СРБИЈА НЕОВЛАШЋЕНО ПОКЛОНИЛА ХРВАТСКОЈ КУЛТУРНО БЛАГО КРАЈИНЕ

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11080 ЗЕМУН, Магистратски трг 3 – Република Србија
Бр. 1467/12 – 26. март 2012.

Т У Ж Н О    С А О П Ш Т Е Њ Е

СРБИЈА НЕОВЛАШЋЕНО ПОКЛОНИЛА ХРВАТСКОЈ КУЛТУРНО БЛАГО КРАЈИНЕ

22. март 2012. године је министар за културу Републике Србије, Драган Марковић, предао Хрватској хиљаде дела српске културне баштине (спасених из архива, библиотека, државних установа, цркава и храмова Српске православне цркве, од 1990. до 1995, јер им је претило уништавање – хрватска војска је српско благо спаљивала, ломила, цепала или проглашавала делом хрватске културне баштине) и овај дан ће бити забележен на црним страницама Историје.

Министар у Влади Републике Србије је то учинио неовлашћено, јер су српским културним благом Срба Крајишника могле да располаже само Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, изабране по Уставу Републике Српске Крајине и на основу државних закона. Влада Републике Србије се огрешила о историјско и етничко право српског крајишког народа, који преко своје Владе и Скупштине у прогонству, ради на обнови Републике Српске Крајине, као аутохтоне државе – настале на основама историјског српског државног права и на основу осамостаљења у односу на Републику Хрватску (државу хрватског народа). А то осамостаљивање је забележено и у Резолуцији Савета безбедности УН, бр. 743/1992, што Влада Републике Србије не узима у обзир, те тиме показује своје антисрпско и антидржавно лице. Државотворност српског народа Крајине је старије од овог забележеног у документу УН:

- Историјско државно право крајишког народа почива на елементима државотворности у Војној Крајини из 1471. године – кад је Крајина била у Угарској, у Аустрији од 1630. године, Аустро-Угарској од 1867. године. На основу ове државности Крајишници су, слободно израженом вољом, одлучили да, као слободан, равноправан и државотворан народ, приступе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, односно Краљевини Југославији и 1945 – Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

- Влада Републике Србије није смела да занемари одредбе Устава Социјалистичке Републике Хрватске из 1947, 1963. и 1974. године, које су гарантовале крајишком српском народу право на државотворност, равноправност и право на самопредељење – с правом на отцепљење.

Председник, Влада, Скупштина и Министарство спољних послова Републике Србије су редовно обавештавани од Владе и Скупштине Републике Српске Крајине о обављеном хрватском злочину геноцида над српским народом од 1990. до 1995, а више пута су Влада и Скупштина РС Крајине писале – ради отклањања последица хрватског злочина геноцида и предлагале , да се сачувају дела српске културне баштине – склоњена на територију Републике Србије. Међутим, државници Републике Србије су одбијали сваку сарадњу о томе. Неовлашћеним поклањањем српског културног блага Хрватској, државници Републике Србије су, најотвореније, показали да сарађују с извршиоцем злочина геноцида над Србима, те су се, тиме, сврстали у ред извршилаца тог злочина (јер је поклањање културног блага ономе који је то благо систематски уништавао или себи присвајао – део злочина геноцида).

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине обавештавају, да је чудно што Патријаршија Српске православне цркве није заложила свој ауторитет – да државнике Републике Србије спречи у овом антицивилизацијском кораку – предају културног блага ономе ко је то благо уништавао (у Другом светском рату и од 1990. до 1995).
С тугом, упознајемо јавно мњење, да надлежни у Патријаршији, већ три године, одбијају да одговоре на писмене предлоге Владе РС Крајине. А Влада РС Крајине је само желела, да се са Патријаршијом договори – на који начин, да се сачува склоњено српско благо из Крајине и Хрватске и шта да се предузме на међународном плану у вези са покатоличавањем 30.000 православних Срба у Републици Српској Крајини и њиховим укључивањем у хрватску нацију – што је, такође, једна од одредаба злочина геноцида.
Влада РС Крајине је подсећала државнике Србије и Патријаршију СПЦ, да је патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић склонио српско културно благо испред турске војске 1690. (која је уништавала то благо – као и хрватска војска) и сместио га на територију Аустрије (у фрушкогорске и друге манастире), те тада Аустрија није то благо вратила на територију под турском влашћу – а Србија то данас чини, враћајући српско културно благо на територију где је хрватска власт.

