Путин пoнудиo Србији улазак у Евроазијску Унију?
by Небојша 
Извор: Васељенска Телевизија
05. 10. 2011 | 16:04

Москва – Иако се још, формално, није вратио на кремаљски трон, Владимир Путин већ обасипа јавност својим плановима и визијама за будућност.

Иначе, понуда из Москве стигла је и на београдску адресу па се Србији заводљиво нуди да Београд буде једно од четири седишта нове уније, а према неким политичким стратешким плановима, понуду ће послати и Турској.

Тако је у свом тексту за московски лист Известија руски премијер, и највероватније нови-стари председник, најавио велики руски план оснивања моћне међудржавне политичко-економске интеграције – Евроазијске Уније, по угледу на ЕУ, од земаља бившег СССР-а.

Била би основана на темељима Царинског савеза или Јединственог еконмског појаса који обухвата Русију, Белорусију и Казахстан, а који почиње деловати од 1. јануара 2012. Путин већ “заводи” остале земље регије, па и шире, да приступе том, засад тројном, савезу. То је досад најамбициознији и најозбиљнији руски план конкуренције САД-у и Европској Унији.

Русија већ годинама покушава да обједини земље бившег СССР-а у разне безбедносне, одбрамбене, економске и политичке асоцијације како би ојачале свој положај у регији, али и пратиле глобалне развојне трендове. Москва одавно има амбицију да буде нека врста источног Брисела (само с већим утицајем) па је тако већ формирана Евроазијска економска унија из које је настао Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана, а ускоро ће им се прикључити Таџикистан и Киргистан.

Тај се предлог чини као најозбиљније остварење нове економско-политичке наднационалне организације која ће бити, како каже Путин, “ефикасна спона између Европе и азијско-пацифичког региона”. Додуше, први је идеју о таквом савезу још 1994. дао казахстански председник Нурсултан Назарбајев.

Сједињене државе

Царински савез три постосвјетске државе ће функционисати на начелима ЕУ и Шенгена, па ће тако Белорусија, Русија и Казахстан, који имају 165 милијуна становника (60 посто становништва бившег СССР-а) и површину од скоро 20 милиона квадратних километара – од Пољске до Тихог океана, имати слободан проток и кретање људи, роба, инвестиција и идеја, његови становници моћиће да се запошљавају, школују, живе, покрећу послове и оснивају компаније било где на територији тих држава. Осим тога, Белорусија чак размишља да руску рубљу уведе као националну валуту, иако постоји и предлог увођења неке нове заједничке валуте по узору на евро.

Да би Путин био задовољан пројектом, у Евроазијској Унији Русија жели као приоритетан стратешки циљ Украјину с њених 45 милиона становника и великим пољопривредним потенцијалима, Туркменистан, једног од највећих произвођача памука који је четврти на свету по залихама гаса, те нафтом богати Азербејџан.

Свакако да Путин рачуна да ће се Унији прикључити и једна од најважнијих земаља средњоазијског региона Узбекистан, највећи произвођач памука на свету.

Када би се све те земље прикључиле новој унији, с њом би било обухваћено више од 60 посто светских залиха нафте и скоро 70 посто залиха гаса.

Понуда Србији

Иначе, понуда из Москве стигла је и на београдску адресу па се Србији заводљиво нуди да Београд буде једно од четири седишта нове уније, а према неким политичким стратешким плановима, понуду ће послати и Турској.

Стандард

Иначе, Фејсбук заједница најбрже реагује на вести па је већ основана група под називом „Хоћемо Србију у Евроазијској унији„.

Samo kako premestiti Srbiju u tu Aziju 
Inace, sa tom unijom ce samo da dobiju jos vise muslimana u Rusiji koji ce naravno moci slobodno da se krecu

Па размиишљај мало,учи па нам јави. Ништа без тебе стручњака.   

Opet ce ih biti manje nego u tvojoj Nemackoj!

8.октобар - дан Светог Сергија Радоњешког



Пре 665 година у шумском честару северно од Москве синови ростовског бојарина, Стефан и Варфоломеј, истесали су келију-брвнару и „црквицу малу“, посвећену Светој Тројици. Тако је утемељена Светотроицка Сергијева Лавра, која је, као и све велико, почела од малог и неприметног дела.

Тешко да би неки савременик, нашавши се на том месту, могао наслутити да се иза тесарског труда браће крију силуете будућег манастира, једне од главних светиња Православног света!
Страшне, непроходне шуме окруживале су тада Москву. Једино су ветар и каткада дивље звери, парали ваздух хуком и завијањем, које се пробијало између густих стабала. И нису случајно ростовска браћа изабрала то место на брежуљку Маковец...

