НАТО бомбардовао музеј и манастир

Саопштење Владе Републике Српске Крајине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,
Бр. 1445/12 – 22. II 2012.

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет две ноте – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање – да је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору 1999 – рушећи куће, станове, културне споменике, фабрике, школе, болнице, мостове – трујући животну средину и убијајући цивиле.

Влада РС Крајине ће подсећати дипломате у Београду о овим злочинима геноцида над српским народом, које је свакодневно (1999) бележио књижевник, Северин М. Франић, рођен 1952. у Мурској Соботи, у Словенији. Дневне белешке је објавио у књизи: „Између пса и вука“, Београд, „Идеапринт“, 2003. године. На страни 130, аутор обавештава, да је НАТО бомбардовао Народни музеј и хришћански православни манастир, као и српска села на Косову – затим, привредне објекте, куће и станове – и усмртио цивиле. Било је то 28. марта 1999. Књижевник Северин М. Франић је то верно забелижио:

ЛЕСКОВАЦ: Бомбардован у Лесковцу – једино Народни музеј. Причињена велика материјална штета.
ЧАЧАК: Други дан је бомбардована фабрика беле технике „Слобода“ – највреднији привредни објекат у граду. Производне зграде су погођене са пет пројектила. Причињена је огромна материјална штета.
БЕОГРАД: Ракете погодиле Фабрику „21. мај“ у Раковици и фирму „ДМБ – информатику“. НАТО пројектили су, већ други дан, погодили и хришћански православни манастир у Раковици – ракете су га знатно оштетиле.
ПРИШТИНА (Косово): Пројектили су засули све четврти града. Мета су били и војни и цивилни циљеви.
ГЊИЛАНЕ (Косово): Српска села око овог града су сва бомбардована.

Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

***
(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

http://www.vesti011.com/2012/02/nato-bombardovao-muzej-i-manastir/#more-40924

Кратка историја издаје Републике Српске Крајине

Пише: Ратко Личина, министар Владе Републике Српске Крајине у изгнанству

Девети јануар 1993. је злокобан за Републику Српску Крајину и свеукупне српске интересе. Тога дана, за округлим столом у Београду, седале су вође: Југославије, Србије, Црне Горе, Републике Српске и Републике Српске Крајине. Ништа није наговештавало да ће државници, најављеним саветовањем, условити скори српски пораз на свим пољима. У првом реду, на ратиштима – од вишеструко слабијег непријатеља.

Не верујем да је ико од истраживача југословенских збивања назрео шта се тога дана десило у свечаној сали Савезног извршног већа на Новом Београду (како се у бившој Југославији звала та зграда).

Можда се ништа није ни десило – бар не нешто неуобичајено. Тако су изгледали сви сусрети српских вођа после разбијања СФР Југославије. Показаће се да им је (ВОЂАМА), у то време, ум био или незрео, или помућен – предодређен за наношење штете сопственом народу. Та помућеност је, сигуран сам, последица и опхрваности навиком да ће се сваки државни или национални проблем, на неки нејасан начин – а задовољавајуће, решити и да они ту не треба ништа да предузимају. Било је то јалово интелектуално наслеђе из педесетогодишњег периода комунистичке владавине, кад је, за сваки друштвени, државни и билокоји проблем, решење доносио Јоспи Броз Тито, или његов партијски Централни комитет. Део тог јаловог (интелектуалног – може се рећи и националног) наслеђа је и болећивост према браћи муслиманске и католичке религије и опасно српско затварање у завичајне границе – с нехајношћу према другим српским етничким земљама.

Да ове оцене нису без упоришта, показаће и ово саветовање српских првака и потоње понашање страначких вођа и утицајних интелектуалаца.

