o razmatranom problemu, svakako se nalaze brojna svedočanstva ljudi o njihovim iskustvima sa različitim manifestacijama NLO fenomena – pre svega izveštaji osoba koje tvrde da su u direktnom kontaktu i komunikaciji sa vanzemaljskim bićima, koje smo u jednom prethodnom radu nazvali kontakterima, ali i njihovih modernijih kolega i, u izvesnom smislu, naslednika – lica koja su tvrdila da su doživljavala iskustvo otmice od strane vanzemaljaca.

Za ovakve oblike iskustva sa NLO, u okviru ufologije, discipline koja okuplja istraživače različitih profila (ali i kredibiliteta) u cilju proučavanja NLO i potencijalnog vanzemaljskog života, formirane su i klasifikacione kategorije.

Tako, iskustvo uspostavljanja ili održavanja kontakta sa vanzemaljskim  bićem označava se kao ''bliski kontakt treće vrste'', dok je otmica od strane vanzemaljaca označena kao ''bliski kontakt četvrte vrste''. Kategorizacija je napravljena na osnovu intenziteta doživljenog iskustva, tako da, pored navedenih, postoje i ''bliski susreti prve vrste'', koji obuhvataju sve slučajeve u kojima je NLO uočen na udaljenosti od nekoliko stotinametara, dok ''bliski susreti druge vrste'' podrazumevaju postojanje određenih ''znakova'' koji ostaju nakon uočene NLO aktivnosti, na primer specifičnih tragova na mestu gde se NLO, navodno, spustio.

Sama ideja da, eventualno, postoje oblici inteligentnog života van nama  poznatih granica, čije su NLO vidljive manifestacije, sa sobom nosi nedoumice
oko niza bitnih životnih pitanja oko kojih su formirane čitave religije. Da li to znači da postoji više svetova ili dimenzija? Ko je njihov tvorac? Da li postoji, i ako je odgovor da, koje je prirode naša povezanost? Samo su neka od pitanja koja u sebi nose snažan religijski patos. Njihova dalja razrada i pokušaji da se na njih daju odgovori, kako će se u daljem tekstu videti, dodatno usložnjavaju situaciju i formiraju osnove za jedan novi oblik religioznosti.

Već prve značajnije publikacije u kojima se prenosilo iskustvo kontakata  pojedinih lica sa vanzemaljcima pledirale su na pozicije informatora i savetodavaca
javnosti o budućnosti čovečanstva i o načinima na koje je potrebno  re/organizovati društvo i život uopšte. Svedočanstva kontaktera beležena su
tokom čitava dva veka pre početka ''moderne'' NLO ere –Arnoldovih ''letećih tanjira'' i Rozvela. Vilard Magun je, na primer, tvrdio da je ''putovao'' na
Mars, da se u svoj svet vratio kao promenjen čovek, svestan značaja nauke za  razvoj čovečanstva te da je na Zemlju doneo iskustva iz jedne tehnološki napredne  civilizacije koja živi u savršenom moralnom i etičkom sistemu, kao i značajne poruke za religijske i državne funkcionere, dok je Gaj Balard iz svojih kontakata sa Veneranima saznao za njihovu zabrinutost za Zemlju, te koje opasnosti prete čovečanstvu u budućnosti i kako ih je moguće prevazići.

Svi rani kontakteri pokušavali su da svoja iskustva prenesu u naučnom ključu, baratajući informacijama koje su se ticale tadašnjeg nivoa naučnog znanja i popularnih naučnih teorija i pretpostavki, te su na taj način obuhvatali i naučnu grešku, što je njihov diskurs, kako primećuje Melton, učinilo bliskim okultnim interpretacijama. Značajne razrade u svedočanstvima iskustava komunikacije sa vanzemaljskim bićima, dovele su do stvaranja čitavog talasa uticajnih kontaktera pedesetih godina XX veka, čiji je predvodnik i, ujedno, najznačajniji predstavnik bio Džordž Adamski.

Adamski je javnost upoznao sa Ortonom, visokim, plavokosim, humanoidnim  Veneraninom, predstavnikom ''Svemirske braće'' koja su, po tvrdnjama
Adamskog, već bila prisutna na Zemlji u nameri da osiguraju mir i napredak  čovečanstva. Svemirska braća, sa kojom je Adamski komunicirao uglavnom
telepatski, predstavljaju vrstu koja je duhovno i civilizacijski daleko naprednija  od ljudi. Oni su zabrinuti da bi ljudi mogli da naruše harmoniju Univerzuma
usled svoje sklonosti ka ratovima ali, pre svega, zbog trke u nuklearnom  naoružanju. Uloga svemirske braće je da pomognu čovečanstvu da pređe na
viši evolucioni nivo, prvenstveno razvojem duhovnosti a potom i nauke i tehnologije, a Adamski je, navodno, izabran da bude prenosilac poruka i pouka
namenjenih Zemljanima (Adamski 1949; Leslie and Adamski 1953).

Adamski je pre svojih vanzemaljskih otkrovenja bio poznat kao osnivač ''Kraljevskog reda Tibeta'', organizacije putem koje je širio okultna učenja, a najveći njihov deo je preneo i u nove grupe koje su se formirale oko nove misije – tumačenja i prenošenja poruka Svemirske braće. Posle Adamskog pojavio se čitav niz kontaktera kao što su Orfeo Angelući, Glorija Li, Džordž King, Danijel Fraj,  Rut Norman, Džordž Van Tesl, Bred Stajger ili Klod Vorion – da pomenemo  samo neke od njih. Njihova svedočanstva o kontaktima sa vanzemaljskim bićima su se, donekle, razlikovala, ali suština njihovog nastupa je ista – božanska,  visoko produhovljena, supernapredna vanzemaljska bića nude pomoć u  konceptualizaciji sveta, daju odgovore na fundamentalna životna pitanja, donose  ''spasenje'', pomažu čovečanstvu da se ujedini, izbori s izazovima i pređe  na ''viši nivo'', a kontakteri su njihovi glasnici i poverenici na Zemlji.

Sasvim je očigledno koliko snažnim može da deluje autoritet koji se nalazi iza učenja dobijenih direktno od vanzemaljskih superiornih entiteta. Kontakteri koji su se pročuli u javnosti vrlo brzo su počeli da organizuju sastanke osoba zainteresovanih da čuju najnovije poruke iz kosmosa, a Lio Sprinkl je 1980. godine organizovao prvo godišnje okupljanje kontaktera, koje je preraslo u jednu od značajnijih tradicija pokreta. U početku neformalno i neorganizovano sledbeništvo počelo je da dobija konture organizovanih religijskih zajednica.

