Evo dva interesantna filmica o stvarima u Gruziji:

Ovako izgleda to na TV-u, ko da se spremaju na Kosovo, nije lose:


A ovako je izgledalo u stvarnosti u glavnom gradu:

Pomirite se s novim granicama Gruzije
Predsednik Sarkozi je zatražio od Rusije da poštuje sporazum o prekidu vatre, prema kome Moskva mora da povuče vojsku iz Gruzije

Ruski predsednik Dmitrij Medvedjev pozvao je juče Brisel - tokom sastanka u Moskvi sa najvišim predstavnicima EU, francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednosti Havijer Solanom - da se pomiri sa promenom granica Gruzije.

On je pri tom apelovao na svoje goste da o rešenju za krizu u Južnoj Osetiji uzmu u obzir „nove realnosti“ nastale u proteklih mesec dana, kada je došlo do sukoba u toj otcepljenoj gruzijskoj republici.

„Prošli mesec je bio ispunjen napetostima sa svim neophodnim naporima preuzetim u okviru plana Medvedjev-Sarkozi“, rekao je ruski predsednik u razgovoru sa Sarkozijem, koji predvodi delegaciju Evropske unije u poseti Moskvi.

„Važni događaji su se desili u tom periodu, a posebno, Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Postoje neki novi pristupi, čijim korišćenjem moramo da nastavimo ispunjenje plana koji smo odobrili“, rekao je Medevedjev, preneo je Itar-TASS.

Predsednik Sarkozi je zatražio od Rusije da poštuje sporazum o prekidu vatre, prema kome Moskva mora da povuče vojsku iz Gruzije.

RUSIJA SE NE BOJI ZAPADA

„Svet se sve do danas s mukom odvikava od Rusije iz devedesetih godina koja je sa trepetom i blagodarnošću sledila sve američke gluposti, koja je slušala šta joj govore i bila poslušna. Mi ne želimo neprijateljstvo, ali dobro znamo da se često uvažavanje sopstvenog suvereniteta može dobiti jedino u otvorenom konfliktu. Zato se nije smelo popustiti pred agresijom Gruzije i ostaviti u nevolji svoje saveznike. Ovo veoma dobro shvataju i na Zapadu i zato su razapeti između želje da nam „vrate“ (pri očitoj nedovoljnosti resursa za to) i nužnosti da bar delimično priznaju da je Rusija u pravu. Zapad očito ne želi dugoročniju konfrontaciju sa nama, jer i bez nje ima isuviše problema. Ovako ili onako, Zapad će morati sa nama da se dogovara. On drugog izbora i nema. Iako se mnogi kod nas boje da će nam se Zapad osvetiti za poraz u Gruziji, Rusija nema razloga da se boji“, ocenio je Vitalij Ivanov, potpredsednik Centra za političku konjunkturu.

„U potpunosti se slažem sa predsednikom Medvedjevom da sporazum predstavlja početnu tačku“, rekao je Sarkozi, preneo je Rojters.

„Ne sumnjam da ćemo, ukoliko se svi odgovorno ponašaju, pronaći rešenje“, rekao je Sarkozi i dodao da poput „ruskih prijatelja i mi želimo da snažno branimo naša uverenja“.

Delegacija Evropske unije, će, takođe, posetiti i Tbilisi.

Glavna tema razgovora evropskih i ruskih zvaničnika je sporazum o prekidu vatre, u čijem zaključivanju je posredovao Sarkozi, iako je ruski predsednik nagovestio da Rusija neće ispuniti sve zahteve francuskog predsednika, ukazao je Bi-Bi-Si.

Prema tom sporazumu, Rusija je trebalo da povuče svoje vojnike iz Gruzije, dok su ruske trupe i dalje prisutne u Južnoj Osetiji i tampon zoni, koja uključuje oblasti koje nisu bile obuhvaćene sukobom u avgustu.

Moskva tvrdi da je reč o mirovnim snagama čije prisustvo je u skladu sa sporazumom o prekidu vatre.

Očekuje se da će Sarkozi pokušati da izvrši pritisak na Moskvu da podrži međunarodne napore usmerene ka slanju međunarodnih posmatrača u Gruziju koji bi procenili stanje na terenu posle prekida oružanih sukoba.

Kako prenosi britanska TV mreža, mali su izgledi da Rusija prihvati razmeštanje posmatrača EU u regionu.

Po Sarkozijevom dolasku u Moskvu, ruske trupe u Gruziji su onemogućile prolaz humanitarnom konvoju Ujedinjenih nacija.