У овом тренутку, Влада и Скупштина Републике Српске Крајине не могу ништа учинити више од обавештавања јавности о овом неовлашћеном поступку државника и верских достојанственика Републике Србије.
Нека им суди Историја.

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер Дипл. инж Рајко Лежаић, председник

Извор

---

Догодине у Книну

Већина данашњих Албанаца на Балкану су асимиловани Срби

Податак из наслова упућује на закључак да је југословенска држава, од 1918, била антисрпска творевина, јер је скривала податке о претварању Срба у друге несрпске нације (Хрвате, Бошњаке, Црногорце, Македонце), па и у Албанце. Мада су људи одани истини и науци, све то научно бележили, државне установе су дела таквих садржаја уклањале и онемогућавале њихово спомињање у школским и универзитетским уџбеницима. Један научни рад о асимилацији Срба у Албанце је и Томе П. Ораовца: „Арбанашко питање и српско право“, објављен 1913. године – репринт је урађен 1999, у ИГП „Прометеју“, у Београду.

Ораовац је сусрео човека из албанске породице, који га је обавестио, да му се предак исламизирао и да је тај предак наследио од свог оца архиву Скендербегову, писану на српском језику (15. столеће). Скендербег је рођен 1403, од оца Ивана и мајке Војиславе. Прадеда му је био српски племић на двору цара Душана, Бранило Кастриотић.

Саопштио му је тај бивши Србин и да све породице у албанским племенима североисточне Албаније и Црне Горе чувају иконе српских светаца, којима Срби посвећују Крсне славе (данас сви Албанци католици, у Црној Гори на пример, славе крсне славе, као и Срби, али по грегоријанском календару, што не раде ниједни други католици – што представља доказ у прилог горе наведеној тврдњи, прим. Вести011).

Томо П. Ораовац је у књигу ставио непобитне податке, да су данашња албанска племена: Мирдити, Шаље, Гаши, Берише и Клименти били припадници српске нације и да су асимиловани у Албанце у 18. и 19. столећу. На тој асимилацији су радили Турци, Ватикан и Аустрија (по данашњим одредбама међународног права, то је врста злочина геноцида).

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Ратко Личина, министар

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com, vladaukninu@agmail.com
Бр. 1471/12 – 31. III. 2012.

http://www.vesti011.com/2012/03/ve%C4%87ina-dana%C5%A1njih-albanaca-na-balkanu-su-asimilovani-srbi/

Влада Крајине честитала Васкрс Србима римокатолицима

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству честитају Васкрс Србима римокатоличке вероисповести и желе им васкрс истине о тешкој судбини предака, који су приморавани да се одричу свог српског имена, свог језика, своје културне баштине, своје повести и своје вере.

С Божијом помоћи,
Председници Владе и Скупштине Републике Српске Крајине,
Милорад Буха и дипл. инж. Рајко Лежаић
Земун, 7. априла 7520 (2012)

http://www.vesti011.com/2012/04/vlada-krajine-%C4%8Destitala-vaskrs-srbima-rimokatolicima/

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3.
Тел/факс: 3077-028, vladarsk@yubc.net
Бр. 1481/12 – 23. април 2012.


Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети, да су Срби (поред Јевреја и Рома) били осуђени од стране немачких држава (Немачка и Аустрија) на биолошко истребљење у време Првог и Другог светског рата.