Više od polovine kontaktera je osnovalo svoje ili uzelo učešća u religijskim grupama koje su osnovali drugi kontakteri, a Gordon Melton smatra da je Gaj Balard bio prvi koji je na osnovu NLO fenomena i svojih kontakata sa vanzemaljcima napravio religiju, kroz svoj ''I AM'' pokret. Najveći deo članstva novih NLO religijskih pokreta poticao je iz brojnih okultističkih i spiritualističkih grupacija, što je veoma indikativan podatak.

Provozajte se na drugu stranu
Kasne šezdesete i sedamdesete godine XX veka promovisale su novu vrstu  svedoka i učesnika kontakata sa NLO i vanzemaljskim bićima – osobe koje su
tvrdile da su otimane od strane vanzemaljaca. Jedno od prvih obelodanjenih iskustava otmice od strane vanzemaljaca desilo se 1961. godine, kada su Beti i Barni Hil, vraćajući se kući s odmora spazili zrak svetlosti i letelicu u obliku diska koja se kretala iznad njihovog vozila potom, posle određenog vremena, nestala. Stigavši kući, shvatili su da su doputovali sa dva sata zakašnjenja ali bez ideje na koji način su ''izgubili'' pomenuto vreme.

Pošto su im se nakon ovog neobičnog događaja javili zdravstveni problemi – pored ostalog i psihičke prirode, Hilovi su se na kraju obratili psihijatru koji ih je podvrgao hipnozi, pomoću koje su uspeli da se sete detalja vezanih za susret sa NLO. Hilovi su ispričali da su im niska, siva, vanzemaljska bića krupnih glava i očiju napravila blokadu na putu i da su ih telepatskom kontrolom prinudila da sa njima odu na svemirski brod. U unutrašnjosti letelice nad njima su izvršili medicinske eksperimente, nakon čega im se obratio vođa posade a potom su ih vratili u njihov automobil i pustili ih da nastave svoj put (Bullard 1989).

Ovakva i slična svedočanstva kontakata sa vanzemaljcima, već devedesetih  godina su po obimu objavljivanja i prisutnosti u medijima nadmašila
sve ostale manifestacije NLO fenomena. I pored razlika u pojedinostima vezanim  za slučajeve otmica, u svedočanstvima učesnika iskustva ove vrste postoje
opšta mesta koja se javljaju u gotovo svim iskazima. Sam čin otmice najčešće počinje nakon uočavanja izvora intenzivne svetlosti, nakon čega se oteta
osoba susreće sa vanzemaljskim bićima, koja često lebde i uspostavljaju komunikaciju putem telepatije. Alternativno, otmica se odvija noću, pred padanje
otetog u san, a vanzemaljska bića se ukazuju na natprirodan način, tako što  prolaze kroz zidove ili zatvorena vrata i prozore.

Nakon prvog kontakta, otete odvode u svemirsku letelicu gde se na njima najčešće vrše medicinski eksperimenti a potom im se predstavlja poreklo ili prebivalište vanzemaljaca i upoznaju se sa vrhovnim vanzemaljskim bićem koje zrači toplinom, uliva sigurnost i poverenje. Na kraju, pre nego što otete vrate u njihov svakodnevni život, vanzemaljska bića im poveravaju poruku koju je potrebno preneti čovečanstvu (Whitmore 1995, 69-71; Bullard 1989, 153).

Iako uglavnom prijavljena kao neprijatna iskustva, koja su često podrazumevala i podvrgavanja otetih komplikovanim medicinskim pregledima i intervencijama, oteti su kao najsnažniji utisak čitavog događaja, ipak, navodili osećaj naklonjenosti i brige vanzemaljaca prema ljudima, dok su mnogi od njih tvrdili da su nakon iskustva otmice otkrili viši stepen duhovnosti u sebi.

Na ovom mestu upravo dolazimo do jednog od najznačajnijih aspekata  kontakterskog iskustva i iskustva otetih. Naime, za razliku od opšte zainteresovanosti ufologa i entuzijasta za pojavu NLO, u fokusu narativa kontaktera i otetih ne nalaze se kosmičke letelice neverovatnih performansi i različite visoko-tehnološke sprave, već se akcenat stavlja na bića koja putuju vanzemaljskim letelicima, poruke koje ona žele da prenesu čovečanstvu, kao i osobe koje treba da ih obznane javnosti.

Sadržaj pomenutih poruka je očigledno religijski konotiran i moguće je  prepoznati izvestan broj tema koje se ponavljaju u svedočanstvima otetih. U
porukama, pre svega, preovladavaju moralne pouke i prekor vanzemaljaca koji  je najčešće u vezi sa pogrešnim odnosom čovečanstva prema sopstvenoj
planeti i njenim resursima, razvojem savremenog naoružanja ili međuljudskim  odnosima. Blisko tome, u porukama koje nam šalju vanzemaljska bića česti su
apokaliptični motivi koji govore o skoroj propasti sveta ali i nude rešenje koje  podrazumeva vanzemaljsku intervenciju.

Sastavni deo poruke su često i legitimizacije uloga otetih kao ''odabranih'' da preuzmu na sebe misiju upoznavanja čovečanstva sa vanzemaljskim prisustvom i planom, koje se najčešće pojavljuju u formi božanskog otkrovenja, baš kao što je, na primer, i Džozefu Smitu povereno da osnuje Mormone i počne da prenosi povereno mu učenje.

Takođe, u porukama se često nalaze motivi koji treba da nas upoznaju sa poreklom,  ulogom i namerom vanzemaljskih bića.  Često se vanzemaljci pominju kao preci ljudskog roda, koji su tokom istorije čovečanstva pratili i nadgledali naš razvoj, vodili nas kroz evoluciju i intervenisali u situacijama koje su to zahtevale (Whitmore 1995).

Sasvim je očigledno da je tematski sadržaj poruka koje javnost dobija od  osoba koje su doživele iskustvo otmice od strane vanzemaljskih bića gotovo identičan onome koji u svojim svedočanstvima nude kontakteri. Vanzemaljci  koji su uključeni u aktivnosti na Zemlji doživljavaju se kao bića koja su bliža  Bogu, ili na drugi način zamišljenom ''izvoru postojanja'', pa je njihova uloga  pre svega posrednička.

Kao i kod kontaktera, i u slučaju otetih, krucijalna tema komunikacije sa vanzemaljskim bićima je saopštena kroz večiti religijski motiv odnosa greh/spasenje.  Čovečanstvo je grešilo, greh se ogleda u brojnim manifestacijama neodgovornog, nepromišljenog, sebičnog odnosa prema planeti, sebi samima i Kosmosu, ali vanzemaljska bića poseduju plan, koji će čovečanstvu ili njegovom izabranom delu ponuditi izbavljenje, i dovoljno moći da ga i realizuju.

