Sajentologija :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Dijanetika: Osnova za sajentološko učenje jeste dijanetika ili kako je njen autor L. Ron Hubbard voleo nazivati – moderna nauka o umu. Međutim, u toj knjizi, koju je ovaj pisac naučne fantastike napisao još krajem 40-ih, malo šta ima veze sa naukom, a pogotovo sa umom.
Dijanetika je svojevrsno sveto pismo sajentologije i za razliku od ostalih religijskih, ali i svih ostalih knjiga, ne možete ući u knjižaru i kupiti je. Nedavno se pojavila u Srbiji, ali se prodavala “ispod ruke”, na preporuku, bez imena izdavača, distributera, prevodioca, kataloškog broja ili bilo čega što bi moglo otkriti njeno poreklo. Unutar korica samo se nalazila vizit karta sa telefonskim brojem u Mađarskoj. Luksuzno opremljena, na oko šesto strana, s komentarima objašnjenja pojmova u knjizi, knjiga, navodno, suočava čitaoca s problemima iz života, ljubavi, posla ili društva, i "razrešava" ih upoznavanjem samog sebe, odnosno pročišćenjem koje se u dijanetici naziva "klir".
Hubbardovo delo “Dijanetika” ekstremno je dosadno štivo koje obećava u, naizgled beskrajnoj raspravi, da ta moderna nauka o mentalnom zdravlju leči sve bolesti, od šizofrenije do artritisa. Naravno, za te tvrdnje autor ne navodi nikakve dokaze. Međutim, svi oni koji su pročitali delo od “neprolazne vrednosti” saglasni su da ono efikasno leči barem jednu bolest – insomniju.
Međutim, “Dijanetika” je na svoj način impresivna. Ne samo da je Hubbard uspeo da nagovori nekoga da to besmisleno štivo odštampa već je uspio isposlovati da ono postane bestseler pa čak i temeljni tekst za sajentologiju.
Osnovna premisa dijanetike jeste da mozak memoriše sve što mi doživimo i da je u potpunosti nepogrešiv, osim za evolucijski nastavak, nazvan “reaktivni um”. Taj deo uma, nedokučiv običnom analitičkom umu, preuzima telo u stanju “nesvesti”. Pod tim stanjem, Hubbard ne misli samo na konvencionalno značenje te reči, već i svako drugo stanje koje podrazumeva bol ili strah. Kada ste u stanju “nesvesti” i kada vas nešto boli ili vam je neudobno, reaktivni um preuzima sve vaše emotivne senzore i tog trena ih gužva zajedno u “engrame”. Engrami se onda leme u krugove u umu i kada se aktiviraju kombinacijom faktora, teraju ljude da misle i ponašaju se iracionalno i destruktivno. Prosečna osoba u svom telu ima na hiljade tih engrama, ali pomoću dijanetike – “nauke o umu” i procesa nazvanog auditing, svako se može osloboditi tih napasnika i postati “čist”. “Čisti” su optimalne individue, oslobođene engrama i ostalih nenormalnosti i nadalje “blagoslovljene vizijom, termalnom i organskom imaginacijom čistim zvukom, kinestetikom...“.
Nemoguće je pročitati „Dijanetiku“, a ne shvatiti da je ona delo jednog veoma poremećenog čoveka. Međutim, ako vam sve to deluje nesuvislo, verovatno ste u pravu. Ali još nismo došli do najinteresantnijeg dela – objašnjenja kako su ti engrami, odnosno naša loša sećanja uopšte završili u našim telima, te ko je odgovoran za njih.

Xenu: Prema Hubbardu, engrami su odgovorni za našu nesreću i oni su izazvani ranim traumama. To je ujedno bila njegova prvobitna ideja sa kojom u početku nije znao šta hoće. Nadao se da bi neko bio dovoljno lud da od njega otkupi „Dijanetiku“ i na osnovu nje snimi film, međutim, ono što je proisteklo prevazišlo je sva njegova očekivanja. Ljudi su se “upecali” na njegovu priču i sve se pretvorilo u religiju. Tada se Hubbard našao u problemima, jer je priča bila nedorečena i prepuna rupa. Onda je taj pisac jeftinih naučnofantastičnih romana odlučio da se ljudi sastoje od delova ljudskih duša ili kako ih je on nazvao - tetana.
S obzirom na to da je već u početku postavio teoriju o prošlim životima, odnosno reinkarnaciji, bilo mu je lako da objasni da tetani nisu odskora u našim telima, nego da se tu nalaze već stotinama milijardi godina?! A s obzirom na to da se duše sele iz jednog tela u drugo sa sobom nose i tetane. Nakon tri decenije razvoja sajentologije Hubbard je došao i do zaključka da su neke prošle traume namerno utisnute u naše duše, a teorija zavere dovela ga je i do počinioca tog gnusnog dela – Helatrobus, zli diktator vanzemaljac koji se na takav podli potez odlučio da bi isprao mozak ljudima.
