Putin uvodi ispite iz istorije i ruskog jezika za imigrante


Ruski premijer Vladimir Putin, favorit na predsedničkim izborima u martu, najavio je danas da će pooštriti imigracionu politiku i od naredne godine uvesti ispite iz poznavanja istorije i ruskog jezika za imigrante.

- Od naredne godine, trebalo bi uvesti ispit iz ruskog jezika, poznavanja ruske istorije i književnosti, kao i ustavnih odredbi za dobijanje i produžetak" dozvole boravka - navodi se na Putinovom sajtu za izbornu kampanju, a prenosi Nezavisima gazeta.

 

U istom tekstu, Putin je optužio ruske nacionaliste da pokušavaju da unište multietničku osnovu Rusije i uporedio današnje nacionalističke pokrete s nacionalizmima koji su 1991. godine doveli do raspada SSSR.

 

- Uveren sam da su pokušaji nametanja 'ruskog nacionalizma' u jednoj multietničkoj državi u suprotnosti s našom hiljadugodišnjom istorijom - navodi se u autorskom tekstu ruskog premijera.

 

- Naši protivnici i provokatori raznih vrsta pokušavaju da Rusiji oduzmu tu multietničku osnovu navodeći potpuno pogrešne argumente kao što su pravo Rusa na samoopredeljenje i pozivajući se na 'rasnu čistotu - upozorava Putin.

 

Rusiju je krajem 2010. godine pogodio talas nacionalističkih protesta i ksenofobičnih sukoba nakon ubistva mladog fudbalskog navijača tokom nereda u Moskvi.

Izvor: Blic

Ruska televizija emituje Asanžov šou


Moskva - Ruska državna televizija saopštila je danas da će imati ekskluzivno pravo da emituje televizijski šou koji će voditi osnivač sajta "Vikiliks" Džulijan Asanž.

RT, televizijski kanal na engleskom jeziku ranije poznat kao "Raša tudej", saopštio je da Asanž "pokreće svoju kontakt emisiju koja će biti ekskluzivno na RT".

Predstavnica RT rekla je AFP da ta televizija zapravo ima pravo da prva emituje Asanžove emisije.


Detalji i gosti emisije su za sada tajna, naveo je RT.
 

"Vikiliks" je juče saopštio da Asanž planira da pokrene TV šou, u kojem će intervjuisati "ključne političke aktere, mislioce i revolucionare iz svih delova sveta", ne navodeći na kojem će televizijskom kanalu emisija biti emitovana.
 

Prva od 10 polučasovnih emisija trebalo bi da bude emitovana sredinom marta, a tema emisija će biti "svet sutrašnjice", preneo je britanski "Gardijan".
 

Asanž je na sajtu "Vikiliksa" rekao da je potpisao ugovore o emitovanju po kojima će emisiju moći da gleda više od 600 miliona ljudi putem kablovskih, satelitskih i zemaljskih mreža.
 

On je rekao da će u emisiji razgovarati sa "onima koji imaju mogućnost da utiču na našu budućnost".
 

Rusija je osnovala RT 2005. godine s ciljem da međunarodnoj javnosti predstavi rusko viđenje tekućih pitanja. Taj kanal ne može da se vidi na analognoj zemaljskoj televiziji.
 

"Vikiliks" je ranije objavio poverljive američke telegrame u kojima je Rusija navodno nazvana "praktično mafijaškom državom" kojom upravlja "alfa mužjak" Putin a ne predsednik Dmitrij Medvedev.
 

Asanž je uhapšen u Velikoj Britaniji po poternici švedskog tužilaštva zbog optužbi za seksualno uznemiravanje dve žene u avgustu 2010. godine u Švedskoj. On je odbacio te optužbe i sada očekuje presudu vrhovnog suda o žalbi na odluku o izručenju Švedskoj.

