е срам те било....то је чињеница...а ти мисли шта хоћеш...

Мислиш покушава да заобиђе истину? Да извуче догађаје из историјског контекста?   То не смемо да дозволимо чак ни Зеку.

ово се не дешава....ови ликови не постоје.....ликови који игноришу лоше ствари које су руси урадили нама, само зато што су се изложили на русе не постоје.....ово је спрдња нека......

  .... To je laz ..... kao i ono iz tvog predhodnog posta ...a i svih ostalih   ..... I sta rece Rusi pogotovo nisu pomagali Crnu Goru   .....

,, Matrix,, neki , a ?   .  Nego ,  nije ti neprijatno da te ovako demantuju cinjenice  ? Doooobro , meni jos sladje  ... Samo pisi ......

ниједан војни одред није био послат у ЦГ...у Србији је и било неких добровољаца, али су Руси били обећали много, много, много више него што су дали.....наравно због тога се проливала наша крв...
а то што ти кажеш да су сви моји постови лаж, то је вероватно твој неки комплекс...

научи мало праву историју, па да видиш како су нам руси "помагали", а не овде што пишеш глупости, без икаквих историјских чињеница и аргумената....
чињеница је да су руси правили В.Бугарску на штету Србије, чињеница је да су се Грци, ЦГ, Србија ослобдиле саме, својим народним устанцима, а не уз помоћ руске војске....

то што ти имаш своју верзију историје, зато што ти се права не свиђа, то је твој проблем...

и ае мршшш у Русију, ако вам је толико преча од Србије....оног дана кад буду руси дозвољавали да ми кројимо њихову политику, онда се можда и предомислим па и променим мишљење о њихвим базама овде,а то што они хоће од нас да направе своју колонију, а ви им то дозвољавате, запитајте се ко је ту издајник и ко издаје Србију, и дал су се наши преци борили да се ослободимо турака и да будемо независни или су се борили да би руси владали над нама.......

мршшшшшш из Србије...и руси и амери и сви....ово је Србија, није руска покрајина у којој може рус да ради шта хоће....

уосталом, ви сте сасвим небитни ликови, са којима нормална дискусија ни не може да се води, зато што сваку чињеницу побијате реченициом, ТО ЈЕ ЛАЖ ТО ЈЕ ЛАЖ...руси су закон, руси нас воле....један аргумент немате...нисте ни способни за праву дискусију....
уместо да признате чињенице, ви чињенице игноришете.....ја сам опет рекао да готивим руски народ, да су нам слични и то, али да нисам за то да им се дозволи да се превише мешају у наше послове, зато што немају неку лепу историју у томе...него само лошу....

наравно ви ћете сад измислити нешто чиме ћете то побити, али кажем ја...с вама је немогуће водити аргументовану дискусију...ви историјске чињенице називате лажима...а цео свет то прихвата за чињенице....

@kusha
Nemojte slati vise komentara za redom. Postoji dugme izmeni ako ste nesto zaboravili reci. Postovanjem vise odgovora zaredom tema se samo razvodnjava i smanjuje se preglednost. Za ostala pravila ponasanja pogledajte pravilnik Burek Foruma.

To prvo, a drugo, cime si to demoantovao Zeku. Sve sto je rekao ti si opovrgao jednom recju: Laz. Jel tvoja rec neprikosnovena? Jesi li ti bezgresan kao papa, pa sve sto kazes se uzima bezrezervno. Kakvi Rusi kakvi bakraci. O kakvim vojnim bazam pricate. Jesu Rusi rekli da hoce vojnu bazu u Srbiji (Zirinovskog ne racunam). Da li ti znas koja je politika drzave.?Gde nasi oficiri idu na skolovanje? U Rusiju ili u NATO zemlje?
Na kraju krajeva, sanjaj o ruskim bazama u Srbiji, snovi nisu zabranjeni.
Inace da nije bilo Rusa sada bi bili bez Kosova i izgubili bi sve ratove koje smo vodili.
A inace 1878. su zeleli da naprave Veliku Srbiju na stetu Bugarske, ali onaj bezobraznik Bizmark nas zajebao.

е хвала Богу да се појавио неко са оваквим постом.......
већ сам скренуо полако...ал има бар неког ко разуме о чему је реч...и није задрт, и нереалан...

Pa sta se onda dogodilo onim francuskim generalima i njihovim trupama  ? Da se Delgorg nije samoubio , jbt   ........

