Šta su ljudi u stanju jedni drugima da rade...


Ubedljivo najkomplikovanija i najsjebanija rasa/vrsta od svih živih bića na Zemlji. 

hehehehe a kako strazar smekerski okrece palicu pa zavali ovog u stotinci...

OMOH hebe kevu 

u svim zatvorima u srbiji, postoje organizovane radne jedinice u  okviru zavoda za izvršavanje kaznenih sankcija.
to je slučaj sa svim zatvorima u srbiji, bez obzira na njiovu veličinu. to se odosi samo na osudjena lica, koja su na izdrzavanju kazne. jedina obaveza osudjenika jeste da odsluži svoju kaznu u skladu sa zakonom. rad u zatvorima nije obavezan, rad se zasniva na dobrovoljnoj osnovi. na kojem radnom mestu će raditi neko od osudjenika u mnogome zavisi od procene, koju vrše stručna lica u zavodu  u kojem se služi kazna. to se dešava tokom "karantina" u zatvorskom žargonu, odosno u vremenu od kada osudjenik dodje na odsluženje kazne. to se zove prolazno odeljenje, soba ili blok u kojem se osudjenik zadrzava najmanje od sedam pa do šestdeset dana ( u većim zatvorima ).
npr. u beogradu imaš u sklopu CZ blok za izdrzavanja kazni ne većih od tri godine. osudjenici se nalaze u odeljenjima koja se zovu: kotlarnica,kapaciteta oko 30-40 ljudi, koji su raporedjeni na sledećim poslovima u sklopu CZ
1.stolari
2.bravari
3.kartonaža
4.odrzavanja higijene vozila
5.održavanje zatvora pod nadzorom službenih lica,kao i higijene u istom
potom kuhinja, koja broji od 40 do 50 ljudi, koji su rasporedjeni na radovima u kuhinji, koji pomažu kuvarima, kao i raznošenju hrane po celom CZ-u
rad olaksava uveliko boravak u zatvoru, vreme prolazi mnogo brže, a i ljudi ne razmišljaju toliko o zatvoru,koliko oni koji ne rade ništa već se razvlače po krugu. postoje i sekcije, likovne, sekcije poezije, drame, sportske sekcije...itd.
u velikim zavodima, kao što su s.mitrovica ili zabela, niš....to su čitavi proizvodni pogoni ili ekonomije.
u CZ postoje još i "slobodnjaci" u "minelu" deo uredjen po EU standardu, koji izlaze van CZ na radove održavanja higijene, na beogradskim pijacama ili u predelu urgentnog centra to jest oko na poslovima održavanja higijene i odnošenje smeća.

što se tiče naslova teme i navedenih primera, radi se o veoma udaljenim ruskim oblastima, koja se nalaze daleko i po paremetrima vazdušnog saobraćaja. tako da je bekstvo skoro, kažem skoro i nemoguće. osudjenici na doživotne robije, koji su premešteni u taj region su opet po proceni lica, koja se bave procenjivanjem, sigurno osudjenici koji su počinili teška krivična dela, osobe sa margine društva, opasne po to isto društvo.prebačeni bogu iza nogu, uposleni i pod kontrolom, oni na neki način prestaju biti opasnost po društvo, postaju društveno korisni jer ih država upošljava na poslovima proizvodnej hrane, za ono isto društvo iz kojeg su izopšteni. naravno da postoje i oni osudjenici na dož.robije koji nikad neće videti više od dvorišta veličine 2 sa 2 natkrivene čeličnom armaturom.