Од овог договoра (узимајући у обзир однос војних снага сукобљених страна) могле су се очекивати само одлуке о војним операцијама против хрватских и муслиманских сепаратистичких снага и – српска победа. Услови за то су били изванредни. Први пут у историји, наметнути рат Србима, трајао је без уобичајених српских подела на две (међусобно) сукобљене војске. Било је то велико српско (национално) достигнуће ратних година 1991 – 1995. Превазилажењем те страшне, самоубилачке, српске бољке из давније и новије прошлости (Срби и у турској и у аустријској војсци, Срби у војсци Аустроугарске против Србије и Црне Горе, Срби у партизанима и четницима, Срби инфобировци и Срби титовци), веровало се, биће омогућене лаке победе на бојном пољу против муслиманско-хрватског непријатеља. С таквим предубеђењем су пошли чланови делегације Републике Српске Крајине из Книна у Београд.

Српске вође су се окупиле и расправљале о приликама на ратиштима око Републике Српске. Овако је формулисана једина тачка дневног реда, тог 9. јануара 1993: …

Цео текст можете преузети овде.

http://www.vesti011.com/2012/02/kratka-istorija-izdaje-republike-srpske-krajine/

---

Догодине у Книну!

Запад измислио српски злочин у Сребреници

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,
Бр. 1446/12 – 27. II 2012.

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет три ноте – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и тврдња државника Запада, да су Срби обавили злочин геноцида над муслиманима у Сребреници.

Влада РС Крајине скреће пажњу на часну особу из Сједињених Америчких Држава, Стелу Џатрас (Stela Jatras) Она је објавила књигу: “Srebrenica – Code Word to Silence Critics of US Policy in the Balkans”, у којој је навела, да су Сједињене Америчке Државе разбиле Југославију – противно међународном праву, противно Уставу Сједињених Америчких Држава и противно одредбама Споразума о НАТО-у. Није јасно, како ће САД дочекати будуће време – кад су оставиле о себи тако ружну (недемократску и нехуману) слику. Овако, Стела Џантрас описује улогу САД у разбијању Југославије и америчком ширењу неистине о Србима – као геноцидном народу:
„Зашто се, после пет година неуспелих покушаја – да се жртве једног трагичног грађанског рата (мање крвавог од многих других у свету) претворе у оптужбе за холокауст и геноцид? Сребреница се поново актуелизује? Одговор на то је – да је то покушај, да се заплаше и ућуткају ‘ревизионисти’, који доводе у питање нашу неуспелу спољну политику на Балкану, политику засновану на лажима и злочинима у Босни и на Косову, вођену кршењем међунаородног права, противно НАТО–Споразуму и Уставу Сједињених Америчких Држава“.
Влада РС Крајине је уверена, да ће у догледној будућности Влада САД и владе чланица ЕУ и НАТО-а морати да признају своју нечасну улогу у разбијању СФР Југославије, припреми грађанског рата и омогућавању злочина геноцида. Владе Запада и Турске су одговорне и за злочин геноцида у Југославији – и за онај с највећим размерама. Помогле су Хрватској – да окупира Републику Српску Крајину, 1995, која је била под заштитом УН и да из ње прогна 80% српског становништва, чију је имовину присвојила Хрватска и лишила их свих људских права.

Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

***
(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

http://www.vesti011.com/2012/02/zapad-izmislio-srpski-zlo%C4%8Din-u-srebrenici/

Отворено писмо Владе РСК Борису Тадићу

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3,
Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com -
Бр. 1448/12 – 29. фебруар 2012.
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Борис Тадић
11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1.

Господине Председниче,
Као представници прогнаног српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске, лако уочавамо кад се у некој држави појаве знаци непоштовања људских права националних и верских заједница, јер такве појаве, обавезно, стижу на дневни ред билатералних и међународних односа. Оне постају и предмет расправа у оквиру Европске уније, ОЕБС-а и Уједињених нација. Овај пут Вам само скрећемо пажњу, да државни органи Републике Србије нису на одговарајући начин тражили од ЕУ и Уједињених нација да уклоне последице хрватске окупације Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН), прогона 80% Срба Крајишника и одузимања њихове целокупне покретне и непокретне имовине, уз покатоличавање и кроатизацију око 30.000 Срба. Подсећемао Вас и на чињеницу да Републка Србија није, на одговарајући начин, затражила од ЕУ и УН уклањање окупационе администрације с Косова и Метохије, повратак прогнаних Срба и Рома и враћање њихове имовине, која је додељена породицама шиптарске националности.