Oteti, dakle, predstavljaju nastavak tradicije komuniciranja sa vanzemaljskim  bićima koju je ustoličio kontakterski pokret pedesetih godina XX veka.
Iskustvo otetih, u svojoj suštini i svrsi, veoma je slično onom koje su imali  kontakteri, samo se javlja intenzivnije, u novom kontekstu i na direktniji način, te njihov autoritet dolazi iz događaja koji je iskustveno snažniji. I kontakteri  i oteti imaju mesijansku ulogu. Oni su ''odabrani'', njihova dužnost je  evangelizacija koja će svet pripremiti za dolazak vanzemaljaca a, u slučaju apokalipse, oni će biti ti koji će imati posebnu ulogu u organizaciji novog života  čovečanstva.

Pored očiglednih biblijskih paralela, pojedini autori su se upuštali u povezivanje narativa iz ikustva treće i četvrtre vrste sa šamanskom inicijacijom, ulogama
različitih mitskih bića i demona, na primer vila ili inkubusa iz, opet, različitih mitoloških sistema ili folklora. No, bez obzira na različite interpretacije, pored opšteg religijskog konteksta i eshatološkog, metafizičkog i religijskog sadržaja poruka, svako iskustvo sa vanzemaljskim bićima propraćeno je eksplicitnim natprirodnim manifestacijama.

Sveprisutna, sveznajuća, omnipotentna vanzemaljska bića ostvaruju kontakt putem telepatije, ''automatskog pisanja'', ili se mogu javiti osobi u stanju
transa ili sna. Kada reše da se prikažu ljudima, vanzemaljci lebde, lete, materijalizuju se i nestaju, prolaze kroz čvrste objekte. Vanzemaljci remete ustaljene koncepte o protoku vremena i dimenzijama prostora.

Takođe, prijavljeni su brojni slučajevi u kojima se tvrdilo da su vanzemaljska bića prilikom eksperimenata uspevala da izleče otete od teških, hroničnih ili, čak, smrtonosnih bolesti, te da su tokom ispitivanja rastavljali na delove tela osoba nad kojima su eksperimentisali ali ih, potom, bez ikakvih posledica vraćali u prvobitno stanje (Whitemore 1995).

Spisak vanzemaljskih natprirodnih i paranormalnih sposobnosti ne završava se navedenim primerima, no nisu neophodna dalja nabrajanja kako bi se stekao utisak o njihovim mističnim moćima. Prethodno pomenute biblijske paralele iz iskustava kontakata sa vanzemaljskim bićima, nisu uočene samo od strane autora koji su pristupali NLO fenomenu s aspekta društenih nauka. Izuzetno popularan trend u okviru NLO fenomena je upravo ponovno iščitavanje Biblije i drugih verskih tekstova u NLO ključu, za koji se u određenim krugovima poklonika i vernika smatra da predstavlja osnovni kontekst u kojem su ovi dokumenti i nastali. No, pre nego što dođemo do razmatranja vezanih za biblijske i hrišćanske interpretacije NLO fenomena, bilo bi uputno ukratko predstaviti nekoliko značajnih NLO religijskih organizacija.

NLO KAO RELIGIJA – POČECI I GLAVNI OBLICI / II dio       
 
II dio

Društvo Eterijus
Osnovano polovinom XX veka, društvo Eterijus je jedna od najstarijih i najbolje organizovanih NLO religijskih organizacija. Osnivač Društva, Džordž King, rođen 23. januara 1919. godine u Velikoj Britaniji, u porodici kojoj su bile bliske okultne tradicije, od rane mladosti pokazivao je interes za religiju, ali pošto nije uspeo da zadovolji svoju znatiželju samo tradicionalnim hrišćanskim učenjem, brzo se i sam okrenuo paranormalnim fenomenima i praktikovanju joge, a uzeo je učešće i u nekoliko okultnih i metafizičkih religijskih grupa.

Ključni dogadjaj za istoriju organizacije dogodio se 8. maja 1954. godine kada je King, navodno, primio objavu da treba da se pripremi za ulogu glasnika ''Interplanetarnog parlamenta''.

Poruku je primio od ''Kosmičkog gospodara Eterijusa'', vanzemaljca sa Venere po kojem je Društvo dobilo ime a koji je postao Kingov glavni kontakt sa ''Velikim belim bratstvom'' – odnosno, ''Kosmičkim gospodarima'' svih vrsta. King je svoj prvi javni nastup, na kojem je u stanju joginskog transa ''kanalisao'' poruke Gospodara Eterijusa, održao u Londonu 1955. godine. Iako nije bio prihvaćen kako se verovatno nadao, King je nastavio da drži predavanja i nastupe i vrlo brzo je okupio dovoljan broj sledbenika kako bi formirao organizaciju. Društvo Eterijus zvanično je osnovano 1956. godine.

Učenje Društva je izuzetno razgranato, ali se zasniva na informacijama koje je King kao ''primarni zemaljski mentalni kanal'' prenosio od panteona interplanetarnih bića, i njegove osnove mogu da se predstave u nekoliko opštih stavova. Značajni pripadnici Velikog belog bratstva, pored Eterijusa su i Šri
Krišna, Gospodar Buda i Gospodar Isus i oni su, kao i ostali religijski lideri, vanzemaljskog porekla, a na Zemlju su dolazili kako bi pomogli čovečanstvu.

U Solarnom sistemu postoji razvijen i napredan oblik vanzemaljskog života a njegovi predstavnici su prijateljski naklonjeni prema našoj planeti, nadgledaju
je i posećuju kako bi pomogli čovečanstvu u razvoju. Karma i reinkarnacija su prirodni i božanski zakoni. Čovek je plod božanske iskre a Zemlja, koja predstavlja živi entitet, je samo jedna etapa u evoluciji koja se odvija ka izvoru iz kojeg je nastao čitav život.

U tom smislu, ciljevi Društva Eterijus su širenje učenja Kosmičkih gospodara, duhovno lečenje, priprema dolaska sledećeg Gospodara, pripremanje uslova na Zemlji za bliži kontakt i, konsekventno, susret sa vanzemaljskim bićima, kanalisanje i administriranje energije i moći koju nam kao ispomoć šalju kosmička bića.

Jedna od bitnijih ideja razvijenih u Društvu jeste da je Zemlja konstantno ugrožena od strane mračnih kosmičkih sila, ali da je štite Kosmički gospodari koji u svojim brodovima kruže oko planete.  Članovi društva ''sarađuju'' sa nama naklonjenim vanzemaljskim bićima tako što kanališu energiju koju nam oni šalju ka najpotrebnijim odredištima i u najbitnije svrhe. Ovo prenošenje energije odvija se u periodičnim ciklusima, koji se nazivaju ''duhovnim nabojima'', kada su brodovi vanzemaljaca najbliži Zemlji.