Слично томе како је Господа и претечу његовог Јована у различито време Дух сместио у пустињу, где су постили трпећи ђаволска искушења, тако је, несумњиво, и Стефана са Варфоломејем водио Свети Дух, показавши им место на коме се „...древни виђаху (...) и пре него се светлост, већ ини огањ и ини благоугодни мирис осећао“.

Није каменита пустиња Јудејска, већ непригодни за живот шумски честар, постао уточиште двојици пустињака, који су свесно тражили неблагодатну земљу како би у условима, у којима је најтеже опстајати, победили искушења сталним напрезањем свих физичких и духовних снага. Није прошло тако много времена и брат је, не издржавши одрицања, оставио брата, отишавши у Москву, у Богојављенски манастир. А Варфоломеј је одлучио да се замонаши, што је ускоро и учинио под именом Сергиј.

„Радоњешким чудотворцем“, „Игуманом земље руске“ називају оснивача Свето-Троицке Сергијеве Лавре, повезујући са његовим именом наде у заузимање и молитву пред Богом. И не пресахњују чудеса, која твори Преподобни Сергиј. И до данас исцелења и утеху добијају припадајући му по вери. Још за живота Сергијевог његовим трудом и молитвом стварано је нешто што се и дан-данас тиче сваког ко живи у Русији, независно од тога ком племену и којој вери припада. Преподобни Сергиј, инспиратор уједињења разбијених у XIV веку руских земаља око Москве, благословио је, подржао и указао на прави пут кнезу Дмитрију Ивановичу уочи Куликовске битке, која је почела двобојем Троицког монаха Александра Пересвета са татарским витезом Темир-Мурзом. Уместо позлаћеног шлема Пересвет је био обучен у испосничку кукуљицу са крстом на врху, који му је био и једина заштита. „Брате мој, Андреј Ослајаба, моли Бога за мене!“ – обратио се он другу, који је дошао са њим из Троицког манастира, и кренуо усусрет страшном Татарину. Они су се сударили укрстивши копља свом снагом, и пали мртви на земљу.

Победом руске војске завршена је битка на Куликовом пољу. „Народ, навикнут да дрхти и при самом помену имена Татарина, - пише В.О.Кључевски, - устао је на поробљиваче, (...) насрнуо на непријатеље несаломивим бедемом, сахранивши их под својим вишехиљадитим костима...“

Минули су векови. И поново се на преломној етапи историје манастир нашао у центру догађаја. Када је почетком XVII века Лажни Дмитриј Други био на прилазима Москве, када је даље постојање руске државе, захваћене метежом, изнурене непријатељем и поривима ка власти бојара, доведена у озбиљно искушење, Троицки монаси и становници околних села и насеља, који су се склонили иза манастирских утврђења, шеснаест месеци су одолевали одредима Сапеге и Лисовског, који су до тада већ разорили Переслављ и Суздаљ, Јарослављ и Ростов Велики. Непрекидна ватра и јуриши, сплетке и уходе, који су слати да сеју издају, лишавање дотока воде опкољенима, глад и епидемије – ма шта се догађало и ма шта не предузимали Пољаци, манастир се чврсто држао све дотле, док из Нижњег Новгорода није пристигла помоћ од војводе Скопина-Шујског. Иако, како је истицао Троицки самостански економ Аврамиј Палицин, који је детаљно описао опсаду, браниоци тврђаве „нису били начисто шта им је чинити: или мртве саахрањивати, или зидине градске бранити“. Али су се сетили завета Преподобног Сергија, Пересвета и Ослјабе: „Будите храбри, као војници Христови! Дошло је време за ваше искупљење!“ – монаси XVII века.


Са мачевима назубчаним,

У светој одежди ђакона,

Са панцирима поцепаним,

Са шлемовима, и капицама


Сву ноћ мразовиту су они

Све до зоре ране

У руци претећој држали

Крстове или секире

(А.К.Толстој „Ноћ уочи јуриша“)

А скоро сто година касније управо је из манастира Преподобног Сергија прве своје кораке начинила петровска Русија. Два пута су Троицке зидине скривале млађаног владара од побуњених стрелаца. Овде, у манастиру, Петар је потом судио присталицама принцезе Софије, која је желела да самостално управља земљом и предузела неуспешни покушај освајања власти. А испред манастирских врата извршена је казна над осуђеним.

Може се рећи да је овде, у манастиру Преподобног Сергија, Петар поставио један од првих камена у темеље нове државе. Овде је Петар, после гушења првог Стрелецког бунта и заточења Софије у Новодевичјем манастиру, постао једини владар, свестан да од тог тренутка једино на њему и његовим плећима лежи бреме влсти и одговорности за земљу.

