Споразуми о војној сарадњи између Русије, Абхазије и Јужне Осетије могу бити потписани почетком идуће недеље, саопштио је у петак на брифингу у Москви званични представник МИП РФ Андреј Нестеренко

Он је рекао да су документи већ припремљени, прецизирају се само неке дефиниције. У складу са споразумима, безбедност грађана обе републике ће на молбу њиховог руководства остваривати руска војна лица. Нестеренко је подсетио да су руководиоци Абхазије и Јужне Осетије више пута изјавили да имају поверење само према Русији, мада немају ништа против присуства у републикама међународних посматрача.


Руски војни контигент налази се у Абхазији и Јужној Осетији на основу билатералних договора Москве са овим републикама

Такву изјаву дао је у четвртак министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров у телефонском разговору са државним секретаром САД Кондолизом Рајс. Он је саопштио да ће додатно посматрачи бити постављени искључиво у зонама уз Јужну Осетију и Абхазију, у циљу спречавања нове агресије од стране Грузије. При чему је гарант да неће бити примењена сила против Цхинвала и Сухумија ЕУ, истакао је Лавров.
Отварање Међународног финансијског центра у Москви послужиће стабилизацији како руског, тако и светског финансијског система. Овакво мишљење изразио је у интервјуу нашој радиокомпанији руски парламентарац Павел Медведев, коментаришући одговарајући предлог који је истакао председник Дмитриј Медведев. У предности Москве посланик је убројао повољан географски положај, који јој даје могућност да постане својеврсни мост између Азије која се брзо развија и Европе. По његовим прогнозама, правна база за формирање центра биће формирана крајем ове, почетком наредне године.


Русија ће на преговорима 15. октобра у Женеви подићи питање увођења ембарга на испоруке наоружања Грузији

Ово је изјавио руски министар иностраних послова Сергеј Лавров на састанку у Москви са учесницима дискусионог клуба Валдај који чине политиколози и новинари из разних земаља. Главним задатком он је назвао спречавање даље милитаризације Грузије и понављање агресије против Јужне Осетије каква је извршена у августу. На дневном реду предстојећих преговора такође су мере осуграња безбедности у зони грузијско-јужноосетинског сукоба и повратак избеглица. Што се тиче статуса Јужне Осетије и Абхазије, чију независност је признала Русија, ово питање за руску страну је решено коначно и на преговорима она не планира да га разматра, подвукао је министар.


Премијер РФ Владимир Путин резигниран је односом западних земаља према томе што је Русија признала независност Јужне Осетије и Абхазије

Не сме се на Косову у први план стављати право нације на самоопредељење, а у Грузији бранити територијални интегритет… Ми нисмо признали после косовског преседана незвисност Абхазије и Јужне Осетије, прогутали смо то, рекао је премијер на састанку са члановима међународног дискусионог клуба Валдај. Путин је рекао да после признања независности Косова, једино што је он учинио било је потписивање указа о развоју економских односа са Абхазијом и Јужном Осетијом.

Извор:Глас Русије

barns: rusija plaća cenu invazije na gruziju

Rusko tržište plaća veliku cenu "lakomislene" odluke Moskve da izvrši invaziju na Gruziju, izjavio je u Vašingtonu američki državni podsekretar Vilijam Barns.

"Rusko finansijsko tržište je zbog gruzijske krize makar delimično izgubilo gotovo trećinu svoje vrednosti sa stotinama milijardi dolara gubitka", rekao je Barns pred spoljnopolitičkim komitetom Senata.

Ruska rublja je pala za gotovo 10 odsto od prošlomesečne odluke Moskve da povrati kontrolu nad gruzijskim pobunjeničkim regionima Abhazijom i Južnom Osetijom.

"Kapital odlazi iz Rusije, a samo u avgustu otišlo je sedam milijardi" dolara, naveo je Barns i ocenio da "Rusija i ruski narod plaćaju značajnu cenu prekomerne vojne akcije".

E ko je naso da im sere  ....jel gleda taj izvestaje sa Vol Strita?   

Ма који извештај Вол Стрита, то не постоји, све је уреду, move along nothing to see here.

Ruske vojne baze uskoro u Abhaziji i Južnoj Osetiji
Autor: Tanjug - Srna | Foto:Reuters | 17.09.2008. - 21:01

Rusija će ubrzo početi da uspostavlja svoje vojne baze u Abhaziji i Južnoj Osetiji, potvrdili su predsednici te dve otcepljene gruzijske autonomije, Sergej Bagapš i Edvard Kakojti.