Izvor: Blic

Putin: Mi smo slobodna zemlja, diktatura nije moguća


Rusija je slobodna i otvorena zemlja u kojoj više nikada neće biti diktature, izjavio je ruski premijer Vladimir Putin tokom susreta sa studentima Politehničkog univerziteta u Tomsku.

"Mi smo otvorena zemlja u kojoj nema, niti će biti diktature", rekao je Putin govoreći o uvodjenju bezviznog režima sa zemljama Evropske unije i o mladim naučnicima i stručnjacima koji više vole da rade u inostranstvu, prenele su Ria Novosti.


"Imamo otvorenu tržišnu ekonomiju i to je izbor svakog pojedinca. Mi smo slobodna zemlja, istakao je ruski premijer i dodao da se zalaže za uvođenje bezviznog režima za putovanje gradjana Rusije u EU.



Izvor: Blic

Medvedev: Nije tragedija ako ne budem premijer

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je danas da će verovatno biti imenovan za premijera ukoliko aktuelni premijer Vladimir Putin bude izabran za predsednika, ali je ocenio da za njega neće biti tragedija ako ne bude tako
 "Ukoliko Vladimir Putin bude izabran za predsednika,
verovatno ću biti premijer. Ako se to ne dogodi, nastaviću spokojne savesti da radim za dobrobit otadžbine. Gde, to ne znam, ali neću izaći iz politike", rekao je Medvedev studentima novinarstva na Univerzitetu Lomonosov, prenose ruski mediji.
   On je istakao da ukoliko ne bude dobio potrebnu podršku
"to neće biti tragedija" i dodao da ne isključuje mogućnost da će se u budućnosti ponovo kandidovati za predsednika, kao i da je ovoga puta doneo drugačiju odluku iz razloga političke celishodnosti.
   "Vlast je uvek bila sekundarna u mom životu. Kada
sam došao u Moskvu znao sam da ću pre ili kasnije završiti mandate i vratiti se normalnom životu.
Nadam se da će se jednoga dana to i desiti, jer je ovo težak život koji zahteva velike napore 24 časa dnevno", rekao je Medvedev.
   Prema dogovoru koji su predsednik i premijer Rusije
saopštili javnosti 24. septembra prošle godine, oni su se još pre četiri godine dogovorili da zamene pozicije, a Medvedev je tim povodom rekao studentima da nisu želeli da se "laktaju", jer predstavljaju jedinstvenu političku opciju.

Izvor: Press

Putin oštro kritikovao SAD zbog želje da vladaju svetom


Ruski premijer Vladimir Putin oštro je danas kritikovao politiku Sjedinjenih Američkih Država optužujući ih da žele da vladaju svetom i istovremeno uputio indirektnu poruku američkom ambasadoru u Moskvi Majklu Makfolu, koji se našao na meti kritike ruske javnosti zbog "tajnog" sastanka s opozicijom.

Putin je rekao da SAD nastoje da dominiraju svetom i da je instrument koji koriste u ispunjavanju tog zadatka osporavanje legitimiteta unutrašnjih političkih procedura koje su usvojene u drugim zemljama. Tokom današnjeg gostovanja na Politehničkom univerzitetu u Tomsku, Putin je to izrekao u odgovoru na pitanje jednog studenta o razlozima negativnog reagovanja Zapada na ishod nedavnih izbora u Kazahstanu, ali teško je verovati da nije imao u vidu i ruske izbore, odnosno kritike koje su na njihov račun uputile SAD. "To je povezano sa spoljnopolitičkom doktrinom SAD. Oni žele sve da kontrolišu. Ponekad imam utisak da SAD ne žele saveznike, nego da su im potrebni vazali", rekao je Putin i dodao da to ne znači da je sve dobro u Kazahstanu.


"To ne znači da ne treba da razvijamo građansko društvo, da ne treba da osiguravamo slobodu medija i da ne razmišljamo kako funkcionišu naše demokratske institucije, gde takođe ima mnogo problema", objasnio je Putin.