Када су у XX веку по целој Русији порушени храмови и манастири, Свето-Троицка Сергијева Лавра не само да је одолела, него се временом и пролепшала. Рестаурираним храмовима враћен је првобитни облик, порушене су касније доградње уз старинска здања. Није страдао Троицки манастир ни у годинама Великог отаџбинског рата. У Великом Новгороду сачувано је предање: када са крста сабора Свете Софије нестане голуб, пашће и Новгород. Тако се и десило: фашистичким пројектилом погођена је птица, и Немци су убрзо град сравнили са земљом.



«Бео као голуб» - каже о Троицком манастиру сиријски путописац из XVII века Павел Алепски. Управо као голуб на крсту, подигнутим над Русијом, - тако је тесно повезана судбина манастира са судбином руске државе, настале уз учешће Преподобног Сергија. И не једном, када се решавала судбина земље, када се одживело старо спремало да замени наилазећим новим, његова обитељ налазила се у епицентру догађаја, не просто као посматрач са стране, већ активни учесник, који утиче на ток догађаја. И ко зна, може се десити да ишчезне Лавра, а онда ће ишчезнути и Русија, чувана молитвом и заузимањем Преподобног Сергија, брижљиви чувар јединства руских земаља, снаге и независности руског народа. Надаћемо се да тај белоснежни голуб, кога је над Светом Русијом подигао Преподобни Сергиј, неће напустити своје место.

 Светлана Замљелова је члан Савеза писаца Русије, дописни члан Петровске академије наука и уметности

http://www.rusija.rs/sveta-rusija/istorija-crkve/722-kolevka-rusije-svetotroicka-sergijeva-lvara.html?start=1

Swindlers prey on Russians’ credit cards

Up to $79 million may disappear from bank cards in Russia by the end of the year, as the amount of credit and debit card fraud in the country has doubled over the recent six months.

While Russia’s bank-card market is rapidly growing – the number of transactions has increased by 37 per cent since 2010 – more and more people are beginning to feel the downside.

During the first half of 2011, fraudsters stole over a billion rubles from private bank accounts, which is 70 per cent more than the same period last year.

Over a half of all illegal transactions in Russia are conducted with the help of point-of-sale terminals used in the retail and service industry. Identity theft over ATMs is also on the rise, accounting for 40 per cent of all cases. This is significantly different from the rest of the world, where cash machines account for only five per cent of all thefts.

Most Russians fall victim of skimming – a method used by criminals to capture data from the magnetic stripe on the back of a plastic card. Another popular trick is PIN capturing with the help of cameras or other devices attached to cash machines.

Experts say Russian legislation lacks measures to effectively fight this type of crime. The maximum punishment for skimmers is two years in prison and often they manage to get away. Even if caught red-handed, the person will be let go with a written promise to stay in the country. Usually they have enough time to destroy all evidence against them before the trial begins.

Another reason for the spread of skimming is the banks’ attempts to save on transaction safety. Even the simplest protection means, such as special keyboard protectors can cost up to $50 per ATM, which increases the cost of operating the chain. Even more expensive is the installation of surveillance cameras or hiring personnel responsible for tracking illegal transactions.

While this could indeed make operating ATMs more expensive, they already lose on average around $190 per cash machine. Very soon the banks’ losses from skimming might exceed the cost of additional safety measures.

Izvor: RT

Kad se krade, nek se obaraju rekordi, ludi Rus je to 

један од квалитетнијих текстова снежане чонградин који је нашкрабала у пешчанику а пренеле чика перине е новине


Uloga Rusa u srbijanskoj devoluciji
 koprofiliše  : Snežana Čongradin


Uzak krug špijuna FSB (naslednica sovjetske KGB), prema rečima naših izvora iz tadašnjih bezbednosnih krugova, i bez zvanične dozvole Moskve, došao je u Beograd kako bi pripremao političku podršku za diskreditaciju, a potom i likvidaciju Đinđića. Kontraobaveštajna služba je, tvrde oni, bila njihova ekspozitura, pa su zajedno tražili motiv i način da sprovedu te namere u delo. Kao motiv definisali su “kriminalne aktivnosti” premijera Srbije i zato su nastavili svim sredstvima, pa i preko više medija, da o njemu stvaraju sliku osobe upletene u organizovani kriminal, poput šverca cigareta. Kao najbolje rešenje za izvršioce zločina pokazali su se takozvani rodoljubi, a zapravo ljudi koji su učestvovali u ratnim operacijama devedesetih i vođe kriminalnih grupa