Господине Председниче,
Овај пут Вам пишемо, зато што јавна гласила свакодневно обавештавају о међународном наступу Републике Румуније. Суседна држава замера, да се не поштују права Влаха у Србији и на основу такве тврдње најављује спречавање чланства Србије у Европској унији. Како видите, све несугласице око права националних и верских заједница стижу на дневни ред међунарондих односа! Зато је чудно, да Влада Републике Србије није покренула питање права Срба у Румунији, која се не поштују од 1948. године. Најпоразније би за Србију било, да се определи за непокретање питања Срба у Румунији – ради очувања добрих односа двеју пријатељских држава. Такав став се често саветује од тзв. интелектуалаца, али се треба упитати зашто те односе квари Румунија – ако је расправа о положају националних мањина начин за нарушавање тих односа? Кршења људских права се не смеју занемаривати. То не чине ни државе које су чланице НАТО-а и треба узети примере односа САД и Турске и Француске и Турске – Француска и САД су изгласале закључке у парламентима, да је Турска обавила геноцид над Јерменима – почетком 20. столећа. Значи, већа светиња су људска права, него тренутни политички односи међу државма.

Господине Председниче,
Поступак Сједињених Америчких Држава и Француске Вам даје за право, да поставите питање положаја Срба у Румунији и односа Румуније према српској културној баштини. Поступак румунске државе према Србима и српској културној баштини је имао карактер геноцида, те сте обавезни да то ставите на дневни ред и билатералних и међународних односа. Ево неколико чињеница о страдању Срба у Румунији:

1. Кад је Југославија напустила чланство у Источном ккомунистичком блоку – 1948. године, Румунија је предузела против румунских Срба најокрутније мере. Србе у Букурешту и у десетинама села и градова је изгнала из кућа и станова и прогнала их у мочварне забити око Дунава – највише у пределу Барагана. Реч је о целокупним породицама – тек рођеној деци, старцима и тешким болесницима. На логорским местима није било насеља – па је свака породица морала да копа земунице, да их покрива и да у њима станује. Неке породице су успеле да се сместе у бараке, склепане од тек посеченог дрвећа, грања и траве. Из логара су отпуштени тек 1956. и преживела их је само половина – 50% је Срба умрло.

2. Хиљаде Срба је у то време морало да се одрекне српске припадности и давали су изјаве пред органима – да су Румуни. Под тим условима, нису гоњени у ове логоре смрти.

3. Сва имовина им је заплењена, а у градовима су друштвене зграде српских организација прокњижене у државно власништво, а Српска црква у Букурешту је укњижена у власништво Румунске православне цркве.

4. Све цркве у Румунији су до 19. столећа биле с натписима на српском језику, а у двадесетом столећу је румунска држава те натписе префарбавала и текстове преводила на румунски језик – то је било очигледно скрвнављење српске културне баштине. Православне цркве у Румунији су једне од најстаријих у Европи и њихов темељни верски и језички оригинал је из њих уклањан.

5. Румунска православна црква није канонска, јер она, у Средњем веку, није постојала. Све цркве и манастири Румуније су били у саставу Српске православне цркве, а њима се руководило из Карловачке митрополије. Тек је аустријски цар Фрањо Јосиф написао декрет 1864 – да се оснује Румунска православна црква (као што је сличним декретом Мило Ђукановић основао нову цркву у Црној Гори). Пет православних епархија у Румунији није поштовало наредбу аустријског цара и оне су остале у Српској православној цркви до 1919. Тек тада су постале део Румунске православне цркве.