On je dodao da to ne znači ni da je kod nas sve loše, da se ništa ne razvija, a ne znači ni da je kod njih sve dobro. Putin je ocenio da SAD nisu spremne da ravnopravno sarađuju ni sa Evropom ni sa Rusijom, navodeći da ravnopravna saradnja znači zajedničko upravljanje što su SAD "kategorično odbile.


"Sve podvrgavaju sumnji i govore da ne zadovoljavate neke standarde, a te standarde oni sami biraju", rekao je Putin. "Treba odbaciti pokušaje da se koriste naše nevladine organizacije za ostvarivanje spoljnopolitičkih ineteresa drugih država u odnosima sa našom zemljom. To ne treba dozvoliti".


Ruski premijer je istakao da je američki izborni sistem tako podešen da su dvojica predsednika, uključujući Džordža Buša mlađeg, izabrani većinom elektorskih glasova, iako nisu imali podršku većine glasača.


"Nemojte nikome da dozvolite da koristi bilo šta unutar zemlje za ispunjavanje svojih spoljnopolitičkih ciljeva u odnosu na našu zemlju", poručio je Putin studentima.


Ova poruka ujedno bi mogla da bude shvaćena i kao indirektno obraćanje novom američkom ambasadoru Makfolu kojeg je deo ovdašnje javnosti optužio za "revolucionarnu" delatnost nakon što se sastao s liderima opozicionih pokreta, partija i NVO, o čemu je juče bilo reči i u Državnoj Dumi.


Poslanici Komunističke partije i Pravedne Rusije koji su se sastali s Makfolom odgovaraće pred parlamentarnim Odborom za etička pitanja, a lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Zzirinovski optužio ih je za odavanje političkih informacija ambasadoru "zemlje koja se sprema za rat protiv Rusije".


Američki ambasador oglasio se sinoć kratkom porukom na Tviteru u kojoj je saopštio da "SAD nisu umešane u predsedničke izbore u Rusiji" koji će biti održani 4. marta, a u izjavi za ovdašnje medije odbacio je optužbe da je revolucionar.


Odmah posle parlamentarnih izbora 4. decembra, američka državna sekretarka Hilari Klinton ocenila je da su izbori u Rusiji bili namešteni, povodom čega je reagovalo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije koje je saopštilo da su takve ocene neprihvatljive i istaklo da je američki izborni sistem daleko od savršenog.

 
Putin: Mi smo slobodna zemlja, diktatura nije moguća

Ruski premijer je danas takođe ocenio da je Rusija slobodna i otvorena zemlja u kojoj više nikada neće biti diktature.

"Mi smo otvorena zemlja u kojoj nema, niti će biti diktature", rekao je Putin govoreći o uvođenju bezviznog režima sa zemljama EU i o mladim naučnicima i stručnjacima koji više vole da rade u inostranstvu.
"Imamo otvorenu tržišnu ekonomiju i to je izbor svakog pojedinca. Mi smo slobodna zemlja, istakao je ruski premijer i dodao da se zalaže za uvođenje bezviznog režima za putovanje građana Rusije u EU.

Izvor: Blic

Дмитриј Медведев честитао 68. годишњицу пробоја немачке опсаде Лењинграда
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 27. јануар 2012.

МОСКВА – Руски председник Дмитриј Медведев честитао је грађанима Санкт Петербурга и Лењинградског региона 68. годишњицу пробоја немачке опсаде у Другом светском рату и одао почаст свим учесницима одбране града.

„Пре 68 година потпуно је уклоњена опсада Лењинграда. Клањамо се пред храброшћу бранилаца и житељима града на Неви. Они су дали свету пример постојаности, непоколебљиве вере и оданости отаџбини”, написао је Медведев у телеграму.

Он је истакао да је дужност данашњих генерација да чувају сећање на страшних 900 дана и да га преносе деци и унуцима, као и да треба да учине све да се једна од најстрашнијих страница историје човечанства више не понови.