Dok su huligani, razjareni proglašenjem nezavisnosti Kosova, u februaru 2008. godine, palili strana diplomatska predstavništva u Beogradu, predvođeni ratnohuškačkim žarom bivšeg premijera Vojislava Koštunice i njegove ekipe političara i javnih radnika iz seljačke koalicije, na Ruskoj državnoj televiziji, voditelj večernjeg popularnog dnevnika – Konstantin Semin, kojeg je lično Vladimir Putin samo godinu dana ranije odlikovao Ordenom za zasluge otadžbini, govorio je sa toliko mržnje o ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću da je zaprepastio čak i one koji i dan danas ne pokazuju mnogo interesovanja za otkrivanje cele istine o atentatu na premijera. Omiljeni Putinov novinar, fasciniran prizorom porušenog Beograda s ciljem navodne odbrane Kosova, rekao je tada da su građani Srbije izgleda konačno shvatili da je premijer zaslužio metak, jer je istaknute srpske heroje poslao u Hag.
Tri godine kasnije, ruski ambasador Aleksandar Konuzin, na dan kada Euleks, KFOR i kosovski carinici preuzimaju granične prelaze Jarinje i Brnjak, proziva Srbe da nisu dovoljno Srbi, jer ne brane Kosovo. Ubrzo stiže potvrda iz Moskve da ambasador Konuzin nije ni temperamentan ili pijan, već da izražava stvavove zvanične ruske politike prema Srbiji, a ruski mediji izveštavaju kako je Beograd uvredio Konuzina jer nije ispoštovao njegov govor do kraja i, verovatno, jer se nije  „sjurio“ na Kosovo da ga „odbrani“ od Amerike i EU.

Nedelju dana posle ovog diplomatskog incidenta, predsednik SNS, Tomislav Nikolić i prvi čovek DSS, Vojislav Koštunica, u društvu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, prisustvuju kongresu Jedinstvene Rusije, čiji je neformalni lider ruski premijer Vladimir Putin. Nezvanično se prenosi da je Putin odlučio da ujedini desničarku opoziciju u Srbiji uz prisustvo predsednika RS, kako bi osigurao sprovođenje ruskog državnog interesa na ovim prostorima, nakon predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji.

Da takav jasan interes postoji, sada nema nikakve sumnje. Srbija izvan EU i NATO jedini je strateški interes Rusije u Srbiji. Podržavanje režima Slobodana Miloševića tokom ratnih devedesetih godina i zločinačkih pohoda tadašnjih vojnih i paravojnih formacija, kao i uloga Rusije u petom oktobru i svrgavanju Miloševića s vlasti, vrhuni nakon njegovog isporučenja Haškom tribunalu.
Prema svedočenju ljudi iz bezbednosnih struktura bliskih Zoranu Đinđiću, od 2002. godine operativci Resora državne bezbednosti (sadašnja BIA) primetili su „izuzetno dinamičnu aktivnost” u zgradi Ruskog doma, u ulici Narodnog fronta u Beogradu. Tom prilikom, radnici RDB su tu zgradu „ozvučili” i postala je predmet stalne opservacije. Tokom 18 meseci nadgledanja i „slušanja“, utvrđeno je da je deo ruske obaveštajne službe u zgradi Ruskog doma oformio štab za koordinaciju s „patriotskim“ političarima iz DOS-a i ljudima iz vojne obaveštajne službe SRJ. Grupu političara činili su čelnici tada najjače opozicione stranke na republičkom nivou i njihovi finansijeri, javnosti poznati kao osobe s krupnim energetskim poslovima, koji se protežu i u Rusiji. Lako je zaključiti da je reč o DSS-u i kontroverznim trgovcima strujom i naftom, Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću.
Vojsku je u to vreme vodila grupa generala, poznatih po imenu „crveni orkestar“, zbog svoje ideološke tvrdokornosti. Među glavnima su bili bivši načelnik Generalštaba Branko Krga i šef obaveštajne službe Aco Tomić. Osoba za kontakt sa članovima pomenute političke stranke bio je potpukovnik Dragoljub Živković, koji je kasnije u akciji Sablja uhapšen, ali je tokom suđenja oslobođen optužbi za špijunažu Dušana Mihajlovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova. Oslobođen je pomoću alibija koji mu je pružio današnji predsednik Srbije Boris Tadić.

