Pozdrav svima. . Napravio sam account na forumu samo da bih otvorio temu i podelio ovo sa vama. Mislim da nije cak ni toliko jednostavno poceti ali pokusacu od pocetka :P
Moj problem pocinje od osecanja. Imam osecaj da imam prenaglasena osecanja i da sam previse emotivan. Naravno, to  znam samo ja. Vremenom sam naucio da kontrolisem i filtriram osecanja, da ostanem fokusiran ali da sam u potpunosti uspeo ne bih bio ovde i pisao ovaj post. Druga stvar je inituicija i mislim da je u mom slucaju posebno izostrena, jer bez nekog preteranog razmisljanja mogu da shvatim i osetim kako se osobe do mene osecaju i kakve namere imaju. Neki ce reci da je to dobro, mozda i jeste, ali kada takva osecanja umete da kontrolisete.
Tako dolazimo do glavnog problema. Iz moje perspektive ne mogu najbolje da procenim da li je to samopouzdanje,stidljivost ili jednostavno neki kompleks koga ja jos nisam svestan - zato sam ovde.
Kada pogledam svoj zivot iz druge perspektive doslovno se divim samom sebi, sto inace nije slucaj.
Sa 7 godina sam napravio prvi sajt, odlican sam bio u skoli, bavim se sportom godinama,imam drugove koji su tu godinama. Kada se pogledam u ogledalo shvatim da skroz pristojno izgledam(citaj lep sam:D) ali jednostavno ne mogu da verujem u to. Jednostavno ne mogu da poverujem u svoje sposobnosti iako bih trebao, znam to. Znam da sam inteligentniji od ljudi iz svoje sredine(skola,sport,familija) ali jednostavno ne mogu da poverujem u to. Treniram karate i ovo znaju samo osobe koje me vidjaju svaki dan na treningu: Najbrzi sam, najkreativniji, najizdrzljiviji i bukvalno najspretniji ali kada moje JA treba da se suprotstavi sa necim tudjim JA sve pada u vodu. Jednostavno me guse osecanja, ona gore pomenuta, nemam kontrolu. Previse razmisljam i jednostavno - ne verujem.
Ovako izgleda moj kontrolni iz matematike: Predpostavka je da sam ucio, da znam za najvisu ocenu. Drug iz odeljenja koji u zivotu nije cuo za ocenu manju od 4 sedi u klupi i gleda u jednu tacku, smeska se i veruje da ce uraditi kontrolni za 5. U tom trenutku, ja znam isto koliko i on, mozda i vise. Sedim, prelistavam svesku jer sam nesiguran, u poslednjem minutu odmora shvatam da mozda nisam nesto dobro uradio u pripremi, doslovno prestajem da verujem da znam za tu peticu. Od tog trenutka, kontrolni radim napamet, ne razmisljam i radim ga bukvalno mehanicki. Bojim se da krenem da razmisljam jer znam da me tu ponovo ceka osecaj da nesto nisam dobro dok sam se spremao za taj kontrolni.
Mogu da pricam sa devojkama, nemam nekih problema i ranije se sve zavrsavalo u moju korist, ali sam juce prisao devojci u koju sam zaljubljen mesecima, a do tog trenutka sam bio ubedjen da i ona ima slicna osecanja za mene. Zapravo, kad pogledam: ja znam da sam lep, inteligentniji od nje, imam 1000 razloga da se osecam dobro dok stojim preko puta nje ali u trenutku kada sam osetio da je nezainteresovana(Osetio!) jednostavno gubim kontrolu. Mogu da razmisljam, jedva da pricam nekako, ali sama osecanja me guse i bukvalno umirem u sebi,iako sam joj se mozda svidjao.
Onda se opet mislima vratim nazad da proverim sta nije u redu, i shvatim da sam ja ustvari sjajan lik i da bih trebao da budem mnogo ponosniji i samouvereniji nego sto jesam, ali jednostavno to ne mogu da budem.

ovde ces zacijelo pronaci pravi odgovor jer te mi svi odlicno evo poznajemo.
sta kazes da je tvoj problem?

Ta izrazena intuicija ti i nije bas izrazena, jer ocigledno nisi mogao da procitas sta misli i oseca devojka u koju si tako dugo zaljubljen 

Ne znam zasto bi bio sokiran ako te neka devojka odbije? Takodje ne vidim zasto si uvrteo sebi u glavu da ces nekome sigurno biti pozeljan samo time sto si lep i inteligentniji?