Опсада Лењинграда започела је 8. септембра 1941. године, а до потпуне деблокаде града чекало се до 27. јануара 1944. године. За то време једини начин допремања хране у град водио је такозваним Путем живота, преко Ладожског језера, које је зими било залеђено.

Према различитим проценама, током опсаде је погинуло од 400.000 до 1,5 милиона људи, а на суђењу нацистима у Нирнбергу утврђена је бројка од 632.000 људи, од којих је више од 90 одсто умрло од глади.

(Танјуг)

Putinov brat žrtva rata

Ruski premijer Vladimir Putin, na obeležavanju 68. godina proboja nemačke opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu, otkrio da je njegov rođeni brat Viktor bio jedna od žrtava blokade grada.

Tokom posete rodnom Sankt Peterburgu na obeležavanju 68. godišnjica proboja nemačke opsade u Drugom svetskom ratu, ruski premijer otkrio je da je jedna od žrtava trogodišnje blokade tog grada bio i njegov rođeni brat Viktor, koji je imao dve godine.
Vladimir-Putin-na-obelezava.jpg

"Ne znam gde mi je sahranjen brat, kojeg nikada nisam video i upoznao", rekao je Putin tokom posete groblju žrtava rata i objasnio da su njegovog brata vlasti uzele od roditelja 1941. godine i poslali na čuvanje izvan grada kako bi ga spasili ratnih strahota, što je bilo uobičajeno tokom nacističke opsade.

"Odvodili su decu da bi ih spasili, ali on se nažalost razboleo od difterije i umro 1942. godine. Iako mi nikada nije rečeno gde je tačno sahranjen vrlo je moguće da je na ovom groblju", rekao je ruski premijer na spomen groblju Piskarjovskoje.

U knjizi žrtava opsade pronađen je podatak da je Viktor Vladimirovič Putin rođen 1940. godine umro dve godine kasnije i da je sahranjen na lenjingradskom groblju Piskarjovskoje, potvrdili su ruski mediji.

Opsada Lenjingrada započela je 8. septembra 1941. godine, a do potpunog podizanja opsade grada čekalo se do 27. januara 1944. godine.

Lenjingrad pod opsadom

Januara 1942. godine, zbog neuobičajeno jake zime, kada su nemačke snage dodatno pojačale opsadu sledovanja hrane dostigla su najniži nivo i iznosila su 125 grama hleba dnevno po čoveku. U samo dva meseca umrlo je više od 200.000 ljudi.

To je primoralo sovjetsku vojsku da po svaku cenu pronađe i održi otvorenim neki liniju snabdevanja. Ubrzo je uspostavljen "Put života", ili kako ga rusi zovu "Doroga žizni", preko jezera Ladoga.

Uprkos činjenici da je nemačka avijacija često napadala brodove za dopremanje pomoći i nanosila svakodnevno velike gubitke u ljudstvu Rusima, linija snabdevanja preko jezera je opstala sve do kraja opsade.

Prema različitim procenama, tokom opsade je poginulo od 400.000 do 1,5 milion ljudi, a na suđenju nacistima u Nirnbergu utvrđena je brojka od 632.000 ljudi, od kojih je više od 90 odsto umrlo od gladi.

rts

Владимир Путин: У председничкој кампањи без распиривања руског шовинизма
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 27. јануар 2012.

Руски премијер Владимир Путин апеловао је данас на своје присталице да у председничкој кампањи не користе националистичке слогане, упозоравајући не могуће "фаталне последице" распиривања руског шовинизма.

"Проблем национализма постоји у Русији и треба га правилно решавати", рекао је Путин на сусрету са ветеранима Другог светског рата у Санкт Петербургу.

Ипак, "уместо предлога за ове проблеме наши политичари почели су да користе те потешкоће са циљем придобијања себичних политичких циљева", рекао је премијер, преноси РИА Новости.

"За једну мултиетничку земљу као што је Русија такво понашање може да буде фатално и да води уништењу земље", рекао је Путин.