U svrhu kanalisanja energije članovi Društva su organizovali niz ''operacija'', koje su dobijale nazive nalik vojnim intervencijama – ''Operacija plava voda'', ''Operacija zvezdana svetlost'', ''Operacija moć molitve'' ili '' Operacija sunčev zrak''. U operacijama su često korišćeni i specijalni rekviziti koje je dizajnirao King, a koji su služili za prihvatanje, akumuliranje i usmeravanje energije. U svojim misijama, koje traju od perioda osnivanja, pripadnici Eterijusa su se, pored ostalog, peli na 19 odabranih planinskih vrhova kako bi akumulirali energiju koja bi se mogla kasnije koristiti kao podrška Zemlji u trenucima iskušenja, usmeravali energiju ka stabilizaciji zemljinog magnetnog polja ugroženog nuklearnim probama ili vraćali zemlji duhovnu energiju koju su ljudi iz nje iscrpeli i akumulirali energiju putem molitvi i mantri kako bi mogla kasnije da bude upotrebljena gde
god je to na svetu potrebno.

Rituali Društva Eterijus odvijaju se na nedeljnoj osnovi ili u komemorativnim prilikama, najčešće prilikom obeležavanja bitnih datuma kao što su početak ili okončanje neke od operacija ili Kingov rođendan. Hramovi u kojima se službe odvijaju dekorisani su religijskim simbolima među kojima su slika Džordža Kinga i portret gospodara Isusa. Službe, između ostalog, podrazumevaju molitve, mantre, meditacije zarad duhovnih isceljenja, čitanje religijskih tekstova i slušanje snimljenih poruka koje je za sobom ostavio King, koji je preminuo 1997. godine. Društvo je nastavilo da radi i nakon smrti osnivača, a pitanje novog ''Gospodara'' se još uvek ne postavlja, već organizaciju vodi Odbor direktora (Saliba 2000; Smith 2003; Melton 2009).

Unarijus
Istorija Unarijusa – ''Akademije nauka'' ili nauke o životu, kako je glasio prvi naziv za organizaciju, otpočela je susretom Ernesta Normana i Rut Marijan na jednoj spiritualističkoj konvenciji 1954. godine. Njih dvoje su ubrzo postali supružnici a njihovo upoznavanje je postalo jedno od centralnih mesta Unarijus mitologije – početak ''Misije''. Misija Unarijusa je uspostavljanje mira i ljubavi putem prenošenja ''nebeske'', ''četvorodimenzionalne nauke'', koja preko Ernesta, Rut, a potom i nekoliko naslednika i studenata, kanalisana od strane pošiljaoca – ''Svemirske braće''. Na osnovu poruka koje je primao od vanzemaljskih bića sa planeta kao što su Venera, Mars, Hermes, Eros, Orion i Mjuz, Ernest Norman (poznat kao Moderator) je objavio brojne knjige od kojih je najpoznatija ''Glas Venere'' (Norman 1954). Rut Norman, koja je u pokretu najpoznatija pod imenom Juriel (Uriel5), prvu knjigu na osnovu poruka koje je kanalisala – ''Most ka nebu'', objavila je 1969. godine.

Pored objavljivanih knjiga, osnove učenja i folklora Unarijusa formirane su oko ''prošlih života'' najznačajnijih članova pokreta, pre svega, Moderatora i Juriel. Tako, u Unarijusu se smatra da je Ernest u prethodnim životima bio faraon Amenhotep IV i Isus Hrist, dok je Rut ovu oblast mitologije Unarijusa razvila do mere da je teško i nabrojiti sve njene reinkarnacije, kojih je više od dvestotine. Među najpoznatijima su, svakako, Marija Magdalena, boginja Izida, Jošana – princeza Atlantide, Sokrat, Marija Terezija, kraljica Elizabeta I, kralj Petar Veliki, ali i žena koja je Leonardu pozirala za lik Mona Lize.

Nakon Ernestove smrti, Rut je preuzela organizaciju i nastavila da kanališe poruke od Svemirske braće, podigavši svoj status do ''Kosmičkog vizionara''.
Godine 1972. osnovala je Unarijus centar koji je postao edukativna fondacija sa svim neophodnim resursima, u kojoj su najtalentovaniji studenti pripremani za kanalisanje ''više inteligencije'' i poruka od Svemirske braće. Rut ili Juriel, koju su sledbenici često nazivali i ''Svetlost'', nastavila je aktivnosti organizacije i
unapređivala učenja kanalisanjem poruka, analizom prethodnih života ali i putem redovnih vizija i otkrovenja.

Tako, neke od vizija dodeljivale su joj statuse ''Isceliteljskog Arhanđela'', Duha lepote, Boginje ljubavi koja je projektovala isceliteljske zrake iz očiju, zatim, jedne od Vladarki Univerzuma sa planete Arijes, Kosmičkog generatora koji obezbeđuje Zemlji energiju svetlosti itd. Rut se od strane sledbeništva smatra natprirodnim bićem a i sama njena pojava je ostavljala snažan utisak, imajući u vidu da je nastupala kostimirana, u velikoj balskoj haljini, sa vladarskim skiptrom i tijarama, dijademama ili krunom.

Tokom sedamdesetih godina XX veka, Rut je tvrdila da je uspostavila kontakt sa pokojnim naučnicima iz drugih dimenzija, naročito sa planete Eros. Ukupno, kontaktirala je sa bićima koja potiču sa 32, do tada nepoznate planete.

Od svojih kontakata je saznala da je formirana ''Intergalaktička konfederacija'' pomenutih planeta, koje planiraju da pošalju svoje svemirske brodove na Zemlju. Uz pomoć Juriel i studenata Akademije, u septembru 1973. godine i naša planeta se priključila konfederaciji. Dolazak svemirskih brodova i priprema za njihov doček su postali centralni motiv učenja i aktivnosti Unarijusa. U tu svrhu, organizacija je kupila veliki posed zemlje, pored svoje akademije u blizini San Dijega (Kalifornija, SAD), kako bi pripremili pistu za sletanje posetioca iz Kosmosa. Sletanje je prognozirano za 1975. godinu, potom pomereno za godinu dana, a kada se ni onda nije odigralo, učenje je revidirano i određen je novi datum – 2001. godina, u vreme kada bi Rut trebalo da ima 101 godinu života.

Međutim, Juriel nije doživela svoj stoti rođendan, preminula je 1993. godine. Imajući u vidu da je poslednjih godina života imala više zdravstvenih problema,
pripremila je članstvo za njen skoriji odlazak, tako što ih je informisala da su joj Svemirska braća dozvolila da umre i da su je obavestili da se njena misija završava, te da je na redu sledeći nivo.  Članstvo je verovalo da će se Rut pojaviti 2001. godine sa svemirskim brodovima a pitanje naslednika je, nakon što je organizaciju do svoje smrti 1999. godine vodio Jurielin bliski saradnik, Čarls Sigl, poznat i kao Antares, i nekoliko potonjih trzavica, rešeno tako što organizaciju vodi Odbor studenata.

