То је мени највећи непријатељ Срба... 

Sigurno, kad bi im bilo u dzep, priznaje se zbog interesa a ne "bratske" ljubavi a Rusima je bas bitna jedna "RS" ko Amerima Chechenija

Američki ratni brod danas stigao u gruzijsku luku Poti
Autor: Beta, AFP | 05.09.2008. - 14:57
Američki ratni brod danas stigao u gruzijsku luku Poti

Američki ratni brod US "Maunt Vitni" iz Šeste flote stigao je danas u gruzijsku luku Poti noseći humanitarnu pomoć, saopšteno je u Tbilisiju.

Rusija je danas kritikovala SAD zbog slanja ratnih brodova u Crno more i navela da bi to moglo da predstavlja kršenje međunarodnih konvencija pošto ovaj tip broda nije predviđen za učestvovanje u humanitarnim misijama.
Ruske snage raspoređene su na kontrolnim punktovima pored luke Poti, koja je strateška gruzijska luka u Crnom Moru, i prema navodima Moskve. deo su mirovnih snaga. Gruzija ih sa svoje strane naziva okupacionim snagama i traži da se odatle povuku.
Američka vojska navodi da je US "Maunt Vitni" poslednji od tri broda preko kojih će Vašington uputiti Gruziji pokrivače, higijenske proizvode i hranu za decu u vidu pomoći posle gruzijsko-ruskog sukoba.
Moskva smatra da bi ova humanitarna pomoć mogla da bude pokriće za povećanje broja brodova NATO-a u Crnom moru koje je u centru tenzija između Rusije i Zapada posle sukoba u Gruziji.
Moskva je danas saopštila da ne planira nikakve vojne akcije kao odgovor na gomilanje američkih brodova u Crnom moru, prenosi agencija Asošiejted pres (AP).
Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko je ovo izjavio neposredno pre današnjeg dolaska broda US "Maunt Vitni".
Na pitanje novinara kakav će biti odgovor Rusije na dolazak američkog broda, on je samo rekao da međunarodni ugovori regulišu prisustvo ratnih brodova u Crnom moru.

Blic

Sad će Rusi da upute svoje brodove u Japan.