6. Скрвнављење српске културне баштине у Румунији је и данас на делу, јер се вешто уклањају подаци – да је службени језик у Румунији, у Средњем веку, био српски и да је на њему сва тадашња књижевност и државна администрација, те да су га и свештеници користили у црквама и манастирима – румунски језик је уобличен тек између 16. и краја 19. столећа. ТО ПИШЕ У СВАКОЈ СВЕТСКОЈ ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ.

7. Срба је у Румунији било 1992. године – 29080, а . године 2002 – само 22.561!

Господине Председниче,
Да Вас опет подсетимо, представљамо део српског народа који је доживео највећи суноврат и остао је без најосновнијих људских права. Зато смо најпозванији, да укажемо на све угрожене делове српског народа, а државни органи Републике Србије су обавезни да помогну тим угроженим скупинама. Поред страховитог страдања Срба у Крајини и на Косову и Метохији, Ви не треба да заборавите страдање Срба у Словенији – кад су искључени из државних евиденција 1991. и кад су словенизирани Срби из Беле Крајине. Подсећамо Вас и на Србе у Македонији, у којој се они не спомињу у Уставу, мада се у њему спомињу Шиптари, Аромуни, Грци… Срби у Мађарској су најтемељније асимилирани. Мада их је 1918. било колико и Мађара у Србији, данас је Срба у Мађарској само око 5000! А Мађарска, попут Румуније, највише замера Србији да не поштује права мађарске националне мањине! Ситуација Срба у Албанији је више него претешка – и Македонци и Грци су, много пре ововремених првих корака Републике Србије, тамо обезбедили наставу у школама и на факултетима на македонском и грчком језику. Да не спомињемо страдање Срба у расрбљеној Црној Гори и о прогону српских свештеника. И да не спомињемо заборављене Србе у Бугарској, који се асимилирају у бугарску нацију – од 19. столећа до данас, а да о томе у Србији нико не води рачуна.

Господине Председниче,
С обзиром да Ваш кабинет не сарађује с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине, ово писмо је отворено.

Милорад Буха, премијер Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

ДОСТАВЉЕНО:
- Председнику Народне Скупштине
- Председнику Владе
- Министру за иностране послове
- САНУ

http://www.vesti011.com/2012/02/otvoreno-pismo-vlade-rsk-borisu-tadi%C4%87u/

---

Догодине у Книну!

Отворено писмо Владе РС - Расрбљавање
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3,
Тел/факс: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1424/11 – 19. XII 2011.


                                                                        ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
- Ивица Дачић, потпредседник и министар -
11.000 Београд, Немањина бр. 11.