Akademja je nastavila rad i obučavanje studenata za kanalisanje više inteligencije. Pored redovnih studenata, za one koji žive na udaljenim udaljenim mestima, omogućeno je i dopisno školovanje. Materijal iz kojeg studenti usvajaju znanja zasniva se na transkriptima kanalisanih poruka, audio i video zapisima seansi. Studenti su angažovani u objavljivanju tekstova i snimanju filmova koji uglavnom predstavljaju dolazak svemirske braće ili odigravanje njihovih prethodnih života.

Produkcija ovih materijala je izuzetno visoka, a filmovi snimljeni na Akademiji dospevaju i na programe lokalnih TV stanica. Takođe, održavaju se godišnje proslave, kao što je, na primer, ''Dan Interplanetarne konfederacije'' na kojima učesnici nastupaju u kostimima.

Na žalost, svemirski brodovi se nisu spustili ni 2001. godine. Međutim, ni ovo proročanstvo nije propalo, pošto su se pojavili studenti koji su počeli da kanališu poruke koje dolaze od Rut Norman. Naime, Juriel je objasnila sledbenicima da se Svemirska braća ipak jesu obrela na Zemlji i da vode poslove ''nevidljivom rukom''. Njihovo javno prikazivanje čovječanstvu nije moguće sve dok su ljudi raspoloženi za rat i nasilje (Tumminia and Kirkpatrick 1995; Tumminia 2000; Tumminia 2003; Melton 2009).

Nebeska kapija
Nebeska kapija je, svakako, jedan od najneobičnijih NLO religioznih pokreta koji su se ikada pojavili, a javnost je ostala šokirana tragičnim raspletom njihovog delovanja, 1997. godine, kada je tridesetdevet članova pokreta izvršilo masovno samoubistvo na imanju u blizini San Dijega (Kalifornija, SAD).

Rana istorija pokreta vezana je za Teksas, gde su se 1972. godine, u Hjustonu upoznali Maršal Herf Eplvajt i Boni Lu Netls. Netls je radila u bolnici u Hjustonu, gde je Eplvajt tražio pomoć za svoje seksualne i psihološke probleme. Netls, iako rođena u baptističkoj porodici, u to vreme pripadala je Teozofskom društvu, dok je Eplvajt bio pripreman za prezviterijanskog sveštenika.

Njegova karijera se kretala u akademskom pravcu – stekao je zvanje profesora muzike i dobio je angažovanje na Univerzitetu u Hjustonu. Međutim, Eplvajt je vodio dvostruki život, imajući u vidu da je bio oženjen i otac dvoje dece, ali da je negovao i više homoseksualnih veza. Osećaj krivice i seksualni ambigvitet probudili su u Eplvajtu želju da pronađe platonsku ljubav, koja će isključivati seksualnost i u kojoj će on moći da ostvari svoje potencijale. Poznanstvo sa Boni Netls značilo je ostvarenje njegovog sna i ubrzo su njih dvoje formirali izuzetno snažnu vezu.

Nakon što su kraće vreme bili aktivni u jednom metafizićkom centru, Eplvajt i Netls su napustili Hjuston u potrazi za ''višim smislom''. Nakon šestonedeljnog kampovanja u blizini Oregonske obale, doživeli su otkrovenje koje im je izmenilo živote. Naime, Eplvajt i Netls su shvatili da su oni ''svedoci'' iz knjige Otkrovenja. Nakon propovedanja Božije reči oni će biti ubijeni ali će uskrsnuti nakon tri i po dana i ''uzneće se u nebesa u oblaku'' (Otkr. 11.12).

I Eplvajt i Netls su verovali da se termin ''oblak'' odnosi na svemirsku letelicu. Svoje prvo sledbeništvo Eplvajt i Netls su stekli 1975. godine, kada su im se nakon jednog predavanja priključili učitelj metafizike iz Los Anđelesa Klarens Klag i njegovih dvadesettroje učenika. Eplvajt i Netls su u tom periodu prestali da koriste svoja imena i oslovljavali su sebe bizarnim nadimcima kao što su Bo i Pip ili Ti i Do. Sledbenici su ih najčešće nazivali ''Dvoje''. Po uzoru na svoj odnos, Dvoje su rasporedili svoje sledbenike u platonske parove koji su što više vremena provodili sami, kako bi se ''uštimovali'' za ''sledeći nivo''.

U narednoj fazi delovanja Bo i Pip su poslali svoje sledbenike da u dodeljenim parovima, bez ikakvih materijalnih sredstava obilaze zemlju i šire ideju, testirajući dobronamernost ljudi. Jedan od značajnijih događaja u istoriji pokreta predstavlja i predavanje koje su održali 14. septembra 1975. godine u Voldportu (Oregon, SAD). Dvoje su se obratili auditorijumu koji je brojao više od dvesta ljudi i izneli svoje osnovne ideje. Božije kraljevstvo ne predstavlja duhovnu ''stvarnost'' kako se nagoveštava u hrišćanstvu, već fizički prostor, doslovno raj, koji obuhvata ceo Univerzum i do koga se može stići jedino svemirskom letelicom.

Zemlja predstavlja samo jedan od bezbroj ''nebeskih vrtova'' u kojem su bića iz ''višeg nivoa'' posadila ''seme svesti'' pre više miliona godina. Uskoro, možda za par meseci, doći će vreme za prvu i možda jedinu ''žetvu'' u kojoj će se naći samo odabrani. Jedino bekstvo iz zatrovane duhovne sredine, kakvu Zemlja sada predstavlja, može da prekine ciklus smrti i reinkarnacije. Oni kojima pođe za rukom da se uzdignu obećana je besmrtnost u obliku androginih bića koja konstantno napreduju. Dvoje su se često pozivali na motiv ubistva svedoka iz Otkrovenja koje su kolokvijalno nazivali ''demonstracija'', verujući da bi ostvarenje tog čina demonstriralo istinitost njihovog učenja sledbenicima.

Nakon demonstracije, sledbenici će biti uzdignuti u Božije kraljevstvo u svemirskim brodovima. Po završetku predavanja pokretu se priključilo tridesettroje novih pripadnika. Praktično nestanak tridesetak ljudi iz Oregona postao je udarna medijska vest, a u pokret su pokušali da se infiltriraju prijatelji i rodbina osoba koje su preko noći ostavile svoj život i priključile se neobičnom paru. Sve ovo navelo je Dvoje da prekinu niz predavanja, podele pokret na nekoliko manjih grupa, i da se povuku na određeno vreme ''u divljinu'', plašeći se da će do ''ubistva'' doći pre nego što ispune svoju misiju.