Prema navodima izvora bliskih Zoranu Đinđiću, posle 5. oktobra u Beograd je došlo na desetine ruskih špijuna i kgb-ovaca. Bezbednosne službe su, kako nam je rečeno, „slušale“ Ruse tokom 2001, 2002, i 2003, što su oni, naravno, znali. Nakon što je supruga Slobodana Miloševića, Mirjana Marković, sa sinom pobegla u Rusiju, gde su dobili azil, premijer Đinđić dao je nalog da se od Rusa traži da je isporuče Srbiji. Kako su to radnici u ruskoj ambasadi saznali, uz svest da su prisluškivani, preko telefona su vodili sa svojim šefovima u Moskvi razgovore koje su nam prepričali bezbednosni izvori vlade Zorana Đinđića. Otprilike ovako su, prema njihovom svedočenju, tekli ti razgovori:

овај део који следи се посебно мора нагласити

KGB špijun u Beogradu: Šefe, ovi ovde preko RDB-a kažu da ce tražiti Miru i Marka Miloševića. Šef u Moskvi: Ma neka traže, daćemo im… (ruska psovka). Neka se samo jave izdajnici, da im kazemo šta mislimo o njima. (smeh) KGB špijun u Beogradu: Da, da šefe, i mi to kažemo, ali čuju oni sad šta je naše mišljenje. (smeh) Šef u Moskvi: Samo neka se javi neko iz te izdajničke vlade! Prosledite ih meni… da im kažemo šta će da dobiju. KGB špijun u Beogradu: Hvala šefe, to i mi mislimo o njima, teški izdajnici. (smeh)
 

Transkript slične sadržane je danima cirkulisao po RDB-u i došao je i do Zorana Đinđića i mnogih iz tadašnje vlasti.

Prema svedočenju Vladimira Bebe Popovića, bivšeg šefa Biroa za komunikacije Vlade Srbije, postoji „katastrofalna uloga Rusije u postavljanju i smenjivanju vlasti u Beogradu.“ „U pripremama za atentat na Zorana Đinđića postojali su strani moćni centri koji su za takvu stvar davali podršku. Tu nedvosmisleno mislim na Rusiju. Kad kažem Rusiju, naravno da ne mislim na zvaničnu državu i na njihovu zvaničnu službu bezbednosti, KGB. Mislim na one centre moći te države koji postoje i funkcionišu u okviru samog aparata. Ne zaboravite da je vojska (SRJ), njen vrh, u vreme 5. oktobra bila kompletno pod kontrolom Rusije. Osim (generala Nebojše) Pavkovića, koji je tu došao, jer je politički bio najprihvatljiviji Miri Marković i Slobodanu Miloševiću, svi ovi ostali koji su upravljali vojskom, od Krge pa nadalje, školovani su u Rusiji i na doškolovavanje su išli u rusku vojsku. Ceo taj vrh, koji se u žargonu u vojsci pežorativno nazivao „crveni orkestar“, činili su kolege, zaposleni i potčinjeni velikoj i moćnoj ruskoj armiji i ruskoj aparaturi. Peti oktobar počinje s njima na čelu. To nije samo na osnovu spekulacija ili toga da ja to mislim ili ne mislim, tu se desilo i nekoliko konkretnih stvari. Za mene je svakako najznačajnija ta da me je šest meseci pre Zoranovog ubistva na ručak pozvao ambasador velike evropske države, obaveštajac. Bili smo na ručku, izašli iz restorana i on me je na ulici gde prolaze autobusi pitao da li znam nešto o tome da vojska zajedno s Rusima, koristeći ovo Hag – anti-Hag, priprema Zoranovo ubistvo. Rekao sam da ne znam, kao što stvarno ništa nisam ni znao i na tome se završilo. Preneo sam to i Zoranu i nadležnima koji su se tada time bavili“, rekao je Popović za dokumentarac Peščanika o ubistvu premijera Đinđića.
Uzak krug špijuna FSB (naslednica sovjetske KGB), prema rečima naših izvora iz tadašnjih bezbednosnih krugova, i bez zvanične dozvole Moskve, došao je u Beograd kako bi pripremao političku podršku za diskreditaciju, a potom i likvidaciju Đinđića. Kontraobaveštajna služba je, tvrde oni, bila njihova ekspozitura, pa su zajedno tražili motiv i način da sprovedu te namere u delo. Kao motiv definisali su “kriminalne aktivnosti” premijera Srbije i zato su nastavili svim sredstvima, pa i preko više medija, da o njemu stvaraju sliku osobe upletene u organizovani kriminal, poput šverca cigareta. Kao najbolje rešenje za izvršioce zločina pokazali su se takozvani rodoljubi, a zapravo ljudi koji su učestvovali u ratnim operacijama devedesetih i vođe kriminalnih grupa. Tako su Zemunski klan i JSO izabrani kao najbolje rešenje, a srpski i ruski “crveni” krugovi su nadzirali operaciju i davali logističku podršku. Ipak, tvrde naši izvori, podrška nikada nije bila eksplicitna, po sistemu “ubijte ga i nagradićemo vas”.

