ne vidim tu opciju........ok kada je nadjem uradicu. Sto se tice sve jako joj je tesko ali mislim da je glupo ako ona razmislja da ce me brakom dobiti zauvek, ja sam uz nju tu i van braka a tim ponasanjem nista dobro nece uraditi iako je ja razumem pa trpim ali u dubini me gura od sebe. Danas sm joj poslao poruku za sve od juce da ne zuri,da razmisli i napisao joj koju lepu rec. Nista ne javlja. ja Ne znam sta da radi sada u vezi nje,zovem, ne zovem, posaljem poruku ili ne, odem kod nje ili ne (ne znam ni kako razmisla ona,njena mama koja je uvek bila uz nju i kada je cerka pretera, nije nikada bila realna. ne znam, uzas od zivota

Budi uz nju idi kod nje

Ja predlažem da počnete da živite zajedno, ali da joj jasno staviš do znanja kako ne želiš decu dok ne prebolite ovaj gubitak. Nemojte se venčavati to je moje mišljenje. Otputujte negde zajedno, provodite se, izlazite. Ono 2 godine ti možeš da misliš ali ne moraš da izgovaraš glasno, međutim možeš da budeš decidan kako nećeš bebu odmah i kako nećeš da te vata na bebu. Deca najviše ispaštaju zbog loših brakova i vatanja na bebu.

Pusti je da se izduva, pošalji joj nekoliko slatkih SMS-ova ali nemoj da imaš vremena za svađu par dana. Neka veruje da je voliš i neka ona razmisli sama sa sobom.

za zivot zajedno ne znam kada mislis? s druge strane nemamo uslova za to,nismo iz istog mesta,selo pored, ali svakog dana mozemo biti zajedno,izlaziti. Posle svih sinocnih teskih reci, njenog plakanja,jecanja mislim da ne zeli moje prisustvo,da me vidi.Jednostavno sta bude bice, ne mogu da izdrzim sve ovo. Misli da bi trebao prvo sebe da slusam jer ce se covek u suprotnom kajati ma sta god da je u pitanju. Mozda cu se i ovako kajati ako ode od mene ali mislim da ako me iskreno voli i ako sam ja taj, mi cemo biti sudjenio jedan drugom.

Ona je sad u šoku, povređena je i hormoni joj divljaju zato njenu reakciju ne trebaš da previše primiš srcu. Njen materinski instikt sad radi i ne misli svojom glavom. Pusti je zato da se sredi, ali joj stalno jasno stavljaj do znanja da je voliš. Pošalji joj 10 SMS-ova dnevno čak i ako ne odgovori, pa tako par dana. A novac od venčanja povuci jer ako ne želiš brak u ovom trenutku onda ga ne želiš i tačka. Najgore je da se venčate, ona odmah zatrudni a za godinu dana ne možete očima da se gledate.

Pa kako bi da ste se venčali, gde bi živeli onda?

Sasvim je prirodno da se ona oseća nevoljenom od strane tebe, u toj situaciji 'hoćeš brak-nećeš brak'. I sama bih se verovatno tako osećala da želim brak, a moj partner ne; odnosno, da se dogovorimo da se uzmemo, pa posle nikom ništa.

Druga stvar koja na nju pogubno deluje jeste gubitak bebe. Ne bih se usudila i da njenu prvu trudnoću stavim pod znak pitanja (u smislu da možda i nije bila baš toliko neplanirana). Kao što rekoh, ne usuđujem se, jer ne poznajem ni nju, ni tebe, niti vaš odnos.

Šta učiniti? Razgovaraj sa njom, ali kada se situacija malo smiri. Daj joj par dana da se sabere, i onda joj lepo reci sve ovo što i nama - da je voliš, da želiš da budeš sa njom, da misliš da vam još nije vreme za brak, jer je to važna odluka zbog koje se, u slučaju greške, može ispaštati i ceo život.

Ako ne bude u stanju da te shavti i razume tvoje razloge, onda i nije prava za tebe i nema toliko ljubavi koliko misliš da ima. Jer, ukoliko nekoga volimo, moramo biti spremni i da ga razumemo i shvatimo njegove razloge, pa i napravimo kompromis.