U narednih nekoliko meseci pokret je izgubio dosta članova, a Dvoje su po reaktiviranju rešili da učvrste autoritet. Objavili su da su vrata ''sledećeg nivoa'' zatvorena, da je žetva neuspešno okončana a demonstracija otkazana, zbog slabog napretka sledbeništva u prevazilaženju ljudskih slabosti, a umesto razmišljanja o uzdizanju na svemirski brod, trebalo je poraditi na sopstvenom razvoju. Bo i Pip su nastavili polunomadski način života sa sledbeništvom, često menjajući lokacije ali su uveli nove ''vežbe'' i ''igre'' kako bi kao grupa uspešnije prevazišli ljudske slabosti. Neke od bizarnih vežbi su podrazumevale, na primer, svakodnevnu upotrebu viljuške za štimovanje, čije vibriranje proizvodi ton A, koji su članovi proizvodili i na koji su se fokusirali dok obavljaju svakodnevne poslove kao što su ishrana ili pranje veša.

Zatim, kao vežba se sprovodila i svakodnevna promena kampa, šatora i partnera u mesečnom ciklusu kako bi se sledbenici međusobno zbližili i navikli na promene uopšte ili zabrana govora, osim reći ''da'', ''ne'' i '' ne znam'', kako bi se prevazišla potreba za verbalnom komunikacijom koja neće biti potrebna na ''sledećem nivou'' na kojem se komunicira telepatski.

Godine 1983. grupa je prekinula izdvojenost od ostatka sveta, tako što su za Dan majki mnogi članovi proveli određeno vreme kod kuće, sa svojim porodicama ali ih potom ponovo nenajavljeno napustili. Boni Netls je preminula 1985. godine, što je bio težak udarac za Eplvajta koji je nakon ovog događaja počeo da modifikuje svoje učenje. Ova promena se najpre ogledala u ideji da uzdizanje na svemirske brodove i sledeći nivo ipak neće biti fizičke, već duhovne prirode.

Nakon perioda povučenosti, Nebeska kapija se pojavila u javnosti 1993. godine oglasivši u novinama ''USA Today'' finalnu ponudu za ''uzdizanje'', koja je odisala apokaliptičkim tonom. U oglasu se navodi da ljudska rasa ne želi da napreduje i da je potrebno ''recikliranje'' sadašnje civilizacije. Sledeće godine grupa je ponovo krenula u misionarenje i Eplvajt je ponovo počeo da drži predavanja.

Sledom tragičnih okolnosti, Eplvajt je na internetu pronašao nečiju ideju da će se u repu Hejl-bop komete koja treba da prođe blizu Zemlje 1997. godine nalaziti skriveni svemirski brod. Eplvajt je ovo shvatio kao jedinstvenu priliku da sa sledbeništvom napusti ''zemaljsku čauru'' i ostvarenje ideje da će pripadnici Nebeske kapije kao ''odabrani'', pomoću svemirske letelice preći na ''sledeći nivo''.

Ideja o samoubistvu kod Eplvajta predstavlja promenu u doživljaju načina na koji je spasenje zamišljeno, razvijena je u poslednjih nekoliko godina postojanja pokreta i pretpostavlja se da je smrt njegove partnerke imala uticaja na njeno oblikovanje.

Tela tridesetdevet članova pokreta Nebeska kapija pronađena su 26. marta 1997. godine na privatnom posedu u blizini San Dijega. Svi pripadnici su bili istovetno obučeni a pored nogu su se nalazili uredno spakovani koferi. Iz poruka koje su ostavili za sobom vidi se da su verovali da napuštaju svoje ''fizičke kontejnere'' kako bi se uzdigli na NLO koji dolazi sa kometom. Ujedno, verovali su da će se delovi komete srušiti na Zemlju i dovesti do masovnog uništenja.

U snimljenoj poruci Maršal Herf Eplvajt objavio je da usled greške u računanju vremena 1997. godina, u stvari, jeste prava 2000. godina – godina u kojoj, dva milenijuma nakon Hrista, mora da dođe do kraja sveta (Balch 1995; Lewis 2000; Lewis 2003).

Raelijanski pokret
Raelijanski pokret ili Raelijanska religija, predstavlja najrazvijeniju NLO religiju, koja broji oko 65000 članova sa predstavništvima u preko pedeset zemalja širom sveta. Osnivač Raelijanskog pokreta je Francuz Klod Vorion, zaljubljenik u moto sportove, rođen 1946. godine. Ne uspevši da pronađe sponzore koji bi mu omogućili da ostvari svoj san i takmiči se u auto-moto trkama, Vorion se zadovoljio poslom izveštača sa trkačkih staza, a oprobao se i kao pisac i izvođač šansona.

Vorion tvrdi da je u decembru 1973. godine, dok je šetao po vulkanskoj oblasti Klemon-Feran, naišao na svemirsku letelicu. Iz letelice je izašlo nisko humanoidno biće, sa bradom i krupnim očima i obratilo se Vorionu. Biće mu je reklo da se sutra vrati na isto mesto ali da sa sobom ponese primerak Biblije.

Sutradan je Vorion učinio kako mu je sugerisano i vanzemaljac, za kojeg će se utvrditi da pripada rasi Elohima, mu je dao kratke lekcije iz biblijske egzegeze, obrativši posebnu pažnju na Knjigu postanja. Prvo što je vanzemaljsko biće objasnilo Vorionu bilo je da reć Elohim, koja je prevođena kao Bog, predstavlja množinu, što znači da ljude nije stvorio jedan Bog već više njih.

Reč Elohim znači ''oni koji su došli sa neba'' a radi se o vanzemaljskim naučnicima koji su na proputovanjima kroz svemir uo!ili Zemlju i ocenili da bi na njoj mogao da se razvije život. Elohimi su u svojim genetskim eksperimentima stvorili ljude a i oni su sami imali svoje stvoritelje, što formira lanac stvaranja koji se proteže u beskraj. Stvaranje ljudskog sveta nije trajalo doslovno šest dana, već šest zodijačkih perioda od kojih je svaki trajao 2000 godina.

Raelijanci se protive darvinizmu, tvrdeći da geni poseduju antievolucioni odbrambeni mehanizam kako bi se izbegle mutacije. Ukoliko do mutacija dođe, one će pre biti ispravljene nego perpetuirane.

Kao tvorci ljudske vrste, Elohimi su je često posećivali kroz istoriju. Mojsije, Isus, Buda i Muhamed samo su neki od Elohima koji su ljudima prenosili učenja i obezbeđivali duhovnu vezu sa tvorcima. Raelijanci su u mnogim tvrdnjama iz Biblije pronašli dokaze o posetama svemirskih letelica čovečanstvu, a ovaj manir je kasnije prenet i na značajne verske tekstove i drugih religija.

Elohimi nastavljaju da posećuju Zemlju kako bi proveravali kako napreduje njihov eksperiment. Kako tvrdi Vorion, nadimak Rael, što znači ''onaj koji donosi svetlost'', dobio je od vođe Elohima – Jahvea, prilikom posete njihovoj planeti. Tom prilikom Elohimi su ga poučili i senzualnoj meditaciji, tehnici koju on treba da prenese čovečanstvu a koja pomaže razvoju telepatskih sposobnosti, harmoniji u Univerzumu i razvoju novih moždanih ćelija kod individua. Na početku smatran kontakterom koji prenosi poruke Elohima, Raelov status se promenio učenjem da je rođen iz odnosa Elohima i majke koja je bila ljudskog porekla.

