JBG . ne mogu . Al zato mogu da nadjem Bajdenov govor , neposredno pred ubistvo Djindjica , ( bio je tada predsednik spoljnopolitickog odbora ) : ,, Djindjic je srpski nacionalista i nepouzdan politicar ,, .  . ... .

pa sta ces,izgleda da nisu samo nosioci liste SRS zaduzeni za titulu ``nacionalista`` 

Kako da boldujem sustinu predhodnog posta ,, NEPOSREDNO PRED UBISTVO DJINDJICA ,,  .

У прилог овога о нацисти кога су наши скотови дочекали шенећи пред њим:

Bajden: Srbi su ubice i degenerici

Američki senator Džozef Bajden je za vreme bombardovanja Srbije 1999. izjavio da je srpski narod "gomila nepismenih, degenerisanih decoubica, kasapa i seksualnih siledžija", te da bi "sve Srbe trebalo staviti u konc-logore nacističkog tipa". Bajden je 2002. tvrdio da su Koštunica i Đinđić nacionalisti. Bio je zagovornik unitarne Bosne, ali se zato založio za podelu Iraka na tri dela.

KURIR

http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2009/latinica/036.html

Не заборавимо ни друге "Бајдене" који су ширили мржњу против нас: Да се потсетимо....


Бернар Кушнер “Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље - осморо. То је јасан напредак” (Шеф француске дипломатије и бивши шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији, у изјави за ТВ Франс 2, крајем марта 2000.)

Хелмут Кол “нека се Срби подаве у сопственом смраду” (Бивши немачки канцелар, почетком 1998.)

Џејми Шеј “Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.” (Бивши потпарол НАТО, марта 1999.)

Папа Јован Павле Други “Требало би да бомбардујете Србе” (Речи упућене председнику Клинтону током јавног појављивања у Денверу, САД)

Жак Ширак “Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.” (Изјава председника Француске, за ручком јуна 1995. године, поводом састанка шефова влада држава чланица ЕУ)

Лоренс Иглбергер “Срби нису нарочито паметни”… “Српска деца се више неће смејати” (Бивши државни секретар САД)

Клаус Кинкел **”Србе треба бацити на колена” ** (Немачки секретар иностраних послова, изјава 27. маја 1992.)

Франсоа Кремио “Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, штo могу захвалити свом словенском пореклу.” (Припадник француских снага унпрофора, 19.2.2004. Република, мај 1995.)

Маргарет Тачер “Зауставите Србе. Одмах. Заувек.” (Бивши премијер Велике Британије, Њујорк тајмс, 4. маја 1994.)

Јосиф Бродски “Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарације.” (Руски јеврејски песник - дисидент, нобеловац, у дневнику Интернешнел хералд трибјун, 5. августа 1993.)

Бил Клинтон “Срби спроводе терор и силују албанску децу” (Бивши амерички председник, говор на прослави 50-годишњице НАТО пакта у Вашингтону 23-25. априла 1999.)

Ричард Холбрук “Срби су злочиначке сероње” (Клинтонов емисар у Југославији, Њујоркер, 6. новембра 1995.)

Тони Блер “Рат против Србије није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла. Између цивилизације и варварства.” (Британски премијер, током НАТО агресије на Србију 1999.)

Бернар Кушнер “Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље - осморо. То је јасан напредак” (Бивши шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији, у изјави за ТВ Франс 2, крајем марта 2000.)

Хелмут Кол “нека се Срби подаве у сопственом смраду” (Бивши немачки канцелар, почетком 1998.)

Џејми Шеј “Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.” (Бивши потпарол НАТО, марта 1999.)

Томислав Мерчеп “На несрећу, нисам побио све Србе” (Говор на конгресу Хрватске пучанске странке, Ферал трибјун, новембра 1995.)

Ролф-Дитер Клуге “Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије” (Директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибигену, 1997.)

Сер Питер Јустинов “Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простатлуку… Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу.” (Глумац, амбасадор Унеска, Европљанин, 10. јуна 1993.)

ИМА ТОГА ЈОШ...

Опет Бајден: ИЗЈАВЕ о Србима


„Требало би да кажемо да ће бити америчких жртава. Требало би да одемо у Београд и да извршимо окупацију земље у јапанско-немачком стилу.”

извор: На телевизији Ен-Би-Си за време НАТО бомбардовања 1999.

„ Године кршења руку и буцања у груди око будуђег статуса Косова можда су коначно при крају. У неколико наредних месеци, умешна дипломатија да се Косову осигура независност могла би да донесе победу муслиманске демократије и бољу будућност за југоисточну Европу и да потврди да је америчка моћ разборито коришћена.

Међутим, поред могуће победе на Косову постоји и све већи ризик да ће се Србија и Русија удружити да ту победу претворе у пораз.