Влада РС Крајине, с обзиром на ову непобитну чињеницу, моли дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији, да с државницима српских земаља придобију Немачку и Аустрију – да оне објасне који су то стратешки разлози определили ове две државе на одлуку о биолошком истребљењу Срба. Објашњење није потребно само зато да се разуме европска прошлост, него да се уклоне и непроцењиве штете данашњим српским државама и српском народу, јер се у свету, и данас, упућују Србима погрде коришћење против Срба у Првом и Другом светском рату, кад су немачки државници њима правдали свој злочин геноцида над Србима у концентрационим логорима смрти. Мало коме је познато, да су Аустроугарска и Немачка отвориле 300 концентрационих логора смрти за прекодринске и прекодунавске Србе у Првом светском рату, кад је убијено до 600.000 Срба, укључујући и децу најмлађег узраста. А у Другом светском рату је Немачка успоставила фашистичку Хрватску, која је имала задатак да истребљује Србе, ради чега је Хрватска отворила први концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у Другом светском рату, где је убијала Србе, Роме и Јевреје. Немачка је у Другом светском рату придобила за ово нечасно дело (истребљење Срба, Рома и Јевреја) и своје сателитске државе: Хрватску, Албанију, Мађарску и Бугарску.

Влада РС Крајине верује, да ће дипломатско-конзуларна представништва схватити, да је овај предлог планетарног значаја, јер данашња настојања у елиминацији злочина геноцида, тероризма и корупције не могу да се обезбеде ако се не разумеју такве појаве из двадесетог столећа, које су, нема спора, подстрек и сваком савременом међународном злу. Уз то, треба знати, да извршиоци злочина геноцида над Србима никад нису процесуирани и Немачка, са својим сателитима, никад није исплатила ратну штету за истребљење Срба у таквим размерама – у Првом светском рату је истребљена трећина становништва у Краљевини Србији, а у Другом светском рату трећина прекодринских и прекодунавских Срба.

Влада Републике Српске Крајине у прогонству користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.


ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА – Београд

Извор: Српски  националисти - форум

Објављена књига „Зла времена, синко мој“ о геноциду у Крајини 1990-1995.

Издавач „Глас Србије“ у Краљеву је објавио књигу новинара Милана Пантовића: „Зла времена, мој синко“, у којој су сведочанства о хрватском злочину геноцида над српским народом Крајине, од 1990. до 1995. Ту су и кратки осврти на оружане насртаје муслимана и Хрвата на Србе по Босни и Херцеговини. Пантовић забележи, да је безбожнички против православних Срба кренула Западна Европа и Ватикан. Као и у Другом светском рату – за то безбожништво су искоришћени наоружани муслимани и католици. Све је то схватила једна бака на Кордуну и то уткала у кратку мудрост: „Зла времена, синко“. Та мудрост краси наслов Пантовићеве књиге и никаква друга одгонетка не би боље осликала суштину крвавог рата у Крајини и Босни.

У причи „Под капом небеском“, Пантовић је досегао поруку баке с Кордуна и присетио се, као и мудра бака, покоља православних Срба у Другом светском рату, па је забележио у јуну 1992. године:

„Црне мисли у времену овом, за које нико не може да каже – да је неком другом бојом обојено. Нека ми буде опроштено ово присећање и ове мисли – али, историје се треба увек сећати. Не да се повређују старе ране, већ наука ради и времена овог, у којем су се, опет, раме уз раме, нашли зелени барјаци и шаховнице“.

И приче теку. Аутор се присећа великог писца Бранка Ћопића и постаје му јасно, да ће Петровачком цестом, опет, бежати, од покоља и хрватских концентрационих логора смрти, хиљаде српских породица. Нови крвави исход је плод истог мозга, што је описано у причи „Ех, где је Ћопић“:

„Пребрзо је стара госпођа Европа заборавила збегове од пре пола века, а ови нови – и не долазе до њеног тврдокорног мозга“.

Та Европа је починила неопростив злочин геноцида над Србима. Без ње, то никад не би могли учинити Хрвати и муслимани, ти српски сродници – који би требало да схвате, да су само оружје у рукама колонијалних држава. То треба да знају. И да знају, да у овој малој књизи има много поука – које могу помоћи и довести до освешћења. Пантовић позива, да се грех призна, јер се не може сакрити. Представља то у причи „Знам једну земљу“, где, између осталог, може да се прочита:

„Знам једну земљу и знам: земљом крајишком и крајинском – српска нога не корача, пашњацима стока не лута, гуштијерне нико не празни, гробља нико не обилази и свеће не пали… Знам једну земљу – Крајина се зове – и Крајишнике знам, расуте по земљи Шумадији и равној Војводини, који нижу дане од снова саткане. И снове им знам: повратничке“.

