Moskva: Protesti protiv Putina
IZVOR: TANJUG
Moskva -- Ruska policija rasterala je grupu demonstranata u Moskvi i pritvorila 24 osobe, izjavio je portparol policije Genadij Bugačov.


 

(Beta)
Učesnici opozicionog skupa ispred stanice metroa formirali su lanac i uzvikivali slogane protiv ruskog premijera Vladimira Putina, a nekoliko minuta kasnije stigla je policija.

Demonstranti su pokušali da razmotaju transparente na kojima su ispisane kritike na račun predstojećih parlamentarnih i predsedničkih izbora, prenela je agencija AP.

Prema rečima očevidaca, policajci su demonstrantima uvrtali ruke i na silu ih uvodili u policijske kombije.

Opozicione liberalne grupe u Rusiji imaju malu podršku naroda, a policija redovno zabranjuje ili prekida njihova okupljanja.

B92

МОЈ ПРЕДЛОГ ЕВРОАЗИЈСКЕ УНИЈЕ            
Пише: Владимир Путин   
05 октобар 2011

Првог јануара 2012. године стартује најважнији интеграциони пројект - јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана. То је пројект који је, без претеривања, историјски камен међаш не само за наше три земље него и за све државе на постсовјетском простору.

У суштини, реч је о претварању интеграције у разумљив и привлачан, стабилан и дугорочан пројект за грађане и бизнис, који не зависи од ћудљивости текуће политичке или било какве друге коњуктуре.

Напомињем да је управо такав задатак постављен приликом стварања Евроазијске економске заједнице (ЕврАзЕС) 2000. године. И у коначном збиру управо су логика тесне, међусобно корисне сарадње и схватања да постоје заједнички стратешки национални интереси навели Русију, Белорусију и Казахстан да формирају Царинску унију.

Првог јула 2011. године на унутрашњим границама наше три земље је укинута контрола над кретањем робе, што је коначно уобличило формирање јединствене царинске територије са јасним перспективама за реализацију најамбициознијих пословних иницијатива. Ми сада од Царинске уније чинимо корак према Јединственом економском простору (ЈЕП). Стварамо колосално тржиште са више од 165 милиона потрошача, са унификованим законодавством, слободним кретањем капитала, услуга и радне снаге.

За грађане ће укидање миграционих, пограничних и других баријера, такозваних „радних квота" значити могућност да без било каквих ограничења бирају где ће живети, стицати образовање и радити.

Велике могућности се отварају и за бизнис. Говорим о новим динамичним тржиштима, где ће постојати јединствени стандарди и захтеви за производе и услуге, при чему ће у вечини случајева они бити унификовани са европским. То је важно с обзиром да сада сви ми прелазимо на савремене техничке правилнике, и усаглашена политика ће нам омогућити да избегнемо технолошке неусклађености и тривијалне неподударности производа. Штавише, свака компанија из наших земаља ће у свакој држави чланици ЈЕП фактички имати сва преимућства домаћег произвођача укључујући и приступ државним поруджбинама и уговорима.

Својевремено је Европљанима било потребно 40 година да прођу пут од Европске заједнице за угаљ и челик, па до Европске Уније. Формирање Царинске уније и ЈЕП се одвија много динамичније с обзиром да оно узима у обзир искуства ЕУ и других регионалних заједница. Ми видимо њихове и јаке и слабе стране. И у томе је наша очевидна предност, која нам омогућава да избегнемо грешке и не допустимо понављање разних бирократских оптерећења.

КОНТУРЕ ПРОЈЕКТА

Од 1. јануара 2012. године у пуној мери ће прорадити и Суд ЕврАзЕС. Да се обраћају том суду по свим питањима која су повезана с дискриминацијом и нарушавањима правила конкуренције и равноправних услова вођења бизниса, могу не само државе него и сви учесници у економском животу.

Суштинска карактеристика Царинске уније и ЈЕП је и постојање наддржавних структура.

Стварање Царинске уније и Јединственог економског простора дају у перспективи основу за формирање Евроазијске економске уније. Истовремено ће ићи и постепено ширење круга чланова Царинске уније и ЈЕП на рачун пуноправног прикључења Киргизије и Таджикистана.

Не заустављамо се на томе и поставићемо пред себе амбициозни задатак: да се подигнемо на нови, још виши ниво интеграције - према Евроазијској унији.

Како ми видимо перспективе и контуре тог пројекта?

Као прво, не ради се о томе да у овом или оном облику поново стварамо СССР. Наивно би било покушавати да рестауирамо или копирамо оно што је већ остало иза нас у прошлости, међутим тесна интеграција на новим вредносним, политичким и економским основама - то је захтев нашег времена.

Ми предлажемо модел снажне наднационалне заједнице, која је способна да постане један од полова савременог света и при том да игра улогу ефикасне „споне" између Европе и динамичног Азијско-тихоокеанског региона. То значи и да је на бази Царинске уније и ЈЕП неопходно прећи на тешњу координацију економске и валутне политике те створити пуновредну економску унију.