Екстремисти у Београду и Москви надају се - из сасвим различитих разлога - да ће русија ветом у Савету безбедности угушити Косовску борбу за независност. Ако буду успели, Балкан ће бити још један извор лоших вести у свету препуном криза.“

Извор: „Противници новог Косова се морају зауставити“- ауторски текст за Фејнешнел тајмс“ 2. јануар 2007.

„Југословенски председник Војислав Коштуница је окорели српски националиста, али не држи он све конце. Он је у жестокој политишкој борби са премијером Ђинђићем, који је такође националиста али не и фанатик, и што је још важније, промућуран је политичар који схвата да је будућност његове земље везана за Запад.

Србија мора да прекине са дефакто поделом Митровице тако што ће дозволити десетинама хиљада косовских Албанаца да се врате у своје домове у северном делу града у оквиру размене у којој би се хиљаде Срба и Рома вратиле у своје куће у јужном делу града..

Коштуница и Ђинђић такође морају јавно да признају одговорност за понашање Србије током деведесетих и да се извине за њену геноцидну кампању на Косову, али и у Хрватској и Босни.“ Извор: Бајденов говор у Америчко-Албанској грађанској лиги, 28. април 2002.

„ Све Србе треба сместити у Наци-концентрационе логоре!“ - изјава за време разматрања одлуке о НАТО бомбардовању у Сенату

Окарактерисао српску нацију као: „..Гомила неписмених, дегенерици, убице деце, касапини и силоватељи“

http://www.dverisrpske.com/tekst/173919

Да нам се овде не би шетали они који нас сматрају дегенерицима, да нас не би уцењивали и понижавали, потребне су нам руске војне базе у Србији. Само тако ћемо их се решити.[b][/b]

И стигоше ли тенкови, натоварени радним местима и побољшањима стандарда? ... Ту сам још неких сат времена, али ако стижу ускоро да их причекам? 

Нисам ја ни у каквом сродству са оним шарлатаном и лажовом Тадескуом, па да обећавам нова радна места и остале бесмислице... А тенкови су ту, на територији Руско-Српске Федерације (ако не знаш где да је тражиш на глобусу, простире се од Јадранског до Јапанског мора). Ништа не брини. Кад буде време, видећеш их... можеш сад да идеш, слободан си.

Зашто руске војне базе на територији наше земље сматрам јединим спасом у овом тренутку за Србију, отету српску светињу Космет и српски народ?
Због тога што нам се, кад војна сарадња Србије и Русије буде обелодањена (а то ће се десити кад све буде готово) овакви белосветски смрадови неће ни приближити, а камо ли да нам постављају било какве услове:


Bajden je bio za svu silu protiv Srbije
Kada je Klinton došao u Belu kuću 1992. godine, Bajden je bio jedan od glavnih zagovornika američke intervencije u bivšoj Jugoslaviji, odnosno u BiH, a posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma nastavio je da se zalaže za rušenje Slobodana Miloševića, tražeći od američke administracije da svim sredstvima pomogne opozicione snage u Srbiji


BEOGRAD - Dolaskom Baraka Obame na čelo SAD za potpredsednika je izabran Džozef Bajden (65), jedan od najiskusnijih spoljnopolitičkih stručnjaka u Senatu, ali i čovek koji je podržavao intervenciju NATO protiv SR Jugoslavije, nezavisnost Kosova i bio jedan od glavnih pobornika politike uslovljavanja prema Srbiji.

Obamin izbor Bajdena, dugogodišnjeg predsednika spoljnopolitičkog odbora Senata, analitičari su tumačili kao odluku smišljenu da ućutka rivalski tabor Džona Mekejna, koji je često kritikovao Obamino navodno neiskustvo u spoljnoj politici.

Činjenica je, međutim, ukazuju analitičari, da je Bajden zastupnik „hladnoratovske politike“ i da je po pitanju Srbije i Kosova zastupao gotovo istovetne stavove kao Obamin rival Mekejn.

Politikolog iz vašingtonskog Centra „Vudro Vilson“ Džon Stilidis ocenio je da će imenovanje Bajdena „za Srbe ostati kamen spoticanja u Obaminoj administraciji, plus činjenica da će on verovatno regrutovati dobar deo članova svoje nove administracije od ljudi iz perioda Bila Klintona, koji su strpljivo čekali na tu mogućnost osam godina“.

Iako formalnopravno potpredsednik SAD ima mala ovlašćenja, stručnjaci smatraju da postoji realna mogućnost da bi Obama, iako lično neopredeljen prema Srbiji, odluke o važnim pitanjima u regionu mogao prepustiti Bajdenu, koji važi za „eksperta za Balkan“.

Agencija Rojters je nedavno podsetila da je još za vreme rata u Bosni i Hercegovini Bajden bio jedan od najsnažnijih zagovornika zaštite bosanskih muslimana, kroz ukidanje embarga na uvoz oružja, preko vazdušnih napada NATO do sudskog gonjenja ratnih zločinaca.

