Pozdrav svima. . Napravio sam account na forumu samo da bih otvorio temu i podelio ovo sa vama. Mislim da nije cak ni toliko jednostavno poceti ali pokusacu od pocetka :P
Moj problem pocinje od osecanja. Imam osecaj da imam prenaglasena osecanja i da sam previse emotivan. Naravno, to  znam samo ja. Vremenom sam naucio da kontrolisem i filtriram osecanja, da ostanem fokusiran ali da sam u potpunosti uspeo ne bih bio ovde i pisao ovaj post. Druga stvar je inituicija i mislim da je u mom slucaju posebno izostrena, jer bez nekog preteranog razmisljanja mogu da shvatim i osetim kako se osobe do mene osecaju i kakve namere imaju. Neki ce reci da je to dobro, mozda i jeste, ali kada takva osecanja umete da kontrolisete.
Tako dolazimo do glavnog problema. Iz moje perspektive ne mogu najbolje da procenim da li je to samopouzdanje,stidljivost ili jednostavno neki kompleks koga ja jos nisam svestan - zato sam ovde.
Kada pogledam svoj zivot iz druge perspektive doslovno se divim samom sebi, sto inace nije slucaj.
Sa 7 godina sam napravio prvi sajt, odlican sam bio u skoli, bavim se sportom godinama,imam drugove koji su tu godinama. Kada se pogledam u ogledalo shvatim da skroz pristojno izgledam(citaj lep sam:D) ali jednostavno ne mogu da verujem u to. Jednostavno ne mogu da poverujem u svoje sposobnosti iako bih trebao, znam to. Znam da sam inteligentniji od ljudi iz svoje sredine(skola,sport,familija) ali jednostavno ne mogu da poverujem u to. Treniram karate i ovo znaju samo osobe koje me vidjaju svaki dan na treningu: Najbrzi sam, najkreativniji, najizdrzljiviji i bukvalno najspretniji ali kada moje JA treba da se suprotstavi sa necim tudjim JA sve pada u vodu. Jednostavno me guse osecanja, ona gore pomenuta, nemam kontrolu. Previse razmisljam i jednostavno - ne verujem.
Ovako izgleda moj kontrolni iz matematike: Predpostavka je da sam ucio, da znam za najvisu ocenu. Drug iz odeljenja koji u zivotu nije cuo za ocenu manju od 4 sedi u klupi i gleda u jednu tacku, smeska se i veruje da ce uraditi kontrolni za 5. U tom trenutku, ja znam isto koliko i on, mozda i vise. Sedim, prelistavam svesku jer sam nesiguran, u poslednjem minutu odmora shvatam da mozda nisam nesto dobro uradio u pripremi, doslovno prestajem da verujem da znam za tu peticu. Od tog trenutka, kontrolni radim napamet, ne razmisljam i radim ga bukvalno mehanicki. Bojim se da krenem da razmisljam jer znam da me tu ponovo ceka osecaj da nesto nisam dobro dok sam se spremao za taj kontrolni.
Mogu da pricam sa devojkama, nemam nekih problema i ranije se sve zavrsavalo u moju korist, ali sam juce prisao devojci u koju sam zaljubljen mesecima, a do tog trenutka sam bio ubedjen da i ona ima slicna osecanja za mene. Zapravo, kad pogledam: ja znam da sam lep, inteligentniji od nje, imam 1000 razloga da se osecam dobro dok stojim preko puta nje ali u trenutku kada sam osetio da je nezainteresovana(Osetio!) jednostavno gubim kontrolu. Mogu da razmisljam, jedva da pricam nekako, ali sama osecanja me guse i bukvalno umirem u sebi,iako sam joj se mozda svidjao.
Onda se opet mislima vratim nazad da proverim sta nije u redu, i shvatim da sam ja ustvari sjajan lik i da bih trebao da budem mnogo ponosniji i samouvereniji nego sto jesam, ali jednostavno to ne mogu da budem.

sve je to dobro buraz al si glup, nije uvreda nego misljenje na osnovu tvojih ispovesti samo to mogu zakljuciti, dzabe ti sve, i to da si inteligentan baci u vodu, jer ocigledno nisi cim na kontrolnom to radis, i lose prolazis, lose se adaptiras na nove uslove a to je ujedno i inteligencija.

i shvati... i pomiri se sa tim...mnogi su... i ljepsi..i bolji..i pametniji...od tebe