Влада РС Крајине препоручује ову књигу новинара Пантовића.
Може се набавити по цени од 300 динара (тристотине), на адреси: Милан Пантовић, 36.000 Краљево, Југ Богданова, бр. 136, тел. 036/321-905; 064/20-66-952, е-маил: milanpantovic.kv@gmail.com.

С поштованјем,
ВЛАДА РС КРАЈИНЕ,
Ратко Личина, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 З е м у н, Магистратски трг. 3
Тел. 3077-028, факс: 3077-247, e-mail: vladarsk@yubc.net
Бр. 1475/12 – 30. 9. IV 2012.

http://www.vesti011.com/2012/04/objavljena-knjiga-zla-vremena-sinko-moj-o-genocidu-u-krajini-1990-1995/

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија - Бр. 1464/12  -19. 03. 2012. године
Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

            Влада РС Крајине у прогонству је добила текст Међународне комисије за истину о Јасеновцу, с молбом да је доставимо редакцијама медија у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Влада то чини, и уручује вам чланак председника Комисије, проф. др Србољуба Живановића – био је достављен дневним новинама „Политика", у Београду, али га „Политика" није објавила:

С  а  о  п  ш  т  е  њ  е

ПОДАЦИ О ХРВАТСКОМ ЛОГОРУ СМРТИ У ЈАСЕНОВЦУ СУ ЈЕЗИК ИСТИНЕ

            „У чланку под насловом "ХХО: подаци о Јасеноцу су језик мржње", објављеном у београдској „Политици", на 4. страни, 14. марта 2012, спомиње се, на три места, Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти у Другом светском рату – за истребљење Срба, Рома и Јевреја. На четири места је споменуто моје име – као председника Међународне комисије за истину о Јасеновцу.

            „Политика" је пренела изјаву господина Звонимира Чичка – наступио је у име Хелсиншког хрватског одбора. Изразио се, да су закључци Међународне комисије за истину о Јасеноцу „плод болесне злонамерне мржње". Оптужио је Републику Српску и Републику Србију – да припремају терен за нове регионалне сукобе и да стварају „осветнички оквир".

            Дужност ми је, да укажем Хелсиншком хрватском одбору и господину Звонимиру Чичку, да је Међународна комисија за истину о Јасеновцу међународно тело независних стручњака. Чланови су јој из више земаља – и из држава правних наследница СФР Југославије.

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу је независно научно тело. Само на основу чињеница је утврдила, да је Хрватска, од 1941. до 1945, извршила злочин геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима. Сачуван је хрватски устав и хрватско законодавство из тог времена, чији текстови садрже одлуку о биолошком истребљењу три народа – на целој територији Независне Државе Хрватске. Овај језик истине – из хрватског законодавства се не може оспорити и спомињање хрватских закона није „плод болесне злонамерне мржње", како то пише господин Звонимир Чичак.

            Подаци о хрватском концентрационом логору смрти у Јасеновцу су језик истине!

            У систему хрватњског концентрационог логора смрти у Јасеноцу и околини, убијено је више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја. Међу убијенима је и 100.000 деце млађе од 14 година!

            Хрватска је била једина фашистичка држава у којој су постојали концетрациони логори смрти за истребљење деце – најпознатији су у Јасеновцу и у Јастребарском - недалеко од Загреба. Оно што запрепашћује, а не сме се заборавити, састоји се у чињеници, да су многи хрватски војници и преживели логораши сведочили – да Срби, Роми и Јевреји нису могли бити убијени, а да претходно нису тешко мучени.

            Оваква злодела хрватских војника, па и обичних суседа и познаника породица Срба, Рома и Јевреја, могла су се остваривати и зато што је Римокатоличка црква, столећима, подстицала Хрвате на мржњу према православним Србима, Ромима и Јеврејима. Две трећине свих римокатоличких свештеника у Независној Држави Хрваткој су лично убијали и мучили припаднике три народа. Утврђено је да су, као и остали хрватски војници, силовали жене, укључујући и малолетне девојчице. Књига „Магнум Кримен" је сведочанство ових злодела римокатоличког свештенства. Но, и поред тога, поглавари Римокатоличке цркве (папе) проглашавају те злочинце „светитељима" и „блаженима". Ту част су дали надбискупу Алојзију Степинцу и Ханцу Ивану Мерцу. Уз све ово, Ватикан је, одмах после Другог светског рата, организовао „пацовске канале" и пребацивао је хрватске ратне злочинце у прекоморске земље.