Обједињавање природних ресурса, капитала, огромног људског потенцијала омогућиће Евроазијској Унији да буде конкурентна у индустријској и технолошкој трци, у такмичењу за привлачење инвеститора, за стварање нових радних места и иновативних производњи. И упоредо са другим кључним играчима и регионалним структурама - попут ЕУ, САД, Кине, АТЕЗ (Азијско-тихоокеанска економска заједница) - обезбеђивати стабилност глобалног развоја.

Као друго, Евроазијска Унија ће послужити као својеврсни центар даљих интеграционих процеса. То јест, формираће се путем постепеног спајања постојећих структура - Царинске уније и Јединственог економског простора.

Даље, Евроазијска Унија - то је отворени пројекат. Ми поздрављамо прикључење њему и других партнера, првенствено земаља из Заједнице Независних Држава. Притом не мислимо било кога пожуривати или подстицати. То мора да буде суверена одлука сваке државе, коју налажу њени сопствени дугорочни национални интереси.

ЕУ ИЛИ ЕВРАЗЕС ЛАЖНА ДИЛЕМА

Овде бих хтео да дотакнем једну, по мом мишљењу, веома важну тему. Неки наши суседи образлажу непостојање жеље да учествују у дубљим интеграционим пројектима на постсовјетском простору тиме што је то наводно у супротности са њиховим европским избором.

Сматрам да је то лажна дилема. Ми се не спремамо да се од било кога ограђујемо нити да се било коме супротстављамо. Евроазијска Унија ће се градити на универзалним интеграционим принципима као неотуђиви део Велике Европе, коју обједињују јединствене вредности слободе, демократије и тржишних закона.

Још 2003. године Русија и ЕУ су се договорили о формирању заједничког економског простора, о координацији правила економске делатности без стварања наднационалних структура. Да бисмо развили ту идеју, предложили смо Европљанима да заједно размислимо о стварању хармоничне заједнице економија од Лисабона до Владивостока, о зони слободне трговине и чак о већим облицима интеграције, као и о формирању усаглашене политике у сфери индустрије, технологија, енергетике, образовања и науке. И на крају, о укидању визних ограничења. Ти предлози нису остали да висе у ваздуху, већ их европске колеге детаљно разматрају.

Сада ће учесник дијалога са ЕУ постати Царинска а убудуће и Евроазијска Унија. На тај начин улазак у Евроазијску Унију, поред директних економских користи, омогућиће свакој од њених чланица да се брже и са јачих позиција интегрише у Европу.

Осим тога, економски логичан и избалансиран систем партнерства Евроазијске Уније и ЕУ у стању је да створи реалне услове за промену геополитичке и геоекономске конфигурације целог континента и имао би несумњиво позитиван глобални ефекат.

Данас је очигледно да је светска криза, која је избила 2008. године, имала структурни карактер. Ми и сада видимо њене јаке последице. Корен проблема се налази у нагомиланим глобалним дисбалансима. При том веома тешко иде процес израде посткризних модела глобалног развоја.

Према нашем мишљењу, излаз може да буде израда заједничког приступа, што се каже, „одоздо". Испрва, унутар постојећих регионалних структура - ЕУ, НАФТА, АТЕЗ, АСЕАН и других, а затим путем дијалога између њих. Управо из таквих интеграционих „циглица" може да се изграде стабилнији карактер светске економије.

На тај начин наш интеграциони пројект се подиже на квалитативно нови ниво, отвара широке перспективе за економски развој, ствара додатне конкурентске предности. Такво обједињавање напора ће нам омогућити не само да се упишемо у глобалну економију и систем трговине него и да реално учествујемо у процесу израде решења која стварају правила игре и одређују контуре будућности.

Убеђен сам да је стварање Евроазијске Уније ефикасна интеграција - то је онај пут који ће омогућити њеним чланицама да заузму достојно место у сложеном свету 21. века. Само заједно наше земље су способне да се упишу међу лидере глобалног раста и цивилизацијског прогреса, да постихну успех и просперитет.

Најважнији делови ауторског текста В. В. Путина, објављеног у водећем руском дневном листу „Известија" под насловом „Нови интеграциони пројект за Евроазију - будућност која се рађа данас". На српском језику текст је објављен на сајту www.факти.орг


Превео Ратко Ч. ПАИЋ

Факти

индијанске ватре 


24 опозиционара у Москви,мало ли је 

inace postovala vest vise zbog fotke 

sta cu, padam na harizmu ovog coveka   

Auh bre, pa ovo je klasicno krsenje ljudskih prava. Uvrcu ruke deci. Eh, taj OMON sta radi, pa to nije normalno.

Наша демократска полиција то не ради.Уз дечју песмицу те лепо замоле ...
После добијеш у станици топлу чоколаду,итд   

Hebi ga, takav zakon 
A OMON je zakon 

Putin: Obnova vojnih fabrika

Moskva -- Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je da će vlada u naredne tri godine uložiti više od 13 milijardi dolara za modernizaciju zastarele ruske vojne industrije.


 

Na sastanku vlade, Putin je rekao da treba drastično modernizovati 1.700 fabrika za proizvodnju naoružanja.