U novijim tekstovima se pominje da je Raelov otac sam Jahve, vođa Elohima. Rael se u pokretu doživljava kao elohimski mesija koji donosi novo zodijačko
doba, koje će zameniti doba hrišćanskog mesije Isusa, kao što raelijanska crkva nasleđuje hrišćansku.

Osnovna uloga Raela kao mesije je da pripremi dolazak Elohima na Zemlju koji će se dogoditi do 2035. godine. Elohimi dolaze u miru, bez namere da osvoje svet, ali će postaviti novu vladavinu, koja treba da bude dobrovoljno prihvaćena od ljudi. Raelijanci zbog toga nameravaju da sagrade ambasadu koja će prihvatiti novopridošle Elohime ali i 144 000 pripadnika pokreta.

Početna ideja je bila da se planirana ambasada sagradi u Izraelu, pošto Jevreji u Raelovom učenju zauzimaju posebno mesto. Rael tvrdi da su Jevreji potomci Nefilima, vrste koja je nastala iz seksualnog odnosa Elohima i zemaljskih žena. Međutim, vlasti u Jerusalimu nisu imale sluha za Raelove planove i odbile su da daju raelijancima dozvolu za izgradnju objekta. Raelijanci u međuvremenu razmatraju druge opcije u vezi sa lokacijom ambasade i prikupljaju sredstva za izgradnju, procenjujući da še im biti potrebno oko 20 miliona dolara.

Kada se vrate na Zemlju Elohimi će uvesti sistem koji Rael naziva ''geniokratija'' – u vladi će moći da učestvuju samo oni ljudi koji imaju 50% veći koeficijent
inteligencije od proseka. Ova vlada će stvoriti raj na Zemlji rešavajući sve ljudske probleme superiornom tehnologijom. Pošto se radi o svetskoj vladi, biće uvedena jedinstvena valuta, koja će iti prelazna faza ka ukidanju monetarnog sistema.

U novom društvu će postojati jedinstveni kalendar a raelijanci već sada računaju vreme od Raelovog rođenja. Elohimi će povesti sa sobom prethodne zemaljske mesije, koji nisu umrli, već naseljavaju druge planete, koji će uz pomoć  prosvetljenih raelijanaca predložiti čovečanstvu Elohimsku religiju.

Kriminal će se rešavati medicinom – socijalne devijacije će se modifikovati genetskim inžinjeringom. Novi sistem će ohrabrivati kulturu zadovoljstva.
Raelijanci su hedonistički orijentisani i podržavaju vanbračne odnose, slobodan seks, homoseksualnost, kontracepciju i abortuse. U novom, naučno i tehnološki naprednom društvu roboti će zameniti ljude u obavljanju mnogih poslova a slobodno vreme će se koristiti za odmor i uživanje.

U ovakvoj zajednici biće ostvarena svojevrsna ''uslovna'' besmrtnost. Elohimi svojom naprednom tehnologijom mogu da kloniraju ljude, ali klonirani će biti samo oni koji to zaslužuju. Svaka jedinka biće praćena kompjuterskim sistemima, kako bi na osnovu finalnih podataka ''Veliko veće Večnih'' moglo da donese odluku koga treba klonirati. Između ostalog, Rael tvrdi da je Isus vaskrsao upravo tako što su ga Elohimi klonirali.

Pristupanje Raelijanskom pokretu podrazumeva i inicijaciju putem krštenja. Rael ili neko od raelijanskih biskupa pokvasi ruku vodom i potom je nasloni na čelo inicijanta, u cilju prenošenja ''ćelijskog plana'' u elohimske mašine gde će biti sačuvan za buduće procese kloniranja.  Članstvo se sastoji od dva nivoa – kršteni članovi koji mogu da uzimaju različite razmere učešća u pokretu i rukovodeća struktura koja je piramidalno organizovana počev od Raela, pa naniže preko Vodiča, Biskupa, Sveštenika, Animatora, Asistenta animatora do Iskušenika.

U pokretu postoji i ''Savet mudrih'' koji kontroliše jeres i kažnjava prestupnike a osnovan je i ženski monaški red – Raelovi anđeli, koji će imati ulogu hostesa, družbenica i ljubavnica elohima i proroka kada dođu na Zemlju.

Raelijanci su pokrenuli niz kontroverznih projekata pod zbirnim nazivom ''Valiant Venture Ltd.''. Najviše pažnje javnosti izazvalo je osnivanje organizacije
''Clonaid'' 1997. godine, u svrhu skladištenja DNK materijala i kloniranja članova. Prva laboratorija je otvorena u SAD 2001. godine, ali je zbog zakonskih propisa o kloniranju ljudskih bića morala da bude izmeštena, najverovatnije na Bahame. ''Ovulaid'' nudi usluge parovima koji ne mogu da imaju potomstvo, bilo heteroseksualnim, bilo homoseksualnim.

U organizaciji tvrde da mogu da obezbede potomstvo po zatraženoj specifikaciji. ''Insuraclone'' služi za obezbeđivanje ljudskih ćelija u cilju kloniranja organa ili lečenja bolesti. ''Clonapet'' bi trebalo da omogući vlasnicima da sačuvaju ćelije svojih kučnih ljubimaca kako bi posle smrti mogli da budu klonirani (Palmer 1995; Palmer 2000; Chryssides 2003; Melton 2009).

Približavanje kraju
U ovom tekstu predstavili smo najznačajnije trenutke i diskurse iz dve veoma bitne sfere NLO fenomena – iskustva komunikacije sa vanzemaljskim bićima i iskustva otmice od strane vanzemaljaca. Uočili smo i istakli najbitnije religijske motive na koje se nailazi u diskursima NLO religioznih lica, pred stavili uloge, aspiracije i položaje nadahnutih pojedinaca koji tvrde da poseduju iskustvo direktnog, ličnog odnosa sa vanzemaljskim inteligentnim bićima, i ukazali na elemente natprirodnosti u manifestacijama kontakta sa "svetom" vanzemaljaca.

Isto tako, predstavili smo i četiri bitne NLO religije kroz čije su se postojanje materijalizovale i oživotvorile brojne ideje vezane za NLO fenomen, a koje predstavljaju inventivnu formu religijske posvećenosti i modernizaciju eshatoloških
motiva.

Na ovaj način stvoren je okvir za identifikovanje i interpretaciju najbitnijih religijskih aspekata koji su sastavni deo NLO fenomena, ali isto tako i vrste i
tipove NLO religioznosti i religijskih pokreta. Ovim temama posvetićemo se u narednim člancima iz ove serije.