            Господине Потпредседниче
            Пријатно сте нас изненадили освртом на недавни споразум између Владе Сједињених Америчких Држава и окупаторске администрације на Косову и Метохији – о проглашавању српске културне баштине на Косову и Метохији „косовскоалбанском“. Потпуно сте у праву - да је реч о споразуму који се ослања на фалсификовану историју балканских народа и на шиптарско присвајање српске културне баштине.
Међутим, треба имати у виду чињеницу, да су фалсификати попут овог у споменутом споразуму могући захваљујући раније унесеним фалсификатима у енциклопедије, школске и универзитетске књиге, па и у начуна дела друштвених наука Републике Србије. Један од највећих фалсификата на Балкану је везан за шиптарску античку и средњевековну историју. Ова друштвена наука код Срба је тако устројена, да сву српску античку и средњевековну културну баштину може дефинисати као шиптарску, или албанску. За тако нешто је довољно позвати се на садржаје српских историјских уџбеника – од основне школе до универзитета. А у њима пише, да антички и раносредњевековни Илири на Балкану преци Шиптара! Уз тај страшни фалсификат, долази други – још језивији. Каже се да су Срби стигли на Балкан тек почетком 7. столећа Нове ере, у време византијског цара Ираклија.
Господине Потпредседниче,
Нису ли ова два фалсификата тако уверљива – да свако ко поверује у њих  (а у њих верују сви званични историчари Србије), лако наседа „закључку“ да су Срби затекли на Балкану шиптарску културну баштину, коју су само преузели?
Сви ће то данас прихаватити у Србији, јер су уклоњени из шире литературе извори који указују да су Шиптари крочили на српску земљу тек 1043. године, за време српског цара Војислава, а да су Илири били само једно од српских племена. Грчки историчар Аталиота је оставио књигу о том доласку Шиптара у Србију и штампана је на европским језицима, а није штампана на српском!
Зашто у нашој историографији нема чињеница из књиге Србина католика са Хвара и католичког свешеника Винка Прибојевића – почетак 16. столећа, који је оставио запис да су словенска племена: Илири, Трачани, Дачани, Далмати, Мизи...?          Зашто у нашој историографији нема чињенице из књиге Србина католика из Далмације, католичког свештеника, Андрије Качића Миошића, који је, у 18. столећу, оставио књигу о оснивању Србије 490. године, с престоницом у Скадру? Како видите, Србија је постојала на Балкану скоро 300 година пре «досељавања Словена».
Господине потпредседниче,
Академик Михаило Марковић је 2007. године организовао научни скуп о доласку Шиптара на Балкан 1043. године, али тај доказ још не узима у обзир ни наука Србије, ни државници Србије. Нажалост.
Уз овакав немар државника Републике Србије и државника у Црној Гори и Републици Српској, лако се асимилију Срби у несрпске нације и лако се отуђује њихова културна баштина. Ево примера из 19. и 20. столећа о симилацији Срба и отуђењу српске културне баштине:
            I Искоришћено је српско завичајно име Македонија, те је од српског становништва у Македонији створена несрпска македонска нација. А споменути Винко Прибојевић је нашао у Ватикану одлуку Александра Македонског (4. век пре Нове ере) - њоме прописује привилегије за Србе. Ту традицију ће наставити мађарски краљ Матија Корвин 1471. године – давши привилегије Србима граничарима. То ће наставити и аустријски цар Фердинанд Први – 1630. године. Ово је поуздан податак, да у Македонији, у Антици, нису живели Македонци, него Срби. А ти Срби су имали само своје завичајно име – македонско.
            II Најмасовније однарођавање Срба су обавиле Аустрија, Млетачка Република и Ватикан. Србе су преводили у католичку веру, а онда су их хрватизовали. Назвали су и српски језик „хрватским“, што је најстраховитије отимање српске културне баштине, јер је тај српски језик регистрован у УНХЦР-у као „хрватски“.
            III Као што је искоришћено српско завичајно име – Македонија, да би се створила несрпска македонска нација, тако је учињено и с другим српским завичајним именом – Црна Гора, да би се створила несрпска црногорска нација. Расрбљивање у Црној Гори је почело почетком 17. столећа и имало је своју истакнуту делатност у време Његоша и у време Првог светског рата, али те чињенице су (стопосто) уклоњене из образовног програма у Србији.