I Ameri salju svoj udeo "mirovnih snaga"  , al ce da bude mirno 

Pretnje krhkom miru

HoĆe li se opet zapucati u Južnoj Osetiji i Abhaziji? Hoće li se zapaliti celi Kavkaz, pre svega susedna Čečenija, Dagestan i Ingušetija? Mogu li se obnoviti sukobi između Severnih Osetina i Inguša?
Ta pitanja su nam se neprestano vrtela po glavi dok smo ovih dana obilazili Kavkaz, Severnu Osetiju, kao i ratom zahvaćeno područje u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Na misao o mogućem novom ratu navodi ne samo to što pred očima stalno gledamo sliku kretanja teških vojnih vozila i tenkova, nego i osećaj da je mir još krhak. Da strah od novog rata nije bezrazložan potvrđuju vesti koje slušamo iz Tbilisija, da će Amerika ponovo naoružati vernog saveznika Mihaila Sakašvilija.
Ljudi Južne Osetije i Abhazije se iskreno raduju što je Rusija priznala njihovu nezavisnost, ali se boje novog rata sa Gruzijom. Strah je razumljiv kad se zna koliko se mnogo pucalo, ginulo i rušilo u Južnoj Osetiji, Abhaziji, a nedavno i Gruziji. Poginulo je bezrazložno mnogo nevinih ljudi - Osetina, Abhaza, ali i Gruzina, koji nisu krivi za nerazumne poteze prvog predsednika Zvijada Gamsahurdije, koji je po dolasku na vlast hteo da napravi jaku "unitarnu Gruziju". U Tbilisiju se rukovodstva menjaju, ali nikako ne mogu da shvate da su na kocku stavili sudbine svojih sunarodnjaka koji su živeli u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Zemlje ima dovoljno za sve. Nijedan od tih naroda nema veliki natalitet.
Za vreme boravka u Južnoj Osetiji i Abhaziji tamošnji rukovodioci su nam govorili da još hvataju gruzinske policajce koje iz Tbilisija šalju u izviđanje i na specijalne zadatke. Da se Gruzija vojnički nije smirila i pomirila sa porazom, pokazuje i to da i dalje šalju u izviđanje bespilotne letilice koje su pre rata kupili od Izraela. Zbog toga u Južnoj Osetiji i Abhaziji žele da Rusija napravi svoje vojne baze, jer im je ona jedini garanat mira.
Ne treba potceniti ni opasnost da Tbilisi počne da šalje diverzante koji mogu da unasreće stotine nevinih ljudi. Ruska Federalna služba bezbednosti tvrdi da ima pouzdanu informaciju da teroristi pripremaju akcije, ne samo u Abhaziji i u Južnoj Osetiji, nego i na teritoriji Rusije.
Direktor FSB Aleksandar Bortnikov tvrdi
da Rusija aktivno sarađuje sa većinom bivših sovjetskih republika, a sada samostalnih država, i od njih očekuje pomoć u borbi protiv terorizma.
Predsednik Abhazije Sergej Bagapš nam kaže:
- Mnogo puta smo molili da ne naoružavaju Gruziju, jer nam je bilo jasno da priprema rat protiv nas. Koliko su imali oružja i municije, najbolje pokazuje to da ga mi još dovozimo iz Kodorske klisure - ističe Bagapš.
Mnogo je ljudi na Kavkazu od kojih smo čuli pitanje: Zašto Vašington nije naterao Sakašvilija da potpiše sporazum da se ne sme primenjivati sila, nego da se problemi moraju rešavati mirnim putem?
Rukovodstva Južne Osetije i Abhazije su ljuta, ne samo na rukovodstvo SAD i njihove saveznike u Evropi, nego i na zapadne novinare koji prikazuju Gruzine kao žrtve.
- Nije teško utvrditi ko je koga napao. Zašto to prećutkuju, nego žale "nezaštićene Gruzine"? - pita Eduard Kokojti, predsednik Južne Osetije.
Sergej Bagapš dodaje da poslednjih desetak godina zapadna sredstva informisanja o Abhazima pišu samo loše.
- Predstavljaju nas kao neke mračne bradate ljude koji se pentraju po drveću i planinama. Ne pada im na pamet da napišu o tome kako smo stradali - zaključuje Bagapš.

BESLAN POSLE ČETIRI GODINE
U neposrednoj blizini aerodroma "Vladikavkaz" nalazi se staro i novo groblje. Tamo su sahranjeni đaci, roditelji i rodbina đaka, kao i njihovi nastavnici, poginuli u školi broj jedan u Beslanu pre četiri godine. Da podsetimo, školu su zauzeli čečenski teroristi koji su tamo stigli kamionom. I tada je Zapad prvo govorio da su školu zauzeli "borci za slobodu Čečenije". Tek kasnije, kad je svima postalo jasno da se radi o najokrutnijim teroristima, zapadni novinari su počeli objektivno da pišu o tragediji u Beslanu. Prošle su četiri godine od kada smo videli šokantnu sliku u školskoj fiskulturnoj sali. Rodbina i danas plače pored spomenika.

SVETINJE
U Chinvaliju glavnom gradu Južne Osetije oštećene su drevne pravoslavne crkve svetog Georgija iz 11. veka i presvete Bogorodice iz 17. veka. Rusija i Južna Osetija se nadaju da će Unesko podići glas i upozoriti svetsku javnost da se svetinje ne smeju rušiti.

Izvor: Novosti

Američki ratni brod danas stigao u gruzijsku luku Poti
Autor: Beta, AFP | 05.09.2008. - 14:57


Američki ratni brod US "Maunt Vitni" iz Šeste flote stigao je danas u gruzijsku luku Poti noseći humanitarnu pomoć, saopšteno je u Tbilisiju.

