Божидар Делић: очигледно је да је против народа Јужне Осетије био извршен геноцид

Очигледно је да је против народа Јужне Осетије био оствариван геноцид. Такву изјаву је дао заменик председника Народне Скупштине Србије Божидар Делић. Он је разгледао у среду срушени Цхинвал у саставу заједничке делегације парламентараца РФ, Србије, Бугарске, Румуније и Украјине. Он је рекао да оно, што је он видео, не може да се упореди са сликама рата услед којег се распала Југославија. Ни у Хрватској, ни у БиХ, ни на Косову нису намерно рушене школе, болнице и друге цивилне установе. И посланика Народне скупштине Бугарске Драгомира Стројнева је потресло оно што је он видео.

Православна Црква Абхазије донела одлуку да се одвоји од Грузијске цркве

Православна Црква Абхазије је на скупу својих свештеника донела одлуку да се одвоји од Грузијске цркве, — саопштио је новинарима у Сухуму управник Сухумско-Абхаске епархије јереј Висарион (Аплиа). Он је подсетио да је Абхаска Црква била 1943. године насилно прикључена Грузијској, те је данас победила историјска правда.


Више од хиљаду руских граничара започело је чување граница Абхазије

Више од хиљаду руских граничара започело је чување граница Абхазије, У осигурању безбедности акваторије земље учествују бродови и чамци Црноморско-Азовске пограничне управе обалске страже ФСБ Русије. У насељу Очамчира ускоро ће бити формирана дивизија пограничних стражарских чамаца. Споразум о заједничком чувању државне границе Абхазија је потписала са Русијом 30. априла.

Русија потписала са Абхазијом и Јужном Осетијом споразум о војној сарадњи

Русија је потписала са Абхазијом и Јужном Осетијом споразум о војној сарадњи. Потписе испод документа ставили су министри одбране три земље. Русији је пружа могућност изграње, коришћења и усавршавања војне инфраструктуре и база на територијама Абхазије и Јужне Осетије, као и стварања заједничке групације трупа како у мирнодопско, тако и у војно време, рекао је на секретар за штампу министра одбране Русије Алексеј Кузњецов.

www.ruvr.ru

Rušilo se itekako, nećemo se lagati.

Ne govorim ruski, ali sam slušao i gledao ruski kanal VESTI i tada sam čuo o odcjepljenju što me je veoma ražalostilo, jer ne volim takve podjele među pravoslavnom braćom.

Ehehe, svasta, da nisu ljudi zivi pa videli, rusilo se sta se moglo srusiti, Prage cepaju kuce sa par projektila, sve prsti a gde su ostale prangije 



Ovi ko Crnogorci sa odcepljenjem 

Међународна истрага је признала Грузију одговорном за рат на Кавказу

Међународна истрага је признала Грузију одговорном за рат на Кавказу, — изјавио је у среду у Бриселу стални представник Русије при ЕУ Владимир Чижов после добијања званичног текста Међународне независне комисије за истрагу конфликта на Јужном Кавказу под руководством Швајцаркиње Хади Таљавини. Према речима Чижова, управо напад грузијских снага према наредби Саакашвилија на Цхинвал био почетак опширних војних акција и прелаза конфликта у оружану фазу. Џиљ Међународне комисије под окриљем ЕУ је била објективна истрага узрока и ситуације који су водили грузијско-југоосетинском конфликту. Ноћу 8. августа 2008. године грузијске снаге су напале Јужну Осетију. Русија, бранећи своје мировњаке и становнике републике, многи од којих су примили држављанство РФ, увела тамо своје снаге и после 5 дана борбених акција истиснула грузијску армију из тог региона.

Абхазија добила руске телефонске кодове

Абхазија је добила руске телефонске кодове ради фиксиране и мобилне везе. Сада се републици пружају телефонски кодови у руској зони нумерације – код 7. Јужна Осетија, коју су раније такође сервисирали грузијски оператори везе, прешла је на руске кодове пре Абхазије. И то телефонски позиви из Русије се тарифицирају не као међународни, већ као међуградски.