Zasto smatram da bi pominjanje ruskog admirala D. N.  Senjavina i generala Vjazemskog , koji su komandovali ruskim i crnogorrskim trupama 1807 godine bilo totalno neumesno ?  

Iz rodoslova ruske carske porodice:
Romanovi srpske krvi
OČEVI RUSI MAJKE SRPKINJE
Piše:
Mile Nedeljković
Kad bi se u Rusiji obnovila dinastija, najozbiljniji kandidat za carski presto bio bi praunuk crnogorskog kralja Nikole
Carizam u Rusiji je praktično srušen u nedelju 26. februara (11. marta po novom kalendaru) 1917. godine. Tog dana je predsednik Dume M. V. Rodzjanko iz Petrograda telegrafski izvestio cara Nikolaja II da su prilike krajnje ozbiljne:
"U prestonici je anarhija. Vlast je paralizovana", saopšteno je, između ostalog, kratko i nedvosmisleno u telegramu.
Sutradan, u ponedeljak ujutro, u ustanku, koji je nazvan Februarskom revolucijom, učestvovalo je deset hiljada vojnika, kojima se do podne pridružilo još petnaest hiljada, a do večeri je već bilo 67.000 vojnika.

U sledećih nekoliko vrlo burnih dana dvovlašća, koji nisu prošli bez ljudskih žrtava, što je svemu davalo dramatični okvir, car Nikolaj Romanov je bio suočen sa neminovnošću da odstupi sa prestola. I to je, u četvrtak 2. marta (15. marta po novom kalendaru), učinio dva puta. Prvo je, posle razgovora sa oficirima svoga štaba, u tri časa popodne izjavio da se odriče prestola u korist svoga sina Alekseja, spremajući se da to objavi posebnim manifestom. Ali posle razgovora sa A. I. Gočkovim i V. V. Šuljaginom, izaslanicima Dume, koji su zbog toga posebno doputovali u Pskov, gde se car nalazio, Nikolaj II Romanov se oko deset uveče odrekao prestola u svoje ime i u ime maloletnog sina Alekseja, koji je tada imao trinaest godina, a u korist svog deset godina mlađeg brata, velikog kneza Mihaila Aleksandroviča.
Međutim, veliki knez Mihailo Aleksandrovič Romanov je već sutradan, u petak 3. marta -posle nepunog dana nominalnog vladanja - odbio da stupi na presto dok se o tome ne donesu odgovarajuća rešenja, a za njim su to učinili i ostali članovi višestoletne vladalačke kuće Romanova.
Kći kralja Petra izbegla boljševički pokolj
Kako su, dalje, u Rusiji tekle promene dobro je znano, a u njima je potonji (jednodnevni) ruski car Mihail, iako detroniziran, ubijen od boljševika u četvrtak 13. jula 1918. godine u Permu, a nekoliko dana kasnije, u noći 16/17. jula (sa nedelje na ponedeljak), zbog straha usled približavanja belogardejske vojske, u sibirskom gradu Jekaterinburgu (od 1924. Sverdlovsk), po odluci oblasnog komiteta boljševika ubijen je bivši car Nikolaj II, sa sinom Aleksejem, ostalim članovima svoje uže porodice i više bliskih rođaka koji su se tu obreli sa njim, među kojima je bio i carev brat od strica, veliki knez Ivan Konstantinovič Romanov, zet kralja Petra I Karađorđevića.

Ivanova supruga Jelena, kći kralja Petra I, srećom je tada bila u drugom kraju Rusije, odakle je, uz pomoć srpskog poslanika u Petersburgu, dr Miroslava Spalajkovića, do koga je došla preobučena kao milosrdna sestra, uspela da se sa decom skloni u Francusku, gde je i umrla u Kanu 1962. godine.
Spor u izbeglištvu: da li je Stana princeza crnogorska mogla da postane carica?
Preživeli Romanovi, a njih u izgnanstvu i izbeglištvu nije bilo malo, sporili su se oko prvenstva na carski presto. Između dva svetska rata glavni pretendenti i rivali među Romanovima su bili Nikolaj Nikolajevič Mlađi i Kiril Vladimirovič.
Nikolaj Nikolajevič (rođen 1856) je imao nadimak Mlađi, da bi se razlikovao od oca, koji se takođe zvao Nikolaj Nikolajevič (1831-1891) sa kasnijim nadimkom Stariji. Taj Nikolaj Nikolajevič Stariji, poznat i cenjen kao čovek čvrste ruke i dosledan pobornik poretka, bio je sin ruskog cara Nikolaja I (vladao 1825-1855), a mlađi brat cara Aleksandra II (vladao 1855-1881). Dakle, Nikolaj Nikolajevič Mlađi je unuk ruskog cara Nikolaja I i njegova pretenzija na presto nije bez osnove. Oženio se relativno kasno, 12. maja 1907. večnavši se u Jalti sa princezom Anastasijom Nikolajevnom. Njemu je to bio prvi i jedini brak, a princezi drugi. Princeza je prvi put bila udata za Georgija Maksimilijanoviča, princa Romanovskog, vojvodu od Lojhtenberga, s kojim je imala dvoje dece - sina Sergeja (1890-1974) i kćer Jelenu (1892-1974), ali je taj brak razveden 1906. godine.