Gruzija je, u međuvremenu, zatražila Međunarodnog suda pravde u Hagu da uputi Rusiji nalog za obustavljanje kršenja ljudskih prava Gruzina u Južnoj Osetiji i Abhaziji.

Poseta visoke delegacije EU Moskvi i Tbilisiju ima veliki značaj za buduće odnose sa Moskvom, pošto će od njenog ishoda zavisiti da li će EU održati ili otkazati razgovore o zaključivanju novog sporazuma o strateškom partnerstvu i saradnji Rusija-EU, planirane za 15. i 16. septembar u Briselu.

Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko izjavio je juče da je Moskva protiv raspoređivanja posmatračke misije Evropske unije u Gruziji, pošto su u toj zemlji već prisutne misije UN i Oebsa. Nesterenko je podsetio da je EU izrazila spremnost da pošalje nezavisnu misiju u Gruziju koja bi delovala u skladu sa Evropskom bezbednosnom i odbrambenom politikom.

„Mi verujemo da će to dovesti do prekomernog komadanja međunarodnih posmatračkih napora, koje su već sad uložile UN i Oebs“, rekao je Nesterenko. On je ponovio da Moskva podržava odluku Oebsa da pošalje grupu vojnih posmatrača u zonu sukoba, preneo je Itar-TASS. Nesterenko je izrazio nadu da će se EU aktivno pridružiti naporima Oebsa u zoni bezbednosti, u neposrednoj blizini Južne Osetije.


Izvor: Glas Javnosti

U glasu javnosti pise i u Krimu Rusi djele pasose
mozda bi i srbi srbije krajine i rs trebali da ih uzmu ako ih rusi dadnu

Ruske trupe počele povlačenje
Autor: Beta | 09.09.2008. - 18:41


Ruska vojska je napustila gruzijsko selo Ganmuhuri u blizini administrativne granice Abhazije, saopštili su gruzijski zvaničnici.

To je "prvi znak povlačenja" snaga koje su Gruziju ušle 8. avgusta, izjavio je za AFP predstavnik gruzijskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Povlačenje je rezultat jučerašnjeg sastanka u Moskvi delegacije EU na čelu sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem čija zemlja u ovom polugodištu predsedava EU, i predsednika Rusije Dimitrija Medvedeva.
Rusija je prihvatila da povuče sve snage iz Gruzije u roku od mesec dana, osim sa teritorije Južne Osetije i Abhazije.

Ministarstvo odbrane Rusije je danas potvrdilo da je povlačenje u toku. Po ruskoj agenciji RIA-Novosti, započelo je demontiranje ruskih kontrolnih punktova u Gruziji, kraj administrativne granice Južne Osetije i Abhazije.

Ministar odbrane Anatolij Serđukov je izjavio da će Rusija u te dve oblasti zadržati po 3.800 vojnika.

Izvor: Blic

Gruzijski policajac ubijen u blizini punkta ruskih snaga

Jedan gruzijski policajac je ubijen danas u blizini ruskog kontrolnog punkta u tampon zoni, na samom izlasku iz gruzijske otcepljene autonomije Južne Osetije, saopštila je gruzijska policija

Incident se dogodio u selu Karaleti, a u policiji tvrde da su njihovog kolegu ubile ruske vojne snage, koje to demantuju okrivljujući za taj incident seperatiste iz Južne Osetije,što ovi negiraju, preneo je Rojters.
   "Rusi veruju da su policajca ubili separatisti iz Južne Osetije i obećali su da će pokrenuti istragu i kazniti počinioce", izjavio je portparol gruzijske policije Šota Utijašvili.
   Osetini, međutim, to negiraju.
   "Nemamo nikakve veze s incidentom", izjavila je šef Komiteta za informisanje Irina Gaglojeva, dodavši da je najbliže naseljeno mesto u Južnoj Osetiji od ruskog kontrolnog punkta udaljeno četiri kolimetara.
   Ona smatra da je policajac poginuo u obračunu između gruzijske policije i ruske vojske.
   Današnji incident je usledio nakon što su početkom nedelje ruski predsednik Dmitrij Medvedev i njegov francuski kolega Nikola Sarkozi u Moskvi postigli dogovor da se ruske snage u roku od mesec dana povuku izvan teritorije Južne Osetije i Abhazije, čije je nezavisnosti Moskva priznala.
  Sporazumom je predviđeno da ruske snage do 1. oktobra budu zamenjene posmatračima Evropske unije.
   Rusija je obećala da će u roku od nedelju dana napustiti sporne kontrolne punktove duboko unutar teritorije Gruzije, između Sinakija i luke Poti na Crnom moru.