            IV Нико се у Србији не бави питањем поарбашених Срба у Албанији, на Косову и Метохији, у Македонији и Црној Гори. Као дошљаци 1043, Шиптари су имали своје насеобине у Србији – својеврсне оазе. Онда су Турци многе Србе превели у шиптарску (албанску) нацију и то су интензивно чинили у 19. столећу и до 1912. године. Занимљиво је, М. Милојевић је записао, да је у Приштини и околини било 1871. године само 58 шиптарских породица и 1200 породица Срба муслимана. Наравно, сви ти Срби исламске вере су преведени у Шиптаре. О овако важним подацима, нема ни речи у образовном систему Републике Србије.
            V Историјска и филолошка наука у Србији уопште се не бави чињеницом, да је у средњевековној Влашкој (Румунији) и Молдавији био српски језик и да Румуни и Молдавци нису имали канонску цркву, него су били укључени у Српску православну цркву – до 1864 (делимично) и до 1919. године. Румунски језик је вештачки створен од 16. до 19. столећа, а сва културна баштина до тог времена у Румунији и Молдавији је на српском језику. Такву чињеницу не бележе ни српски интелектуалци, ни српски државници! А из Румуније се данас користи чињеница, да у Источној Србији постоје Срби који говоре мешавином латинског и српског језика (влашки) и сасвим је могуће, да Румунија, с присталицама међу Власима у Србији, прогласи тамошњу српску културну баштину румунском, или влашком.
            VI Српска историографија, а и српски државници, потпуно занемарују колонијални инжињеринг у Панонији, којим су многи Срби помађарени, а део Срба из племена: Шокци и Буњевци проглашен припадницима хрватске нације. Чињенице о помађареним Србима су очигледне. Канцелар и саветник Марије Терезије је записао, да од Сегедина до Београда живе само Срби православне вере, а Срби, пише даље, насељавају и румунску Трансилванију, у којој има, поред православних, и нешто Срба католика. Наше одговорне државнике и интелектуалце не може да пробуди ни чињеница из аустријског пописа становништва у Војводини – 1715, где стоји да у Бачкој има само 40 мађарских породица!
            VII Најочигледније расрбљивање је у току и оно обухвата српски завичај Босну и Херцеговину, део Црне Горе, део Србије и део Македоније. Реч је о Србима исламске вероисповести – који су проглашени „Бошњацима“. Опет је искоришћено српско завичајно име – Босна, да би се створила несрпска бошњачка, или босанска, нација. С обзиром да је велика групација муслимана у Рашкој, сасвим је могуће да ускоро „Бошњаци“ прогласе српску културну баштину у Рашкој – бошњачком. Само зато, што државни органи и званични интелектуалци у Србији не дају никакав (научни) отпор овом бесмислу о проглашавању несрпских нација од Срба.
            Господине потпредседниче,
Вама свака част што сте (једини из Владе Републике Србије) подигли глас против америчког проглашавања српске културне баштине на Косову и Метохији шиптарском, али Ви сте потпредседник Владе која ништа не чини да се сви фалсфикати из историјске и других друштвених наука уклоне и замене истинама. Данашња влада се понаша као и претходна – кад је премијер био Војислав Коштуница. Ниједна од две владе није хтела да сарађује с Владом Републике Српске Крајине, која, од 2005. године, упозорава на све ове набројане фалсификате. Продужи ли и Ваша влада овакву штетну праксу, убрзо ћемо доживети, да ништа српско неће постојати на тлу где је основана Србија 490. године и која се, у 8. столећу, простирала од бугарске границе до иза Трста, обухватајући и територије данашње Словеније и Корушке у Аустрији (и овај податак је уклоњен у званичној историографији).
Господине потпредседниче,
Скрећемо Вам пажњу и да су два министра у Вашој влади Срби муслимани, који се представљају као „Бошњаци“. А они не могу ни завичајно бити Бошњаци, јер су рођени у Србији.
(Поздрављамо Вас и подсећамо, да је на данашњи дан /Свети Никола/ проглашена Репбулика Српска Крајина 1990. године, а о томе ништа није објавило ниједно јавно гласило у Србији).
            С обзиром да Ваша влада одбија сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено.
           