Da je kojim slučajem Nikolaj Nikolajevič Mlađi povratio presto i vaspostavio monarhiju, ruska carica bi bila Anastacija Nikolajevna, u kojoj treba prepoznati Stanu princezu crnogorsku. Anastasija-Stana (rođena 1867. na Cetinju) na ruski način je po ocu Nikoli (crnogorski kralj Nikola I Petrović Njegoš) pisana kao Nikolajevna.
No, Nikolaj Nikolajevič Mlađi je umro u izbeglištvu 6. januara 1929. godine u Antibu, a Stana, princeza crnogorska, a potom velika ruska kneginja i nesuđena carica, nadživela ga je šest godina. Umrla je takođe u Antibu 15. novembra 1935. godine.
Najbliži rođak Nikolaja II: Vladimir Karađorđević kao pretendent?
Smrću Nikolaja Nikolajeviča Mlađeg je prestao spor oko prvenstva za ruski presto. Od tada do svoje smrti nominalni pretendent na krunu Romanovih je bio Kiril Vladimirovič Romanov (1876-1938).
Svoje pravo na rusku krunu Kiril Vladimirovič je zasnivao na činjenici da je po muškoj liniji najbliži rođak ubijenog cara Nikolaja II, koji mu je bio brat od strica. Naime, Kirilov otac, veliki knez Vladimir, je mlađi brat cara Aleksandra III (vladao 1881-1894), a njihov otac je car Aleksandar II. Prema tome, računajući po muškoj liniji od cara Aleksandra II, odista je raspolagao najvećim pravom na presto.
Kiril Vladimirovič je imao dve kćeri, Mariju i Kiru, i sina Vladimira.
Sin Vladimir je slovio do smrti (25. aprila 1992) kao zakoniti pretendent na ruski presto ili , kako se sam nazivao, glava carske kuće Romanovih.
Iza Vladimira je ostala kći Marija, rođena u Madridu 1953. koja se 1976. godine udala za princa Franca Vilhelma od Pruske, od koga se posle deset godina razvela. Kako u ovom braku nije bilo dece, to, po prirodi stvari, pravo na presto mogu imati i deca Vladimirovih sestara Marije i Kire.
Marija je imala sedmoro dece, a treća po redu je princeza Kira od Lajningena koja se udala za - princa Andreja Karađorđevića.
Kraljević Andrej sa Kirom ima sinove Vladimira (r. 1964) i Dimitrija (r.1965) i kćer Laviniju (r. 1962). Očito da se u ovoj grani potomaka Romanovih imena Kira Kiril i Vladimir prenose s kolena na koleno. U najužem krugu ličnosti koje mogu - po liniji Kirila Vladimiroviča i njegovog sina Vladimira - da računaju s pravom na primate među Romanovima je i Vladimir Karađorđević.
Međutim, pošto se ova grana Romanovih po muškoj liniji zatrla, Romanovi su na svom skupu održanom u Parizu 31. decembra 1992. godine (dakle, u godini smrti Vladimira Kiriloviča) za svog čelnog predsta-vnika izabrali velikog kneza Nikolaja Romanoviča Romanova.
Mogući Nikolaj III: praunuk kralja Nikole
Dakle, ako bi se sada u Rusiji vaspostavila monarhija, na carskom tronu bi bio Nikolaj Romanovič Romanov, naravno kao Nikolaj III. Ovaj pretendent na presto, koji se, istini za volju, nikad nije otimao za taj položaj i zvanje, trenutno živi u Švajcarskoj. Rođen je 1922. godine u Antibu, gde su se, umakavši boljševičkom pogromu, sklonili njegovi roditelji Roman Petrovič (1896-1978) i Praskovja Dimitrijevna Šeremetjeva (1901-1980).