Извор Press

Nek uzmu ako oce

Medvedev i Sarkozi se dogovorili, razlike ostale
Sa vlastima Južne Osetije i Abhazije dogovoreno da u svakoj od njih bude smešteno po 3.800 ruskih vojnika


Moskva, 9. septembra – Rusija je danas sa Južnom Osetijom i Abhazijom razmenila note o uspostavljanju diplomatskih odnosa. Dan ranije predsednik Gruzije Mihail Sakašvili potpisao je obavezu na kojoj Rusija insistira već godinama – da neće primenjivati silu da bi rešio probleme na spornim teritorijama. Garant te obaveze su Evropska unija i Francuska. Nakon toga su predsednici Medvedev i Sarkozi u zamku „Majndorf” u Podmoskovlju, u pregovorima koji su trajali, umesto jednog, puna četiri sata, dopunili sporazum o miru koji su zajedno formulisali pre gotovo mesec dana. U nekoliko novih tačaka precizno su određeni datumi povlačenja ruske vojske sa teritorije Gruzije. Brojni francuski novinari koji su doputovali sa svojim predsednikom sa zadovoljstvom su objašnjavali kolegama da ovog puta „Rusi neće moći da smotaju impulsivnog Sarkozija” kao što su, po njihovom mišljenju, uradili 12. avgusta kad je prihvatio da se u mirovnom sporazumu nađe klauzula da Rusija „ima pravo da, do stvaranja međunarodnih mehanizama, preduzima dopunske mere bezbednosti”, što su potom obe strane tumačile na svoj način.

Teška odluka za Moskvu

Zato su, tvrde francuski novinari, poslati Solana, Kušner i Barozo, koji su, kako smo kasnije saznali, pažljivo pratili razgovore o svakom detalju sporazuma. Francuski izvori tvrde da je ruska strana vrlo teško prihvatila da povuče vojsku, pa je u jednom trenutku Sarkozi ustao i rekao da će napustiti pregovore ukoliko se ne kaže decidirano da nijednog ruskog vojnika neće ostati na teritoriji Gruzije. Situaciju je, navodno, smirio Medvedev koji je objasnio da ruskoj vojsci uopšte nije potrebno da se zadržava u Gruziji, ali i da se neće povući sve dok na njeno mesto ne dođu međunarodni posmatrači. Kao što je poznato, Rusija je već pokrenula inicijativu da se u takozvanu tampon zonu pošalje milicija OEBS-a.

Takva situacija Rusiji više odgovara – odgovornost za sve što se događa u regionu snosiće međunarodna zajednica, a ruska vojska će se ipak nalaziti u regionu „kako bi mogla da odgovori na recidive agresije” (Lavrov).

Danas je Anatolij Serdjukov, ministar odbrane Rusije, objavio da je sa vlastima Južne Osetije i Abhazije dogovoreno da u svakoj od njih bude smešteno po 3.800 ruskih vojnika. U Južnoj Osetiji vojnici će biti smešteni u gradovima Džava i Chinvali (kilometar od gruzijske granice), a u Abhaziji na mestima gde su se ranije nalazili mirotvorci. Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov objasnio je da će se vojska Rusije nalaziti u Južnoj Osetiji i Abhaziji na molbu predsednika i parlamenata tih država, kao i na osnovu ukaza predsednika Rusije. Poređenja radi, treba znati da je do ovog rata na teritoriji Južne Osetije bilo nešto više od 500 ruskih mirotvoraca.

Francuski predsednik Sarkozi ocenio je jučerašnje razgovore kao maksimum onoga što se moglo uraditi. U suštini, obe strane mogu da budu zadovoljne, Francuska – jer je uspela da ugovori precizan plan povlačenja ruske vojske, Rusija jer je dobila garanciju o neprimenjivanju sile na spornoj teritoriji. I to je sve. Suštinske razlike su ostale: „Odluka o priznanju dve nove države je definitivna i o njoj ne može da se diskutuje”, rekao je Medvedev. „EU osuđuje odluku Rusije o priznavanju Abhazije i Južne Osetije” , rekao je Sarkozi, ali su obe strane izbegle da razgovaraju o razlikama – cilj je, za sada, da se obezbedi mir.