ISPOVIJEST BIVŠEG SOTONISTE

Obredno smo puštali krv, sekta je htjela da se ubijem

Mladog Varaždinca Dejana Plantaka splet životnih okolnosti doveo je u sotonističku sektu Crna zora. O svojim mučnim iskustvima javno je progovorio, rekao je, kako bi upozorio mlade što ih sve može snaći odluče li se i sami pridružiti nekoj od sekti koje djeluju u Hrvatskoj.

Mladi Varaždinac Dejan Plantak (23) koji je danas potpredsjednik Udruge 'Anđeli čuvari' u dobi od 16 godina postao je član sotonističke sekte Crna zora koja djeluje u Varaždinu. Kako je ispričao za Roditeljski.info, bezbrižno je odrastao, a najviše ga je zanimala alternativna i heavy metal glazba. Sukladno svojim interesima, izgradio si je imidž i pronašao prijatelje s kojima je provodio vrijeme.

"Problemi su počeli kada sam završio u bolnici na duže vrijeme zbog problema sa srcem. Već sam se dvije godine intenzivno družio s tadašnjim prijateljima metalcima, drastično sam popustio u školi, a zbog svega ni doma situacija nije bila najbolja. Prijatelji su mi se zabrinuto javljali i raspitivali se o mojem zdravlju. Jednog dana su me pozvali da izađemo izvan grada, a sve kako bi mi nešto pokazali", prisjetio se Plantak.

Kaže da je mislio da će to biti jedan običan izlazak uz piće i slušanje glazbe, no prijatelji su ga odveli do starog napuštenog vojnog objekta u kojem se te večeri održavala crna misa.

Rezanje dlanova i dozivanje demona

"U tom je trenutku bilo već prekasno da se okrenem i odem doma. Shvatio sam da je obred moje inicijacije bio planiran puno ranije. Zamislite situaciju u kojoj vidite osobe s kojima ste se družili svaki dan, a niste ni posumnjali što rade kada ih ne vidite, kako si režu dlanove staklom i dozivaju demona koji bi im trebao pomoći u životu i osigurati ostvarenje nekih ciljeva", ispričao je Plantak. Opisao je da je u obredu bilo bitno da svatko da nešto svoje, najčešće krv, koju su potom stavljali u posudu koja se palila, dok je istodobno vođa sekte prizivao vraga.

Sektaši su imali i takozvanu Crnu knjigu u kojoj su opisana sotonistička učenja i vjerovanja. Plantak kaže da se sve svodilo na štovanje vlastitog života i potreba, dok su se drugi i sve ostalo zanemarivali. Članovi sekte su vjerovali, tvrdi, da oni koji manipuliraju drugima navodeći ih na samoubojstvo tako dobivaju energiju.

"Kako sam naknadno shvatio, upravo sam ja trebao biti taj kojega su namjeravali navesti na samoubojstvo. To se ne događa izravno, već na suptilnim razinama. Kroz svoja vjerovanja i priče vas navode da sve lošije mislite o sebi samima pa se samoubojstvo na kraju čini logičnim odabirom. Obzirom na životne okolnosti, u to sam vrijeme bio laka meta", kazao je Plantak. Tada je upoznao Nebojšu Buđanovca, socijalnog pedagoga iz Varaždina koji se kroz udrugu 'Anđeli čuvari' sustavno bavi problemom sotonizma, koji mu je pomogao da napusti sektu. Kad se u cijeli slučaj umiješala policija, članovi sekte su mu na cesti vikali da je 'cinker', a danas ga uglavnom ignoriraju.

Stil oblačenja i način života nemaju veze sa sektama

"Javnost često percipira sotoniste kao mladež koja nema pametnijeg posla u životu i to je jednim dijelom točno. Zaista, ima skupina kojima je to furka, no isto tako ima i onih koji se ozbiljno s tim bave i takve su skupine ozbiljna prijetnja društvu. Ljudi ne vide da se tu radi o kršenju ljudskih prava. Svi imaju najbolje mišljenje o svojoj djeci. Ni moji roditelji nisu nikad posumnjali da sam ja u sekti", kazao je Plantak za Roditeljski.info. Napominje ipak kako stil oblačenja i način života nemaju veze sa sektama.

Plantak kaže da je Crna zora bila povezana i s okretanjem križeva na groblju u Varaždinskim Toplicama prije nekoliko godina. Danas broji dvanaestak članova, no Plantak sumnja da je organizaciji okupljeno puno mlađih članova u dobi od 14 do 16 godina s kojima se stariji članovi sekte ne pojavljuju u javnosti.

http://danas.net.hr/hrvatska/page/2011/01/04/0492006.html?pos=n0

ako cemo pricati o sekti i prvu crkvu u kojoj je bio Isus Hrist su smatrali sektom i jeresom, tako da je sve jasno 
Svi smo sektasi 

Nismo svi

Svi smo mi sektasi od toga nema bezanja. Been there fucked that.
Nego sto se tice ovog gore Sotoniste, svaka mu cast da udje u tu Zoru, izgleda da je covek bolovao od nesanice, svaka mu cast 

Ni trenutak ne verujem onom gore takozvanom satanisti "crne zore" kakav dimbel  ,

To sto mladi i to maloletnici dakle umno nezrele osobe pobesne pod uticajem alkohola ili droga pa pevaju kobojagi prizivajuci Djavola i kao fol prinosenje zrtve u obliku krvi ,paljenje vatre i okretanje krstova To su sve posla delikventne osobe kojima trebaju batine jer ih roditelji nisu ocigledno umeli ili znali da vaspitaju.
Jedinog djavola ce dobiti u vidu moguce infekcije od posekotine na dlanu kao i u obliku policije za krsenje javnog reda i mira .

Koliko Ja znam ,
A znam par clanova Sotonisticke crkve ,oni su u privatnom zivotu zaposljeni momci i rade kao sluzbenici za vladu
imaju solidne plate ,markirana crna odela i uvece posle posla mozda odu na pice ali se ne opijaju i ne vise po ulici .
Niko od njih ne krije svoje clanstvo jer je crkva Sotone zvanicno priznata organizacija sa svojim ustavom i programom i maloletnici se ne primaju cak se ni punoletni ne primaju bez sponzora kojima moraju da dokazu da ih interesuje visi cilj i samorazvice radije nego licni interes.

Magijska "oruzija" knjige ,odelo kao i clanarina koja se placa na incijaciji nisu za tamo neke neskolovane klince
sa losim navikama ili zeljom za samopovredjivanjem ili maltretiranjem druge osobe,
toj izgubljenoj deci treba ozbiljan klinicki psihijatar radije nego pedagog  jer definitivno imaju problema sa autoritetom tako da je Bog ocigledno laka i ocigledna meta.

Ja poznajem toliko Satanista i niko od njih nije ovo radio.
Kao sto rekoh, napaljeni klinci