ko o chemu ,baba o ushtipcima ... 

 

Nije tacno da vesanjem dolazi do smrti usled gusenja i lomljenja vrata. To je jedna od najbezbolnijih smrti tzv agonija traje najvise 8 sekundi a samoubica umire zbog nedostatka dotoka krvi i kiseonika u mozak. Vesanje se moze izvesti i u sedecem i u lezecem polozaju.

do brze smrti dolazi samo ako se vrat slomi odmah  inache ,smrt moze da traje i do 15 minuta ,kao shto se desilo osudjenicima na nirmbershom sudjenju ,jer je americhki narednik - sadista koji je rukovodio egzekucijom namerno skratio duzinu konopca . ovo stoga shto konopac ne zaustavlja potpuno dotok krvi i kiseonika u mozak .

Smrt oslobada...

Ja to nikad ne bih uradio. Sto kaze Corba: "Ubio bih se, samo neznam sta bih radio posle" Elem, ozbiljno...
Sve najbolje - o pokojniku. U stvari sazaljenje.
Dosta ljudi o tome misli, iz depresije koja je sama afektivna i nije racionalna. I cesto kod mladih, kod kojih pravi zivot jos nije ni poceo.
Ali ne treba ih osudjivati jer istrazivanja su pokazala da genetski faktor doprinosi samoubistvu (konacnom cinu, a nebitno razmisljanjima). Tako da ti ljudi sigurno nisu bili glupi, ali definitivno nesrecni.

Za samoubice nemam ni trunke sazaljenja jel su to osobe koje su jednom recju kukavice.
Jedino u ratu samoubistvo je bolje resenje nego da te uhvate balije ili ustase npr.Sve van toga je kukavicki

mislim da su to kukavice i nikad to ne bi uradila, da sam u ne znam kako zaj*banoj situaciji potrudila bi se da nadjem izlaz .
e sad...nego je spomenuo ne izljecivu bolest ako ima da bi se ubio ....mislim da bi jedino tad i ja mogla dici ruku na sebe, znaci samo ako sam u nekim velikim mukama

Suicidium je ubistvo samog sebe. Ovo je najprostija definicija koja datira još iz 18. veka ali se svakako ne može prihvatiti kao univerzalna, jer postoje mnogobrojne, kako individualne, tako i kulturološke, religiozne, demografske i sociološke razlike, kako među izvršiocima samoubilačkih radnji, tako i prema tipovima samoubilačkih ataka. Samoubistvo kao složen i mnogostruk čin, zapravo je namerno oduzimanje sopstvenog života, a sam Tentamen suicidi izvodi se sa namerom da se sebi oduzme život, ali se ne završava smrtnim ishodom ili zato što izazvana oštećenja nisu bila smrtonosna, ili zato što je pacijentu blagovremeno ukazana medicinska pomoć. Motivi za samoubistvo su mnogostruki. Kreću se u širokom opsegu, od namerne i svesne želje da pacijent samom sebi oduzme život, što je najčešće slučaj, kada je suočen sa saznanjem da boluje od teške i neizlečive bolesti, do suicidalnog pokušaja kao instrumenta manipulacije okolinom, kada pacijent ostvaruje suicidalnim atakom neki cilj, privlačeći pažnju okoline. Veliki broj psihijatrijskih nozoloških entiteta sa svojom psihopatologijom ujedno nosi i visok suicidalni rizik, pa se može reći da su motivi zapravo u samoj prirodi bolesti. Sociološke aspekte suicida najbolje je objasnila Durkheim-ova studija, koja samoubistvo razmatra isključivo kao socioloski fenomen. Prema ovoj studiji postoje četiri grupe suicida, ali su mogući i varijeteti koji predstavljaju kombinacije nekih od ova četiri modela.

Egoistično samoubistvo je rezultat preterane individualizacije osobe, ili nedovoljne integracije grupi kojoj bi trebala da pripada. Osnovni afektivni fenomen koji ga prati je apatija.

Altruističko samoubistvo je posledica nedovoljne individuelizacije. Njega zahteva društvo kome individua pripada (harakiri, samospaljivanje budističkih sveštenika, savremeni terorizam kamikaznog tipa itd).

Anomničko samoubistvo je rezultat privremene ali nagle promene u društvenim normama, npr. savremeni trend govori da je to sve češće menadžerska bolest u zemljama koje su u ekonomskoj ekspanziji, prisutniji je kod napuštenosti od strane partnera, udovištva, prekida nekih jakih emotivnih veza...

Fatalističko samoubistvo je reakcija na hiperregulaciju jer su ograničenja za individuu odjednom postala prejaka (zatvor, ropstvo...).

Menninger tvrdi da samoubilački čin u sebi obavezno sadrži tri elementa: želju osobe da se ubije, želju da bude ubijena, želju da umre. Sama struktura samoubilačkog čina uključuje: agresivnost, depresivnost, anksioznost.

Neke činjenice vezane za samoubistvo su sledeće:

-           Muškarci češće, čak 4-5 puta realizuju suicid, ali žene suicid češće pokušavaju (da li to znači da su žene sklonije manipulaciji ?!)

-           Najčešće suicid pokušavaju osobe koje boluju od afektivnih poremećaja

-           U nerazvijenim zemljama sveta suicid je prisutniji kod seoske populacije, u ekonomski razvijenim zemljama sve prisutniji je trend ,,menadžerskog samoubistva“

-           Suicid je najčešći u četvrtoj i petoj deceniji života

-           Razvod braka, prevara od strane partnera, smrt bračnog druga ne samo da su na mnogim skalama stresori koji imaju visok skor, već su često i neposredni uzroci suicida

-           Žene češće zloupotrebljavaju lekove u suicidalne svrhe, muškarci koriste brutalnije metode - vatreno oružje, presecanje vena, davljenje, vešanje...

Drustvo kreira samoubistvo, nesrecnici ga samo izvrsavaju.