Rusija je danas kritikovala SAD zbog slanja ratnih brodova u Crno more i navela da bi to moglo da predstavlja kršenje međunarodnih konvencija pošto ovaj tip broda nije predviđen za učestvovanje u humanitarnim misijama.
Ruske snage raspoređene su na kontrolnim punktovima pored luke Poti, koja je strateška gruzijska luka u Crnom Moru, i prema navodima Moskve. deo su mirovnih snaga. Gruzija ih sa svoje strane naziva okupacionim snagama i traži da se odatle povuku.
Američka vojska navodi da je US "Maunt Vitni" poslednji od tri broda preko kojih će Vašington uputiti Gruziji pokrivače, higijenske proizvode i hranu za decu u vidu pomoći posle gruzijsko-ruskog sukoba.
Moskva smatra da bi ova humanitarna pomoć mogla da bude pokriće za povećanje broja brodova NATO-a u Crnom moru koje je u centru tenzija između Rusije i Zapada posle sukoba u Gruziji.
Moskva je danas saopštila da ne planira nikakve vojne akcije kao odgovor na gomilanje američkih brodova u Crnom moru, prenosi agencija Asošiejted pres (AP).
Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko je ovo izjavio neposredno pre današnjeg dolaska broda US "Maunt Vitni".
Na pitanje novinara kakav će biti odgovor Rusije na dolazak američkog broda, on je samo rekao da međunarodni ugovori regulišu prisustvo ratnih brodova u Crnom moru.

Izvor: Blic

Poziv Moskvi iz Avinjona da povuče trupe
Evropski posmatrači u Gruziji
Autor: E.B. | 07.09.2008. - 00:02
Evropski posmatrači u Gruziji

Šefovi diplomatija Evropske unije su juče u Avinjonu pozvali Rusiju da ispoštuje dogovor o obustavi rusko-gruzijskog sukoba i povuče trupe iz ,,tampon zona“ u Gruziji, gde EU sprema upućivanje civilne, verovatno policijske misije uz saglasnost Moskve.

Evropska unija namerava da pošalje 150-200 pripadnika misije koji bi nadzirali primirje na gruzijskoj teritoriji, uključujući ,,tampon zone“ iz kojih bi prethodno morale da se povuku ruske trupe.
Prema ovom planu, misija bi postepeno počela da se razmešta od oktobra i trebalo bi da se konačno proširi i na Južnu Osetiju, gde je Rusija, na temelju rezolucija Saveta bezbednosti UN, dosad imala pravo da ima svoje mirovne snage.
Ruske trupe bi ostale i na delovima gruzijske teritorije sve dok se ne uspostavi ,,međunarodni mehanizam“ za nadzor. Bili bi pokrenuti i međunarodni pregovori o ,,stabilnosti i miru“ u Južnoj Osetiji i Abhaziji, kako je to predložila EU.
Delegacija EU sutra treba da ide u Moskvu da dobije dokaze o rešenosti Rusije da ispoštuje dogovor o primirju i da se razjasni, odnosno pripremi za rešavanje pitanja gruzijskog suvereniteta.
Evropska unija će iskustvo iz smirivanja sukoba na Balkanu pokušati da iskoristi u rešavanju gruzijske krize, a Rusija je upozoravala evropske zemlje da priznavanje nezavisnosti Kosova može ,,probuditi nove opasnosti“, izjavio je šef francuske diplomatije Bernar Kušner.
Više ministara EU su zatražili međunarodnu istragu o rusko-gruzijskom sukobu.
Neki evropski čelnici, poput predsednika Evropskog parlamenta Hans-Gerta Peteringa, ukazali su na činjenicu da su gruzijske trupe po naređenju predsednika Saakašvilija prve bombardovale i napale Južnu Osetiju, iako je podvučeno da to ne opravdava ,,preterano rusko uzvraćanje“.

Blic

Veoma je bitno kako će posle ovoga Rusi odreagovati. Nikako im ne bi bilo povoljno da se na teritoriji koju drže pod svojom kontrolom šetkaju mangupi i špiuni zaštićeni diplomatskim imunitetom.

Браво! 
(ако неком није јасно, ове речи су свакако одраз руских ставова о Србији)

Putin: Nema potrebe da se bilo kome izvinjavamo
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 07.09.2008. - 14:13


Rusija nema potrebe da se bilo kome izvinjava povodom Južne Osetije, izjavio je ruski premijer Vladimir Putin, dodajući da je zvanična Moskva apsolutno uverena da je u pravu i da je istina na njenoj strani.