Danasovi izvori iz bezbednosnih krugova tokom vlade Zorana Đinđića i akcije Sablja navode da je postavljanje funkcionera DSS-a Radomira Naumova na mesto predsednika UO Elektroprivrede Srbije, a potom, 2004. godine, i na mesto ministra energetike, bilo “inspirisano” interesnim vezama s Rusijom. Na ovoj funkciji, on je, tvrde naši izvori, potpisao desetine ugovora s ruskim firmama. Energetiku je u vladama Vojislava Koštunice nastavio da vodi kadar DSS-a, posle Naumova to je bio Aleksandar Popović, i to u vreme kada je počela najkrupnija privatizacija u demokratskoj Srbiji – NIS. Naumov je, međutim, tvrde naši sagovornici, nastavio da bude aktivan institucionalno, ali sa mesta ministra vera. On će biti prisutan u raznim komisijama za privatizacije.
Interesanta je i pojava Nenada Popovića, kojeg upućeni u njegov „razvojni put“ nazivaju malim Konuzinom. Nije potrebno za to imati posebne argumente, jer se iz svih njegovih javnih nastupa može zaključiti da je reč o ruskom lobisti u Skupštini Srbije, kao i sa pozicija vlasti. Popović se time, praktično, i sam hvali. On je iz Republike Srpske, pre mnogo godina, otišao u Moskvu da radi kao vozač, da bi ubrzo došao u Beograd i to pravo u DSS. Do tada potpuno nepoznatog Popovića postavljaju na značajnu funkciju u FK Partizan. Ubrzo napreduje u DSS-u, postaje jedan od glavnih privrednika, kupuje firme po Srbiji i počinje da se pojavljuje u medijima, s imidžom uspešnog biznismena koji obećava da će iz Rusije doneti milijarde u Srbiju.

Nakon objavljivanja delova ovog teksta u listu Danas, u okviru serijala Ako je Srbija, kako kažu „patriotski“ krugovi, puna zapadnih špijuna – ko „radi za Ruse“?, redakciji se javila novinarska ekipa sa već pomenute Ruske državne televizije, na kojoj je 2008. godine, nastupio novinar Konstantin Semin sa ocenom da je Đinđić zaslužio metak. Iako ne sa istog kanala (Seminov dnevnik je na kanalu 3, a u Danas je došla redakcija sa kanala 1), pitanja koja su postavili autorima teksta iz Danasovog serijala, nisu odavala utisak da je reč o neistomišljenicima kolege Seminova. Koliko im je bilo značajno to što se u jednom dnevnom listu u Beogradu objavljuju tekstovi koji bacaju drugačije svetlo na ulogu Rusije u političkim i društvenim dešavanjima u Srbiji, dokazuje i činjenica da su snimali prilog s namerom emitovanja u emisiji koja ide nedeljom u 21 čas, i koju prati 190 miliona gledalaca. Pitanje koje su ruski novinari više puta uputili autorima tekstova iz Danasovog serijala bilo je: Zašto baš sada, u ovom trenutku, povezujete atentat na premijera sa Rusijom?

извор: сигурна кућа за копрофиле илити Е-новине

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

поуздани извор из врха овог... ,веома поуздани извор из централе оне... ,изузетно поуздани извор који ми је рекао ово и оно... 

снеки је победила

Чему песимизам због Путина

Katrina vanden Heuvel, Stephen F. Cohen | The Washington Post

Не бранимо Владимира Путина као демократу, али велики број негативних коментара после најаве да ће се он вратити у Кремљ као председник упрошћен је морални став који се представља као политичка анализа, пише амерички дневник.

У уводнику Њујорк тајмса од 28. септембра, на пример, тврди се да Путин, који је "јасно показао свој презир према демократским правима", потискује "либералнијег и више прозападно настројеног" Дмитрија Медведева. У уводнику Вашингтон поста од 26. септембра каже се да је "Владимир Путин одлучио да би волео да поново буде председник, па ће тако и бити".
TWP.jpg

Међутим, сложеност руске политике не може се свести на хирове једног човека – колико год он био моћан. Као што се јасно могло закључити из полемике у руској штампи пре најаве од 24. септембра, Путинов повратак у Кремљ делимично је подстакнут жељама владајуће класе у Русији – највиших званичника и финансијске елите, такозване олигархије.

