Niko, poslije ovog tvog posta, stvarno si me natjerao da se zagledam u ekran. U pravu si, ali koga briga moja priča i ostalih sarajevskih Srba, a i svaki će ti Bošnjak ili neki internacionalac reći da je ono uže gradsko jezgro jedino patilo, jer je non stop bilo granatirano, nigdje se nije moglo izaći i da smo mi Srbi iz Sa, branili pogrešan dio grada.
Ali evo da ispričam ukratko ono što sam ja doživio za vrijeme rata i do izlaska iz Vogošće i kako sam poslije toga završio u Brčkom, gdje za neupućene tolerancija i suživot ima drugačiji smisao i princip koji bi se trebao primejniti na Sa, ali naravno da to "prave" Sarajlije nikad neće dopustiti. Za neupućene Brčko ima svog ličnog visokog predstavnika, koji sve nadgleda i nemeće na lokalnom nivou i jedna od takvih odluka je zabrana ubijanja i maltretiranja lutalica i vjerujte mi da se ta odluka itekako sprovodi zato je meni ovo bilo čudno u Sa, jer valjda Sa kao glavni grad treba biti primjer nama svima, a to nije u ovom i mnogim slučajevima! No da se ja vratim na situaciju u Vogošći. Početak rata u njoj je za neku drugu temu i to ću rado ispričati, ali bi bio off ovdje. Ono što je bila istina je da smo i mi bili granatirani doduše, ne haubicama, već minobacačima raznih kalibara, iz ona dva mjesta, a poslije pada Žuči (strateške tačke) i sa nje, ali ono što je zanimljivo poredeći Sa i Vogošću, a i putnik namjernik može i dan danas vidjeti ostateke gelera po civilnim zgradam, valjda nemaju para za rekonstrukciju, pa zjape još uvijek onako nakrnjene, da nijedna međunraodna TV nije došla u Vogošću i Ilijaš da snime to kao što su radili u Sa. Poginulih ima manje, ali nikad nije tačno utrđeno , jer su se ljudi selili i napuštali te opštine neposredne ratne opasnosti, za razliku od Sarjalija mi smo imali koziji put kuda se mogli izaći, kasnije i Sarajlije na prevaru kopaju tunel ispod aerodroma i tuda se vežu sa slobodnom teritorijom odakle dobijaju još municije i pokojeg mudžahira. Kako se dosad vidi stvar je poprilično izbalansirana, ali je i dalje kriva samo jedna strana. Na Sarajevskom ratištu Bošnjaci su uvijek prvi kršili mjesečna primjerja, ono što se desilo meni i mojim drugovima u parku dok smo se igrali sjećaću se čitavog života, maj 95. divan sunčan i topao dan izašli mi iz zgrada, nije bilo struje po nekoliko mjeseci , jer su struju držali bošnjaci pa nam je nisu čestu puštali ili gotovo nikako, ali je vode stalno bilo , jer smo se prespojili, i da se ja vratim na ono, igrali smo malog fudbala i odjednaput čuješ glasno šištanje i fijuke, salva minobacačkih mina na sve strane, sva sreća, što smo bili ipak tu ispred zgrada, ali ja sam u tom trenutku se sjetio moje mame, koja se sigurno zabrinula i ono čega sam se ja plašio je to da je mogla krenuti tražiti me po ulici. Zato ja nisam otišao sa ostalom rajom već sam pošao za svoju zgradu, koja je bila dvije ulice daleko, ali sam samo mislio na svoju staru i polako grnatiranje je trajalo negdje pola sata, ali tih pola sata je za mene bilo što kažu čitava vječnost, mine padaju okolo, dobor su znsli da nema vojnih objekata u užem gradskom jezgru, granate koje su padal oko opštine i stanice milicije mogu razumjeti, ali šaroliko granatiranje ne. Poslije kada sam prešao par stotina metara i približio se svojoj zgradi, pala je jedna na parking i detonacija i od nje me je spasio veliki debeli parking zid, pošto je to bilo u izgradnji sakrio sam se u jedna veliki cjevovod i tu ostao sve dok i zadnja mina nije prestala da pada, morao sam se uvjeriti da li je moja mama izašla na polje da me traži! Tada sam imao 12 godina! Jednoj mojoj drugarici mina je prošla kroz krov i uljepšala joj dnevni boravak, a prozore više nije imala, sva sreća što je čitava familja bila u šetnji! Ubrzo poslije toga pokojni sloba je dao Harisu Srpsko Sarajevo i ostalo je poznato. U Sa 2001 vratoli su se moji baba i deda, živjeli su od penzije iz Srpske, koja je mala za život u takvom skupom gradu, nije bilo nekih velikih ekscesa(ćetnikušo, što se vraćate, nema vama ovdje mjesta i tako..) kad su se vratili tamo, mene niko nije mogao prepoznati , jer ja nisam ta generacija, ja sam imao 8 godina kad je počeo rat, a nisam se po Vogošći puno ni kretao, jer i to je za mene bio drugi grad, priče ljudi i onaj njihov mentalitet nije mi dao da tražim društvo i da upoznajem ljude. Na klupi dok sam šeato sa pokojnom babom priđe mi jedna nana, koja je mislila da samo muslimani i poče da mi priča svoju porodičnu tragediju u Srebrenici, priča onako , bilo mi je žao  i kad sam babi dao signal očima da ustanemo ona meni vrati da ostanemo i da tu nanu saslušamo do kraja, ali kad eto ti problema poče ona da proklinje i Srpsku i Ratka Mladića i Srbe i sve živo i proklinje dan kad je alah izmislio Srbe i kad ih je naselio na Balkan, e tu je meni pukao film i ja onako demonstrativno ustanem povučem svoju babu za ruku, i kažem onoj nani mi smo Srbi i krenušmo, a ona poče kukati i dozivati Alaha i što nam je uopšte pričala bl šta , poče kukati , rekoh babi bježmo još će reći da smo je tukli , Srebreničku žrtvu. Moji roditelji su vratili stan , ali nikad se nisu vratili u Vogošću, ne zbog toga što smo nekom u ratu učinili nažao, Bože sačuvaj svi smo čisti, već zato što smo započeli život na drugom mijestu i što je Srpska srpaka i ja u njoj dišem punim plućima. Eto im Vogošća, jer se ne mogu u njoj pronaći i ogromna većina Srba. Štetu koju smo trpili je ta , što nam je svake zime neko provaljivao u podrum i krao drva. Jedan od komšija Bošnjaka nam je rekao samo : mora da neko zna da ste Srbi! To nam je sve reklo! Ja ovom pričom nadam se da neširim mržnju niti mi je to cilj, parve ispovjede treba tražiti od Srba koji su ostali kod Alije i da oni prričaju kako su svoje najmilije izgubili na Kazanima ili oni koji nikog nisu izgubili što mi je drago da kažu na koji način su sačuvali svoje živote. A što se tiče provokacija Niko kad vidim od koga je ne uzubuđeujem se previše, sve dok ih ne počenm dobijati od Srba, a tada ću ja svojevoljno napustit ovaj Forum! Hvala ti na podršci i intersovanju za moje ratno djetinjstvo! Pozdrav!

