Znas sta... mozda je vreme da prestanes da kukas nad tuznom sudbinom....
Vreme je da pocnes da se bavis naucnim radom...
Astronomija i astrofizika, hemija, fizika, geologija, matematika i ostale bazicne nauke su dusu dale za osobe sa tvojim stanjem...
Za njih je potrebno da osoba koja se bavi istrazivanjem bude u stanju na primecuje promene i pronalazi obrasce...
Bez zezanja...

Uzmi pravi male maketice bilo cega od kartona ili se baci na origami..........meni pomaze, crtanje takodje, mada sam ja verovatno dosta blazi slucaj 

Narode da nema mozda post nesto kao npr osobe bez osecanja?
Nisam od onih sto oce da se ubiju (mada svako je o tome razmosljao) nego mislim osecam se prazno iznutra
vise ni neznam sta hocu sta necu,jednostavno "cold rock"..dali sam premasio post?

Nisi promašio, ali mislim da ne bi bilo loše da nam malo detaljnije objasniš kako se osećaš, od kada, i zašto je to tako - tj. koji događaji su prethodili takvom osećanju. 

Meni prvi utisak sugeriše na depresiju, ali je to premalo podataka za neki validniji zaključak.

Za tebe je fantasy..moja preporuka ,to sve lechi siguran sam...Tolkin je tata,t a t a...Pogotovo ako nam treba utochishte,bezbedno mesto.
Chitaj LOTR,Silmarilion ,Hobbit-a... Subkreacija univerzuma,chovek se bukvalno svega dotakao.

Kako me skenja kad chujem ovako neke misli,ne dajte se ljudi bre 'bem mu misha...
Ne postoji problem koji ne moze da se reshi...Zivot je lep bre,ne znaju ,seru!

Moratju neku magiju da bachim.

Ovo je jako teska tema, ne znam kako da se izjasnim par puta sam pokusala da opravdam neke osobe koje su to ucinile ali samo mogucnoscu da u tim trenutcima nisu bili u stanju da razumno kontrolisu svoje misli. Znam da u pravu postoji pojam lucida intervale kao svetao trenutak kod neuracunljivih osoba, pa me je to navelo da mozda kod nas uracunljivih postoji tako po neki trenutak koji bi se mozda mogao nazvati "mracnim trenutkom".
Generalno sam protiv samoubistva, mislim da to nikada ne bih ucinila, dovoljno mi je samo da pomislim da je zivot jedan i da u njemu ima toliko lepih stvari da bi mi bilo zao propustiti ih,  ma koliko me teska muka snasla. Tuga se da preboleti, problem se svaki moze nekako resiti i .........ali se zivot ne moze ponovo ziveti.

Borislav Pekić

"Samoubistvo je ekskluzivno ljudski odgovor na tegobe življenja. Životinje se ne ubijaju. Svetinja sopstvenog života, kad se tuđ život i ne poštuje, usađena im je instinktom vrste kojoj pripadaju, kojoj služe. Ovakvu pripadnost čovjek već milenijumima ne poznaje. Pripada sebi, sebi služi, privremeno i povremeno obuhvatajući i ono što voli ili mu treba, ali uvijek sposoban da se kao jež skupi u svoje bodljikave razmjere i preduzme čin koji ništa do sebe u obzir ne uzima. Takav je čovjek, prognanik iz čovječanstva, mogao, smio, umio da se ubije; životinje, zarobljenici ciklusa, nisu to mogle, smjele, umjele."

(Atlantida)

"Životinje se ne ubijaju." u to, kao i da se mačka dočeka uvek na noge, iliti šape i da ima devet života... prestadoh da verujem kad mi se pre petnaestak godina mače bacilo sa terase....

nego... samoubistvo... čovek, može, ume, sme da se ubije - je li on onda hrabar, ili, kukavica je što ne može, ne ume, ne sme da se bori dalje?   
Ili... Možda polazi od toga da ga na kraju te borbe, posle svih uspona i padova opet čeka isto - smrt? 
Da li su ti ljudi, sposobni da sebi oduzmu život, svesni šta ostavljaju iza sebe i ispred sebe, šta ih sve tamo negde na putu kroz život može sačekati, dobro ili loše? itd... itd....

Nisam čitala celu temu, mada, možda ima odgovora na ovakva pitanja..... 

A sta kada se nadjemo u bezizlaznoj situaciji, kada smo sve izgubili i vise nemamo za sta da zivimo. . . ?
Tu nema pomoci. . .

To ne postoji...
Mozemo samo dve stvari... ili da shvatimo da je to razmisljanje produkt subjektivne obrade realnosti i podvlacenja crte nakon kojeg nam se cini da je situacija bezizlazna... ili da pokusamo da budemo jaki, okruzimo se pozitivnim ljudima i sacekamo da prodje neko vreme koje ce uliti nadu da bezizlazna situacija ipak moze da se resi.