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ                                                           СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер                                           Дипл.инж. Рајко Лежаић, председник

***
ПС: Достављено:
Председнику Скупштине
Председнику Републике Србије

http://varosanin.blogspot.com/2012/02/blog-post_28.html

---

---

Догодине у Книну!

[Off topic obrisan]

Brko, ajd odskakuci sa teme. Leci svoje ustaske komplekse na forumu sexa. Hvala na razumevanju.

Kасетне бомбе на Грачаницу

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3 – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,
Бр. 1451/12 – 6. III 2012.

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет пет нота – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање – да је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору 1999 – рушећи куће, станове, културне споменике, фабрике, школе, болнице, мостове – трујући животну средину и убијајући цивиле.


Влада РС Крајине ће подсећати дипломате у Београду о овим злочинима геноцида над српским народом, које је свакодневно (1999) бележио књижевник, Северин М. Франић, рођен 1952. у Мурској Соботи, у Словенији. Дневне белешке је објавио у књизи: „Између пса и вука“, Београд, „Идеапринт“, 2003. године. На страни 132, аутор обавештава, да је НАТО бомбардовао српска насеља и једну од најстаријих хришћанских цркви у Европи – Грачаницу. Бомбардовање је обављено касетним бомбама – које су забрањене, али САД и Западна Европа не поштују ту забрану. Било је то 31. марта 1999. А бомбе су бачене на Манастир Грачаницу, који је под заштитом УНЕСКО-а. Књижевник Северин М. Франић је то верно забелижио:

ВРАЊЕ: Једна ракета је пала поред Цркве Рођења Пресвете Богородице у селу Јелашница, између Владичиног Хана и Сурдулице. Ракета је била велика и срећа је, јер није експлодирала. И поред тога, стакла на цркви су попуцала, а то се десило и на прозорима оближњих кућа.

ГРАЧАНИЦА (КОСОВО И МЕТОХИЈА): Шест бомбардера НАТО-а је засуло касетним бомбама косовска села Лукаре и Грачаницу. Касетне бомбе су забрањене, али их НАТО користи, да би разарао српска насеља и убијао српске цивиле. Три разорне бомбе су експлодирале поред Манастира Грачанице, који је под заштитом УНЕСКО-а. Фасада Манастира је оштећена.

Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима понови изразе свог високог поштовања.

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд
***
(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).


http://www.vesti011.com/2012/03/nato-kasetne-bombe-na-gra%C4%8Danicu/

---

Догодине у Книну

Научни скуп о Јасеновцу

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Србока
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com Бр. 1454/11 – 8. 03. 2012.

С А О П Ш Т Е Њ Е
- научни скуп у Београду о хрватском Логору смрти у Јасеновцу -

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

***

УДРУЖЕЊЕ ЈАСЕНОВАЦ-ДОЊА ГРАДИНА
Извршни одбор у Бањој Луци
Бр. 06/12
18. фебруар 2012.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА ПЕТЕ МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ЈАСЕНОЦУ И ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ

- У Б Е О Г Р А Д У
ДОМ ВОЈСКЕ, Браће Југовића бр. 19, СУБОТА 10. МАРТ 2012, У 12,00 ЧАСОВА -

Удружење Јасеновац-Доња Градина, у оквиру активности на реализацији Пете међународне конференције о Јасеновцу, представие Зборник радова Пете међународне конференције о Јасеновцу и округлих столова у „Шушњар 1941“ и „Гаравице 1941“, те Декларацију о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату у Независној Држави Хрватској.
Учествују: председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, академик Србољуб Живановић, члан Међународне комисије, др Драгољуб Ацковић, виши кустос Музеја жртава геноцида у Београду, мр Јован Мирковић, председник Извршног одбора Удружења Јасеновац-Доња Градина, проф. др Владимир Лукић, директор Института за истраживање ратних злочина Републике Српске, Јанко Велимировић секретар Удружења Јасенова-Доња Градина и координатор Међународне комисије за утвршивање истине о Јасеновцу, Саша Аћић.

Позивамо Вас, да, својим присуством, увеличате овај скуп. Молимо Вас, д потврдите учешће на тел: + 38765-525-337 и на е-маил адресу: donjagradina@teol.net.
С поштовањем,
Председник ИО,
Проф. др Владимир Лукић

………………………………………………………………………………………………………………………………………….
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3 – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com,
Бр. 1453/12 – 8. III 2012.

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет шест нота – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од неистина је и прећуткивање – да је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору 1999 – рушећи куће, станове, културне споменике, фабрике, школе, болнице, мостове – трујући животну средину и убијајући цивиле.