"Učinićemo sve što je u našoj moći da, u interesu mira i stabilnosti na čitavom Kavkazu, dođe do uspostavljanja jakih ruskih baza u Abhaziji i Južnoj Osetiji", izjavio je abhazijski predsednik Bagapš na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim osetijskim kolegom Kakojtijem, prenosi Itar-tas. Dvojica predsednika otcepljenih gruzijskih autonomija, koje su nedavno proglasile nezavisnost koju je Moskva priznala, kazali su da će broj ruskih vojnika u planiranim bazama biti dovoljan da se spreči ponavljanje događaja sličnih onima koji su se zbili prošlog meseca u Južnoj Osetiji.
"Mi želimo mir, ali postoji pretnja čitavom regionu. Ona stiže iz Gruzije, posebno potpomognuta od strane nekih stranih zvaničnika", izjavio je predsednik Kajkoti.

SAD: Rusija mora da poštuje teritorijalni integritet Gruzije
SAD su danas pozvale Rusiju da poštuje teritorijalni integritet Gruzije i zatražile od Moskve da povuče svoje snage na položaje koje su zauzimale pre početka sukoba.
"Naš stav podrške teritorijalnom integritetu Gruzije, nije se promenio. Očekujemo da se Rusija pridržava obaveza dogovorenih sporazumom o prekidu vatre", rekao je portparol Bele kuće Gordon Džondro.


Južnoosetijski predsednik je objasnio da se iz Gruzije mogu čuti ratoborni pozivi na osvetu i da je to razlog što njegova zemlja teži tešnjoj vojnoj saradnji sa Rusijom, uključujući i uspostavljanje ruskih baza na svojoj teritoriji, ali je naglasio da svi napori te vrste imaju miroljubivu i konstruktivnu svrhu. Bagapš je upozorio da se će sadašnje naoružavanje Gruzije stvoriti situaciju u kojoj će ta zemlja ponovo zaratiti protiv Južne Osetije i Abhazije.
"Gruzija će ratovati. U njoj vlada fašistički režim.Protiv koga se Gruzija naoružava? Ne protiv Rusije, sa kojom, svakako, neće ratovati. Jasno je da su u pitanju Abhazija i Južna Osetija", rekao je Bagapš.
Abhazijski predsednik povukao je paralelu između sadašnjeg stanja u Gruziji i onoga što se tridesetih godina prošlog veka dešavalo u Nemačkoj, dodavši da ne postoje loše nacije, već samo loši političari i da mu je žao gruzijskog naroda.

Barozo: EU će možda obnoviti razgovore sa Rusijom
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas da bi Evropska unija mogla da obnovi razgovore o sporazumu o saradnji sa Rusijom čak i ako Rusija zadrži vojno prisustvo u Južnoj Osetiji i u Abhaziji.
"Odluka Evropskog saveta bila je da se razgovori o novom sporazumu sa Rusijom ne nastavljaju pre nego što se ruski vojnici povuku sa položaja unutar Gruzije, sa izuzetkom Južne Osetije i Abhazije, jer su tamo već bili", rekao je Barozo posle susreta u Briselu sa litvanskim premijerom Gediminasom Kirkilasom.
Lideri zemalja članica EU su se dogovorili na hitnom samitu u Briselu 1. septembra da odlože razgovore o novom sporazumu o partnerstvu i saradnji sa Rusijom sve dok se ruski vojnici "ne povuku na položaje od pre 7. avgusta). Međutim, Barozo je danas izjavio da EU hoće da održi dijalog sa Rusijom, a da istovremeno oštro osuđuje njenu ulogu u sukobu i odluku da prizna dva gruzijska regiona kao nezavisne države.

Izvor: Blic

ruske snage u južnoj osetiji i abhaziji bilateralno pitanje

Ruski premijer Vladimir Putin rekao je danas da je Zapad "otvorio Pandorinu kutiju" priznavanjem nezavisnosti Kosova i naglasio da Rusija i "države" Južna Osetija i Abhazija mogu samo "na bilateralnoj osnovi" da odluče koliko vojnika Moskva može da zadrži na njihovoj teritoriji.