            Уколико чланови Хелсиншког хрватског одбора желе да виде документацију  Међународне комисије за истину о Јасеновцу, биће им, радо, уступљена. Што се тиче тачног броја уморених жртава у Концентрационом логору смрти у Јасеноцу, истина о томе је само на 120 мм испод површине земље око Јасеновца и у Доњој Градини, у Републици Српској. Хелсиншки хрватски одбор би требало да зна, да је хрватска штампа славодобно писала, да је у Јасеноцу убијено 1.400.000 Срба, Рома и Јевреја, те би Звонимир Чичак могао да коментарише и ту чињеницу. А ето, Међународна комисија за истину о Јасеновцу је ту цифру скоро преполовила.

            Хелсиншки хрватски одбор би требало да се позабави и сачуваним писаним сведочанствима, да су Србе, Роме и Јевреје убијали скоро сви у Хрватској – поред усташа, и домобрани, и полиција, и сељаци, и интелекктуалци, и католичке часне сестре, и ученици средњих школа...

            Поручио бих Хелсиншком одбору Хрватске, да Република Српска и Република Србија немају утицај на рад Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Комисија зна да је често истина болна и болна је истина изнесена у „Декларацији о хрватском геноциду против Срба, Рома и Јевреја", али се о истине не сме ћутати. И истина није „говор мржње", како то тврди господин З. Чичак.

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу, са жаљењем, упозорава, да су  данас у Хрватској уништени трагови Концентрационог логора смрти у Јасеновцу. Уклоњени су, између осталог, споменици са масовних гробница – Рома (Уштица), Срба и Јевреја. А тај говор мржње, који господин Чичак приписује Србима, скоро је свакодневан у Хрватској – упућен, наравно, Србима.

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу ће проучити и обелоданити документа и о хрватском злочину геноцида над Италијанима – у другој половини Другог светског рата и после рата. Препоручио бих Сабору, Влади и научним установама Хрватске, да се посвете „Декларацији о хрватском геноциду против Срба, Рома и Јевреја" и да одбаце наводе Хелсиншког хрватског одбора, пласиране у јавност преко господина Звонимира Чичка.



http://jasenovac.blogspot.com/

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија
Бр. 1450/12 - 14. 5. 2012. године
Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com


С А О П Ш Т Е Њ Е

Избори у Србији без родољубља – заборављене српске земље, српска историја и српски народ

Да ли су државници и политичари у Србији недорасли свом позиву, или су на путу велеиздаје – то ће оценити блиска будућност. Јасно је, да нема државе у свету где би, у време парламентарних и председничких избора, родољубље поптуно замрло – тако замрло, да се о њему не оглашавају ни политичари, ни званични интелектуалци, ни верски високодостојници. Не спомињу окупирану Републику Српску Крајину и прогнани српски народ из ње – ни кандидати за председника државе, ни кандидати за посланичка места у Скупштини. Не спомињу они, да је Хрватска учинила злочин геноцида над Србима у Другом светском рату и у време разбијања Југославије од 1990. до 1995. године. Не спомињу они, да је Република Српска Крајина историјска српска земља. Зар не знају, да су Срби на овој земљи државотворни народ – у средњевековној Србији, у Мађарској од 1471, Аустрји ид 1630, у Млетачкој Републици од 1647, у Југославији од 1918? Зар не знају они - да је Хрватски парламент (противуставно) укинуо Србима државотворност 1990. и почео с њиховим прогоном и злочинима, уз рушење српских насеља, станова, кућа, привредних објеката, пољопривредних газдинстава... да би их хрватска војска и полиција, уз помоћ ЕУ и НАТО, прогнала у Србију, европске и ваневропске земље? Зар политичари у Србији не схватају, да им је најсветија дужност – да уклоне хрватску окупацију са српске историјске земље? Зар политичарима у Србији није јасно, да су обавезни, да покрену питање деколонизације српских земаља, што је предвиђено одредбама повеља УН? Зар не знају, да ратни злочини не застаревају и да је кривац обавезан да плати ратну одштету? Зар не знају, да у Европској унији не би било међудржавне сарадње, да Немачка није платила ратну одштету Белгији, Француској, Холандији, Пољској, Британији, СССР-у...? Зар не знају, да би Србија требало, по овим европским стандардима, да то исто тражи од Хрватске – и ратну штету и враћање српских историјских земаља? Зар политичари у Србији не схватају, да су обавезни да покрену питање уклањања последица колонијалног учинка на српским земљама, којим су делови српског народа присиљени да се одрекну српске националности? Зар не знају, да је колонијална делатност западноевропских држава, Ватикана и Турске створила од Срба нове нације: хрватску (у великом проценту), босанску, црногорску, македонску? Зар не знају да је огромна већина данашњих Шиптара српског порекла и да су им српски преци (највише у 19. столећу – у оквиру окупаторске Турске) били присиљени да се изјашњавају за припаднике шиптарске нације? Зар не схватају политичари, званични интелектуалци и верски високодостојници у Србији, да ће њихово деловање на замирању српског родољубља изазвати још теже последице? Неће се зло завршити на окупацији Републике Српске Крајине и на отцепљењу Косова и Метохије, него ће то зло разарати и преостало ткиво српске државе.