Ded Nikolajev, Petar (Pjotr) je umro mlad, u dvadeset i petoj godini (1889), ali je baba znatno duže poživela - umrla je 1951. godine u Antibu i Nikolaj ju je mnogo voleo, nasledivši od nje gordost i ozbiljnost. Već njegov mlađi brat, Dimitrij, bio je po naravi drugačiji, pogotovu u mladosti, pun vedrine i prirodne živosti.
Njihova baba je glavom Milica Nikolajevna, kako glasi njeno nazvanje među Romanovima, koja je druga po starestvu kći crnogorskog kralja Nikole, rođena u Cetinju 1866. godine.
Prema tome, Nikolaj, današnji starešina Romanova, prunuk je kralja Nikole Petrovića Njegoša. U ime njihove kuće, na prenosu moštiju kralja Nikole na Cetinje 1989. godine bio je Dimitrij Romanov.

Nikolaj sa suprugom Svevom, groficom Pikoleli, rođenom u Firenci, s kojom se venčao u Kanu 1952. godine, ima tri kćeri - Nataliju, Jelisavetu i Tatjanu, odavno već udate, koje žive u Italilji. Brat mu Dimitrij, dva puta ženjen, nema potomstva.
Blizak znanac, i rođak Nikolaja i Dimitrija, jer su sva trojica praunuci kralja Nikole, jeste kraljević Tomislav Karađorđević. U mladosti, pošto su generacijski bliži, prinčevi Dimitrij (rođen 1926) i Tomislav (rođen 1928) su se veoma družili, a dane njihove momačke družbe u Rimu princ Tomislav je opisao u svojim memoarima, koji se nalaze u štampi.
1714 –1716. GODINE
Vladika Danilo boravi u posjeti Rusiji u ulozi prvoga zvanicnog zastupnika podlovcenske Crne Gore; ukazana mu je znacajna paznja na ruskom dvoru; primio ga je ruski car Petar Veliki i urucio mu, izmedju ostalog, i dvije gramate Crnogorcima; jednom im se odaje priznanje za saveznistvo u ratu s Turcima, a drugom se odredjuje stalna novcana pomoc Cetinjskom manastiru, koja je trebalo da se isplacuje svake trece godine.
1766. GODINE, MARTA 10.
U Petrogradu nenadno umire vladika Vasilije Petrovic; sahranjen je o ruskom drzavnom trosku i uz znacajne pocasti; posmrtni ostaci su mu polozeni u Blagovjestenskoj crkvi, dje se i danas nalaze.
1805. GODINE, MAJA
Ruski carski deputat, brigadir Stefan Sankovski, bio je prvi akreditovani diplomatski zastupnik Rusije u Crnoj Gori.
1889. GODINE
Knjaginja Anastazija- Stane udala se za kneza Djordja Maksimijanovica, vojvodu Lajhtemberskog, a knjaginja Milica za ruskoga velikog kneza Petra Nikolajevica Romanova.







Ускршње јаје... 300г. Романових

Ово јаје обележава 300- годишњицу Романов фамилије на Руском краљевском трону. 38 цм висине, 23 цм у дијаметру, направљено од позлаћеног сребра, са фотографијама и драгим камењем. Јаје се отвара и унутра је модел - Ипатијев манастир.

Име ти беше предсказање будуће судбе твоје, о Царе Мучениче, јер Николај значи он са народом побеђује”. И заиста, ти си победио са народом Божјим, који за Христа мучеништво прими сведочећи Га крвљу и појући Му: Алилуја!
Чувши за невољу своје православне браће Срба које западни јеретици љуто притеснише, хотећи да их са земље истребе, у помоћ си им одмах похитао. И мада многи говораху да држава царства твога нама силе да војује, ти положи сву наду на Господа над војскама, кличући му са вером. Алилуја!


Био си човек чист и праведан, богобојазнив и свакоме злу непријатељ. Желећи да сатре душу твоју, и ђаво насрну на престо и државу твоју земалјску, вихоре прогона подижући, стада верних разгонећи, потомство твоје убијајући. Ово Господ допусти да би посрамио све војске бесовске, а тебе увенчао славом вишњега Сиона. Дивећи се дуготрпљењу твоме, весело ти певамо:
Радуј се, све ти се земаљско одузе да би ти се све небеско дало!
Радуј се,издани и поругани, срамотом за Христа поднетом поносан си био!
Радуј се, вером у васкрсење вечну си радост окусио!
Радуј се, ангеле си удивио мудрошћу надања свога!
Радуј се, у телу прослављеноме гледаћеш Бога отаца!
Радуј се, Свети царе Николаје, верни слуго Бога Живога!