Влада РС Крајине ће подсећати дипломате у Београду о овим злочинима геноцида над српским народом, које је свакодневно (1999) бележио књижевник, Северин М. Франић, рођен 1952. у Мурској Соботи, у Словенији. Дневне белешке је објавио у књизи: „Између пса и вука“, Београд, „Идеапринт“, 2003. године. На страни 132, аутор обавештава, да је НАТО бомбардовао Нови Сад, Приштину и Ужице и да је срушио два моста, оштетио Дом здравља и зграде школа и факултета. Било је то 1. априла 1999. А бомбе су бачене и на музеј и на католичку цркву, итд. Књижевник Северин М. Франић је то верно забелижио:

НОВИ САД: НАТО-зликовцу су срушили Стари мост између Новог Сада и Петроварадина. И у Новом Саду и у Петроварадину оштећене су многе куће и станови. Погођен је Дом здравља, Основна школа „Ђорђе Натошевић“, Пољопривредни, Филозофски и Природно-математички факултет. Оштећени су и Факултет физичке културе и Факултет техничких наука. Оштећена је и стара католичка црква на Петроварадину, чији зидови су напукли. На Петровадину је знатно оштећен Музеј града Новог Сада.

ПРИШТИНА (Косово): НАТО бомбе су оштетиле мост на прузи Магура-Белаћевац. Бомбардовала је околина Манастира Дечани и српсо село Затрић код Пећи.

УЖИЦЕ: Бомбардована села и пашњаци између Ужица и Бајине Баште. У селу Заглавак срушено неколико објеката и оштећена кућа Милоша Филиповића. Бомбе бачене и на заселак Чанићи код Кадињаче. Бомбародвано и насеље у Бајиној Башти. Бомба М-48, дугачка два и по метра, од 420 кг, срећом, није експлодирала – пала је поред куће Момчила Радовића у селу Катушница, близу Сирогојна на Златибору.
Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима понови изразе свог високог поштовања.

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд

***
(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

http://www.vesti011.com/2012/03/nau%C4%8Dni-skup-o-jasenovcu/

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3 – Тел. 3077-028, владарск@гмаил.цом,
Бр. 1459/12 – 13. III 2012.

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на педесет осам нота – с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи – од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од неистина је и прећуткивање – да је НАТО бомбардовао Србију и Црну Гору 1999 – рушећи куће, станове, културне споменике, фабрике, школе, болнице, мостове – трујући животну средину и убијајући цивиле.


Влада РС Крајине ће подсећати дипломате у Београду о овим злочинима геноцида над српским народом, које је свакодневно (1999) бележио књижевник, Северин М. Франић, рођен 1952. у Мурској Соботи, у Словенији. Дневне белешке је објавио у књизи: „Између пса и вука“, Београд, „Идеапринт“, 2003. године. На страни 133. и 134, аутор обавештава, да је НАТО бомбардовао и породилиште у Београду, поред зграда које су архитектонски споменик. Било је то 3. априла 1999. Књижевник Северин М. Франић је то верно забелижио:

ЛЕСКОВАЦ: НАТО је бомбардовао центар града и његову околину. Порушено је 3.300 приватних објеката. Штета се процењује на 165 милиона америчких долара.
БЕОГРАД: Бомбардован је центар града! Погођена је зграда Министарства унутрашњих послова, поред које је Клинички центар и породилиште. Породилиште је погођено и мајке с бебама су премештене у друге медицинске објекте. Зграда Министарства унутрашњих послова је архитектонски споменик Београда. Ово је четврто бимбардовање Београда од стране Западноевропљана и Американаца. Аустроугари и Немци су га бомбардовали 1914, Немци 1941, Савезници 1944. и НАТО 1999.
НОВИ САД: Срушен је мост на Дунаву – између Новог Сада и Сремских Карловаца – Мост слободе. Теже и лакше је повређено седам особа, а неколико аутомобила је пало у Дунав. Околне зграде су оштећење, а међу њима и зграда Телевизије Нови Сад.
Влада РС Крајине користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима понови изразе свог високог поштовања.

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд
***
(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

http://www.vesti011.com/2012/03/saop%C5%A1tenje-vlade-rsk/