(Вести)

Путинов брат жртва рата

Руски премијер Владимир Путин, на обележавању 68. година пробоја немачке опсаде Лењинграда у Другом светском рату, открио да је његов рођени брат Виктор био једна од жртава блокаде града.

Током посете родном Санкт Петербургу на обележавању 68. годишњица пробоја немачке опсаде у Другом светском рату, руски премијер открио је да је једна од жртава трогодишње блокаде тог града био и његов рођени брат Виктор, који је имао две године.


"Не знам где ми је сахрањен брат, којег никада нисам видео и упознао", рекао је Путин током посете гробљу жртава рата и објаснио да су његовог брата власти узеле од родитеља 1941. године и послали на чување изван града како би га спасили ратних страхота, што је било уобичајено током нацистичке опсаде.

"Одводили су децу да би их спасили, али он се нажалост разболео од дифтерије и умро 1942. године. Иако ми никада није речено где је тачно сахрањен врло је могуће да је на овом гробљу", рекао је руски премијер на спомен гробљу Пискарјовскоје.

У књизи жртава опсаде пронађен је податак да је Виктор Владимирович Путин рођен 1940. године умро две године касније и да је сахрањен на лењинградском гробљу Пискарјовскоје, потврдили су руски медији.

Опсада Лењинграда започела је 8. септембра 1941. године, а до потпуног подизања опсаде града чекало се до 27. јануара 1944. године.


Јануара 1942. године, због неуобичајено јаке зиме, када су немачке снаге додатно појачале опсаду следовања хране достигла су најнижи ниво и износила су 125 грама хлеба дневно по човеку. У само два месеца умрло је више од 200.000 људи.

То је приморало совјетску војску да по сваку цену пронађе и одржи отвореним неки линију снабдевања. Убрзо је успостављен "Пут живота", или како га руси зову "Дорога жизни", преко језера Ладога.

Упркос чињеници да је немачка авијација често нападала бродове за допремање помоћи и наносила свакодневно велике губитке у људству Русима, линија снабдевања преко језера је опстала све до краја опсаде.


Према различитим проценама, током опсаде је погинуло од 400.000 до 1,5 милион људи, а на суђењу нацистима у Нирнбергу утврђена је бројка од 632.000 људи, од којих је више од 90 одсто умрло од глади.

Izvor: RTS

U Jekaterinburgu Putina podržalo 15 hiljada ljudi


Skoro 15.000 ljudi izašlo je danas na ulice Jekaterinburga u centralnom delu Rusije kako bi podržalo kandidaturu na predsedničkim izborima akteulnog premijera Rusije Vladimira Putina, saopštila je lokalna policija.

"Na skupu je učestvovalo oko 15.000 ljudi. Okupljanje je prošlo kao što je i bilo planirano", rekao je portparol policije Sverdlovske oblasti, Valerij Gorelijk, i dodao da nije bilo kršenja javnog reda i mira.

 

Demonstranti, koji na ulice Jekaterinburga izašli uprkos temperaturi od minus 15 stepeni, su nosili transparente na kojima je pisalo "Mi smo za stabilnu budućnost". Protivnici Vladimira Putina održali su nekoliko masovnih protesta
pošto je na parlamentarnim izborima održanim 4. decembra njegova stranka Jedinstvena Rusija osvojila više od 50 odsto glasova.

 

Strani posmatrači i više nevladinih organizacije su saopštile da je tokom izbora zabeleženo dosta kršenja pravila, posebno tokom prebrojavanja glasova. Na ulice Moskve je 24. decembra izašlo između 70 i 100 hiljada ljudi koji su tražili poništavanje izbora. Dve nedelje ranije je na demonstracijama protiv Putina učestvovalo desetine hiljada ljudi.

 

Ruska opozicija planira novo okupljanje 4. februara u Moskvi. Putin je bio predsednik Rusije od 2000. do 2008. godine, a ove godine ponovo se kandidovao za predsedničke izbore koji će biti održani 4. marta.

Izvor: Blic