Provokatorske bljuvotine obrisane.


Ajmo dalje.

E,tako Igore...konkretno,imas svoja iskustva,i to je bitno.Cuti i drugu stranu medalje,a ne samo njihove koje su dosadile i Bogu i narodu...

БРОД - Од како се у Малу Брусницу у општини Брод настанио Мато Босић, хрватски повратник у ово село, српска породица у коjоj живе Jанко, његова супруга Петра и син Борислав Миjатовић нема мира.

Њихов мир угрозио jе, кажу, комшиjа Хрват коjи их jе приjе петнаест година са кућног прага одвео у логор, гдjе су отац Jанко и његов син Борислав провели више од три мjесеца.

Мато Босић у Малу Брусницу вратио се приjе четири године. Његова кућа jе удаљена око четири километра од Миjатовића. Међутим, проблем jе што Миjатовићи до своjе куће мораjу да прођу поред куће Босића.

- Не можемо идемо овим путем, jер нас увиjек када пролазимо поред куће Босића нападне Мато - прича Борислав Миjатовић и додаjе да немаjу другог прилаза до куће.

Први пут Мато их jе, рекао jе, напао када су Jанко и син Борислав трактором превозили сиjено. У гостима код Мате тада jе био Кемал Гарић и његов унук Aрмел.

- Кемал jе своj џип паркирао на пут и поред њега се ниjе могло проћи. Позвали смо га да склони возило, а онда су услиjедиле псовке. Почели су да нас туку моткама. Кемалов унук Aрмел jе из џипа извадио ловачку пушку и уперио у нас. Убрзо jе стигла полициjа из Брода али су Кемал, Aрмел и Мато у међувремену побjегли у Оџак и тамо приjавили да смо их ми напали - испричао jе Борислав Миjатовић.

Напади хрватског повратника на Миjатовиће не престаjу. Након овог инцидента Мато jе неколико дана касниjе сачекао на путу Jанка Миjатовића када се враћао из центра села кући и претукао га. Тако испребиjаног гурнуо га jе у канал, гдjе га jе пронашла полициjа. Полициjа сваки пут сачини записник и преда Jавном тужилаштву у Дервенти. Међутим казне за хрватског повратника нема.

Борислав прича да су jедном били на суду у Дервенти, али jе Мато дошао у судницу пиjан па jе расправа одгођена. Да ирониjа буде већа, Борислава Миjатовића у општинскоj служби задуженоj за повратак оптужуjу да "кочи повратак Хрвата у Брусницу", због чега Миjатовићима нису добили прикључак на струjу па су сами то морали да ураде.

Миjатовићи истичу да их Мато Босић малтретира због догађаjа из посљедњег рата. Босић jе међу првима у селу обукао униформу Хрватског виjећа одбране и за Србе из мале Бруснице и околних села био страх и трепет.

- Он и jош педесетак хрватских воjника су у маjу 1992. године опколили нашу кућу и мене и мог оца одвели у логор у Оџак -испричао jе Jанко Миjатовић. Из Оџака су затим одведени у приватни затвор Кемала Гарића. Jанко и Борислав добро су запамтили тромjесечно заточеништво у хрватским логорима од Оџака до Брода и Орашjа. Борислав jе приликом копања ровова за хрватску воjску рањен од гранате и jош има гелере у глави.