МОЛИТВА СРБА СВЕТОМЕ ЦАРУ
МУЧЕНИКУ НИКОЛАЈУ ДРУГОМ

О Свети царе Мучениче Николају Други! Пред престо Цара славе многе те врлине доведоше, многе те радосно објавише као достојнога венца мученичког, многе и премноге врлине твоје и данас те свима вернима откривају као угодника Христовог. Од свију већа, свеза савршенства, и у теби јави се љубав, због које си, огњени ревнитељу закона Божијег, и живот положио за пријатеље своје, и породицу свечасну положио ниси: царицу мудру и благу Александру, царевића-јагње Алексеја, и царевне, ангелима дружбенице,Олгу,Татјану,Масрију и Анастасију.И њих си бпозвао да те следе у ношењу Крста, што укућани твоји смерно и радосно примише.Због мале браће своје, због православних Срба, ти си у рат ушао, и мач си дигао да би нејач српску заштитио, и јеретицима си војну објавио, јер хтедоше да прождеру стадо Доброга Пастира, учитеља твога и нашега. Љубављу вођен,у Царству Љубави си се обрео; праштајући свима, од Бога си опроштај грехова и награду задобио; за све се молећи, од Онога Који молитве слуша примио си благодат да и после мученичке кончине помажеш онима који те призивају.
Знајући за ово, и за много друго, неизречено и неизрециво, ми, грешници православни Срби, млађа у Христу браћа твоја, овако ти се молимо:
Помози нам у невољама и искушењима који нас снађоше због грехова наших:
У невољама јер творисмо вољу демонску, грехом заслепљени; у искушењима, јер кушасмо дуготрпљење Божје, па се препуна чаша гнева Његовога праведнога!
Помози нам у пустињи у коју залутасмо, одричући се Господа над војскама, клањајући се златном телету сластољубља свога, желећи да се вратимо у Египат таме безбожничке!
Помози нам да веру у мукама сачувамо, да се љубављу према Христу и ближњима испунимо, да се надом у Царство Божје умијемо!
Моли се, Свети и благоведни Царе, да нас Господ подигне и исцели: да нас подигне из таме и сенке смрти, да опет станемо пред Њега, Живога и Истинитог, и да нас исцели од мржље, од многих- премногих страсти, од раскола и лудила братоубилачког!
Помени све Србе који од предачке вере отпадоше, идолима се паганским поклонише, лажним боговима кађење и почасти принесоше, у јереси и безбожништво залуташе- да сете Небеског Јерусалима и сузама покајања у њега врате.
Помени све очеве и мајке који се у цркви не венчаше, који једно друго изневерише, блуд и прељубу многу чинећи, чеда у утроби убијајући- да их Господ човекољубиви уразуми, светлости целомудрија приведе и брачним благословом обдари.
Помени све младиће и девојке изгубљене и грехом намучене, пијане, дрогиране, страстима расточене- да их Господ, Пролеће и Младостнаша, отрезни, да их Телом и Крвљу Својом причести, да их, блудне синове и кћери, на дверима Царства Небескога дочека!
Помени све који у рату пострадаше, рањени, осакаћени, срца ојађених, бескућнике и избјеглице, сирочад и удовице, многострадалне и многонапаћене душе њихове светом молитвом својом обасјавајући.
Сети се пред Богом Аврамовим, Исаковим и Јаковљевим свију који живот дадоше у борби за отачаство своје, да им Господ опрости грехе и да их усели у дворове Своје.
Нека се пред Богом, Дивним у теби, прекротки и кроткошћу прмудри Царе Мучениче, посраме сви који говоре: “Прождерасмо их” и који се смеју и ругају Србима.
Непријатеље вере наше, као вихор прашину, својим молитвама развеј, а нас загреј, укрепи, утеши, научи и умудри, исцели и орадости, пролећним лахором ходатајства твога будећи нас из тартарске зиме отпадије наше!
Моли се за нас са свештеном породицом својом- царицом Александром, царевићем Алексејем и царевнама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом и са свима светим Новомученицима и Исповедницима руским и српским који ране Господње на телу свом понеше, Еванђеље његово сведочећи. Да нас Цар славе од свију саблазни сачува, да нас од лажних пророка и лажних месија заклони, да нас од звери из бездана и војски антихристових избави и да, спасени благодаћу Његовом, са тобом и свима Светима прославимо Оца и Сина и Светога Духа, Творца, Спаситеља и Утешитељ Бога, сада и увек и у векове векова. Амин.