Ми смо представници прогнаног дела српског народа и, овај пут, наше могућности нису веће – остало нам је само да упозоримо оне који ће одговарати за своје данашње поступке (или ће бити похваљени) пред Историјом.



Милорад Буха, премијер
Дипл.инж Рајко Лежаић, председник

Скупштине РС Крајине

Извор: Видовдан форум

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ – С А О П Ш Т Е Њ Е:

Роми траже ратну одштету из Другог светског рата – Србија не тражи?
 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија

Бр. 1451/12 – 18. 5. 2012. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

С А О П Ш Т Е Њ Е

Роми траже ратну одштету из Другог светског рата – Србија не тражи

Влада РС Крајине у прогонству је у претходном саопштењу упитала
– да ли су државници, политичари, интелектуалци и верски високодостојници у
Србији недорасли свом позиву, или су на путу велеиздаје – зато што су се, у
време парламентарних и председничких избора, одлучили на потпуно замирање
родољубља. Нису споменули окупирану Републику Српску Крајину и прогнани
српски народ из ње. Нису спомињали, да је Хрватска учинила злочин геноцида
над Србима у Другом светском рату и у време разбијања Југославије од 1990.
до 1995. године. Нису спомињали ни чињеницу, да државе које су обавиле,
заједно с Хрватском, тај злочин геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима,
нису платиле ратну одштету Србима и Ромима, мада су то учиниле за злочине
над Јеврејима и другим народима Европе. А у питању су дужници ратне
одштете:

1) наследнице Независне Државе Хрватске (Република Хрватска и Муслиманско-хрватска Федерација БиХ),
2) наследнице фашистичке Немачке (Савезна Република Немачка и Аустрија),
3) Мађарска,
4) Бугарска
5) Албанија,
6) Италија.

Српским државницима, политичарима, интелектуалцима и верским
високодостојанственицима у Србији, Републици Српској, Црној Гори и
Македонији, требало би да буду узор ромске организације, чија Светска
организација Рома, ових дана, припрема одштетни захтев од Савезне Републике
Немачке, јер је Немачка најодговорнија за злочине над Ромима у европским
државама, мада су те злочине обављеле и војне и полицијске снаге држава
савезница фашистичке Немачка, а у нашем суседству: Хрватске, Албаније,
Бугарске, Мађарске и Румуније. Председник Светске организације Рома и
самостални народни посланик у Србији, господин Јован Дамјановић, обавестио
је, да су на Конгресу Рома у Београду, од 20. до 22. априла 2012,
учествовали представници Рома из 26 држава и да су закључили, да је захтев
за ратну одштету од Савезне Републике Немачке потврда да ромске
организације раде у интересу своје нације. Овај корак Светске организације
Рома, саопштио је за београдску „Политику“ (18. мај 2012), подржали су на
Конгресу Рома дипломати САД, Израела и Норвешке, затим, Савез јеврејских
општина, Фондација „Хајнрих Бел“ и Фонд за отворено друштво.