Mnogo lepsi i mnogo inteligentniji od tebe su bivali i neshvaceni i odbijani i nepozeljni hiljade puta. Odnos i hemija 8zmedju dvoje ljudi ne zavisi ni od lepote ni od inteligencije pojedinaca.

To sto ti mislis da si inteligentniji od svoje okoline, pa jos navodis da se to odnosi na celu skolu, ljude sa sporta i familiju, pokazatelj je da verovatno nisi inteligentniji od njih. I inteligencija ima vise vrsta, a svaka se zasniva na ucenju iz iskustva i prilagodjavanju, kao i snalazenju u nov situacijama. Obzirom da si jos klinac, svakako ne mozes imati vise iskustva od svojih roditelja i familije koji su za razliku od tebe PUNO vise iskusili i usaglasili se sa svojim iskustvima. Snalazenje u novim situacijama, kako si opisao test iz matematike pa prilaz devojci, pokazuje da ti ni logicka ni socijalna inteligencija nisu jaca strana. Tako da moras da poradis na tome. Pritom je inteligencija spoj naslednog faktora i iskustva, pa ako bi bio zaista natprosecno inteligentan, svakako bi to morao od nekoga naslediti, od te familije/porodice za koju smatras da si vec sada bez ikakvih iskustava inteligentniji..

Vreme je da se spustis na zemlji, to je najdobronamerniji savet. Ti si rastrzan izmedju onoga sto mislis o sebi i onoga sto samom sebi u praksi prezentujes svaki dan. A razlika izmedju to dvoje je velika i tebe to paralise. Zato nemas odgovor na svoja pitanja, jer nisi naucio da prihvatis prosecnost ili svakodnevicu u kojoj si jedan dan ti bolji u necemu, a drugi dan neko drugi. Nikad jedan nije bolji od okoline u svemu. To se nikad nije desilo.

Tvoja konfuzna razmisljanja i emotivnost nailaze kao odgovor na situacije nad kojima nemas kontrolu. Ti pokusavas da opravdas svoju zbunjenost svojom inteligencijom i ne shvatas kako neko "toliko inteligentan" moze sebi da dozvoli da se tako pogubi. Odgovor lezi u tome da prestanes da za sebe mislis da si iznad ostalih, a emotivnost koju osecas je samo tvoj unutrasnji odgovor iz zbunjenosti i posledica razocarenja koja dozivljavas. Ti si emotivan samo kad si ti u pitanju, kad te zbuni nesto sto ima veze sa tobom licno. To nije emotivnost nego nemogucnost nosenja sa situacijama. Nisi razvio pravilne reakcije prilagodjavanja na situacije i zato mislis da si "emotivan"  a u stvari psihologija bi te posmatrala kao emocionalno nezrelog sto u sustini i jesi jer si jos klinac, iako bi do sada tvoj odgoj i ono sto si poneo iz kuce trebalo da od tebe napravi momka koji sebi ne komplikuje zivot.

Verovatno veliki propust u odgoju/vaspitanju. Roditelji precesto zude da napumpaju decu samopouzdanjem sa kojim ona ne znaju sta da rade posle u svakodnevnim situacijama i postaju pekmeze ili asocijalni.

 

@MunkaZe
Hvala na odgovoru. Procitao sam nekoliko puta i iskreno sam srecan jer sam dobio ovakav odgovor. Ogroman deo ovoga je istina. Hvala jos jednom :)

nema, munka samo hemiju i fiziku priznaje (sem onda kad priznaje samo matematiku). sve ostalo je nebitno. mozes bit krasni adonis milijarder ali ako ne znas dal treba element bombardovati protonima ili neutronima da bi dobio zlato, u startu ga pusis...
i @mrgi nemoj da si ljubomoran...

Nema na cemu 

 Ti svoje dete vaspitaj da mu je dovoljno da bude lep ili inteligentan ili i jedno i drugo. Pa kad pocne da pati i trokira jer ga i pored toga ne razumeju ili odbijaju, onda ga vodi po psiholozima dok ne nauci da prihvata ishode kakvi god oni bili.

Samouverenost sama po sebi ne resava nista. Bez osnovnih sistema za samoodbranu od svakodnevice koja je bez ikakvog logicnog smisla, dete ne moze da funkcionise kroz zivot. Zato sluze roditelji, da detetu usade misao "sta ce biti -bice". Imas i pesmicu Ke sera sera..

Нећу више


 

u al si ozbljna od jutros. ja se malo zekim po forumu a ti tako...
doooobro munka..

oprosti mi pape..