"Nismo mi otišli nekuda, došli su na prag naše kuće, priredili tu krvavu akciju i provokaciju", rekao je Putin u intervjuu TV kanalu "Rusija", dodajući da je Rusija štitila živote svojih mirovnjaka na koje je pucano.
"Štitili smo živote civila Južne Osetije, a to je naš mirovni mandat. Mi smo bili obavezni da to uradimo", rekao je Putin, podsećajući na ulogu holandskog mirovnog kontingenta u Srebrenici.
"Evropski mirovni kontingent je 1995. godine predstavljali su Holanđani. I jednostavno se nisu mešali u sukob. Pobegli su. Sve do sada se sećaju i traže oproštaj. Međutim, ljudi su ubijeni u Srebrenici", kazao je ruski premijer. "Šta su očekivali od nas? Da postupimo isto i ne ispunimo dug prema ljudima koje smo bili dužni da štitimo?", upitao je on i dodao da "nije neophodno" da se Rusija i pred kim izvinjava.
"Uvereni smo da smo u pravu, ne nameravamo ni da izazivamo, ni da se sporimo, nastavićemo da radimo", rekao je Putin i naglasio da Rusija u Južnoj Osetiji postupa u okvirima moralnog i međunarodnog prava.

Prema Putinu, u međunarodnoj zajednici u vezi sa tim pitanjem ima "mnogo emocija", ali on ne vidi "nikakve praktične korake koji bi potvrđivali zahlađenje" sa Evropom.

EU šalje posmatrače u Gruziju
Šefovi diplomatija Evropske unije su juče u Avinjonu pozvali Rusiju da ispoštuje dogovor o obustavi rusko-gruzijskog sukoba i povuče trupe iz "tampon zona" u Gruziji, gde EU sprema upućivanje civilne, verovatno policijske misije uz saglasnost Moskve. Više o tome možete pročitati ovde.
"Nadam se da se to neće desiti", rekao je predsednik ruske vlade, dodajući da "ako neka od evropskih zemalja želi da služi nečijim spoljnopolitičkim interesima", Rusija to ne može zaustaviti.
"Mislim da će se mnogi naši, pre svega evropski partneri, rukovoditi - kako se u takvim slučajevima govori, prilično grubim, ali sasvim slikovitim izrazom - svako je sebi najbliži", rekao je Putin.
Ruski premijer je rekao da Rusija poseduje deficitarne prirodne resurse za kojima postoji veoma velika potreba i bez kojih njeni partneri ne mogu da postoje "ili će im biti veoma teško". Navodeći da su u pitanju nafta, gas, metali, drvo i hemijska đubriva, Putin je rekao da za Rusiju ne bi nastali veliki problemi ukoliko bi zapadni partneri želeli eventualno da odustanu od ruske robe i usluga ili prisustva na ruskom tržištu u vezi sa postupcima Rusije u Južnoj Osetiji, otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti čiju je nezavisnost Moskva priznala.
"Šta da se radi - svet je veliki, a potrebe za tim (ruskim) uslugama i robom u svetskoj privredi su veoma velike", rekao je Putin.

Izvor: Blic

sakašvili se nada u pomoć zapada da povrati kontrolu

Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izrazio je danas uverenje da će vratiti kontrolu nad gruzijskim separatističkim oblastima Južna Osetija i Abhazija "uz pomoć ostatka sveta".

"Naš teritorijalni integritet biće obnovljen. Ubeđen sam u to, više nego ikada. To neće biti lak proces, ali je to sada proces između gnevne Rusije i ostatka sveta", rekao je Sakašvili za gruzijsku televiziju, uoči dolaska šatl misije Evropske unije sutra u Moskvu.

Mesec dana posle početka oružanog sukoba između Gruzije i Rusije u noći između 7. i 8. avgusta, i postignutog primirja, ruski vojnici se još nalaze na gruzijskoj teritoriji.

Uprkos prisustvu ruskih vojnika u Gruziji, Sakašvili je izrazio nadu da će Zapad pomoći da njegova zemlja ponovno uspostavi kontrolu u Južnoj Osetiji i Abhaziji.

Ruski premijer Vladimir Putin ponovio je sinoć da je ruska intervencija u Južnoj Osetiji bila opravdana.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i drugi zvaničnici EU otputovaće sutra u Rusiju da razmotre da li se ona pridržava mirovnog plana sa Gruzijom, koji je sklopljen uz posredovanje Francuske.

Posle toga EU će odlučiti da li će održati planirane razgovore o partnerstvu sa Rusijom, zakazane za 15. i 16. septembar u Briselu.

Izvor: Krstarica