Prema njegovim rečima, vlada će u te svrhe izdvojiti 400 milijardi rubalja (13,7 milijardi dolara), što je, kako je naveo, od ključnog značaja za ispunjavanje ambicioznog programa nabavke novog naoružanja.

Rusija planira da do 2020. uloži ukupno 620 milijardi dolara u modernizaciju vojne industrije.

Ruski proizvođači oružja suočavaju se s oštrim kritikama vlade zato što ne uspevaju da ispune sve porudžbine. Analitičari za to okrivljuju korupciju, zastarelu opremu i prekinute veze među podizvođačima.

B92

Koji je najseksi deo Putinovog tela?

Vladimir Putin danas slavi 59. rođendan, a među prvima ruskom premijeru su čestitale pripadnice popularnog ženskog fan-kluba - koje su ispekle kolač i organizovale glasanje za "naj-seksi deo Putinovog tela", prenosi na onlajn izdanju "Raša tudej".

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da Putin provodi rođendan "radno", a da od juče prima čestitke i poklone.

Pripadnici pokreta "Naši" su u čašt Putinovog rođendana organizovali snimanje filma u kojem je učestvovalo oko 2.000 ljudi. Oni su zapalili sveće i njima u jednoj moskovskoj ulici formirali broj 59, dok su pevali pesmu sa refrenom: "Nažalost, rođendan je samo jednom godišnje."
Autori erotskog kalendara sa studentkinjama Moskovskog državnog univerziteta, koji je izrađen prošle godine, u čast 58. Putinovog rođendana, ove godine su za premijera kreirali bojanku "Dima i Vova", sa doživljajima dvojice dečaka - Dimitrija i Vladimira.
 
Putin je rođen 7. oktobra 1952. godine u Lenjingradu, 1975. diplomirao je na tamošnjem univerzitetu, a zatim se zaposlio u javnim organima bezbednosti.

Službovao je u bivšoj Demokratskoj Republici Nemačkoj od 1985. do 1990. godine, a zatim je prešao na poslove u administraciji Sankt Peterburga.
 
Od 1996. godine, Putin prelazi u Moskvu gde počinje da radi za predsedničku administraciju, a od 31. decembra 1999. godine postaje vršilac dužnosti predsednika.

Za predsednika prvi put je izabran 2000, a zatim ponovo 2004. godine, a premijer Rusije postao je 2008.
 
Putin je kandidat vladajuće partije "Jedinstvena Rusija" za predstojeće izbore, 2012, a jedinstvena procena ruske i svetske javnosti je da će Putin ubedljivo pobediti konkurenciju i osvojiti treći mandat.



Blic

Нове ракете за руске нуклеарне подморнице
Тагови: нуклеарна енергетика, наоружањe, ракете, Друштво, Русија, Коментари
 
   
7.10.2011, 19:04
© Фото: www.russianarmya.ru
   
Одштампајте прилог    Испричајте пријатељу    Додати на блог

У Русији је успешно завршена проба нове стратешке ракете Лајнер. Ускоро ће она бити примљена у наоружање војно-поморске флоте. Како је саопштио извор у главном штабу ратне морнарице, ракетним комплексима Лајнер биће опремљене подморнице пројекта Делфин у Северној флоти.

Ово ће омогућити Северозападној групацији нуклеарних подморница да одржавају висок ниво бојеве готовости најмање до 2030. године. Оба лансирања интерконтиненталне балистичке ракете Лајнер изведена су успешно ове године са нуклеарних подморница Јекатеринбург и Тула. Као што се зна, у Русији се настављају испитивања друге интернконтиненталне тростепене балистичке ракете Булава. За сада је од 15 лансирања било успешно 8. Лајнер и Булава нису конкуренти. Прва ракета је на течно гориво, друга на тврдо. Оне добро допуњавају једна другу, истиче адмирал, члан комитета Државне думе за одбрану Владимир Комоедов.

 

Идеалног оружја нема. Зато разни видови наоружања компензју или затварају постојеће недостатке. Ракета на тврдо гориво је лакша у експлуатацији, безбеднија за чување. И може да се погреши са дометом, само да прецизност буде висока. А ракета на течно гориво захтева брижљивије сервисирање. Разрада разних система је исправан пут, јер ако развој иде једним правцем, недостатке је врло тешко одстранити. Лајнер има приличан домет и доста високу прецизност. Ова разрада представља дубоку модернизацију ракете Сињева која је у наоружању.

Многи експерти истичу да Лајнер поседује нове могућности у односу на Сињеву да превладава ПРО. Лајнер има два пута више бојевих блокова мале класе снаге у односу на Булаву и већи домет лета. По информацији извора ратне морнарице, летачке пробе Лајнера су завршене 2011. године. По њиховим резултатима је донета одлука о серијској производњи и експлуатацији ракете. Није ли пребрзо? Адмирал Комоедов сматра да није.

 

Најважнији су резултати испитивања, телеметријски снимак, техничко стање саме ракете, спремност за производњу. Мислим да је све узето у обзир.

Укључивање Лајнера у наоружање ће ојачати стратешке нуклерне снаге Русије. Постојање више варијанти бојеве опреме омогућиће оперативно реаговање на појаву војних опасности.