Sajentologija je, uglavnom zahvaljujući usputnom razvoju učenja, podeljena u nivoe. Viši nivoi koji se otkrivaju decenijama učenja i posvećenosti nazivaju se “Operating Thetan” ili skraćeno OT. Prema nekim tvrdnjama Tom Cruise se trenutno nalazi na OT VII nivou, a evidentiran je i OT VIII, dok je OT IX još u pripremi. Ti viši nivoi rezervisani su isključivo za najperspektivnije, najistaknutije ili najbogatije članove. Sadržaj tih naprednih kurseva drži se u strogoj tajnosti i znaju ga samo probrani. Međutim, i pored strogih mera sadržaj tih kurseva ugledao je svetlo dana u jednom sudskom procesu u kojem su oni predočeni kao dokazni materijal i samim tim postali javno dostupni. Tada je i objavljena neverovatna i suluda priča o Xenuu i telesnim tetanima.
Naime, na nivou OT III, sledbenicima se otkriva priča o Xenuu i njegovoj galaktičkoj konfederaciji. Xenu je bio vanzemaljac, zli vladar galaktičke konfederacije, koji je pre 75 miliona godina na planetu zemlju doveo 178 milijardi ljudi u posebno izrađenim svemirskim brodovima po imenu “Douglas DC-8”. Njegova konfederacija bila je prenaseljena i zli Xenu se odlučio da se reši viška stanovništva. Po dolasku na zemlju Xenu je te ljude zavezao pored vulkana i onda u njih ubacio hidrogenske bombe. Njihove duše pretvorile su se u klastere, odnosno tetane i tako dospele u tela živih, odnosno nas. I danas se nalaze u našim telima i oni su odgovorni za engrame i naša loša sećanja, bol, teskobu...
Hubbard se potrudio i da “objasni” porijeklo ostalih religija. Tako je, recimo za Islam tvrdio da je on nastao kao rezultat vanzemaljskog memorijskog implanta nazvanog Emantor, dok je za Isusa tvrdio da nikada nije ni postojao već da je reč o implantu kojeg je Xenu usadio u kolektivnu memoriju čovečanstva te je stoga hrišćanstvo “operacija entheta”, odnosno “zla operacija” zlih bića, prevaranata koje Hubbard naziva Targe.
Iako nije imao nikakve veze sa medicinskim naukama i iako je poznato da je svoju fakultetsku diplomu naručio poštom Hubbarda to nije sprečavalo da deli medicinske savete od kojih je najpoznatiji slučaj sa porođajem. Naime, prema njegovoj preporuci, ženama se prilikom porođaja ne smeju davati lekovi protiv bolova, a i sama žena ne sme ispuštati nikakve glasove prilikom porođaja, bez obzira na to koliko taj čin bio bolan za nju. Jer, svi eventualni glasovi mogli bi prouzrokovati traume u detetovom kasnijem životu. On je, takođe, preporučio da nije dobro da majka doji svoje dete jer bi na taj način tetani iz njenog tela mogli preći u detetovo?! Umesto toga on se čak potrudio da napravi recept za napitak koji bi trebalo davati detetu umesto majčinog mleka. Taj napitak je nazvao “čista formula” i on se sastoji od čiste vode, homogenizovanog mleka, kukuruzovog sirupa i meda. Na te tvrdnje reagovali su medicinski stručnjaci koji su upozorili ljude da ni u kom slučaju ne hrane malu decu tim koktelom jer, med, pre svih može biti štetan za odojčad i izazvati kod njih botulizam.

Sajentolozi su dobar deo svojih resursa posvetili uništavanju svojih kritičara. Od 1986. Hubbard i njegova crkva postali su meta kritički nastrojenih novinara, advokata, doktora i psihijatara. U svakom pojedinačnom slučaju autori kritika bili su tuženi i napadani, privatni istražitelji bili su im za petama, nameštani su im izmišljeni zločini i afere, neki su i pretučeni.
Početkom 90-ih američki časopis “New York Times” objavio je seriju kritičkih tekstova o sajentolozima. Procenjuje se da su oni potrošili oko milion dolara na bilborde i plakate koje su polepili po Njujorku. Na njima se nalazila rečenica autora tih tekstova, izvučena iz konteksta, u kojoj je iznesen pozitivan stav o sajentolozima. Te akcije nisu bile nasumične već su deo politike “Napadni napadača” koju je osmislio lično Hubbard krajem šezdesetih i ugradio je u osnovne postulate sajentologije. Riječ je o, kako se navodi, “ispravnoj proceduri za napad na neprijatelje sajentologije”.
Najopasnije zverke sajentologije su, ipak, njihovi advokati. Hubbard je čak svojim naslednicima ostavio pisanu opomenu da se čuvaju “advokata koji govori da ne tužiš nekoga... svrha tužbe pre je da uznemiri i obeshrabri, nego da pobedi”. Rezultat toga su stotine tužbi koje je sajentološka crkva podnela protiv bilo koga ko bi ih makar i ružno pogledao.