"Pitanje prisustva ruskih oružanih snaga u Južnoj Osetiji i Abhaziji biće odlučeno bilateralno, na bazi međunarodnog prava i sporazuma između Rusije i tih zemalja", rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za štampu sa francuskim premijerom Fransoa Fijonom (Francois Fillon).

Kako prenosi Asošiejted pres (AP) u ovoj izjavi Putin se direktno suprotstavlja pozivima SAD-a i Evropske unije da povuče većinu svojih trupa iz tih separatističkih teritorija posle vojne intervencije prošlog meseca.

Putin je rekao da će Rusija održati svoje obećanje da se povuče sa delova gruzijske teritorije oko Južne Osetije i Abhazije čim se tu rasporede posmatrači EU, prenosi agencija Itar-Tas.

"Vi dobro znate da smo mi priznali nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, kao što je dobar broj zemalja EU priznalo Kosovo, što je za nas bilo neprihvatljivo. U stvari tada je bila otvorena Pandorina kutija," rekao je ruski premijer.

Abhaziju i Južnu Osetiju za sada su priznali samo Rusija i Nikaragva kao nezavisne države.

Putin je istakao da Rusija nema nameru da anektira bilo koju teritoriju i da se ovde isključivo radi o "obezeđivanju sigurnosti u regionu" prenosi ruska agencija Itar-Tas.

Ruski premijer je nagovestio, navodi AP, da su time što su podržale proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru, zapadne zemlje onemogućile bilo kakav argument protiv ruskog priznanja Južne Osetije i Abhazije.

U februaru je Putin, tada predsednik Rusije, rekao da će nezavisnost Kosova stvoriti "užasan presedan" koji će se Zapadu obiti o glavu, podseća AFP.

Izvor: Krstarica

Lavrov: Kraj celovitosti Gruzije
28. septembar 2008. | 00:29 -> 12:09 | Izvor: Tanjug

Moskva, Njujork -- Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da su razgovori o teritorijalnoj celovitosti Gruzije, posle njene agresije na Južnu Osetiju, besmisleni.



On navodi da je priznanje nezavisnosti te i druge otcepljene gruzijske autonomije Abhazije od strane Rusije postala jedina mera za njihovu bezbednost i preživljavanje njihovih naroda. "Bombardovanje usnulog Chinvalija i ubistvo civila i mirovnjaka označili su kraj teritorijalne celovitosti Gruzije", rekao je Lavrov na 63. zasedanju Generalne skupštine UN.

Šef ruske diplomatije je ukazao na "iskustvo šovinističkog odnosa" prema narodima Južne Osetije i Abhazije, počev od gruzijskog predsednika Zvijada Gamsahurdije, koji je 1991. pod parolom "Gruzija Gruzinima" tražio deportaciju Osetina u Rusiji i ukinuo autonomni status te dve autonomije, a potom pokrenuo rat protiv njih.

Za sadašnje rukovodstvo Gruzije, Lavrov je rekao da je dosledno sprovodilo liniju podrivanja mirovnih i pregovaračkih mehanizama i stalno provociralo, počevši novi krvavi rat u noći 8. avgusta.

Rusija je, rekao je Lavrov, pomogla Južnoj Osetiji da odbije agresiju, ispunila svoj dug zaštite svojih državljana i ispunjavanja obaveza mirotvorca.

"Sada je to pitanje zatvoreno. Budućnost naroda Abhazije i Južne Osetije pouzdano je zaštićena sporazumima Moskve sa Suhumijem i Chinvalijem", rekao je Lavrov, dodajući da stanje oko otcepljenih gruzijskih autonomija treba konačno da bude stabilizovano realizacijom dogovora ruskog i francuskog predsednika Dmitrija Medvedeva i Nikole Sarkozija.

Lavrov razgovarao sa Banom

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarao je u Njujorku sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki-Munom o stanju na Kavkazu, pitanjima međunarodne saradnje u prevladavanju svetske finansijske krize i drugim temama saradnje Rusije i UN.

Kako je novinarima saopštio izvor u ruskoj delegaciji na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, generalni sekretar Ban se interesovao za budućnost aktivnosti posmatrača UN u Abhaziji i predstojećih debata u Ženevi o jačanju bezbednosti na Kavkazu.

Ministar Lavrov je, prema tom izvoru, potvrdio privrženost Moskve dogovorima ruskog i francuskog predsednika, Dmitrija Medvedeva i Nikole Sarkozija, i založio se da ih sve strane precizno ispunjavaju.