Kada je Klinton došao u Belu kuću 1992. godine, Bajden je bio jedan od glavnih zagovornika američke intervencije u bivšoj Jugoslaviji, odnosno u BiH, a posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, nastavio je da se zalaže za rušenje Slobodana Miloševića, tražeći od američke administracije da svim sredstvima pomogne opozicione snage u Srbiji.

Bajden je, takođe, jedan od najaktivnijih i najvatrenijih zagovornika nezavisnog Kosova - sa izbijanjem kosovske krize 1998. godine, kako je naveo radio Dojče vele, Bajden se stavio na stranu kosovskih Albanaca.

Početkom januara 1999. godine, zajedno sa senatorom Džonom Mekejnom, podneo je rezoluciju kojom se predsednik Klinton ovlašćuje da koristi svu neophodnu silu protiv Srbije, odnosno SR Jugoslavije.

Čak je i čestitao Klintonu posle bombardovanja SRJ, rekavši da je to bio „pravi način da se oslobodi Kosovo“.

U septembru 1999. godine posetio je Kosovo, posle čega je izjavio da su komandanti NATO i predstavnici „Oslobodilačke vojske Kosova“ na putu da postignu sporazum prema kome bi ova teroristička organizacija bila integrisana u sastav međunarodnih mirovnih snaga - Kfor.

Bajden je, kako ga je tada citira Rojters, istakao da je lider „OVK“ Hašim Tači izrazio zabrinutost za bezbednost Albanaca posle povlačenja mirovnih snaga i istakao da „OVK“ treba da preraste u buduću vojsku Kosova.

U novembru 2001, posle razgovora sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, rekao je Glasu Amerike da je „Srbija odmakla na putu da postane partner SAD“ i da bi „SAD trebalo da ispunjavaju obećanja koja su dale u pogledu pomoći Srbiji, sada kada su akcije koje je Đinđić počeo da preduzima počele da donose plodove“.

Bajden je rekao da se slaže sa Đinđićevom ocenom da „stabilan Balkan može da pomogne borbi protiv terorizma“, dodajući da je Slobodan Milošević „učinio Jugoslaviju veoma nestabilnom, a nestabilne prilike dovode do ekscesnih situacija“.

U maju 2002. godine tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica je u NIN-u u tekstu pod nazivom „Šta hoće senator Bajden“, pored ostalog, ukazao na Bajdenov govor 26. septembra 2000. za govornicom Senata, „kada se jasno i glasno zalagao za zakonsko uslovljavanje američke pomoći Srbiji“.

Godinu dana kasnije Bajden je podneo Senatu predlog rezolucije kojom SAD izražavaju podršku pravu stanovništva Kosova da odredi svoju političku budućnost.

Predloženom rezolucijom tražilo se da SAD podrže „održavanje referenduma, pod međunarodnim nadzorom, o budućem statusu Kosova, ali tek kada u pokrajini bude postignut napredak u razvoju demokratskih institucija, uspostavljanju vladavine zakona, kada budu olakšani povratak i reintegracija izbeglica u lokalne zajednice i zaštita etničkih manjina u skladu sa standardima UN“.

Krajem 2005. godine sa entuzijazmom je govorio o izrazitom proameričkom stavu među kosovskim Albancima.

„Priština je jedan od malobrojnih muslimanskih gradova u svetu gde SAD nisu samo poštovane, već i izuzetno cenjene“, rekao je tada Bajden.

Ideju o „neophodnosti kosovske nezavisnosti“ Bajden je javno izneo još pre Ričarda Holbruka. „Nezavisnost Kosova je prekretnica za postizanje konačnog mira na Balkanu. Protivnici nezavisnog Kosova moraju biti zaustavljeni“, poručio je Bajden 2007. u Fajnenšel tajmsu.

Za njega nezavisnost Kosova predstavlja, kako je rekao, „pobedu muslimanske demokratije, bolju budućnost jugoistočne Evrope i potvrdu upotrebe američke moći u cilju uspostavljanja vladavine prava“.

Sami Albanci na Kosovu ga smatraju „odanim pristalicom kosovske nezavisnosti i borcem za prava Albanaca na Balkanu“ i kažu da je radio na nezavisnosti Kosova poslednjih 20 godina.

Posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, u februaru ove godine, Bajden je od predsednika Džordža Buša zatražio da neodložno prizna južnu srpsku pokrajinu kao nezavisnu državu.

Pa ja mislim da oni očekuju poboljšanje standarda, baka sa kolačima.

A očigledno da ih radna mesta uopšte ne zanimaju, to je za njih besmislica.

е ок ... сад кад знам да нећу добити неоправдане због недочекивања тенкова, лакше ми је ... одох ...

ПС
мислим, нећете делити неоправдане? Ако хоћете, јави ми пре него што стигну ... да се спремим  

Наравно... за тебе је неиспуњено обећање о 500.000 нових радних места дато у предизборној кампањи смислено? Онда или си наивчина, или си ... члан ДС-а...

Važno je da oni koji tebi veruju nisu naivčine.