Водећи заговорник Медведева, Игор Јургенс, признао је да су се "утицајне групе" које фаворизују Путина "показале као снажније".

У њиховим очима, и вероватно Путиновим, "цвркутави" Медведев није успео да се ослободи свог имиџа слабе политичке фигуре. У ствари, Медведев није прошао своју четворогодишњу аудицију за други мандат.

Руска елита, укључујући Путинов и Медведевљев табор, изгледа схвата да је привреди Русије хитно потребна диверсификација наспрам велике зависности од извоза нафте и гаса. Држава мора пронаћи нове изворе прихода за свој све већи буџет.

Као што је Путин недавно упозорио, такве реформе захтеваће "непријатан лек", укључујући веће порезе за пословну класу, која се увелико обогатила при универзалном порезу од 13 одсто, док су многи Руси осиромашили. Владајућа класа, посвећена сопственим интересима, жели да оштрији и популарнији Путин буде председник у време тих промена.

Амерички коментатори и руске анкете

Могло би се испоставити, као што неки амерички коментатори тврде, да је Путинов повратак "лоша вест за руски народ". Међутим, резултати анкета показују да, после више од десет година владавине, већина Руса још увек не повезује Путина са "лошим вестима" за земљу.

Разлог је јасан свакоме ко је пратио Русију од краја Совјетског Савеза: Путин је обновио пензије, повећао плате и подигао животни стандард након трауматичних деведесетих година, кад је политика Бориса Јељцина осиромашила земљу.

И шта са веома хваљеним "ресетовањем" председника Обаме? Руски стручњак у Центру за амерички прогрес каже да ће "Путинов повратак следеће године преокренути све те позитивне тенденције" и да "није добар за Сједињене Америчке Државе".

Можда је тако у ограниченом смислу, јер је Обамина администрација непромишљено засновала своје ресетовање првенствено на Медведеву – непотребно вређајући Путина, као кад је потпредседник Бајден током посете Москви ове године рекао групама Руса да Путин не би требало да се врати на положај председника.

Ипак, значајнија претпоставка да ће Путинов повратак значити даље пропадање демократских изгледа Русије заснована је на погрешној премиси да је Јељцин, попут Медведева данас, био либерални демократа.

Међутим, управо је Јељцин, кога је подржавао САД, 1993. године употребио тенкове ради рушења демократски изабраног парламента, поништавајући на тај начин демократизацију Русије започету у време Михаила Горбачова, а то поништење интензивирано је током Путинове владавине.

Ко је либералнији?

И премда Медведев често говори у стилу западног либерализма, баш он је 2008. године преузео личну одговорност за примену војне силе против Грузије, а затим за толико оштро повећање војне потрошње да је његов увелико цењени министар финансија Алексеј Кудрин прошлог месеца поднео оставку.

Штавише, ако је Путин решен да води ретроградну политику, зашто би обећао да ће "либералнијег" Медведева поставити на место премијера – позицију коју је Путин оснажио током протекле четири године?

Заиста, с обзиром на стварне алтернативе, а не оне које се Американцима можда више свиђају, откуд претпоставка да ће Путинов повратак у Кремљ бити лош по западне интересе? На пример, Њујорк тајмс је 28. септембра јавио да су западне банке и корпорације поздравиле ту најаву као "на крају карајева, позитивну за стране инвеститоре".

Такође, треба приметити да је Путин од 2000. до 2008, док је био председник, направио значајније уступке Вашингтону него Медведев током протекле четири године – давши Бушовој администрацији битну подршку у Авганистану после терористичких напада од 11. септембра 2001, прихвативши нови талас ширења НАТО-а и повлачење САД из Споразума о антибалистичким ракетама, приставши на проширење руских линија снабдевања америчких војника у Авганистану.

Ти дани попустљивог Путина, међутим, можда су прошли. Он је још 2002. године изјавио да се "доба руских геополитичких уступака ближи крају". Јасно је да ће Путинова будућа сарадња са Вашингтоном зависити од његовог схватања националних интереса Русије и у истој мери од сарадње Вашингтона с Москвом, која, упркос Обамином хваљеном "ресетовању", још увек не укључује било какве значајне америчке уступке.

(Опрема текста редакцијска)

Painful issue: painkiller ban targets addicts, hurting the sick



Russians are rushing out to buy painkillers due to a forthcoming government directive requiring a prescription in order to buy pills containing codeine. Although the move is aimed at drug addicts, some say it is those in real pain who will suffer.

The cause is a drug cocktail sometimes referred to as “crocodile,” virtually unknown 10 years ago, containing a mixture of gas, solvents, phosphorus and, most importantly, cheap medicines containing the painkiller codeine.

