Sa ovim se slazem u potpunosti.

Mada, ljudi su kvarljiva roba. Moze neko biti na oko stabilna i jaka licnost... i onda se glavapoigra sa njim... 5 minuta suzenja svesti je dovoljno a posle nema vremena sa popravni. Zato je nezahvalna tema, ima 1001 moguci scenarijo.

Pa i to nije neko resenje posto(na neki nacin) baca na jos vecu muku clanove porodice time sto ce sam sebi oduzeti zivot, ali da, takvi primeri su daleko od prostog kukavicluka i bezanja od zivota.

Mada je vecina primera koje sam cuo iz svoje blize i dalje okoline upravo to bezanje od zivota. Eto, neki kvrc u momentu u glavi koji te natera da pomislis da je ta solucija nesto sto treba uraditi usled nekih prilika koje su te zadesile. 

Na jos vecu muku clanova porodice?

Da li si imao takav slucaj u porodici? Ili okolini? I ne mislim na one "lakse" (kako to uzasno zvuci) oblike od kojih se covek muci ali u jednom trenutku otkaze neki vitalni organ i gotovo... vec od onih najgorih, tipa pluca, pankreas i slicno?

Pa da vidis kako porodice u pocetku govore kako ce sve uraditi i izdrzati, a kada to potraje, umovi prihvate da spasa nema i kraj je neminovan, a ispred sebe imas osobu koja se raspada i ti to stalno gledas, onda pocnu da se mole da ih neko/nesto sto pre uzme.

Kazem, nisu to jednostavne teme za ovakvo forumsko caskanje.

U porodici.

Namucio nas je sve duze vreme ali licno bi nam bilo mnogo teze da se jednostavno samoubio. Ovako smo makar proveli duze vreme sa njim i orpstili se kako treba. 

Jbg, sebicno. Imao sam istu situaciju u kuci, ali i u blizoj porodici jos par. Niko se nije odlucio na takav radikalan potez... i ja sam razmisljao kao ti... ali me nije sramota da priznam da je to sebican licni motiv - neka se covek sto duze muci samo daje jos pored nas.

Tja, malo je daleko od toga posto je  on(inace u pitanju je deda) bio bas borac pa se borio do zadnjeg a mi kao porodica smo bili uz njega svo vreme. Cisto kazem da bi nam mnogo teze palo da je odlucio drugacije. Sebicno, nesebicno, ali tako je...

Zato i imam neko misljenje da samoubistvo i nije neko najsrecnije resenje sto se tice ostalih oko tebe. Ali da skracuje neke teske muke u nekim slucajevima, zaista skracuje.

http://forum.burek.com/celicni-hrcak-ziveo-sa-zmijom-rastrgla-ga-macka-amputirana-mu-noga-t565873.new.html#new

Umesto komentara

dobro veče,kako ste

uglavnom,
na još jednoj temi sam pisala o samoubistvu. e sad,na ovoj temi bih se dotakla veze samoubistva i odnosa: čovjek/bog.

čitam neku knjigu pa me opet bacila u razmišljanje o nekim temama. rodiš se i svako ti servira svoje shvatanje boga. poštuj ga,plaši ga se. vjeruj u njega. kao i ono-jedi grašak,zdrav je,nekima se to gurkanje tanjira religioznosti malo ogadi ili zavole na silu.

sjutra,ako taj isti bog da pa budem imala djecu,čini mi se da znam kako ću im servirati priču o bogu. makar znam da ih neću plašiti njime,nego im ga prikazati kao prijatelja,unutrašnju svjetlost,snagu. nekog ko ih nikad ne ostavlja. neko ko ih uvijek sluša,osluškuje i opipava puls..čak i kad im se čini da je sve gluvo i pusto.
mislim da ljudi najviše pate kad se osjete napuštenim od boga,nekako im fali dio. ja znam da me bog sluša. i zato se lijepo osjećam kad mu se obratim. i zato mu se zahvalim često. zato i dalje vidim svjetlost i guram naprijed.
onaj ko je na ivici samoubistva..tu svjetlost ne vidi i čini mu se da ga je bog,kao i njemu bitni ljudi,zaboravio.
bog ti da život i da ti snagu..i grijeh je prema njemu da se ubiješ.  jer ti daje tako dragocjen dar,dar života.
ja sam rekla da ću se ubiti samo ako mentalno obolim,sve ostalo ne podržavam.
ima tona razloga zašto neko pomišlja na samoubistvo...znam dosta ljudi koji su o njemu aktivno mislili.
nekako često bude-pa koji djavo ima smisla da nastavim dalje? pa zar ovako da živim? gledam živote nekih i pitam se da li bih ja toliko izdržala,kad bih se slomila..? ne čudi me ništa skoro,samo mi je žao što se neko tako slomi pod crnim mislima i što je toliko sam u trenutku

Heh, ali eto onome ko ne vjeruje u Boga (meni) je sva ta prica vjestacka konstrukcija.

Iako ja prilicno dobro shvatam sve to religiju, Boga - kao koncept. Opet ne mogu rec da Bog realno postoji i da ja osjecam da je prisutan.

Ja cu djeci rec iskreno, bolje i ne mogu: da ja mislim da Boga nema ali u tom Hriscanstvu, kao i u ostalim religijama ima dosta mudrosti koju ne treba ignorisati i treba postovati.

jer vjeruješ da si isključivo ti tvorac svoje sudbine?