A za to šta će okolina reći... Nisi u vezi sa celm selom/gradom, nego sa njom. Šta se koga tiče šta se kod vas dešava. Ne obraćaj pažnju na to previše, imaš sad drugih, prečih stvari.

Sve najbolje! 

Iz ovog sto procitah ..

Ti si nezreo za brak i djecu, ona nije i zeli to i to je srz svega. Razilazite se u planovima za buducnost, a da ne pricam o tome da je ona izgubila dijete i ne mogu ni da zamislim kako se osjeca. Pet mjeseci trudna i onda paf. Nista. Strasno.

I ti si sebicniji u cijeloj situaciji jer, onda kad trebas biti uz nju, ti razmisljas o tome da li ce ona svezati tvoju slobodu i brines se za svoj zivot, pa tek onda za nju. Da sam bila na tvom  mjestu, o braku ne bih razgovarala dok ga ona ne bi sama pomenula, pa bih tek onda pocela pricu o tome i probala racionalno da postavim stvari i da dodjem do nekog zakljucka. Ako bi ona i dalje insistirala na vjencanju, za koje ti nisi spreman, onda bih razmislila o tome koliko se uopste slazemo u pogledima na buducnost i koliko bi to uticalo na odnos.
Pretpostavljam da znas da je preduslov zajednickog zivota upravo to; kakve planove imate i stepen podudarnosti. Vi se trenutno ocito totalno razilazite, ali mislim da bi bilo fer od tebe da sacekas ( mada je sad kasno jelte ) da ona prva spomene tu temu kad bude sama spremna, a ne da ti forsiras pricu oko toga. Sigurno je da te ne bi mogla svezati,staviti u lance i odvesti te pred oltar.

Ti nista nisi mogao da izgubis, a ona jeste, mnogo vise povrh onog sto je izgubila.

Najveca graska decaka u tvojim godinama je ta sto misle da jedino sto njihove devojke jeste brak. Da ih  otrgnu od njihovog ususkanog nacina zivota koda mame i tate, i da ih nateraju da se suoce sa zivotom odraslog coveka. Takav zivot, naravno, podrazumeva odricanja, i to velika!!! To ce ti potvrditi svaki ozenjen muskarac. Sama cinjenica da ste se odlucili da se vencate samo! zato sto je.... eto.. deter na putu, govori o tome da ti nisi spreman na takva odricanja. Bar ne zbog nje. Sa jedne strane ti ne zelis da preuzmes odgovornost na seba, a sa druge strane si joj dao povoda da misli da ima pravo da se nada da si ti neko sa kim bi podelila svoj zivot, a uz sve to i samog sebe obmanjujes da zelis biti uz nju. Posle te 2 famozne godine, bice ti potrebne jos 2 pa jos 2 pa jos tako u nedogled dok ne upoznas osobu sa kojom ces to zaista (ali stvarno zaista)zeleti... sa detetom ili bez njega. Ako do sada nisi spreman na zivot sa njom, posle 6 godina veze, neces biti nikad. Trebalo bi da budes iskren, pre svega prema sebi, i da priznas, da bas i nisi zamisljao citav svoj zivot sa njom, i da dozvolis, i sebi i njoj, da nadjete osobe sa kojima cete biti zaista srecni. To bi bilo fer. I za tebe i za nju.

cesa, tacoli, ostro, ostro 
jos jednom cu da se upisem sa misljenjem da se u ovoj situVaciji sve lomi preko njenih ledja.
.... sto se svadjanja i jecanja tice, ja bih na njenom mestu prolila okean suza, i ne sumnjam da i ona to cini, i to ne samo pred tobom, vec ponajvise u svojoj sobi, sama sa sobom, iza zatvorenih vrata.
iskreno joj zelim da se sto pre presabere i nastavi svoj zivot, sa tobom ili bez tebe.

juce sam joj poslao poruku na koju mi se ona javila za nekih sat vremena, kada me je pozvala telefonom da se vidimo. Otisli smo na pice, bili smo zajedno izvesnovreme koje smo proveli kao da se juce nije nista desilo i bilo je sve super. Nisam zeleo nista da spominjem kao ni ona i nastavili smo normalno sa nekim nebitnim buducim planovima za nas zivot. Eto sta je posle svega bilo, sve ok ali malo zbunjujuce. Mozda me je razumela...