The mixture received its exotic name for one simple reason: its users' skin turns scaly before falling off. Injecting the lethal cocktail will rot a users' flesh in months. Most die within three years.

In spite of this, the mixture has recently become Russia's second-most popular drug after heroin. It is a cheaper and more easily available alternative to it.

To fight the trend, the government has come up with a simple solution: Codeine, now freely available over the counter, will be sold by prescription only beginning next year.

Statistics show that nearly half of Russians use the painkiller regularly, the vast majority of them for legitimate reasons.

So, is this measure going too far? In their fight against drugs, is the government throwing the baby out with the bathwater?

Codeine is sold over the counter in most Western countries, but sales of codeine have doubled in Russia in five year, and many say this is not a coincidence.

“I think it was a mistake to start selling codeine without a prescription in the first place,” narcologist Vasily Vlasov told RT. “By making it the most easily available opiate, it has spawned this problem.”

Yet expert opinion is divided. Some believe that this does not do enough to tackle the social causes of addiction, and punishes innocent consumers.

“There is no efficient system in the country for issuing prescriptions, so the people who will suffer are the ordinary pensioners and housewives who need those medicines,” drug expert Yury Krupnov told RT.

RT managed to get into a drug den outside Moscow to ask what the drug users themselves think about the new law.

“I do not believe it will change anything. Those who want to take drugs will take drugs,” a den regular told RT. “We will buy them from the right pharmacies, and if we do not get them, we will use something else.”

“We will always have something to inject,” he added.

Izvor: RT

Руски десантни брод: у Боку Которску у мирним циљевима
Тагови: Црна Гора, Култура , Данас на Балкану, Друштво, Русија, Коментари, Европа
Аглаја Пинина
   
12.10.2011, 16:03
Photo: RIA Novosti
   
Одштампајте прилог    Испричајте пријатељу    Додати на блог

Руски десантни брод Цезар Куников у уторак је стигао у Котор. Посета је приређена поводом 300-годишњице успостављања политичких односа између Русије и Црне Горе. Осим чланова посаде на броду је ансамбл песама и игара Црноморске флоте, који ће одржати у земљи неколико концерата.

12. и 13. октобра свако ко пожели моћи ће да посети брод. Између осталог и представници Ратне морнарице Црне Горе. Говори шеф одсека за НАТО и ЕУ, капетан Драгослав Пумпаловић.



Свакако да је ова посета, као и претходна посета, коју смо имали прошле године, истог типа брода „Јамал“, од значаја за војску Црне Горе. За то што на тај начин успостављамо односе са руском војском, конкретно Црноморском Флотом. Надамо се да ће ово означити почетак сарадње и на другим пољима, осим сарадње са морнарицом. Ми ћемо упознати брод, упознаћемо начин, на који ради Црноморска Флота, односно посаде бродова црноморске флоте, разменићемо искуства, упознаћемо се са искуствима, које Црноморска Флота има као своје задатке.



Руска ратна морнарица је међу најснажнијим на планети. И ову чињеницу не треба занемаривати, говори капетан Пумпаловић.



То је сила, која је респектабилна у новим односима у свету, и она је доказала своје опредељење за успостављење мира у многим мировним операцијама



Брод који је стигао у Котор назван је у част хероја Великог Отаџбинског рата Цезара Куникова. Под његовим руководством у фебруару 1943. годиен десатни одред је освојио добро утврђен полигон фашиста на цроморској обали, одбацио 18 напада противника, а када је муниција била на измаку, извршио је изненадни напад на артиљеријску батерију непријатеља и запленио оруђа. Припадници десантног одреда су држали положаје седам дана, убили преко 200 фашиста. У једној од борби командир је био смртно рањен. За храброст Цезару Куникову је посмртно било додељено звање Хероја СССР.

Брод који носи његово име био је изграђен 1986. године, сада га углавом користе за вежбе, али он је имао прилике и да учествује у бробеним дејствима. Цезар Куников је одбио пробијање грузијксих чамаца у зону конфликта за време рата у Јужној Осетији 2008. године.

Посета Цезара Куникова Црној Гори је одличан пример како војна флота може да се користи у најмирније могуће, па чак и културне сврхе, истиче наш саговорник из министарства одбране земље Драгослав Пумпаловић.



То је одлична прилика за ваше морнаре да упознају нашу обалу и један од највећих залива на Медитерану, да се упознају и са самим градом Котором. А имаћемо и једну изванредну прилику да још једном чујемо изврстан музички оркестар Црноморске Флоте.



Руски десантни брод Цезар Куников боравиће у Боки Которској до 14. октобра.