Mislim da si malo nesiguran u sebe ...

kako mislis sebican? u vezi cega sebican? ja mislim da sada kada se vec sve tako desdilo zasto zuriuti sa necim. Ako smo sudjeni bice i to jednog dana. Kao napomenu do prosle god sam studirao fah, hocu reci vecito sam imao brdo obaveza pa mislim da bi malo mogao sada zivot prilagoditi sebi, ziveti lagodnije.

nisi spreman za brak (sa njom) i sada nalazis sebi opravdanja.
da zelis brak, do bi neku razumnu vremensku distancu, rekao bi za pola god-godinu, dok prebolite i ti i ona... ovako, 2god. meni zvuci kao 'malo sutra'

... nezgodna situacija, ne samo zbog komsija i rodjaka i njihovih ocekivanja, vec zbog vas dvoje 
zato i jeste najbolje da to vas dvoje i resite, popricate, uporedite zivotne planove i ocekivanja koja imate jedno u odnosu na drugo 

Imam prijatelja koji je bio u istoj situaciji kao ti... Zavrsavao je visu skolu, imao 21 godinu, dugogodisnja djevojka ostala trudna. Vjencanje organizovano, pozivnice podijeljene... Mjesec dana prije svadbe dolazi kod mene da se isplace, jer mu je djevojka imala spontani pobacaj...

Vjencanje je odrzano, on nije bio siguran da li zeli da se ozeni, ali je znao da voli svoju buducu suprugu. Sada zive zajedno, grade svoj odnos, i on mi kaze da se nimalo ne kaje zbog odluke.. Sada "rade" na pravljenju djeteta 

Ali kao sto Razmazena rece, sve zavisi od odnosa medju vama, posto to i jeste najbitnije u ovom slucaju...

Ponoviću ona je sad jako povređena. Izgubiti trudnoću to je emocionalni udarac koji ne možeš ni da zamisliš.

Da li je voliš, da li želiš brak i da li ona tebe voli to mi ne znamo. Jasno je, bar meni, da u stanju tuge i šoka ne treba uskakati u brak. Nema razloga sad.

E što se tvoje iskrenosti i neiskrenosti tiče, ima li smisla da je oženiš pa da se razvedeš za godinu dana ili da je varaš i da oboje budete nesrećni? Ja mislim da nema. Zato ti kažem da sebi date vremena i vidite kako će se sva vaše emocije razvijati dalje. Ali nikako u ovom trenutku ne treba da joj kažeš kako dovodiš u pitanju svoju ljubav prema njoj. To bi bilo bezosećajno. Pusti je da malo preboli. Pusti i sebe da se konsoliduješ i razmisliš pola godine. Pa onda razmišljajte oboje hladne glave.

Vrlo često veze ne prežive gubitak trudnoće. Možda će se i ona udaljiti od tebe.

A tata? Pa ti imaš 25 godina i završio si fakultet. Pita li tebe tata kad da izvineš jebe mamu. Vreme je da se osamostališ i odvojiš od roditelja i da sam odlučuješ u svom životu.

Dajte sebi vremena da dobro razmislite, jer brak nije mala stvar. Pogotovo sto vam se to desilo i sto vise nisi siguran zelis li brak. Potpuno te razumem kad kazes za roditelje sto ih jedino brine sta ce svet reci, jer su i moji takvi! Sve je to super, ali gde je taj svet kad nam je tesko, kad smo u nevolji? Ne treba zuriti u brak. Ja sam se zaletela,bila mlada i sad mi jedino preostaje razvod,a moju mamu i dalje brine sta ce svet reci sto hocu da se razvedem, nije joj bitno kako se ja osecam! Pustite vreme da odradi svoje!

Vecina roditelja je takvo ... A i ne mali broj mladih ...

pricao sam juce sa njoim.........i.....

i? Sta je bilo?

pricao sam sa njom juce i bolje da nisam. Ona kaze da je to znala da ce tako biti i da sam je jako povredio da je ne volim skroz je reagovala ocajno sa puno vredjanja i svega ostalog sto po meni nije normalno. Ona se jednim delom osvrnula na to sta ce drugi reci.Posle ovoga meni je jako tesko i ja ne znam da li ja ovde nisam normalan ili ona. Takodje rekao sam joj da zelim da budem uz nju, dsa nam bude lepo,da ne zelim da odem od nje, da ce se to desiti da ne zurimo. Ona cak sto pre hoce dete i da period od 2 god njoj ne dolazi u obzir, zeli pre da ztrudni i da ona zivi za to. Pitam sebe da li se nasi zivotni ciljevi razilaze, u cemu je problem i sta raditi sada.