A porediti samoubistvo i ovcije boginje je kao porediti babe i zabe posto je jedno svesna odluka pojedinca(ma koliko njegova svest nije u stanju da donosi racionalne odluke) dok je drugo nesto na sta pojedinac nema previse izbora jer se zarazi istima.

A ove su, izgleda neke sto skacu zbog toga sto ih je decko ostavio i sto su "malko" popile. Njihov zivot, njihova odluka sta ce raditi sa istim.

droga ....opet nista od romantike.. 3.14159

Možeš li malo da mi objasniš?

Кад се Синђелић разнесе барутом... 

Ne može, otišao je da kunta, ja ću   Ja takođe nikako samoubistvo nužno ne opravdavam mentalnom bolešću.

Dakle čovek se odluči na taj korak podstaknut izuzetno jebeno problematičnom situacijom iz koje ne vidi nijedan drugi izlaz.

Tipa sad, čovek duguje pare koje nema i ne zna gde da ih nađe, izgubio je kuću, porodica ga je ostavila...

Neko će da se suoči sa tom surovom sudbinom koja ga čeka, al neko to neće hteti. I sad ti meni kažeš da je to rezultat mentalne bolesti? Neće biti... pre je rezultat nedostatka volje, želje, motiva i hrabrosti.

Droga povukla drugarice u smrt

KNJAŽEVAC - Drugarice Milica C. (19) i tri godine mlađa L. J., koje su se zajedno bacile sa zgrade u Ulici Milana Purića u Knjaževcu, bile su, sudeći po nezvaničnim saznanjima, pod dejstvom alkohola i narkotika.





Rasvetljavanju tragedije, koja se dogodila 1. maja, pet minuta posle ponoći u Knjaževcu, pomoći će i dodatne analize krvi dve prijateljice, koje su držeći se za ruke skočile sa višespratnice.

U Knjaževcu još ne znaju šta je povod samoubistva učenica Tehničke srednje škole L. J. i Milice C. koja je trebalo da polaže maturu 25. maja. I roditelji maloletne L. J. sa strepnjom očekuju rezultate obdukcije. Otišli su u Niš da sačekaju obdukciju i zatim preuzmu telo ćerke.


Miličina kuća ispunjena je tišinom. Povremeno prolomi se plač majke Vanje Šomođi. Kroz suze, jecajući, teško sklapa rečenice. Pokušava da objasni šta je njenu Milicu nateralo u smrt. Govori o ćerki kao da je kraj nje, i neće da prihvati da Milice više nema.


- Šta da kažem, kako da objasnim ono što nikada neću shvatiti. Hoću da zapamtim njene zadnje reči... Zvala me je iz grada telefonom u subotu, pitala hoću li je pustiti da sa drugaricama ode na uranak, rekla sam da hoću. Onda je veselo, mladalački ushićenim glasom moja devojčica zvonko odgovorila: “Hvala, mama, ljubim te!”. To su bile njene poslednje reči... - priča Vanja, a pogled joj mutan, beži u daljinu.
 
Oko četiri ujutro, kobnog 1. maja, priča Vanja, dvojica policajaca su je probudila i kazala da je Milica imala saobraćajnu nesreću i da je teško povređena.
 
Odvezli su je do bolnice, a doktorka ju je, onako zabrinutu, zapitala da li ona zna u kakvom se društvu kreće njena ćerka. Odgovorila je da je Milica imala momka narkomana, ali da više nije sa njim. Onda, bez uvoda, doktorka je jasnim glasom saopštila istinu. Vanja se srušila od bola. Povratili su je.

- Znam samo ono što sam čula od njenih drugarica. Veče uoči 1. maja bila je ispred knjaževačkog kafića i svađala se sa bivšim dečkom. Tu je bila i L. J. Njihove drugarice mi kažu da su i moja ćerka i L. J. držale po jednu flašu od dva litra piva, a onda su pričale da će otići do zgrade gde stanuje taj dečko - priča neutešna majka.

Sumnja, kaže, da je možda i Milica koristila neku drogu. Bila je vesela i srećna, ali pre dvadesetak dana se povukla u sebe, prestala da jede, da razgovara.

Ipak, i u te dane se radovala što je postala tetka. Njena starija sestra (Vanja je rodila tri ćerke) porodila se 27. aprila.

- Sudbina je to. Na jednu stranu suze radosnice, na drugu suze crnje od zemlje. Ima sudbine. Eto, mogle su da budu spasene. Pričali mi, njih dve se popele na zgradu, sele i razgovarale, bilo je oko 22 sata. Neka žena, komšinica, čula razgovor. Navodno, Milica je pričala da će da se ubije, a da L. J. kaže: “Ako ćeš ti da se ubiješ i ja ću sa tobom”. Čula je komšinica sve, pa pozvala policiju.

 

Pripadnici knjaževačke policijske stanice su ubrzo stigli, pretražili krov, ali drugarice nisu našli. Već su bile skočile sa krova - priča majka Vanja Šomođi i briše natekle oči.
 
Policajci su na travnjaku pronašli nepomična tela devojaka. Milica je poginula na licu mesta, a L. J. je davala znake života sve do niške bolnice gde je preminula.
Istražni organi su odmah naredili obdukciju, a toksikološki rezultati biće poznati tek iduće nedelje, kažu u Institutu za sudsku medicinu u Nišu.

Početkom marta dve mlade Vranjanke skočile u Dunav
u Pre nepuna dva meseca devetnaetogodišnje Vranjanke Kristina T. i Milica R. pokušale su da počine zajedničko samoubistvo skokom sa Pančevačkog mosta u Beogradu. Međutim, Kristinu T. spasila je rečna policija, nakon što se zaglavila između barži udaljenih stotinak metara od mosta. Telo njene drugarice još nije nađeno. Njih dve su samoubistvo najavile svojim drugaricama SMS porukama, a pre skoka sa ograde mosta šalom su povezale ruke.


Izvor: Blic

---

Dakle, ova vest nije tragedija za, recimo, ovu nesretnu zenu?

Када човјека погоди сурова судбина онда он оболи на живце. Наравно неће свако да оболи, то је ствар пиродне издржљивости и генетике. Сигурно сте сви ви чули или знате за некога коме се рођени брат објесио... па му се затим тим објесила и рођена сестра... сестрић се заклао ножем. И то је све била њихова "слободна" воља?  Нигдје ни трага болести? Не бих рекао... У грешном, анималном свијету какав је наш стварну слободу ми нажалост немамо. Имамо само могућност да бирамо између двије нијансе исте боје.   

lepo rece anea 

A ti joj dodjes kao v.d. portparola ili neki kurir?

Најпаметнији коментар на целој теми.