Представници Рома су предузели и нови корак, којег би требало
да се застиде српски државници, политичари, интелектуалци и верски
високодостојанственици. Роми ће покренути и питање општег геноцида немачких
и других држава над Словенима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату –
о чему ће бити речи на новом ромском конгресу у октобру 2012. године.

Милорад Буха, премијер
Дипл.инж Рајко Лежаић, Председник СКУПШТИНЕ

Извор

Jedu pite.

I dok gospoda sede u Beogradu i cekaju devizne hrvatske penzije, prosecan Srbin iz Krajine prezivljava bez ikakve njihove pomoci...

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 Тел. 3077-028 ,

vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com

Бр 1450/12 – 3. 5. 2012 (7520. година по српском календару)

Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на једну цивилизацијску обавезу у односу на хиљадугодишњи поступак Свете Столице (Ватикана) и западноевропских држава према српском народу на Балкану и у Панонији. Тај поступак је прожет западневропском стратегијом уништавања српског православног становништво и његовог претварања у друге нације (мађарску, хрватску, румунску, македонску, бошњачку, црногорску, бугарску, албанску…). Ова обавеза се односи на расветљавање такве политике према Србима и она је обавеза дипломата у Републици Србији и у другим балканским државама.

Влада РС Крајине у прогонству, уз поуздане историјске податке (који су били прикривани), обавештава дипломате, да је у основи политике Ватикана и западноевропских држава према православним Србима и осталим Словенима давни фалсификат о словенској античкој и раносредњевековној историји. Тај фалсификат је прихваћен у свим образовним установама света и по њему – Словени су били дивљи, нецивилизацијски народ све до 9. столећа Нове ере, кад их је, наводно, описменила и покрстила група послата из Рима и Цариграда. Најнесхватљивији податак у лажној историји Словена је подвала, да су Срби дошли из Русије на Балкан и у Панонију тек у 7. столећу Нове ере, кад је на власти био у Византији цар Ираклије. А то нје тачно, јер су Срби у Антици и раном Средњем веку живели на Балкану, у Средњој Европи, на Карпатима и око Средоземног мора – с именом Срби, а били су познати и по својим завичајним и племенским именима: Трачани, Илири, Дачани, Дарданци, Далмати, Мизи, Пелазги, Трибали…

Влада РС Крајине скреће пажњу дипломатама, да је Његова Екселенција Оралндо Антонини, изванредни и опуномоћени амбасадор Свете Столице у Београду, изјавио, да су у Независној Држави Хрватској, од 1941. до 1945, хрватски војници обавили злочин геноцида над Србима, поред онога над Јеврејима и Ромима – у име Римокатоличке цркве (објављано у београдској „Политици“, 3. маја 2012). Његова Екселенција је поручила, да се залече ове ране из Другог светског рата, али залечење тих рана не би било довољно, да би се у Европи успоставили човечни међунационални и међудржавни односи. Зато што су ране на српском националном ткиву дубље и наношене су (редовно) и много раније. Раније су и од времена Првог светског рата – кад је Аустроугарска с Немачком отворила прве концентрационе логоре смрти (од 1914. до 1918), уморивши до 600.000 Срба, укључујући и децу најмлађе доби.

Влада РС Крајине уверава дипломате, да се несреће и разноврсни злочини према српском народу неће зауставити – ако се не уклони основа на којој се граде државни и међудржавни планови против Срба (ЊЕ Орландо Антонини наводи – Србија не ужива углед у свету?!). А та основа је фалсификована античка и раносредњевековна историја Срба, по којој су Срби, наводно, дошли на Балкан и у Средњу Европу на туђу земљу. А та лажна европска историја не каже који је то народ (и где је он данас), на чију су земљу Срби дошли. Култна књига таквих подвала је „Историја Срба“ из 19. столећа, из Аустрије, коју је написао Константин Јиречек – и која је школска лектира у свету.

Влада РС Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним предтавништвима понови изразе свог високог поштовања.

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА

ПРЕДСТАВНИШТВА – Београд

http://www.vesti011.com/2012/05/saop%c5%a1tenje-vlade-republike-srpske-krajine/

---