Prilicno da... naravno da ostaje tu nesto i van moje moci... okolnosti, sreca itd.. ali ne imenujem to bas kao Bog ili slicno.

šta znam... ima tu dosta nekih faktora koji su izvan nas a kroje nam priču.

definitivno postoji nešto veće od čovjeka,nešto što mu daje slobodu,ali    mu daje  i ograničenja ,kroz savjest..

naš je problem što mnogo toga,često i tudjeg želimo. a svoje ne koristimo,a neko bi za to 'ubio'. začaran krug.
po metodama samoubistva ,dužini oklijevanja i sl.možeš da provališ šta je neko htio da postigne i koliko mu je teško bilo zapravo. ima ono-doživio sam srčani udar i odlučio posle oporavka da ću svaki dan dvostruko da cijenim i cijedim max iz njega.
i onda,kad pominjemo taj 'kukavičluk',imaš ljude koji pokušaju,loše im je ali ipak ne smiju iz nekih svojih razloga..ili samo žele opomenu,da skremu pažnju i indirektno zatraže pomoć. a neki samo prekrate

Ma da tu bas ima svega. Dosta, ali ne svi pokusaja samoubistava jesu pozivi upomoc.

Teska je to i kompleksna tema.

Od tinejzdzera koji time ucjenjuju roditelje zatim ljudi koji su zaista izgubili nesto, nekog i pate samim postojanjem.

Do nekih umjetnika i intelektualaca koji izuzetno dobro percipiraju stvari i zivot im je besmislen. Za njih nije obicna psihoterapija nego dijalog sa jednako nacitanim filozofom. Tzv Gestalt psihoterapija.

Ja na kraju ipak se drzim onog Sekspirovog "Life is a precious gift, even at it's worst"

Ali treba imati dubokog razumijevanja sa suicidalne ljude (razlicitog tipa) da bi uopste zadobili njihovo povjerenje i uputili ih na drukcije razmisljanje.

apsolutno,ne smije se biti gluv na nečije vapaje. i da je nama sitnica,nekome je velika stvar

Upravo tako.

---

2:22 je
Laku Noc     

meni 17:24,bez za*ebancije 

noć 

Ko da ima razumevanja kada nemaju oni ciji je to posao? 

Sad sam cuo vest da se jutros ubio jedan covek kojeg znam. Covek ima preko 80 godina, nikakve bolesti u smislu teskih oboljenja, niti zivotni problemi. Coveka je uhvatila demencija a na to se nadovezali psihicki problemi.

Godinama mu menjali terapije, pokusavali svasta i nista nije pomoglo.

Kulminiralo je pre nekih 10 dana kada se pokupio ujutru u pidzami i papucama i krenu na Savu da se baci u reku. Srecom pa je bio cudan nekom coveku sto se tako obucen uputio na ivicu keja... pa ga je nekako zadrzao, zvao policiju i hitnu... odveli ga u Lazu, dosla mu je porodica... oni ga samo pregledali i rekli da ga vode kuci... na pitanje "Zar ne bi trebalo da ga zadrzite bar na posmatranju?" dobili su odgovor - "Ne, vodite ga kuci i pazite na njega/dezurajte".

Covek je prestao da spava, pokusavao da izadje iz kuce kad god pomisli da je sansa, par puta krenuo da postavi stolicu ispred prozora... medjutim, porodica je dezurala na smenu i uvek ga sprece... i tako danima niko ne spava, dezura jedno, ode kuci da spava, drugo dodje kod njega i sve u krug.

Jutros je bila pauza u dezuranju pola sata dok su ljudi hteli da se razmene zbog posla i drugih obaveza, njegova zena/baka ode na 2 minuta u wc i covek skoci sa 6. sprata i ubije se.

Jos je i kod lekara u Lazi i u povratku kuci samo ponavljao kako ce se on u svakom slucaju ubiti.

I ko sutra da ima razumevanja za ljude sa problemima kada "strucnjaci" nemaju?

Dementne osobe idu u staracke domove, ne u psihijatrijske bolnice... Sta ce oni tamo?

Da li si procitala deo - i psihicke probleme?

Godinama uzima terapiju, menjali je, davali nove, nisu pomagale. Naglasak je na psihickim problemima.

Svejedno... postupak zadrzavanja nekoga na lecenju je komplikovan...
Ono sto je porodica treba da uradi je da pokrene postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti... tako da... lekar jedino sto moze da kaze je - drzite ga pod kljucem...

Inace, znam da je to nekciji otac, suprug, deda, komsija, rodjak... ali.. preko 80 godina? Zaista?

Tu se postavlja jedno pitanje etike i morala... da li su zaista svi vredni spasavanja?