Размештање руских војних база у Абхазији има за циљ мир и стабилност

Налажење у Абхазији руских граничара и размештање руских војних база има за циљ мир и стабилност, — изјавио је лидер те републике Сергеј Багапш приликом прославе 16. годишњице Победе и Независности. Према његовим речима, главно достигнуће за годину дана после признања од стране Русије независности Абхазије што су људи свесни да још један рат неће бити. Поред тога абхаски лидер је истакао да је немогуће искључити нешто лоше од стране Грузије, али Абхазија и њени пријатељи имају довољно снага да би опасност рата била минимизирана. Са своје стране, амбасадор Русије у Абхазији Семен Григорјев је честитао ветеранима празник и пожелео абхаском народу стабилан миран живот. Русија ће увек помоћи, — истакао је дипломата. Подсетимо да су 30. септембра 1993. године Оружане снаге Абхазије отерале снаге Државног савета Грузије са своје територије и подигле на државној граници на реци Ингур абхаску заставу.

Извор:Глас Русије,од Калињинграда до Владивостока

Коментар дана
Позови Науру ради признања
      
Душан Пророковић      

Мало је било потребно па да држава Науру, барем на један дан, буде спомињана као једна од централних вести у већини светских медија. Било је довољно да објаве своју одлуку о признавању једнострано проглашене независности Абхазије и Јужне Осетије (после Руске Федерације, Никарагве и Венецуеле, четврта су држава која је то учинила).

Иначе, Науру је познат по два куриозитета. То је најмања република на свету (површине 21 км2) и нема главни град (већ само седиште административних органа – као и АП Војводина).

Иако је формалну независност ова микродржава стекла тек 1968. године, има врло богату прошлост.

На територији данас независне државе смењивале су се колонијалне управе Немачке, Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда. Године 1942. Науру су окупирале јапанске снаге и отерале у заробљеништво, на принудни рад, преко 1200 мушкараца од којих је њих 460 у заробљеништву умрло или убијено (што је у том тренутку представљало преко 5 % укупног становништва, односно 11% мушког становништва). Треба споменути да су током II светског рата Науру жестоко бомбардовали и Јапанци (који су га окупирали) и Американци (који су га ослобађали). Године 1989. Науру је повео спор против Аустралије пред Међународним судом правде због „проблематичних потеза“ које су аустралијске власти предузимале током управљања острвом, а што је довело до великог еколошког уништавања. Спор није завршен пресудом Суда, већ је решен вансудским поравнањем, али Науру је однео највећу дипломатску победу у својој историји.

На дипломатском пољу, Науру се истакао најпре признавањем независности Тајвана – па потом повлачењем те одлуке, затим признавањем једнострано проглашене независности Косова и на крају – Абхазије и Јужне Осетије.

Разлози због којих су наведене одлуке доносили је – новац.

Почетком XX века на острву су откривене огромне залихе фосфата, а већ 1907. године почело се са његовом експлоатацијом. У једном тренутку, гледајући приход по глави становника, ова држава са десетак хиљада становника била је у самом врху светске листе, а незапосленост није постојала. Међутим, осим ослањања на рударство и фосфате никакав план развоја осталих делова привреде, нити размишљања о одрживом економском систему није било. Већ крајем седамдесетих објављено је да су преостале залихе фосфата мале, а средином осамдесетих рудници су и званично затворени. Енормних прихода за државни буџет више није било, а новац потрошен на прилично екстравагантне ствари – попут куповине авиона и оснивања сопствене националне авио-компаније, која је ваљда у том региону требало да конкурише аустралијском „Quantas“-у – није више могао да се врати. Зато су власти ове државе, да би одржали достигнути животни стандард, прибегли задуживању.