Ipak, čini se da je Rusija ubeležila jedan važan poen – kako je Medvedev rekao na konferenciji za novinare – „specijalno je istaknuto: dalji dijalog sa Suhumijem i Chinvalijem moguć je samo kao sa posebnim subjektima međunarodnog prava”. Ministar Lavrov danas je potvrdio da će na pregovorima o regulisanju situacije na Kavkazu, koji će biti održani u Ženevi 15. oktobra, „Abhazija i Južna Osetija dobiti ravnopravno mesto za stolom”. Lavrov je dodao da još uvek nije određeno ko će sve učestvovati u pregovorima, ali je sigurno da će predstavnici dve nove države biti tamo. Tu situaciju je Sarkozi je juče prokomentarisao pomalo jetko: „Ako nameravamo da o tome razgovaramo u Ženevi, znači imamo o čemu da razgovaramo.”

Sličnim tonom francuski predsednik je prokomentarisao činjenicu da se u deklaraciji EU ocenjuje uloga Rusije u sukobu, ali se nigde ne kaže da je Gruzija izvršila agresiju.

„Ako pogledate tekstove odluke, EU jednodušno osuđuje neproporcionalnu reakciju Rusije. Kad govorimo o reakciji, znači nešto se događalo. Te reči imaju određeni smisao. I ja smatram da smo na taj način delovali izbalansirano.”

Evropa kao faktor mira

Komentatori smatraju da je i Sarkozi postigao cilj – pokazao je da Evropska unija nije besmislena, neefikasna organizacija. To je on sam izričito naglasio: „Dokazali smo da kad Evropa hoće, a mi ovde zaista predstavljamo Evropu – gospodin Barozo, gospodin Solana, gospodin Kušner i ja – Evropa može da bude faktor mira, ona može da igra ulogu čak i u regionima gde ranije nije imala tu ulogu. Nije jednostavno igrati takvu ulogu, uopšte nije jednostavno. Moram da istaknem da su nas podsticali da zauzmemo krajnje pozicije – ali onda mi više ne bismo mogli da delujemo kao mirotvorci”, i završio pomalo egzaltirano: „Kad bi se svi sukobi u svetu na ovaj načini pokušavali rešiti, njih ne bi ni bilo”.

Sporazum dogovoren u Moskvi potpisao je sinoć i gruzijski predsednik Sakašvili. Ruskoj diplomatiji ostaje da izdejstvuje da u snagama EU koje treba da dođu u Gruziju ne bude posmatrača iz onih zemalja koje su naoružavale Gruziju, a Sarkoziju da svoje evropske partnere ubedi da se nastave pregovori o saradnji između Rusije i Evrope koji su bili zakazani za septembar, pa onda otkazani. Veliki protivnici tih pregovora su nove članice Unije – Poljska, i baltičke države. Uprkos tome, evidentna je želja da se saradnja između Rusije i EU nastavi. „Ne vidim razloga da razgovor između Rusije i Evrope koji je bio otkazan u septembru ne bude obnovljen u oktobru”, rekao je Sarkozi dodavši, „sve je savršeno jasno: mi želimo partnerstvo, i mir, i nikome nije potrebna konfrontacija između Evrope i Rusije... Nesumnjivo, kao i ranije, postoji strateško partnerstvo između Rusije i Evrope.” Rusija, međutim, ne insistira na tome, kaže Medvedev: „Lopta je kod naših evropskih partnera. Mi ne želimo nikakvo pogoršanje odnosa, ne smatramo pravilnim odluku o prestanku razgovora o tekstu novog sporazuma. Ali, ako tako žele naši evropski partneri – neka izvole, neće biti nikakva katastrofa... Uostalom, tokom ove godine uopšte nismo o tome razgovarali. Ništa strašno, odnosi su se razvijali, i to dobro: razmena je rasla, uspostavljali su se trgovinski odnosi, investicije su rasle...”

Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 10/09/2008]

Izvor: Politika

Rusi ubili gruzijskog policajca?
Sreda, 10. septembar 2008. 12:41    


Jedan gruzijski policajac je ubijen u sredu u blizini ruskog kontrolnog punkta u tampon zoni, na samom izlasku iz gruzijske otcepljene autonomije Južne Osetije, saopštila je gruzijska policija.

Incident se dogodio u selu Karaleti, a u policiji tvrde da su njihovog kolegu ubile ruske vojne snage, koje to demantuju okrivljujući za taj incident seperatiste iz Južne Osetije,što ovi negiraju, preneo je Rojters.

"Rusi veruju da su policajca ubili separatisti iz Južne Osetije i obećali su da će pokrenuti istragu i kazniti počinioce", izjavio je portparol gruzijske policije Šota Utijašvili.