- Мато Босић jе са своjим истомишљеницима одговоран за смрт више од двадесет Срба из Мале Бруснице, пљачку и паљење српских кућа, одвођење Срба у логоре... - каже Борислав.

Он jе нагласио да Босић не оставља на миру ни друге Србе. Приjе извjесног времена покварио се електро-вод коjим се струjом снабдиjеваjу српске куће. Мато Босић jе ножем напао радника Електродистрибуциjе коjи jе отклонио квар.

Миjатовићи се питаjу да ли ико може да стане у краj дрском понашању свог "комшиjе". Полициjа jе, истакли су, до сада више пута сачинила записнике о Босићевим нападима и наношењу повреда Jанку и Бориславу али он ни за jедно ниjе кажњен.

Б. ТЕОФИЛОВИЋ

ПОЛИЦИJA

У Полициjскоj станици у Броду потврђено нам jе да jе Борислав Миjатовић више пута приjављивао да њега и породицу напада повратник у ово село Мато Босић.

- Полициjа jе сваки пут излазила на лице мjеста, сачинила записник и достављала га Jавном тужилаштву у Добоjу - истакли су у полициjи и додали да не знаjу да ли jе jавни тужилац покретао кривични поступак против Босића jер у полициjу не стижу повратне информациjе.

Glas Srpske

jos zivite u tom vremenu...juhu alo ljudi...21 vek... ok ajde otvorite temu za turke pa o njima da pricate, mislim stvarno...

reci to za 21 vjek drugim stranama

Srbi ugroženi u Brčkom
Ponedeljak, 27. avgust 2007. 11:04



Srbi koji žive u naseljima gde su Bošnjaci većinsko stanovništvo, u Brčkom - distriktu, koji je pod medjunarodnim nadzorom, upozorili su da se ne osećaju bezbedno jer su izloženi stalnim pritiscima, provokacijama i napadima Bošnjaka na nacionalnoj osnovi.

Poslednji incident dogodio se prošle nedelje u gradskom naselju "4. jul" gde živi 30 raseljeničkih i izbegličkih porodica, kada je grupa Bošnjaka motkama pretukla jednog Srbina koji se tu nastanio nakon što je izbegao iz Hrvatske.

Na provokacije i vredjanje nacionalnih osećanja u naselju "4. jul", gde živi manjinska srpska zajednica, žalilo se još nekoliko gradjana srpske nacionalnosti.

Jedna Srpkinja je rekla da od kada se tu doselila pre pet godina nema mira jer se iz dana u dan dešavaju incidenti na nacionalnoj osnovi.

Kako je izjavila jedna grupa Srba iz tog naselja, Bošnjaci sve vreme govore šta će Srbi u tom naselju i treba da se sele jer je Brčko bošnjački grad.

(Tanjug)

---

Napad Bošnjaka na policijsku stanicu



Nedelja, 26. avgust 2007. 16:25

Zamenik komandira Policijske stanice Vlasenica Muharem Ferhatović i još tri policajca su povredjeni u noći izmedju subote i nedelje, kada ih je ispred policijske stanice napala grupa od 25 Bošnjaka, potvrdio je Srni portparol Centra javne bezbednosti Bijeljina Dragomir Perić.

Prema njegovim rečima, do incidenta je došlo pola časa iza ponoći kada je grupa Bošnjaka, sa bejzbol palicama i drugim predmetima, pokušala da nasilno udje u policijsku stanicu, u čemu su ih sprečili policajci, primenjujući sredstva prinude.

"Dvadeset pet Bošnjaka su pola sata posle ponoći fizički napali Ferhatovića, koji je želio da ih spreči da nasilno udju u policijsku stanicu u Vlasenici.Oni su, ipak, pokušali da to urade, što im policajci nisu dozvolili primenjujući sredstva prinude", kaže Perić.

Uhapšena su tri lica, a oduzeto je više bejzbol palica i metalnih šipki. U toku je istraga u kojoj bi trebalo da budu identifikovani svi napadači, kao i razlog napada na policijsku stanicu.
U Vlasenici su se u isto vreme okupile grupe Bošnjaka i Srba, ali incidenata izmedju njih nije bilo.

Perić kaže da je incidentu prethodila tuča koja se dogodila u subotu izmedju više pijanih lica srpske i bošnjačke nacionalnosti ispred sportske kladionice "Euro jedan", u kojoj je jedan Bošnjak zadobilo telesne povrede.

O ovom incidentima obavešten je dežurni tužilac Okružnog tužilaštva Istočno Sarajevo.

"Nakon intervencije policije, lica su se razišla i o ovom dogadjaju biće podnesen izveštaj protiv lica koja su narušavala javni red i mir", kaže Perić.

(Srna/MONDO)

Брчко српској!

без њега је преполовљена 

Srbi,koale i bijeli medvjedi su najugrozenije vrste na planeti Zemlji.

dobrodosao ponovo druze!