Tokom susreta su razmotrene i perspektive jačanja saradnje između Rusije i UN u oblasti mirovnih aktivnosti, a zvanična Moskva pokrenula je pitanje neophodnosti međunarodne saradnje u prevladavanju finansijske krize i pitanju klimatskih promena, prenela je ruska novinska agencija RIA Novosti.

Itar-Tas je naveo da je tokom razgovora ukazano da u saradnji UN sa regionalnim integracijama aktivno učestvuje Organizacija Sporazuma za kolektivnu bezbednost, koja je zainteresovana za jačanje te saradnje.

U toj Organizaciji su, osim Rusije, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan.


Izvor: B92

rusija ne povlači priznanje južne osetije i abhazije

Rusija neće povući odluku o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, izjavio je u Strazburu Leonid Slatski, zamenik predsednika komiteta za spoljnu politiku u donjem domu ruskog parlamenta.

Nacrt rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), donet na osnovu izveštaja tog tela o posledicama sukoba u Gruziji u avgustu, sadrži zahtev da zvanična Moskva povuče odluku o priznanju nezavisnosti dve otcepljene gruzijske autonomije, kao i predlog o pokretanju široke nezavisne istrage o uzrocima sukoba, prenela je ruska državna novinska agencija Itar-tas.

Slatski je na zasedanju PSSE kazao da je zahtev za revidiranjem odluke o priznanju "nepraktičan" jer Rusija neće promeniti mišljenje, ali je podržao ideju o pokretanju istrage, izrazivši nadu da će ona biti nepristrasna.

"To bi u krajnjoj instanci moglo dovesti do povlačenja Rusije iz Saveta Evrope", izjavio je Slatski i dodao da se tako loš ishod može sprečiti.

Izvor: Krstarica

putin optužio ukrajinu da je pomagala gruziju

 Ruski premijer Vladimir Putin optužio je Ukrajinu da je poslala vojno osoblje u Gruziju da se bore protiv Rusije.

Putin je posle razgovora s ukrajinskom premijerkom Julijom Timošenko rekao da je oružje iz Ukrajine korišćeno protiv ruskih aviona tokom avgustovskog sukoba u Gruziji.

Rusija je saopštila da je Ukrajina pomagala Gruziju pre početka sukoba, a Putin je rekao da su prodaje tog sistema možda obavljene nakon što je sukob počeo. On je takođe naveo da su tim oružjem rukovali Ukrajinici.

Timošenko je rekla da će parlamentarni panel u Ukrajini ispitati navode o prodaji oružja.

Ukrajinska premijerka je navela da su, prema ukrajinskom zakonu, predsednik zemlje i njegov Savet za bezbednost nadležni za prodaju oružja u inostranstvu, a da vlada u tome nema pravo glasa.

Izvor: Krstarica

Ukrajina negira da je slala oružje Gruziji

 Predsednik ukrajinske firme Ukrspetseksport i glavni funkcioner za nadgledanja uvoza i izvoza oružja Serhij Bondarćuk negirao je danas da je Ukrajina snabdevala oružjem Gruziju tokom kratkotrajnog sukoba te zemlje sa Rusijom u avgustu ove godine.

"Od početka sukoba u Gruziji Ukrajina nije u tu zemlju poslala ni najmanju količinu municije", izjavio je Bondarćuk na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.

Bondarćukova izjava predstavlja reakciju na izjavu premijera Rusije Vladimira Putina tokom jučerašnjih razgovora u Moskvi sa premijerom Ukrajine Julijom Timošenkom, da je Ukrajina možda snabdevala Gruziju oružjem i da bi to predstavljalo "zločin".

"Komentari gospodina Putina su jednostavno netačni", izjavio je ukrajinski funkcioner.

U poslednje vreme u Ukrajini predsednik Viktor Juščenko i premijer Julija Timošenko razmenjuju oštre međusobne optužbe u vezi sa trgovinom oružjem.

Timošenko je ove nedelje zatražila da bude ispitana nelegalna trgovina oružjem, koja se, kako je rekla, dešava danas u Ukrajini

Premijerka je optužila predsednika Republike i Nacionalni savet bezbednosti da direktno kontrolišu transakcije oružjem.

Bondarćuk je, međutim, danas porekao takve navode i rekao da vlada ima sasvim dovoljno kontrole nad trgovinom oružjem da bi bila u stanju da spreči nelegalne transakcije.

Izvor: Krstarica