Osetini, međutim, to negiraju.

"Nemamo nikakve veze s incidentom", izjavila je šef Komiteta za informisanje Irina Gaglojeva, dodavši da je najbliže naseljeno mesto u Južnoj Osetiji od ruskog kontrolnog punkta udaljeno četiri kolimetara.

Ona smatra da je policajac poginuo u obračunu između gruzijske policije i ruske vojske.

Incident je usledio nakon što su početkom nedelje ruski predsednik Dmitrij Medvedev i njegov francuski kolega Nikola Sarkozi u Moskvi postigli dogovor da se ruske snage u roku od mesec dana povuku izvan teritorije Južne Osetije i Abhazije, čije je nezavisnosti Moskva priznala.

Sporazumom je predviđeno da ruske snage do 1. oktobra budu zamenjene posmatračima Evropske unije.

Rusija je obećala da će u roku od nedelju dana napustiti sporne kontrolne punktove duboko unutar teritorije Gruzije, između Sinakija i luke Poti na Crnom moru.


Izvor: MTS-Mondo

Rusi uklanjaju punktove na zapadu Gruzije
Sreda, 10. septembar 2008. 17:11    


Ruski vojnici su u sredu počeli da uklanjaju kontrolne punktove na zapadu Gruzije, dva dana pošto je Moskva obećala da će njene snage napustiti punktove duboko unutar gruzijske teritorije, između Sinakija i luke Poti na Crnom moru, izjavio je jedan gruzijski funkcioner.

Agencija Rojters je prenela da su ruski vojnici počeli s uklanjanjem betonskih i drvenih punktova u selu Pirveli Maisi, u blizini Kobija, na oko 30 kilometara od granice s gruzijskom otcepljenom autonomijom Abhazijom, čiju je nezavisnost Moskva priznala.

Major Vano Saginadze je rekao da se vojnici povlače i iz crnomorske luke Poti, oko 40 kilomatara na zapad.

"Oni aktivno uklanjaju kontrolne punktove", kazao je on.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov odbacio je u sredu mogućnost slanja posmatrača Evropske unije u Abhaziju i Južnu Osetiju, seperatističke regione Gruzije.

"Dodatni međunarodni posmatrači biće razmešteni samo oko Južne Osetije i Abhazije, a ne u unutrašnjosti tih teritorija, gde će biti razmesteni posmatrači UN i OEBS-a u istom broju kao što je bio onaj pre 7. avgusta", izjavio je Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je u ponedeljak uveče u Tbilisiju da bi 200 posmatrača koje Evropska unija treba da pošalje u Gruziju pre 1. oktobra moglo da uđe u Abhaziju i Južnu Osetiju.

"Duh teksta (mirovnog plana) jeste da oni imaju poziv da uđu u (Abhaziju i Južnu Osetiju) da posmatraju, izveštavaju i da izbegnu da isti uzroci proizvedu iste efekte, to je duh u kome smo pregovarali o tom prisustvu", rekao je Sarkozi.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana u utorak je izjavio da misija EU u Gruziji može da bude razmeštena svuda.

"To nije istina", rekao je Lavrov, osuđujući "nesrećni pokušaj da gruzijski predsednik Mihail Sakašvili u tišini pređe preko obaveza koje su preuzele EU i Rusija" i zamerio nekima da su dopustili da ih vodi gruzijski predsednik.

"Za nas, ono što se dogodilo u Tbilisiju i što je tamo rečeno aspolutno nema nikakav značaj: mi ćemo se koncentrisati na obaveze koje smo preuzeli... tokom pregovora sa EU", ipak je dodao Lavrov.

Ambasador Rusije Vitalij Čurkin pri UN podneo je Savetu bezbednosti nacrt rezolucije kojim bi se Gruziji uveo embargo na uvoz oružja, javile su agencije.

"Ruska delegacija je predala Savetu bezbednosti važan nacrt rezolucije kojim bi se Gruziji uveo embargo na uvoz oružja", izjavio je novinarima ambasador Vitalij Čurkin.

"U interesu je svih da se uvede embargo na oružje namenjeno Gruziji", rekao je on dodajući da će se neke članice Saveta bezbednosti, kao što su SAD koje imaju pravo veta, verovatno suprotstaviti toj inicijativi.

"Očekujemo snažno protivljenje nekih članica Saveta bezbednosti, pre svega SAD, ali smatramo da je apsolutno neophodno da se zauzme politički stav raspravom o takvom nacrtu rezolucije", rekao je on.