Признавање Тајвана су и званично образложили као „процес у који су ушли да би вратили дугове“. У преводу – за признавање самопроглашене независности Тајван им је платио око 30 милиона долара, таман колико је Науру дуговао комерцијалним банкама и међународним финансијским институцијама. Да ли је нешто платила Кина због повлачења одлуке о признавању Тајвана и косовски Албанци за признавање самопроглашене независности Косова – није познато (у случају Косова може се чути да је ипак кључно било нешто више „пријатељског убеђивања“ и нешто мање одређених обећања – од суседних Маршалских острва, иначе државе на чијој територији се налази полигон за нуклеарне пробе САД), али је познато да су у доношењу последње одлуке о признавању Абхазије и Јужне Осетије, барем према изјавама западних званичника, одређену улогу одиграли и неки руски тајкуни. Пошто је данас Науру off-shore зона, тамо су своје седиште преместиле и неке руске фирме. За признавање Абхазије и Јужне Осетије, како се спекулише у „добро обавештеним круговима“, плаћено је нешто мало мање од 50 милиона долара. Од тога, око једна четвртина средства биће искоришћена да Науру врати постојећи дуг, а три четвртине су подељене становништву ове државе, тако да је сваки грађанин добио по око 3500 долара (BDP per capita у последњих пет година у овој држави је око 4800 USD). И економска стабилност државе је за одређени временски период обезбеђена. До следећег задуживања и следеће трговине. Ко зна, можда им у будућности и Србија понуди новац за повлачење одлуке о признавању Косова.

Западни политичари, који су барем на један дан морали да се позабаве Науруом, све су окарактерисали као „непринципијелну трговину“ и „одлуку која не може ништа значајније променити“, вероватно су већ заборавили на ту, за њих ипак изненађујућу, непријатност.

Међутим, поред расправе између „реалиста“ и „либерала“ која се овим поводом већ отворила на теоретском нивоу са старим питањима – шта је субјекат међународних односа, какав је легитимитет овако донетих одлука и да ли је постојећи поредак дугорочно одржив. назире се још једно, далеко важније питање: каква је судбина презадужених држава са неуспелим економијама?

А то повлачи за собом и низ других ствари. На пример – какве све политичке уступке такве државе морају чинити да би краткорочно обезбедиле какву-такву економску стабилност и купиле социјални мир? Како се такве одлуке могу одразити на светску политику и у којој мери могу повећати нестабилности на међународном плану? Колики је степен одговорности „малих држава“ у светском поретку? И на крају – докле све то тако може трајати?

Пренето са...

Para vrti di burgija nece, plati pa klati 

Паника због лажне вести

Намерно објављена лажна вест о руској инвазији на Грузију изазвала је праву панику у тој земљи. Приватна телевизијска станица објавила и да је председник Михаил Сакашвили убијен. Велики број грађана доживео срчани удар. Уследило извињење медијске куће.

Телевизијска станица Имеди приказала је снимке сукоба Русије и Грузије из августа 2008. године, а јављено је да су руски тенкови на путу ка Тбилисију и да су њихови авиони бомбардовали луке и аеродроме. Телевизијски прилог изазвао је велику панику међу становништвом Грузије.
Изјаве грађана, свештеника и портпарола председника Грузије

Објављено је и да је председник Михаил Сакашвили убијен. Тек на крају прилога објашњено је да је вест лажна и да је та телевизија само желела да покаже шта би могло да се деси. Хитне службе биле су затрпане позивима.

"Када је ситуација тако напета представља криминални акт шалити се на озбиљне теме. ТВ станица би због овога требало да одговара на суду", рекао је отац Давид, свештеник.

Велики број грађана доживео је срчани удар, а многи су пали у несвест. Због преоптерећења, мрежа мобилне телефоније је накратко престала да ради. Незадовољни грађани протестовали су испред седишта те телевизије, а представници владе осудили су поступак ТВ станице.

"Председник Сакашвили ме је послао да уредницима телевизије кажем да када се прави овакав програм упркос томе што Грузија и даље изложена претњама, не само да се мора дати усмено упозорење унапред већ на екрану мора посебно бити написано да је реч о имитацији", рекла је Манана Маџгаладзе, портпарол председника Грузије.

Медијска кућа се касније извинила због панике коју је прилог изазвао и каже да је једина намера била да прикажу како би изгледао најгори дан у историји земље.
1


кад су чули да долази курати рус на тенку  Велики број грађана доживео је срчани удар, а многи су пали у несвест.   

Ma slicno ko i ovde, Skushu bi prvog strefio srcani udar