Čurkin je kazao da je Rusija "ubeđena da neke zemlje ulažu napore da ponovo naoružaju Gruziju i da u tu svrhu troše velike sume novca".

Dodao je da se Gruzija poslednjih godina naoružavala "na vrlo agresivan način" imajući u vidu, kako je naveo, da je vojni budžet te zemlje za šest godina porastao sa 18 na 900 miliona dolara.

NATO brodovi napuštaju Crno more

NATO je saopštio da grupa od četiri saveznička ratna broda napušta u sredu Crno more kao što je planirano pošto je sprovela dugo planirane vežbe.

Prema saopštenju NATO-a, planirana poseta Stalne pomorske grupe jedan (SNMG 1) završena je "sa uspehom".

Rusija je optužila NATO da nagomilava vojne snaga blizu Gruzije kada su brodovi počeli da se raspoređuju posle prošlomesečnih sukoba između ruskih i gruzijskih snaga oko secesionističke oblasti Južne Osetije.

Istovremeno, SAD su saopštile da će razmotriti kako da pomognu obnovu gruzijske vojske posle njenog rata sa Rusijom.

Obraćajući se Komitetu za oružane službe u američkom Senatu, zvaničnik Pentagona Erik Edelman (Eric) rekao je da će ministarstvo odbrane poslati jedan tim u Tbilisi da proceni potrebe Gruzije.

"Pošto se procene potrebe mi ćemo razmotriti kako SAD mogu da pomognu rekonstrukciju gruzijske privrede, infrastrukture i njenih oružanih snaga", rekao je Edelman.

Do sada su SAD ograničile svoju pomoć Gruziji posle prošlomesečnog sukoba sa Rusijom na humanitarne potrebe i odbacivale optužbe Rusije da možda kradom ubacuju i oružje među humanitarne pošiljlke.

Ruski premijer Vladimir Putin je kritikovao ulogu Vašingtona u pomaganju gruzijskoj vojsci pre sukoba sa Rusijom. Moskva je nagovestila da je Bela kuća možda i planirala rat Tbilisija sa Rusijom da bi pomogla republikancima da pobede na novembarskim američkim predsedničkim izborima.

Edelman je rekao da Vašington ne treba da okleva da obnovi svoju vojnu pomoć Gruziji. "Ne treba da se dovede u pitanje da li Gruzija ima prava na vojnu pomoć od SADa" ili od saveznika NATO, rekao je on.

Administracija predsednika Džordža Buša je takođe obećala jednu milijardu dolara za pomoć u izgradnji ekonomije i infrastrukture u Gruziji, bivšoj sovjetskoj republici.

U odvojenom obraćanju državnog podsekretara Danjela Frida Predstavničkom domu američkog Kongresa nekoliko predstavnika iz obe stranke je kritikovalo stav Bušove administracije, rekavši da je antiruski i da škodi interesima SAD.

Dejna Rorbaher, republikanac iz Kalifornije rekao je Fridu, koji je izlagao pred Senatom i pred Komitetom za spoljne poslove o politici administracije, da su "Rusi u pravu, a da Amerika greši", i da je "Gruzija počela rat", a da su ga Rusi okončali.

Rorbaher je rekao da je situacija sa dve secesionističke oblasti u Gruziji očigledno slična Kosovu, koje je bilo deo Srbije dok nije proglasilo nezavisnost u februaru, uz američku podršku. To što američki zvaničnici nastavljaju da govore da nema nikakve veze "podriva naš kredibilitet", rekao je on.

Šila Džekson Li, demokrata iz Teksasa, rekla je: "Naši prijatelji u Rusiji su isto toliko važni kao naši prijatelji u Gruziji. Moramo naći ravnotežu". Ona je rekla da je jedna milijarda dolara za Gruziju preterana pomoć i izrazila nadu da će Kongres smanjiti tu sumu.

I Edelman i Frid su rekli da su upozorili gruzijske zvaničnike pre nego što je izbio konflikt da bi vojna akcija bila pogrešna.

Izvor: MTS-Mondo

ne stvarno,odakle ti to?
pises o nekim stvarima koje se nikada ne mogu proveriti,sta vec svaki obican gradjanin nikada ne moze saznati da li je ruski vojnik ubio nekoga i da li je neki bombas samoubica razneo nekoga ako to ne vidi na tv-eu ili ne procita o tome u novinama,verovacete u stvari  u koje vam kazu da verujete!